Orah - opšta tema

Umrece tema momci... Kakvo je stanje? Ima li crva? Problema, roda?

Da ne zamre tema:

- šta prisutni misle o načinu obrade prostora između oraha dok su još mali?
- često freziranje i održavanje 100% bez trave ove godine se pokazalo kao loše, jer se Sunce reflektovalo o tako obrađenu zemlju i napadalo (pržilo) lišće i odozdo, pored prženja odozgo......
- zasaditi travu (ili pustiti da raste sama) i posle je samo šišati? Ne skupljati ono što se ošiša, već ostaviti da đubri zemljište...... Ovako se uzimaju korisne materije iz zemlje.....
- treća mogućnost je da se gaji neko povrće između, ali opet se koriste materije iz zemljišta.
 
Ove jeseni sadim 100 oraha sorte americkog crnog,interesuje me da li neko ima zasadjen taj orah i koji razmak je primenjen.Da li sme detelina da se seje izmedju redova?
 
Kolege treba mi mala pomoć oko oraha, za koji sam totalni laik... Šta bi ste vi radili sa voćnjakom od 50 stabala oraha koji su stari oko 15 godina, u kojima nije primenjivana nikakva agrotehnika, nešto su rađali zadnjih godina ali nije to to?! Jel ima smisla ulagati u taj zasad? Inače domaće su sorte u pitanju, jedna je Rasa, ako se ne varam...
 
Sad jedna fotka za poznavaoce. Plod orah u sredini nije uopšte mali tj. veći je od prosečnih koje sam viđao da rastu po baštama i pored puteva...



Našao sam u komšiluku plodove oraha koji su izuzetno veliki. Gledam stablo i vidim da nema nigde mesta kalemljenja. Ili je visoko kalemljen što mi nije logično jer mu krošnja počinje na 2 metara ili mu je kalem u zemlji. Ne čini mi se da ovako može da rodi orah koji se razmnožava semenom. Svejedno 'pozajmio' sam par plodova pa ću staviti u zemlju - možda nešto i izraste.

Da li vi imate iskustva sa ovakvim orasima?
 
I kod mene u komšiluku ima sličan orah, koji je skoro duplo krupniji od rasne ili šampiona.
Problem je što je "naduvan", izgleda kao manja jabuka, a unutra jezgra sitna, kao i kod običnih oraha.
 
Interesantno je da je ovom orahu mrezga puna - skroz popunjava drvenu opnu/ljusku. Imao sam prilike da ispod drveta zateknem plod kome je deo ili pola ljuske nedostaje. Jednostavno padne na beton i otpadne deo. Probao te razbijene i sasvim su prijatni za jelo - nema razlike. Jedino što bi moglo da bude nedostatak je da možda nema dovoljno plodova. Sad nisam pored njega svaki dan - možda ga je gazda već 'mlatio' - možda prolaznici pokupe ono što padne van ograde.

Imao sam prilike da u zasadu oraha vidim kako izgleda plod kalemljenenog oraha. Tačno se u dnu vidi kalem. Plod je duplo veći od ovog sejanca u sredini ali je manji od ovih velikih na slici (inače fotografija ne predstavlja verno veličinu - prosto je veći). Nisam siguran koja je sorta tog oraha iz zasada ali je poprečni šav ravan sa ostalim delovima ljuske. Na slici se vidi da sejanac ima ispupčen šav a ovaj veliki ima uvučen šav.
Nešto slično kao što je kolega @YT1RDI svojevremeno postavio na fotografiji u svom postu.

Kažem najveća je dilema to što ne vidim da je kalemljen.
 
Ima takav moj komšija, staro je stablo, visina je bez preterivanja 15 možda i više metara, prečnik krošnje isto toliko.
 
Kolege treba mi mala pomoć oko oraha, za koji sam totalni laik... Šta bi ste vi radili sa voćnjakom od 50 stabala oraha koji su stari oko 15 godina, u kojima nije primenjivana nikakva agrotehnika, nešto su rađali zadnjih godina ali nije to to?! Jel ima smisla ulagati u taj zasad? Inače domaće su sorte u pitanju, jedna je Rasa, ako se ne varam...
Slike bi vise kazle. :cao:
 
Imalo je takav orah ali je sad posečen, pustiš ga na zemlju sam se slomi meka ljusta krupan izuzetno troduplo od drugih ali nije baš bio rodan.
 
To su tzv. "orijasi". Genetska anomalija. Najkrupnije sorte kalemljenih oraha imaju plod od oko 36mm i 15 g. tezine. Prva klasa se racuna preko 34mm. Dalje je vazan randman i boja jezgra za cenu, a rodnost je vazna za isplativost zasada. "Orijasi" komercijalno nisu interesantni za trziste i farmera, vec vise kao anomalija za zabavu.
 
Video sam pre par dana jedno drvo koje ima ovakve plodove, mekana je ljuska i moze se rukom zdrobiti.
Jel zna neko koja bi ovo sorta mogla biti?.

orah1.jpg
 
Ove jeseni sadim 100 oraha sorte americkog crnog,interesuje me da li neko ima zasadjen taj orah i koji razmak je primenjen.Da li sme detelina da se seje izmedju redova?

Za detelinu kazu knjige da nije preporucljiva za mlade zasade oraha .Razlog je sto uzimaju puno vlage iz zemljista i umeju da zasenjuju manje sadnice .
Pozdrav !
 
Ne bih ti ni ja preporučio detelinu, medjupojas zatravni nekom kvalitetnom travnom smešom.. Pitaj za savet u Institutu za krmno bilje. Imaš tih trava od kojih takodje možeš imati dobro seno, ako ti je to cilj.

Sent from my m2 note using Tapatalk
 
da samo skrenem paznju sve trave i svi korovi se smenjuju periodično npr bela detelina buja sad kad su kiše i vlaga pa sušni period i ona se izgubi pa izađe ljulj,pa pirovina pa štir.....ja sam sadio belu detelinu i nisam dobio taj efekat štosam hteo,svi pričamo o engleskim travama a zaboravljamo da imaju vlaznu klimu,neko čisto moje zapazanje.
 
Posto ide orah u ljusci a posto ociscen?

Послато са U8815 користећи Тапаток 2
 
Dobro vece orahovci :)

Planiram zasad oraha na zemlji koju posedujem u jesen 2016 godine. Radi se o 2 parcele, jedna je 60 ari duguljasta, na dosta prometnom putu i nisam siguran koji je tip zemlje. Druga je moj salas otprilike 1 hektar, gde moze da se zasadi oko 70 ari. U prvoj fazi bih odradio salas. Obe parcele su pored asfaltnog puta, i posedujem nesto i mehanizacije (imam veliku frezu, dosta traktorske opreme tipa tanjirace, ono za djubrenje, prskalica na dizel koja se gura itd). Zemlja se obradjuje mahom i izdaje, imam samo na salasu jedan vocnjak star sto godina koji planiram da pocistim nekim buldozerom ili bagerom. Takodje na tom salasu imam 3 ogromna oraha, koji bas fino radjaju, ali su divljaci neki, stari sigurno 50 godina.

Ono sto je problem jeste moje neznanje, ja sam dete iz grada, i ovo je nesto sto nasledjujemo od dede. Brat koji isto hoce da se angazuje vec nesto zna o orezivanju i sadjenju, a otac isto. Procitao sam pola ove teme i u narednih par dana cu zavrsiti celu, i imam knjigu profesora Soskica koju sam procitao. Takodje ovde sam nasao link ka fejsbuku sadnja oraha gde ima isto dobrih informacija.

Moj plan je sledeci:

1. Odneti zemlju sa salasa na proveru u poljoprivrednu savetodavnu strucnu sluzbu u Pozarevcu (da li je sad pravo vreme?). Tip zemlje je smonica, glinasta zemlja.
2. Ako je zemlja dobra pripremati zemlju za sadjenje sledece godine, ako ne odneti od druge parcele od 60 ari na proveru (mana druge parcele je to sto nije ogradjena, i na bas prometnom putu je).
3. Odradio bih oranje sad zimsko (kada se ono radi?) sto dublje moze i bacio djubrivo ili krec sta vec treba na osnovu analize zemlje. Takodje bih pre toga pocistio bagerom ili buldozerom zemlju od voca, i 2 od ova 3 oraha bih posekao da ne smetaju. U literaturi se spomilje rigolovanje do 80cm dubine, sto je ovde nemoguce jer u selu gde mi je zemlja niko nema rigoler plug niti tako jak traktor. Tako da bih maksimalno izvukao 20 cm oranja (zemlja je teska).
4. Na prolece bih opet odradio oranje i bacanje djubriva i sta jos treba.
5. Narucio bih sadnice, ovde mi je najveca nedoumica. Da li se sadnice narucuju u prolece pa odes i preuzmes na jesen? Treba mi preporuka za dobar rasadnik, cena nije bitna moze privatna poruja. Citavsi dosta privlaci me intenzivni zasad, ali mi nemamo sadnice za to koje radjaju lateralno ( mozda rasna ili cendler?) i nemamo nigde mehanizaciju za kracenje. Pa sam nekako vec pri tome resio da podignem zasad koji ce se koristiti i za drvo i za plod. Kako pise u literaturi, na svakih 20cm osnovnog debla koje ostavis preko 1m gubi se jedna godina plodonosenja. Sadio bih verovano 10x10 ili 12x10, moram da izmerim parcele pa cemo videti.
6. Posto ne mogu da rigolujem, kopacu rupe od 1.2 sa 0.8m i gledati da prevucem onu sitniju zemlju da stavim ispod korena. A ovu sto izvadim da rasturim po njivi. Kako je najbolje kopati rupe, ima li nekih malih bagera koji to rade. Iskustva?
7. Dovukao bih sad na jesen (2015) dve prikolice kravljeg stajnjaka da pregori, da nadjubrim po potrebi. A prilikom sadnje jos jer kako samo procitao stavlja se svez oko drveta da ga zastiti od zime.
8. Navodnjavanje: imam bunar tamo, korito stare morave je na 200m od mog placa, a morava je na 2km. Stavicu sad na jesen hidrofor, i razmisljam izmedju kap po kap i rucnog zalivanja.
9. Kolci za ucvrscivanje. Ovo mi je problem i nista ne razumem, treba mi neko drvo koje cu da ocistim i utopim u neki plavi kamen (kako ne bi truleo i unisti orah). Nekako mi deluje a negde sam procitao od PVC kolcima. Iskustva? Inace parcela mi je ogradjena delom metalnim sipkama a delom nekim tim kolcima, koji ne verujem da su utopljeni u taj kamen. Da li to utice na orah?
10. Rezanje, u knjizi pise da se orah ne reze ako je u pitanju ekstezivni zasad. Sto 10-12 i jeste. Vec se pusta da raske kako on hoce. Da li je to tacno?

Ja na ovo gledam kao na penziju, imam 30 godina i svoju firmu gde uplacujem minimalne doprinose, pa bih ovako da se obezbedim. U planu je da se i druga njiva od 60 ari zasadi, sa tim da planiram da kupim njivu pored od jos 60 ari. Da ogradim to pa da sadim.

Molim neka neko ko je ovo radio pregleda ovaj plan, i neka mi iznese iskustva, ja obecavam za 5-6 godina kada budem imao vise iskustva da cu se truditi da prenesem drugima. Ja kad uhvatim nesto da radim sve isplaniram do detalja.
 
Pozdrav svim forumasima,

Imam jednu parcelu koja jednom u dve- tri godine poplavi, u prolece izlije se Morava, inace se na njoj gajio kukuruz. Obicno voda naraste do oko metar visine i polako se povuce za oko mesec dana. Da li bi orah mogao da opstane pri ovoj nepogodi?
 
Osnivacka skupstina Saveza odgajivaca oraha Srbije

Jubilarni post br.1000!
2iabyj9.jpg
Postovani prijatelji sa foruma!

Proslo je 10 meseci od moje prve inicijative da se organizujemo u profesionalni savez odgajivaca oraha. Grupa na facebook broji vec oko 600 clanova, a mnogi prate pojedine moje postove i na ovom forumu. Organizovali smo razmenu iskustava sa krupnim proizvodjacima u Italiji. Planiramo sledece godine istu takvu posetu kolegama u Moldaviji - liderima u razvoju orasarstva danas u Evropi, a mozda i Turskoj.

Da bi smo efikasno razmenjivali znanja medju sobom, ali i sa proizvodjacima i strucnjacima u inostranstvu, vreme je da se organizujemo. Formirajmo neprofitabilni savez uzgajivaca oraha, koji ce biti efikasan i koristan svojim clanovima, a ne korumpirani kanal prodaje raznih sponzora i lobista. Na takav nacin cemo brzo uciti na tudjim greskma, ostvarivati svoja prava i kao "kartel" proizvodjaca konstrolisati ponudu i cene sadnica i repsormaterijala, ali i ploda oraha.

Pozivamo sve ozbiljne vlasnike plantaza oraha ili one koji ce to tek postati da u subotu 24. oktobra dodju na osnivacku skupstinu Saveza proizvodjaca oraha Srbije. Sastanak ce biti odrzan na Novom Beogradu, ul. Prve pruge br.9 (blokovi Retenzija, kod hotela Jugoslavija) u 12:00.

Zainteresovani neka se jave do 23.10. Milosu Todorovicu ("Toki" na forumu), jer ce trebati da popune anketu za pristup Savezu.
Stranicu inicijativne grupe saveza mozete naci na adresi: www.facebook.com/orah.rs

Ciljevi Saveza su:

Transfer znanja. Moci cemo da posecujemo jedni druge i na licu mesta razmenjujemo iskustva u raznim periodima nege zasada. Takodje mozemo da pozivamo strucnjake iz inostranstva da citavoj grupi zainteresovanih clanova demonstriraju napredne tehnike gajenja oraha, a da troskove podelimo medju sobom i time te zaista neobhodne konsultacije ucinimo prihvatljivim.

Kao respektabilno profesionalo udruzenje pregovaracemo sa Ministarstvom poljoprivrede. Boricemo se za korekciju uslova za dobijanje podsticajnih sredstva za podizanje vocnih zasada i refundiranje cene sadnica, kao i dobijanje povoljnih subvencionisanih kredita za clanove naseg saveza. Sadasnji uslovi su takvi da je neralno podici kvalitetan zasad sa pravilnim rastojanjem sadnica i dobiti refundaciju sredstava, a kredit na 3 godine bez grejs perioda u podizanju zasada oraha je takodje nonsens.

Mi sada prvi put formiramo trziste oraha u Srbiji i uvodimo red. Formiracemo brend "Orah iz Srbije" i promovisacemo ga na sajmovima u zemlji i inostranstvu, kao i u trgovinskim lancima. Uvescemo standarde kvaliteta proizvoda koji odgovaraju svetskim (i evropskim istovremeno). Napravicemo nacionalnu berzu ponude i potraznje. Pregovaracemo o uslovima uvoza oraha iz inostranstva sa Ministarstvom poljoprivrede. Organizovano i udruzeno cemo raditi na izvozu i postizanju boljih cena za Srpski orah.

Na prvom okupljanju cemo:
  • promovisati ciljeve i statut Saveza;
  • promovisati Nacionalnu strategiju proizvodnje oraha;
  • izabrati predsednistvo;
  • dogovoriti operativni plan dejstva u sledecih 6 meseci;
  • cuti detaljni izvestaj sa posete proizvodjacima oraha u Italiji;
  • upoznati se i druziti nekoliko sati.

Srdacno,

Sasa Lukic,
inicijator
 
Nazad
Vrh