poljolink KWS april
Strana 2 od 3 PrvaPrva 123 PoslednjaPoslednja
Rezultati 21 do 40 od 46

Tema: Staklenici - kako ih napraviti

  1. #21
    Super Moderator North ARMY avatar
    Datum pristupanja
    Oct 2008
    Lokacija
    Adasevci-Zapadni Srem
    Poruka
    16,062
    Zahvalio se
    451
    Zahvaljeno 1,863 puta na 1,078 poruka
    Downloads
    3
    Uploads
    0

    Odg: staklenici - kako ih napraviti

    radio sam na dok je trajalo razmontiravanje auta za presovanje ,pa smo vadili sedista,konzolu,stakla...a prednja konzola ide sa 3 udarca cekica bez sarafanja,stakla isto tako

  2. #22
    Moderator nebojsa avatar
    Datum pristupanja
    Dec 2008
    Lokacija
    Kula
    Poruka
    1,452
    Zahvalio se
    80
    Zahvaljeno 192 puta na 150 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0

    Odg: staklenici - kako ih napraviti

    @ NA
    Taj tvoj posao bi mogao da služi kao antistres terapija
    Ako ne možete da mi pošaljete privatnu poruku, znači da mi je Inbox pun pa pošaljite e-mail. Hvala na razumevanju :)

  3. #23
    Super Moderator North ARMY avatar
    Datum pristupanja
    Oct 2008
    Lokacija
    Adasevci-Zapadni Srem
    Poruka
    16,062
    Zahvalio se
    451
    Zahvaljeno 1,863 puta na 1,078 poruka
    Downloads
    3
    Uploads
    0

    Odg: staklenici - kako ih napraviti

    ma kakvi zivci igraju kao dzej,sve radionice pune(majstori rade svoj posao) a presa treba da stigne pa smo isli u ispomoc,ceo dan na suncu a treba lomiti sarafe jer ih je vecina zaekla,ali bilo je i i

  4. #24
    dzudzan
    Guest

    Odg: staklenici - kako ih napraviti

    kaljeno staklo ce se isto ponasati kao i soferka to jest prilikom razbijanja rasipa se u komadice velicine zrna pirinca,nesto jeste cvrsce od obicnog stakla ali mu je i mana sto se ne moze seci vec se mora uzimati na tacnu meru,a prilikom postavljanja ako ima nekih neravnina u prostoru gde dolazi staklo moze doci do naprezanja a zatim puca,a nije ni malo jeftino.
    vidim da je jedino resenje napraviti manju kvadraturu pa probati sa raznim kombinacijama

  5. #25
    Super Moderator North ARMY avatar
    Datum pristupanja
    Oct 2008
    Lokacija
    Adasevci-Zapadni Srem
    Poruka
    16,062
    Zahvalio se
    451
    Zahvaljeno 1,863 puta na 1,078 poruka
    Downloads
    3
    Uploads
    0

    Odg: staklenici - kako ih napraviti

    soferka se ne raspe,za razliku od bocnih

  6. #26
    dzudzan
    Guest

    Odg: staklenici - kako ih napraviti

    u pravu si

  7. #27
    Član dzionik avatar
    Datum pristupanja
    Sep 2009
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    1,398
    Zahvalio se
    120
    Zahvaljeno 210 puta na 160 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0

    Odg: Staklenici - kako ih napraviti

    Otišli ste off a niko se ne javlja sa nekim iskustvom sa lexanom i njegovim osobinama što se tiče propuštanja svetlosti. Nigde ne mogu da nadjem te podatke samo se hvale kako imaju uv zaštitu za sam matrerijal.
    Ove godine sam stavio rasad ispod lexana i za sada ide normalno "a dokle će ne znamo".
    Moj drugar staklorezac je radio montažu staklenika od lexana za nekog holandjanina kod nas ali su to bile varene ploče na krajevima tako da je vazduh u njima suv i zatvoren (bolja izolacija). Posle sam video na sajmu da je neka firma kod nas radila takvo varenje ali sam izgubio njihov prospekt. Moža neko zna ko su ili gde su??

  8. #28
    Novajlija
    Datum pristupanja
    Jul 2010
    Poruka
    18
    Zahvalio se
    0
    Zahvaljeno 2 puta na 2 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0

    Odg: Staklenici - kako ih napraviti

    Na ovom linku vele da se moze koristiti za staklenike.

    http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstD...20&tekstid=455

  9. #29
    Član futurefarming avatar
    Datum pristupanja
    Aug 2010
    Lokacija
    Zemun / Novo Selo
    Poruka
    4,108
    Zahvalio se
    70
    Zahvaljeno 254 puta na 198 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0

    Odg: Staklenici - kako ih napraviti

    Ne mogu da nadjem sajt sa uporednom tabelom stakla i 2 vrste plastičnih ploča za staklenike ali bar da prepričam šta sam video. Plastika je bolja samo u kategoriji zaštite od grada, ostali parametri su na strani stakla, uključujući i otpornost na vatru u slučaju havarije. Zbog grada staklo minimum 4mm ili laminirano koje je najbolje ali skupo. Za izolaciju, duplo staklo punjeno plemenitim gasom argonom i da ne brinete, ali opet, košta više pa kako se kome isplati. Moj savet je da se sve radi u sopstvenoj režiji sem visokotehnoloških elemenata tipa vrata i prozora automatskih itd. jer su cene ozbiljne i može da se uštedi. Evo linkova za text o tome koliko MALO svetlosti dopire u staklenike, vredi pogledati, i piramida osvetljenosti.

    http://www.omegagarden.com/index.php...21#greenhouses





  10. #30
    Prijatelj Foruma Rale 83 avatar
    Datum pristupanja
    Dec 2009
    Lokacija
    Kobilje (30km od Pozarevca)
    Poruka
    3,580
    Zahvalio se
    135
    Zahvaljeno 149 puta na 108 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0

    Odg: Staklenici - kako ih napraviti

    Sta mislite kad bi napravio metalnu konstrukciju i oblozio je leksanom
    SVI JUNACI NIKOM PONIKOSE I U CRNU ZEMLJU POGLEDASE
    NE PRIHVATAM NIKAKVE AUTONOMIJE

  11. #31
    Član
    Datum pristupanja
    Jan 2011
    Lokacija
    Мељак, Барајево
    Poruka
    45
    Zahvalio se
    8
    Zahvaljeno 10 puta na 5 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0

    Odg: Staklenici - kako ih napraviti

    Без великих улагања:


    Људи по Београду, када уграђују ПВЦ или када руше куће бацају старе прозоре. Само ти треба транспорт и грађа за конструктивне елементе. Горње прозоре скидам и враћам приликом проветравања и рада, а ови са стране су причвршћени закривљеним ексерима. Није поента у економији и производњи пуно уложити већ више уложити памети, те елиминисати непотребне инвестиције у вештачка ђубрива и отрове, и скупа материјална средства, постићи квалитет и осигурати пласман кроз поверење. А свакако и мислити на себе, да у оквиру посла буде довољно физичког рада као најзапостављенијег темеља здравља савремене културе.

  12. #32
    Novajlija
    Datum pristupanja
    Mar 2011
    Poruka
    7
    Zahvalio se
    0
    Zahvaljeno 1 put na 1 poruci
    Downloads
    0
    Uploads
    0

    Odg: Staklenici - kako ih napraviti

    Zdravo svima..

    Kada bih gradio sebi staklenik, ovako bih ga radio:

    Da krenemo od onoga što je svima vidljivo na prvi pogled a to je materijal za pokrov:

    Leksan je fin i moderan ali ja bih ipak išao na varijantu stakla, i evo zašto:
    -staklo :D će mi propustiti maksimalnu količinu svetlosti, do 92.5 % . Staklenik gradim zbog biljaka, njihove zaštite u ranim mesecima u godini kada i napolju nema dovoljno svetlosti.. tako da je maksimizacija svetla u tom periodu moj prioritet Br1. Neka bude debljine 4mm, PULLED (jeftinije i propušta više svetla) nego FLOT (skuplje i propušta manje svetla).
    -Neka ima krovište pod uglom od 35-45 stepeni, biće otporniji na sneg i grad.
    -Grad će mi izdržavati do 2.5cm u prečniku .
    -Nebih koristio kaljeno jer je daleko skuplje. Ako se plašim grada i loma, pa jednostavno neću biti u stakleniku kada pada grad.
    -Što se tiče letnjeg perioda kada imamo previše svetla, koristio bih tkaninu za zasenu, staklenik je ionako mali pa tu tkaninu mogu stavljati i sklanjati i ručno. Takođe imam i sredstva za krečenje stakla i za skidanje tog kreča ako mi je prejako sunce. Pomoću tog kreča i novčića od 1 din mogu čak i da vino podesim količinu svetla koja će mi ulaziti u staklenik...

    Konstrukcija:
    -za krov: drvo ili aluminijum... Mora biti lagano !!!
    -Za zidove čelik ili drvo.
    Ovde ću morati da posvetim posebnu pažnju: zaštiti od korozije (tu drvo ima prednost), zaptivenosti staklenika (da nema promaje). Ako koristim PVC ili plastične materijale moram videti koliko su UV stabilni jer je čudo šta UV zraci urade sa plastičnim materijalom ako nije UV stabilan.

    Obavezno bih uradio temelj.

    Razmišljao o otpornosti na vetar, stvaranju potpritiska i natpritiska pri strujanju vetra. Koristitio bih sajle kako bih čitavu konstrukciju učinio još čvršćom.

    Ovo je sve čega se trenutno mogu setiti. Ako mi još nešto padne na pamet, dodaću...

    Srdačan pozdrav
    Dragan

  13. Sledeći korisnici su se zahvalili korisniku Dragan_KGP na ovoj poruci:

    amos (19-06-12)

  14. #33
    Član
    Datum pristupanja
    Jan 2011
    Lokacija
    B.Topola
    Poruka
    461
    Zahvalio se
    16
    Zahvaljeno 47 puta na 38 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0
    Hteo bi pomoci ljudima sa inovativnim duhom , pre neki dan bilo je na madarskoj televiziji da je jedan "mladic 32godine " kombinovao aquaponiju sa hidruponijom u stakleniku kojeg ni zimi ne greje ali ima useva i ruda trosak mu je hrana za ribe i struja sto ptrosi mala punpa za centralno grejanje . Postavicu link mada je na madarskom jeziku ali ima dosta slika o izgradnji i instalaciji sistema pogledajte i slobodno pitajte prevest cu sto vas interesuje .
    http://www.civishir.hu/hajdu-bihari-...ben/1231121853
    ima red malih slika i pise u naslovu "a hirhez kapcsolodo galeria " to su te slike .

  15. Sledeći 2 korisnici su se zahvalili mihalyocska na ovoj poruci:

    borkozmaj (18-08-12), Kornelius (07-02-12)

  16. #34
    Član
    Datum pristupanja
    Aug 2010
    Lokacija
    Podgorica
    Poruka
    1,621
    Zahvalio se
    97
    Zahvaljeno 123 puta na 108 poruka
    Downloads
    1
    Uploads
    0
    Ako sam dobro shvatio dole ona tri rezervoara su sa ribama a oni gore su popunjeni sa kamenčićima?

  17. #35
    Član
    Datum pristupanja
    Jan 2011
    Lokacija
    B.Topola
    Poruka
    461
    Zahvalio se
    16
    Zahvaljeno 47 puta na 38 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0
    Oni sto su popunjeni sa kamencicima u njih je vodeni nivo 5-6 cm ispod kamena a oni ispod sto su to sluzi za sakupljanje vode sto se preliva ispod useva . Za ribe sluzi onaj veliki od 1000 litara ima u njemu 52 pastrmke . Za grejanje staklenika sluze ona burad sto su postavljeni jedan na drugog na severnom zidu ofarbani u crnu boju .

    Zaboravio sam pomenuti da su burad napunjena sa vodom . Jos da bi se na ovo dodalo neko solarno grejanje vode bio bi totalno eko staklenik .

  18. #36
    Član siki2 avatar
    Datum pristupanja
    Jan 2011
    Lokacija
    Virovitica
    Poruka
    567
    Zahvalio se
    38
    Zahvaljeno 51 puta na 47 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0
    Citiraj Citiram: Rale 83 Pogledaj Poruke
    Sta mislite kad bi napravio metalnu konstrukciju i oblozio je leksanom
    Ako ti išta znači moj savjet nemoj ni u kom slučaju oblagat sa lexanom iz razloga što za tri godine posve požuti i pušta upola manje svjetlosti nego što treba. Ja na velikom plasteniku imam samo čela od lexsana i ništa ne valja zbog svjetlosti.



    Uploaded with ImageShack.us
    Poslednji uredio siki2; 07-02-12 u 18:04.

  19. #37
    Član
    Datum pristupanja
    Mar 2011
    Lokacija
    Sumadija
    Poruka
    65
    Zahvalio se
    16
    Zahvaljeno 32 puta na 16 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0
    Citiraj Citiram: futurefarming Pogledaj Poruke
    Ne mogu da nadjem sajt sa uporednom tabelom stakla i 2 vrste plastičnih ploča za staklenike ali bar da prepričam šta sam video. Plastika je bolja samo u kategoriji zaštite od grada, ostali parametri su na strani stakla, uključujući i otpornost na vatru u slučaju havarije. Zbog grada staklo minimum 4mm ili laminirano koje je najbolje ali skupo. Za izolaciju, duplo staklo punjeno plemenitim gasom argonom i da ne brinete, ali opet, košta više pa kako se kome isplati. Moj savet je da se sve radi u sopstvenoj režiji sem visokotehnoloških elemenata tipa vrata i prozora automatskih itd. jer su cene ozbiljne i može da se uštedi. Evo linkova za text o tome koliko MALO svetlosti dopire u staklenike, vredi pogledati, i piramida osvetljenosti.

    http://www.omegagarden.com/index.php...21#greenhouses



    Nije mesto ali da ne otvaram novu temu ili ... ali izvinjavam se svima koji su cekali odgovor od mene, mala bura u zivotu ali kako to ide posle svake bure eto ga sunce ...


    Ono sto me je ovde zainteresovalo jeste obracanje paznje na svetlo bez kojeg nema fotosinteze i sam jacine svetla u fotosintezi.
    Futurefarming, prijatelju moj, ova karta je samo donekle tacna, a evo kako.
    1. Ta karta vazi samo za izvore svetlosti koje nisu sunce, dakle za lampe.
    2. E sada, to ne vazi ako se koristi vise lampi jer niko ne koristi kao ddatno svetlo jednu lampu.

    Evo objasnjenja

    1. Veliki problem kod vestackog izvora svetlosti (sijalica) je to sto se lumeni drasticno smanjuju distancom. A lumen je ono sto cini sijalicu svetlijom, primer obicne sijalice od 60w i "stedne" od 20w koje imaju isti broj lumna.Dakle to je karta za jednu sijalicu i ne za sunce.Primer:ulicna sijalica ima 250w i 30 000 lumena (inicijalnih lumena).Sijalica je na visini od 5m i trebala bi da udara o zemlju jacinom od 500 do 1000 lumena sto je isto kao i obicna 60w sijalica.Sunce daje 50 000 lumena.Dakle 50 000 lumena pada na zemlju.Distanca izmedju zemlje i sunca je tolika da razlika te bandere je i vise nego statisticka greska, dakle mizerna.Jer sta je bandera od 5m (0.005km) naspram distance izmedju zemlje i sunca od 149,597,870,700m (149, 597, 870.7km).Ali tu se racuna kroz sta prolaze suncevi zraci u ovom slucaju, plastika (koja i kakva plastika), staklo. A za to ne vazi ta karta.
    2. Ovde postoji dodavanje lumena na distancu ako se koristi dve ili vise sijalica tako da tabela opet ne igra toliku ulogu.Naime, i jednoj prostoriji nije isto imati 1 i 2 sijalice jer je svetlo jace kada su 2 a to zahvaljujuci sabiranju lumena na distancu. Zamisli kako bi bilo da je umesto jednog sunca dva ....

    Nikakav problem racunati lumene ali tabela je za vestacki izvor svetlosti i to samo za jednu sijalicu.

    Ljudi sa tog linka su blago neozbiljni i vrte pricu kako njima odgovara (ili ne barataju materijom u potpunosti, pa to rade iz neznanja)
    There are several ways to measure light energy / nisam siguran koje to sve vrste merenja jacine svetlosti postoje sem lumena/lux .... zamisli da kazu da postoji nekoliko vrsta merenja jacine elektricne energije a jedna jedina postoji.Ne zanima nas koliko sijalica odaje, vec koliko svetlosti pada na objekat/biljku ili ...
    Whether the source is the sun, or a grow light, the principles are the same as far as the "inverse square law is any physical law stating that a specified physical quantity or strength is inversely proportional to the square of the distance from the source of that physical quantity." - Wikipedea - jednostavno ovo boldovano je smesno jer sam poprilicno jednostavno to objasnio pod 1.
    however for the 'light source to plant' relationship we can look at the distance between the light source to the plant, and also the light source in relationship to all of the plants in the garden as a whole. = ovde skacu sami sebi u stomak pokazavsi onu kartu gde je distanca najmanja za biljku koja je odmah ispod izvora svetlosti a po njima ta biljka i ona koja je udaljena 2m primaju isto lumena sto je smesno ako se covek zamisli bar malo.

  20. #38
    Član futurefarming avatar
    Datum pristupanja
    Aug 2010
    Lokacija
    Zemun / Novo Selo
    Poruka
    4,108
    Zahvalio se
    70
    Zahvaljeno 254 puta na 198 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0
    mihalyocska, nije kombinovao akva i hidroponiju nego akvaponiju (=akvakultura+hidroponija) i pasivan staklenik. U svakom slučaju dobar sistem za zimsku baštu a evo i teme na forumu o tome:

    http://poljoinfo.com/showthread.php?...aponic-sistemi

    maxi-rs, nisam se previše zadubio u materiju ali ti si to detaljno pretresao.

  21. #39
    Član
    Datum pristupanja
    Jan 2011
    Lokacija
    B.Topola
    Poruka
    461
    Zahvalio se
    16
    Zahvaljeno 47 puta na 38 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0
    @futurefarming izvinjavam se trazio sam tu temu da tamo postavim post ali nisam nasao . Da ne remeti ovu temu "da ne bude off" prebacite slobodno na odgovarajuce mesto ,hvala i izvinjavam se .

  22. #40
    Član
    Datum pristupanja
    Oct 2009
    Lokacija
    SM
    Poruka
    86
    Zahvalio se
    83
    Zahvaljeno 23 puta na 13 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0
    Da li neko ima neka iskustva ili savet u vezi gradnje plastenika/staklenika/leksanika na već postojećim bočnim zidovima od cigle?
    Možda zvuči malo čudno, ali moj plac (iza kuće) je takav da je već ograđen zidanim zidom i trenutno se za ništa pametno ne koristi (uzak a dugačak plac).

    Razmišljao sam kako bi bilo da iskoristim taj zid (visok otprilike 2m) i da samo na njega postavim "kapu", tj neku čeličnu konstrukciju za plastenik.

    Pretpostavljam da je malo smešno, ali takva je trenutna situacija. Zidove imam, stoje besposleni, prostor takođe, a ima tu lepog mesta za nešto korisno. Najveća mi je prednost to što je u okviru kućnog placa pa ne moram misliti o neželjenim posetiocima i mogu redovno da ga obilazim.. Ja a i ostali ukućani takođe. :)

    Dakle, ako bi ta kapa bila nekih 1.5m visoka, onda bi dobio oko 3.5m ukupne visine.
    Plac je dužinom orijentisan ka jugozapadu, malo više ka zapadu nego jugu. Znači "ulaz" gleda na taj jugozapad.

    Šta mislite, koliko bi negativno na osvetljenost uticao taj postojeći bočni zid od cigle, a koliko bi eventualno povoljno uticao na toplotu zimi?
    Napominjem da na tom mestu imam i mogućnost grejanja na raznorazne biomase.

    Mogao bih tu navući nekih... recimo 250m2.

Strana 2 od 3 PrvaPrva 123 PoslednjaPoslednja

Similar Threads

  1. kako napraviti sam svoj plastenik slike ;O
    By vukma in forum Plastenici, staklenici i visoki tuneli
    Odgovora: 5
    Poslednja Poruka: 14-04-11, 14:45

Dozvole pisanja

  • Ne možete otvoriti novu temu
  • Ne možete odgovoriti u temi
  • Ne možete postavljati atačmente
  • Ne možete uređivati svoje postove
  •  
Svi postovi su vlasništvo njihovih autora. Poljoinfo.com ne garantuje tacnost, kompletnost ili upotrebnu vrednost informacija, stavova, saveta ili datih izjava. Ne postoje uslovi pod kojima bi mi bili odgovorni za štetu ili gubitak koji je posledica bilo cijeg oslanjanja na nepouzdane informacije, ili bilo kakve informacije nastale kroz komunikaciju izmedu registrovanih clanova.