Prihrana i đubrenje voćaka

Koliko ja znam P i K su jako slabo pokretni tako da je tu spas jedino depozitor bar sto se ovih standardnih đubriva tiče.
Čitam malo da sa Yarom rade tako što nađubre po površini i navodno je dosta pokretan K i P ide dole .
Ja sam od prošle godine prestao da "mešam" zemlju tako da bi mi odgovaralo tako neko đubrivo što putuje ka dole ali izgleda jedino je rešenje da ubacim P i K dublje je kroz KPK.
 
Ja mislim da je to rešenje najbolje,sigurno se sve iskoristi i bacaš kada je potrebno,usvoji se isti dan, sa kojim djubrivima radiš i koliko po hektaru?
 
Do sada sam radio sa ovim standardnim (elixir,fertil,ruska 16,urea,an,kan san) od folijarnih sam koristio yarin kalcinit i fe. analizu sam uradio prvi put kada sam podizao voćnjak i ove zimus tako (imaš rezultate u temi analiza zemljišta) trebam malo poraditi na P tako da ću ove godine probati sa KPKa đubriva će biti Yara jel mi je pristupačno pošto često idem za Suboticu kod roditelja pa mi je usput.Kod nas ih ne donose u zadruge.
 
Sto se tice NPK djubriva ostavljenog na povrsini, ovo je neko moje ikustvo.
U jednom mom mladom zasadu sljive pretproslu jesen bacio sam 350g ruske 3x16 po stablu. Hteo sam naredni dan da odem da to zafrezujem, ali uvece pocne kisa i padala je dva dana. Posle kise blato, nemoguce frezovanje i djubre je ostalo na povrsini (rastopilo se), nista vise nisam dirao ni djubrio tako je ostalo. Na toj parceli u prolece nisam bacao Azot mislio sam da sam preterao sa 350g ruske pa da ne spalim sadnice ili napravim neki belaj, jer radi se o mladom zasadu. Te godine prirast je bio izuzetan, sto znaci da i ako je djubre baceno samo po povrsini ipak je nesto sislo u zemlju, azot je verovatno ispario preko zime, znaci da su P i K ipak bili pristupacni biljci. Mozda i gresim, ali ovo je neko moje licno iskustvo. Uglavnom jesenje djubrivo odmah nakon djubrenja unosim u zemlju, igrom slucaja tada nisam mogao ali opet je bilo efekta.

Posto u zasadima nemam KPK, Fosfor i Kalijum tretiram folijarno u toku vegetacije, bez obzira sto svake jeseni djubrim NPK i Stajnjak. Sljiva i nema neke velike potrebe za Fosforom, u jesen je najvazniji Kalijum...
 
Ja sam ove jeseni razbacao npk Linzer voćni i uvek ga na neki način ubacim u zemlju, jedan deo frezujem a jedan deo podrivačima i tanjiračom ( neka moja izmišljotina koja ide bočno od traktora i ima 3 podrivača i tanjire iza). Međutim, kao što se Gorskom desilo, ove jeseni je pala kiša, a ostalo mi je par hektara nezatrpano đubre. Kiša je padala ceo dan i mislio sam da će ga makar istopiti da ne isparava. Kad je za nekoliko dana zemlja bila dovoljno suva da može da se radi traktorom dobar deo đubriva je i dalje bio nerastopljen. Inače ne radi se o nekoj velikoj količini đubriva po stablu, s obzirom da je to bilo u mladom zasadu. Baš sam se iznenadio jer sa Linzerom nisam imao problema, tako da i ja razmišljam o izradi nekog depozitora, samo je problem u mladim zasadima, međutim posle 3. godine bez problema. Koristio sam Yaru Complex i izvrsno je đubrivo samo je dosta skupo ( mislim da je oko 100 dinara) ali u njemu ima dosta mikroelemenata i izdašno je tj. šaka tog đubriva je dosta lakša od šake običnog i džakovi su malo veći. Džaba je ovo jeftinije kad mi pola pobegne ( ne rastopi se, ne usvoji se i sl). Za proleće neću (jer se urea odlično topi) ali u jesen ću opet raditi Yaru. Takođe Complex se ne baca bukvalno u jesen nego u februaru, upravo zbog bržeg usvajanja. Inače Yara je Norveško đubrivo a kod njih, zbog klime, žitarice seju u aprilu i imaju samo par meseci da sve odrade, zato i prave đubriva koja se brzo usvajaju bar su mi tako rekli ljudi koji kod nas zastupaju Yaru.
 
ZICAPROM je napisao(la):
Ja sam ove jeseni razbacao npk Linzer voćni i uvek ga na neki način ubacim u zemlju, jedan deo frezujem a jedan deo podrivačima i tanjiračom ( neka moja izmišljotina koja ide bočno od traktora i ima 3 podrivača i tanjire iza). Međutim, kao što se Gorskom desilo, ove jeseni je pala kiša, a ostalo mi je par hektara nezatrpano đubre. Kiša je padala ceo dan i mislio sam da će ga makar istopiti da ne isparava. Kad je za nekoliko dana zemlja bila dovoljno suva da može da se radi traktorom dobar deo đubriva je i dalje bio nerastopljen. Inače ne radi se o nekoj velikoj količini đubriva po stablu, s obzirom da je to bilo u mladom zasadu. Baš sam se iznenadio jer sa Linzerom nisam imao problema, tako da i ja razmišljam o izradi nekog depozitora, samo je problem u mladim zasadima, međutim posle 3. godine bez problema. Koristio sam Yaru Complex i izvrsno je đubrivo samo je dosta skupo ( mislim da je oko 100 dinara) ali u njemu ima dosta mikroelemenata i izdašno je tj. šaka tog đubriva je dosta lakša od šake običnog i džakovi su malo veći. Džaba je ovo jeftinije kad mi pola pobegne ( ne rastopi se, ne usvoji se i sl). Za proleće neću (jer se urea odlično topi) ali u jesen ću opet raditi Yaru. Takođe Complex se ne baca bukvalno u jesen nego u februaru, upravo zbog bržeg usvajanja. Inače Yara je Norveško đubrivo a kod njih, zbog klime, žitarice seju u aprilu i imaju samo par meseci da sve odrade, zato i prave đubriva koja se brzo usvajaju bar su mi tako rekli ljudi koji kod nas zastupaju Yaru.
Kliknite za proširenje...
Daj neku sliku te tvoje izmišljotine

- - - - - - - - - -

talianu je napisao(la):
Meni bi lično najviše odgovaralo da raspem po površini zbog obima posla .
Kliknite za proširenje...
Najlakše i najbolje je djubriti kroz sistem
 
Azot se dobro krece kroz zemljisni profil pa je prakticno dostupan cim se spusti u zemljiste

Послато са U8815 користећи Тапаток 2
 
Ima vise formulacija azota neke su odmah dostupne neke treba vreme da dodju u stanje pristupanosti biljke.Ja zanam da amonijacno stanje treba malo vremena a nitatno je odmah dostupno.Ima ljudi skolovani za to pa neka me isprave.
A sto se tice kretanja npk djubriva kroz slojeve,azot se krece brze od fosfora i kalijuma ali i oni se krecu tj. ispiraju polako sa svakom kisom ili zalivanjem.
Konkretno ja sam povrce,luk prehranjivao 3x15 kutinskom u fazi luka kada ima 3 lista po preporuci agronoma naravno u sistemu zalivanja i posle 3do 5 dana luk poludi tako da se svi elementi krecu kroz zemlju ali razlicitom brzinom.
 
Druze, poludeo je od azota. Sto se tice P i K poludece sledeca kultura :D

Послато са U8815 користећи Тапаток 2
 
Postovani forumasi nov sam u ovoj temi i imam pitanja koja su Vam sigurno postavljena ko zna koliko puta :)!U pitanju je zasad lesnika jesenas posadjen pa me interesuje da li za pocetak da idem sa KANom oko svake sadnice(po jedna casa recimo) i kad da ga bacim u martu ili aprilu(s obzirom na ove visoke temperature)?Inace jesenas pre podrivanja baceno na samo ta tri reda od po 200m(po 65 sadnica )4 traktorske prikolice stajnjaka.Analizu nisam radio ali u planu je i da li ima potrebe za analizom mikroelemenata ili da radim samo osnovnu?Ako ce nesto znaciti komsija tri njive pored radio analizu-kaze ph kcl 5.75,u vodi 6.5.Manjak fosfora!
 
Poslednja izmena:
Mi djubrenje radimo po redu i po povrsini. Korise se klasicna djubriva NPK. Spusta se ono polako 5cm godinje nek je za P i K. Prilikom podizanja zasada djubrilo se na rezervu sa 1000kg/ha 3x16 (tad nisu postojala samo P i K djubriva, pa je i N morao da ide). Ono sto primecujem je da ne mozemo da obuzdamo porast, jer sad sav taj Fosfor i Kalijum deluju i vocke bujaju non stop.

Timac, Yara sam koristio u ratarstvu i jeste dobro, ali je i skupo. Mislim da i klasika je ok ako se malo bolje organizujes.
 
Pozdrav formasi.. Danas sam gledao neki snimak djubrenja vocnjaka, snimak je iz emisija Dobra Zemlja, video sam da covek baca djubre ciklonom ili rasturacem, rasipacem mineralnih djubriva bez ikakvih usmerivaca... Pa me je zanimalo da najdem da li je neko napravio neke usmerivace za bacanje mineralnih djubriva ciklonom-rasturacem , i nasao sam.. Evo slike Ferti ciklona-rasturaca sa usmerivacima za redove u vocarstvu ili vinogradarstvu... Inace ga nasi prave ja mislim, a italijanski reduktor.. Pa me zaniima ima li ih ko, i sta mislite o ovome???

14dd4lu.jpg


157jdyd.jpg
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh