Orah - opšta tema

Palic,
nisi zakasnio i nema mesta panici ..ako mozes unesi to u januaru ili februaru kada dozvole vremenski uslovi..
 
Imam jedno pitanje za sve iskusne vocare. Naime na svim orasima koje imam u vocnjaku kora stabla nije cista. Ja bih to nazvao nekom zutom mahovinom ili nekakav parazit u obliku lisaja. Imam li razloga za brigu i sta po tom pitanju preduzeti. Ili pak da to ignorisem. pocetkom proleca nakon kupovine tog starog vocnjaka okrecio sam stabla u nadi da ce sve to otpasti sa kore. Medjutim to nije dalo rezultata. Pitanje je dakle sta dalje po tom pitanju? Pokusacu da postavim i neke fotografije tih stabala.
 
Poslednja izmena:
"Mahovina i lišajevi su posledica iznurenosti biljke, sve da ih krečenje i ukloni, što nije zagarantovano, to znači da se uklanjaju simptomi a ne uzroci tj bolest ili neki drugi uzrok. Sami lišajevi ne štete voću na kom su se obrazovali, to su zapravo simbioze algi i gljiva gde gljiva doprema mineralne materije i vodu (ne iz organizma biljke jer se lišajevi formiraju na površini kore i ne prodiru u biljku domaćina) a alge fotosintezom to pretvaraju u organsku i tako se međusobno dopunjuju.
Oni mogu biti štetni posredno i to kao mesto na kom će prezimljavati ili se razvijati neki drugi štetan organizam.
Najvažnije je to da je masovna pojava lišajeva i mahovine signal da je biljka ili u nepovoljnim uslovima (mikroreljef, mikroklima) ili da je u slaboj kondiciji, pa otklanjanjem simptoma nećemo pomoći biljci ako ne otkrijemo uzrok pojave lišajeva i ne otklonimo ga."

http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-voca-krecenjem/

Ovo su preuzete i dopunjene izjave ovde sa foruma od članova pa postavljene na sajt pa sad preuzete ovde :) Možeš u prskanje bakrom kao i krečenje dodavati sumpor, svakako nemoj se previše opterećivati time, to je sve površinski i ima toga na svakom voću sa godinama. Zato krečenje sa sumporom od prve godine je dobra stvar, jer ne daje mahovini da se popne uz stablo.
 
Pre neki dan sasvim slučajno prodjem pored jednog manjeg zasada oraha, rekao bih da imaju nekih 6-7 godina, sve pod konac, ograđeno, sve u pravcu, nijedan ne „strči“, svi poprskani krečom......
Vidim da je svo osušeno i otpalo lišće pokupljeno na gomile i da su krenuli sa njegovim iznošenjem van tog zasada, najverovatnije da ga zapale. I u nekoliko poljoapoteka sam čuo da bi to staro lišće trebalo izneti van zasada i zapaliti. Pošto sam žurio, nisam stigao da stanem i popričam sa njima i razmenimo neka iskustva.
Šta ostali misle o ovome? Radi li još neko ovo?
 
Kada je velika količina lišća tj debeo sloj, onda se među tim lišćem formiraju gljivice i gljivična oboljenja lista koja su već nastala tu prezimljavaju. Zato se iznosi...kad je mlad zasad tj malo lišća se razleti po njivi, tu se ne treba time opterećivati.
 
Hvala najlepse Oktopod-u na brzom odgovoru. Stabla oraha o kojima je ovde rec stara su 18 godina. Ako je verovati prethodnom vlasniku od koga sam kupio vocnjak? Ugasio sam krec sa sumporom u prahu i cekam bolje vremenske prilike da ih okrecim.
Zamolio bih clanove foruma za jos jednu pomoc. Nikako mi ne uspeva da postavim fotografije na forumu. Dakle, kratko upustvo kako to da odradim?
 
jakovljevic79, hvala najlepse!
img0451.jpg

img0457.jpg

Iako sam dobio podrobno objasnjenje za moj problem sa orasima, ipak sam se odlucio da postavim neke od fotografija na kojima se vidi problem o kome sam vec pisao. Nadam se da nisam pogresio kada sam naveo da je ovo na stablima lisaj.
I jos jedno pitanje za iskusne orasare. Po recima prethodnog vlasnika ova stabla su stara 18 godina. Koliki rod oraha mogu da ocekujem od ovih stabala ( u proseku) ?
 
Jel ovo neki brdsko planinski kraj, tamo je ta pojava normalna i niko ni ne prska voće?
 
Ovo je na 15 km od Cacka. Planinski nije ali jeste brdski teren. Iskreno Svi u okruzenju gaje samo sljive i po neko jabuku. Orahe sade onako sa strane na kraju parcele...cisto da ima za svoje domacinstvo. Ovo niko i nije prskao ( tu si apsolutno u pravu)! Cak sta vise niko na to nije ni obracao paznju.
Prethodni vlasnik to smatra sasvim normalno. Na moje pitanje da li je ikada necim prskao ta stabla oraha, bio je u cudu. Njegov odgovor je da se orasi ne prskaju.
Toliko o njegovom poznavanju oraha.
Moja je volja da ih ja oslobodim tih lisaja i da im popravim kondiciju kako bi narednih godina davali dobar rod. Ove godine rod je bio katastrofalno los.
 
Lišajevi su kao što napisasmo posledica ili iznurenosti biljke ili neodgovarajuća klima...pošto sam ovakve prizore viđao po brdsko planinskim krajevima mislim da je ovo drugo i uglavnom se u tim krajevima i gaje samo šljive i tu i tamo orah. Tako da mislim da ne možeš tu puno da uradiš, a možda i nema svrhe. Ako baš želiš da probaš, dodaj sumpor u prskanje, još najbolje napravi od bakra, kreča i sumpora bordovsku čorbu pa oprskaj.
 
Pozdrav svim clanovima! Ja sam nov na forumu, planiram da zasadim plantazu oraha. Za sad sam u jesen na okucnici posadio tri sadnice, G-139, Rasna i Chandler. Da ne bi izmrzle preko zime po preporuci prodavca sam ih obmotao novinama i najlonom.
E sad, kolko je to pametno? Verovatno su dobro zasticene od mraza, al se bojim da se ne osuse od zagusenja.
Jel neko imao takvo iskustvo mozda? Sta mislite o tome?
 
Neće se osušiti ali će od najlona da istrule, provereno. Najbolje ti je slama i jutani džak da drži slamu, ili nešto drugo improvizuj ali da diše.
 
Pre svega da se zahvalim oktopodu i paliic-u na informaciji! Danas kad sam skinuo najlon i novine sa kojima su bile obmotane sadnice, imao sam sta da vidim. Sadnice su bile gola voda, i verovatno bi istrulele do proleca kao sto rece oktopod.
Sad sam ih obmotao slamom i prekrio dzkovima, obicnim za psenicu....nisam imao jutane, koje sam izbusio na vise mesta zbog luftiranja. Cim prodju veliki mrazovi, otkricu ih. Nadam se da je to to.
Darknula, planiram da posadim 1 ha sa orasima i nekom medjukulturom, kajsijom npr. videcu. Razmak sadnje bih pustio da bude veci, oko 15 X 12m, zbog povijanja grana. Onda je krosnja mnogo veca i zauzima vise mesta u sirinu, ima vise svetlosti u sredini krune i naravno moze vise da rodi. Zasto smatraju Sejnovo vrlo rodnom sortom? Zato sto ima veliki ugao grananja, inace nije nista posebno, nema lateralne rodne grancice, ne radja u grozdovima i td. To su preporuke Sinise Debeljevica instruktora za podizanje plantaza oraha koji je gostovao kod Urosa Davidovica. Mozete snimak da pogledate na youtube, ne znam da li smem da postavim link na forumu. Mislim da je realno to sto savetuje.
Plantazu bih podigao u pomoravskom okrugu (oklina Nisa). Nadmorska visina je oko 200m. Sorte, Rasna, G-139 ili Jupiter, Chandler i mozda jos neku, ne znam.
 
@MilanVojvoda vidim da se dobro spremaš za buduću sadnju, što je za pohvalu.
U startu dobro razmišljaš, ali nemoj previše da se opterećuješ, mnogi "instruktori" od toga prave veliku nauku kako bi debelo sve to naplatili.
Mislim da je 15x12m previše, ali o tome može da se diskutuje, kao i o izboru sorti.
Najbitnije je da na vreme kreneš sa pripremom zemlje, naročito ako je zapuštena.
 
Imam zasad od 27 stabala, star 13 godina posadjen eksperimentalno raznim sortama, kupljenim u novosadskom i cacanskom institutu. Sadili smo na rastojanju 8x10m. Krune su formirane prema knjizi prof.Koraca, odsecanjem vodece grane na visini oko 1.8-2.0 m. Stabla izlozena insolaciji, po obodu radjaju dobro. Stabla u sredini jako oskudno. Prosle jeseni sam izvadio deo stabala u sredini zasada, kako bih ih proredio. Apsolutno se slazem da je minimalni razmak 15m, ako se krosnje ne orezuju masinski regularno.
 
Poslednja izmena:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh