Екстензивни начин овчарства и козарства

Dobra je slika, ali nema nikakvih dodatnih informacija, koja je rasa ovaca na slici i slično. Ovčarima je jasno, ali nama koji radimo druge grane poljoprivrede i ne baš.
 
Додао би још једну расу оваца која би могла да да пристојне резултате у овом начину узгоја, а то је романовска овца. Одлична овца са малим захтевима и одличним резултатима.
 
[h=1]Ко гаји десет коза заради 60.000 месечно[/h]
[FONT=&quot]Козари кажу да само један литар млека може да издржава козу: она поједе дневно килограм кукуруза, два килограма сена и попије пет литара воде, а даје три литра млека

[/FONT]
Аутор: Бранко Пејовићчетвртак, 28.07.2016. у 08:15


Prizor-sa-farme-koza-Doskovic--foto-fejsbuk.jpg


Козе са фарме породице Досковић у Звијезду код Пријепоља (Фото: лична архива)




Ужице
– Биле су некад козе, па снажна индустријализација, а сада, кад је индустрија онемоћала, људи се враћају селу и козама. Веле, козарство је рентабилна производња, даје солидну зараду уз скромна улагања. Ко гаји свега 10 коза месечно може да заради плату бољу од просечне у држави. А све у природи – без трке, нервозних шефова и неизвесности, с мирном главом.

Да је гајење коза заиста рентабилно потврдио нам је и проф. др Никола Бајић, директор Центра за органску производњу у Ужицу. Иза Бајића је пола века стручног бављења пољопривредом, професорски рад на факултетима, године искуства с органском биљном и сточарском производњом у селима ужичког краја. А козарство је, каже он, једно од сточарских занимања које је највише људи привукло у овим брдима.


– И то оно чисто, органско, у ливадама незагађеним хемијом. Овај крај обилује површинама под пашњацима на које никад није бацано вештачко ђубриво и погодан је за органску производњу. Свако сеоско домаћинство има какав објекат који се без много улагања може преуредити за гајење коза.

То су неки учинили, а гаје углавном алпино расу, јер је најотпорнија и најпродуктивнија. Рецимо, Гојко Вучићевић има велику фарму са чак 500 коза у Крушчици код Ариља, у Звијезду код Пријепоља Богдан Досковић гаји 230, а у многим селима су газдинства са по десетак-петнаест коза. Професорка у пензији Вера Ристановић гаји у Шљивовици 15 коза и прави одличне производе од козјег млека, такође и породица Нићифоровић на Белој Земљи и други. Неретко се и људи с факултетском дипломом прихватају гајења и муже коза – наводи професор Бајић, додајући да им центар којим он директорује помаже у сертификовању органске производње и саветима, понекад и у проналажењу тржишта за производе или код набавке коза.


На питање колико од овог посла може да се заради, Бајић најпре одговара да се органско козје млеко и производи без проблема продају. Литар козјег млека је између 100 и 140 динара, козји сир од 700 па преко 1.000 динара (ако је са лековитим биљем), сурутка од 50 динара па навише.


– Производња је рентабилна. Мала улагања, а солидна зарада. Уз повољне услове гајења, добра коза може дати и 1.000 литара млека за једну лактацију (траје безмало девет месеци). Ако је цена млека 100 динара по литру, а може и више, ето првог милиона само са 10 коза на газдинству. Козари кажу да само један литар млека може да издржава козу: она поједе дневно килограм кукуруза, два кила сена и попије пет литара воде. А даје три литра млека. Дакле, од 10 коза добије се 30 литара млека, па као чиста добит остане 20 литара на дан. То је најмање 2.000 динара, дакле месечно око 60.000 – рачуна наш саговорник.


По Бајићу, у периоду кад се козе не музу, што је безмало 100 дана у години, прода се које јаре, јер коза даје минимум два годишње. А од 10 коза буде и до пет тона стајског ђубрива.


– Друга могућност је прерада млека у козји сир, што је такође исплативо. Од 20 литара млека за прераду добије се три килограма сира и 15 литара сурутке. Тада је месечна зарада око 85.000 динара – објашњава професор.


О рентабилности производње причали смо и са козарима. На Белој Земљи код Ужица Гордана и Зоран Нићифоровић гаје 12 коза. Пре две деценије овамо су се доселили из Сарајева, па мучили око налажења каквог посла, да би пре четири године почели с гајењем коза. Прво неколико, а онда ширили стадо. Сад имају савремену производњу, музилицу, чврст објекат, чисте просторе за испашу. Органска производња им је опредељење, с љубављу раде овај посао. Задовољни су, а сада намеравају да уз помоћ градског програма помоћи козарству са још осам коза прошире стадо.


– Ово је рентабилна производња. Има посла, треба се посветити, али је све у природи и полако. Могуће је и зарадити добру плату, од тога се издржавамо. Купци за млеко долазе нам и из Београда, тамо шаљемо сурутку људима за лек, правим и квалитетан козји сир – објашњава Гордана Нићифоровић.


С обзиром на интересовање у овдашњим селима за гајење коза, град Ужице је из аграрног фонда определио три милиона динара за развој козарства и набавку приплодних уматичених грла. Томе се прикључила и Фондација „Ана и Владе Дивац”, која даје око милион динара. Расписан је конкурс за кориснике тих средстава из села са ужичког подручја (траје до 28. јула).


Ономе ко задовољи услове даје се бесплатно шест коза, с тим што је у обавези да сам купи још две. Обучиће га за ову производњу која ће бити праћена, јер до 2018. у стаду треба да има 16 приплодних коза. На овај начин 17 газдинстава отпочеће или проширити бављење козарством, при чему предност имају млади домаћини. Највише пријављених за сада је са подручја ужичких брдских села Кремна, Биоска и Стапари. По речима Николе Бајића, млекара „Спасојевић” из Бајине Баште, која ради на овом подручју, обећала је да ће откупити све то козје млеко, ако је органско.


У нека давна времена, с почетка педесетих, козе су државном одлуком биле забрањене, као штеточине које брсте младо воће. Наша домаћа балканска коза тада је прогањана, проглашена невољом. Зато се, кажу козари, домаћа раса временом изгубила па су их у ово доба код нас замениле увозне – алпска и санска. С тим што су сада, кажу произвођачи, селекцијом створене расе мирније и погодније за испашу, при чему им је лакше премештати торове, а могуће их је гајити и у шталама.


http://www.politika.rs/scc/clanak/360033/Ko-gaji-deset-koza-zaradi-60-000-mesecno

 
Na ovaj tekst ostao sam bez teksta,i sad Novosadjanim vucicev oma pomisli kako je to bajno sjajno i jos zivis zdrav zivot a da pri tom ne radis nista a ulaganja zanemariva.
 
Mogu reci da gluplji clanak odavno nisam procitao... Iskreno ne poznajem ni jednog coveka koji kupuje kozije mleko. Ja ga recimo ne bi pio kad bi lek bio. Koze ne bih drzao kad bi zlato radjale!
Ima par ludaka u selu, sto drze po 3-4 koze obicno prave stetu ljudima. Da sam neki zakon dozvolio uzgoj koza samo u strogo kontrolisanim i ogradjenim uslovima. Inace prave ogromnu stetu na rastinju u prirodi. Kad upadnu u vocnjak tu tek nastaje haos...
 
Nazad
Vrh