Tov junadi

Slazem se,al kad su veterinari neozbiljni i plus ti donesu vise bolesti u dvoriste,moras sam da se snalazis.
Jutros je imao i iscedak iz nosa.a danas je prisao na jasle pomalo jede i manje kaslje.
 
Ev ovako, da ne paničim, iscedak mi se ne dopada... al kažem, krho je moje znanje, puno sam čitao.

A za veterinara, yebigabrate, moraš tražiti nekog sposobnog, meni jedan leči, drugi semeni, trećeg konsultujem šta on misli.

Ovaj treći mi je sestra i ona se uglavnom izjašnjava o ishrani i stepenu radikalnosti lečenja, ona stado još nije videla uživo, kao i većina profesora sa fakulteta.
 
Kako postupate pri prvim simptomima pneumonije,kasalj,slab apetit?
Vakcinacija... Ako vec nisi uradio i ako je u tovu veca kolicina junadi obavezno odneti iscedak na analizu.. da se vidi sta je.. Do tad merenje temperature i spustanje sa nekim anelgetikom i po meni draxsin dok ne dodju analize.. Jer ne znas da li je virusno ili bakterijski a mozda i obicna virusna prehlada koju moze zaleciti vitamin i analgetik.. Najbitnije je kontrolisati temperaturu..

Послато са SM-G920F уз помоћ Тапатока
 
Danas mu se popravio apetit,ali svi i dalje po malo kasljucaju.danas nema iscedka.4 kom su tu u boxu i imaju dosta vazduha,jedna strana skroz otvorena,pusteni.
 
[h=1]Три кланице чекају извоз за Кину[/h]
[FONT=&quot]У Крагујевцу очекују да ће кинеска компанија ЦМЕК, са којом преговарају већ годину дана, почети откуп и прераду јунади

[/FONT]
Аутор: Ивана Албуновићсубота, 12.11.2016. у 21:05


meso-junece.jpg


Шумадија би могла годишње да извезе 50.000 тона јунетине у Кину (Фото Д. Јевремовић)




Србија би могла да добије шансу за извоз јунећег меса у Кину али тек пошто кинеске власти и званично објаве да три српске кланице – „Неопланта”, „Ђурђевић” и „Јухор” испуњавају услове за пласман на то тржиште.

Та вест би коначно могла да активира меморандум о сарадњи који су пре више од годину дана потписали град Крагујевац и кинеска компанијом ЦМЕК о извозу најмање 50.000 тона јунећег меса годишње са подручја Шумадије. Тада је објављено да су представници те компаније озбиљно заинтересовани за улагања, да намеравају да граде кланицу и организују откуп јунади за извоз у Кину.

Основано је и српско-кинеско предузеће за откуп стоке, али се до данас ништа није догодило. Крагујевачке власти сада најављују да би у српским кланицама које су добиле сертификате ЦМЕК радио услужно клање животиње из откупа од домаћих произвођача и даље организовао извоз.


Ако Србија намерава да искористи ову шансу мораће да крене практично од нуле и увећа производњу јунади за најмање 60 одсто, поручују стручњаци из сектора агробизниса. Чак и ако се изузме даљина тржишта, питање конкурентности цене нашег меса и мањак стоке тај амбициозни подухват могао би да буде остварив само уз потпуну подршку државе и банкарског сектора.

Количине меса којима тренутно располажемо су мале за потребе Кине, а сточари тешко могу да се упуштају у озбиљне инвестиције уколико немају сигурног купца и дугорочне гаранције.


– Годишње произведемо око 85.000 тона јунећег и говеђег меса. Тренутно не располажемо толиким количинама за извоз. Евентуално би и могли да прикупимо, али би домаће тржиште остало у дефициту. То је далека дестинација, како би се компензовали трошкови транспорта? Питање је да ли можемо да обезбедимо и квалитет и континуитет и да се све то не сведе на једну испоруку – каже аналитичар Војислав Станковић.

Он истиче да ЕУ недостаје око 300.000 тона младе јунетине годишње и да би за Србију то био рентабилнији посао.


– Морамо да почнемо да финансирамо извозне програме. „Пети черек” ће остати на домаћем тржишту. Први би могао да буде како испунити квоту за бесцарински извоз јунећег меса на тржиште ЕУ – истиче наш саговорник.


Каква нам је почетна позиција у трговни са Кином јасно показују подаци Министарства трговине према којима 2015. године на то тржиште није отишао ни килограм меса из Србије. Ове године извезено је свега сто тона и то – свињских изнутрица.


Студија ФАО и ОЕЦД-а о производњи и потрошњи меса у наредних 25 година указује да ће реалан раст потрошње имати само Кина и поједине државе северне Африке, док се у ЕУ прогнозира стагнација потрошње. Највеће количине говеђег меса Кина увози из Аустралије, Новог Зеланда и Уругваја.

Недавно је укинута тринаестогодишња забрана увоза ове врсте меса из Америке и Канаде али по писању кинеских медија ригорозне контроле су и даље на снази. Да ли у таквим околностима постоје реалне шансе да се повећа производња у овој стратешкој области и искористе нове могућности?


– Стање у говедарству је тешко и то је последица турбуленција у производњи и пласману млека. Извоз јунећег меса такозваног „беби-бифа” у ЕУ је на нивоу статистичке грешке, одобрена квота од 8.700 тона практично је само окрњена – каже Никола Михаиловић, председник Задружног савеза Србије.

Како објашњава, половина српског извоза свела се на извоз живе стоке и то телади, тако распродајемо свој потенцијал и не користимо могућности за увећање вредности производње кроз пласман говедарских производа на страна тржишта.


– Ако већ постоји интересовање компанија из Кине значи да су они препознали наше могућности. Исто је и са ЕУ, али изгледа да само ми то не видимо – каже Михаиловић истичући да би реализовање бар дела планова била шанса за нову поделу рада у задругама које су у златно доба производње јунећег меса биле носилац посла.


Према подацима Републичког завода за статистику на крају 2015. године Србија је имала око 470.000 грла музних крава и стеоних јуница, што је потенцијал за узгој око 360.000 грла телади која се могу користити за репродукцију и тов.


– Када је реч о количини јунећег меса за које нам се пружа прилика да испоручимо у УЕ и Кину потребно је да произведемо око 250.000 грла јунади, што је резултат из 1991. године. И у постојећим условима из домаће производње може, за почетак, да буде обезбеђен довољан број грла телади за тов, али ако се смањи сиво тржиште – сматра Михаиловић.


http://www.politika.rs/scc/clanak/367670/Tri-klanice-cekaju-izvoz-za-Kinu





 
Dali suvi repini rezanci imaju istu energikus kao sirovo? Bas je ogromna razlika 1.5 din sirovo 30 briket
 
Ja sam imao jednog takvog,cim je ušao u štalu uhvatio se sena,nema mukanja,došao sa nekih 120-130 kila, za nekih 11 i kusur meseci 617 kila sa kako kad hranom.

Sent from my HTC Desire 620G dual sim using Tapatalk
 
Imam jednu ovakvu kravu i mogu reći da njeni teladi odlično napreduju. Imao sam bika od nje i razlika između njega i holštajna je ogromna, sa simentalcem nemogu uporediti jer nisam imao ih dosad. Sad sam uzeo par komada. Za isto vreme tova je bila 145kg razlike sa istim načinom ishrane
 
E ovako junad oko 300kg (5 komada) jede ujutru 1 zidarske tacke kukuruzne silaze i pola tacki samljevenog vlažnog kukuruza u klipu, poslijepodne 1 bala sijena oko 15kg i navecer opet isto kao ujutru. I još po jednu kilu dobivaju smjesu (od suncokretove sacme, kostovita, jecma i tritikala).

Jel to dovoljno?
 
Imam jednog ovakvg lemuzina i najbolji je.Malo je pokratak ali vrat i butovi nenormalno ogromni.Sad je 14,5 mjeseci i ima oko 750 kg ali je došao u štalu mokrog pupka,star par dana i othranjen na zamjenicama.Razlika je od simentala sigurno 100 kg u korist lemuzina.
 
Imam jednog ovakvg lemuzina i najbolji je.Malo je pokratak ali vrat i butovi nenormalno ogromni.Sad je 14,5 mjeseci i ima oko 750 kg ali je došao u štalu mokrog pupka,star par dana i othranjen na zamjenicama.Razlika je od simentala sigurno 100 kg u korist lemuzina.[/QUOTE. moji bikovi koje sam zamenicama odhranio imaju 13 meseci i jedva 400kila malo me zbunjuje. A cím hranis da su ti toliko teski? Koja hrana?i koja ml zamena? Moze slike??
 
Poslednja izmena:
Nazad
Vrh