Panta je potpuno u pravu. Mi svi volimo da verujemo u čuda za brzo bogaćenje, bez mnogo rada, pa zato "cvetaju" kladionice, a ne njive. O ovoj temi smo se oglašavali u na FB stranici, kada se pojavio prevedeni video klip na ovu temu, ali evo još jednom. Reagujem jer ovakve prevare samo diskredituju ideju uzgoja oraha, a naša jednina šansa je upravo omasovljenje sadnje ove voćne vrste i ozbiljan nastup na inostranim tržištima, gde se ponude sa količina manjih od 1000 t godišnje ne razmatraju u ozbiljnim trgovinskim lancima. Za sada je proizvodnja orah kod nas mizerna, jer su se sadile i loše sorte i obradjivale na pogrešan način, pa su ljudi nakon 15 godina dizali ruke od zasada koji su ih na kraju razočarali. Za to vreme, naše komšije su dosta uspešno gajile orah, ne prepisujuci tudje knjige, već eksperimentišući na svojim plantažama. Svako ko govori engleski jezik moze lako na internetu da sazna karakteristike bilo koje sorte i da ne naseda na raznorazne fantastične priče. Ali pošto su karakteristike Chandlera poznate vec oko 40 godina, a prodati turske sadnice koje su poznate po lošijem kvalitetu nije lako, preduzimljivi šarlatani su smislili brend "turski orah" i počeli sa neverovatnim pričama za privlačenje lakovernih kupaca, koje su postajale sve naduvanije i naduvanije. U našim predelima je ova bajka još "ukusnije" reklamirana nego u Turskoj. Krenulo sa Kosova, pa se proširilo na Makedoniju, BiH i na kraju i Srbiju i Hrvatsku. Akcenat tih fantazija je da "turski orah" daje rod od 20 kg očišćenog ploda u 5. godini nakon sadnje, a u 10. godini čak 100 kg očišćenog ploda (kako se reklamira u BiH), ili 80 kg očišćenog ploda (kako se reklamira u Srbiji), kreće sa vegetacijom kasno i uvek izbegava prolećne mrazeve, randman mu je 80% itd. Na tu temu se oglasio i neki turski ekspert za orahe, koji ima svoju emisiju o orahu, gde je pokazao da je u pitanju prevara i objasnio kako varaju ljude pokazujući stabla stara 8-10 godina kao petogodišnja:
Čime se obično služe prevaranti i kako prepoznati obmanu:
- Rodnost oraha u zasadu je daleko manja nego oraha samca, koji može da rodi i 300 kg. Rodnost nekog pojedinačnog stabla u zasadu može da dostigne i 50kg u ljusuci, ali ce neko roditi svega 10kg, pa se rodnosot izražava uvek kao prosečna, a ne ekstremna. Zbog ovakvih manipulacija, profesionalci uvek pronos izražavaju u tonama oraha u ljusci po hektaru.
- Nisu sve sorte oraha podjednako rodne, pa se obmanom moze nazvati i kod nas ukorenjeno "znanje o rodnosti oraha od 50kg u ljusci, koja se svuda provalaci kroz literaturu. U praksi se pokazalo da je selekcija Rasna 5 puta rodnija od sorte G254, koja na primer ima jako krupan plod, ali rodi svega 4-5 kg po stablu. Kod nas je najveći zabeleženi prinos u poluintenzivnim zasadima (100 sadnica po hektaru, uz redovno orezivanje, prehranu, polivanje i hemijsku zastitu) oko 2 t/ha ili 20 kg oraga u ljusci po stablu. U zasadima ekstenzivnog tipa prinos je oko 1 t/ha i to je recimo taj organski orah.
- Prinos se uvek izrazava u ljusci. Nikada u očišćenom plodu.
- Starost zasada se uvek izražava u godinama (jos preciznije je reci u vegetacijama) nakon sadnje. Manipulacija je računanje godina koje je sadnica provela u rastilu.
- Minimalno rastojanje redova koje dozvoljava prolazak traktora pri špalirskoj sadnji je 7m. Pojedini rasadnici iz Srbije prodaju sadnice Chandlera "iz Grčke" za koji preporučuju sadnju na rastojanju od 5x5m.
Osnovne prednosti lateralnih sorti nad terminalnim, zašto se u svetu i odustalo od ovih poslednjih, jesu:
- stupaju u puni rod duplo brže, čime štedimo 7-8 godina;
- rodnije su jer radjaju na bočnim izdancima duž čitave grane;
- mogu da se sade gusto, jer mogu da se orezuju mašinski čime se ne gubi rod na par godina, već pospešuje kvalitet ploda i dobija bolja cena za klasirani proizvod.
Ako bi smo verovali šarlatanima koji nude "turski orah" koji navodno daje 80 kg očišćenog ploda, to bi bilo 160 kg oraha u ljusci po stablu. Na hektar ide i do 330 sadnica, što bi bilo 52,8 t/ha! Za to vreme naivni Amerikanci i Čileanci dostižu jedva 6-7 t/ha na najkvalititnijim zamljištima i sa primenom najsavremenijih tehnologija. Ako uzmemo zapreminsku težinu oraha (kg/m3) i ovaj rod od 52,8 t/ha podelimo na 10.000m2 koliko ima 1 ha, doćićemo do neverovatnog podatka da kad se otrese "turski orah", sloj oraha na zemlji bi dostizao čitavih 40 cm!
Još jednom da ponovimo karakteristike sorte Chandler:
- Kreće sa vegetacijom srednje kasno, slično kao Šampion i Šejnovo (polovinom aprila, ako nije bilo previše toplih dana u februaru i martu), tako da je pogodan samo za vinogradarske regije, ali ne i za brdsko-planinske, Zapadnu Srbiju, veći deo BiH itd.
- Prvi ozbiljniji rod daje u 5. godini nakon sadnje, u proseku oko 5-6 kg oraha u ljusci po stablu. Puni rod daje posle 8. godine, u proseku oko 15-20 kg oraha u ljusci po stablu, kako je pokazala praksa. Zahvaljujući tome što je lateralnog tipa plodonošenja, može da se sadi gusto u špaliru i orezuje mašinski, pa prinos može da dostigne 4,5-6 t/ha, u slučaju da se radi po svim pravilima struke - da je parcela podrivena, orah se navodnjava sistemom za polivanje, hemijski štiti i medjured obradjuje malčiranjem, a ne mehaničkom obradom kojom se povredjuju žilice. Time se postiže visoki prinos po hektaru, za razliku od terminalnih sorti koje isto mogu da daju 15-20 kg oraha u ljusci po stablu, ali pri gustini sadnje od samo 80-100 sadica po hektaru daju prinos od 1-2 t/ha.
- Randman Chandlera je 48-50% u prvim godinama roda i kasnije ako se redovno orezuje.
- Nakon 10-12 godina od sadnje prinos počinje da degradira - veličina ploda se smanjuje, a i rodnost po stablu, jer orah dobija manje svetla. To se sprečava mašinskim orezivanjem nakon 4. vegetacije, pa se ponavlja u ritmu od 3 godine. Ako se ne krene na vreme sa orezivanjem, oblik krune se pogrešno formira, tj. raspored grana i njihova debljina, pa je kasnije tu gresku nemoguće ispraviti. Turski zasadi Chandlera su primer toga - čista improvizacija i diletntizam u radu, kako kažu italijanski stručnjaci za orah, jer oni na primer ne orezuju mašinski špalire i nakon 10.-12. godine počinju sve više da gube na rodnosti i kvalitetu, polivanje rade pogrešno sistemom (kap po kap), pogrešno obradjuju medjured frezom, podrivaju samo duž redova, pa za 2 godine koren oraha opet udari u tvrdo tlo itd.
- Završava vegetaciju oko dve nedelje kasnije od lateralnih sorti Pieral Lara i Tulare, pa skupljanje ploda može da padne u period kiša i kasnije ulazi u period pripreme za zimsko mirovanje. Nema naučnih podataka o tome da Chandler lako izmrzava od jakih zimskih mrazeva, kako to tvrde pojedini naši rasadnici. Na internetu se srece podatak da je otporan na mrazeve do -30C (koliko je verovati izvoru), a postoji samo jedno istraživanje po kome je on pokazao najmanja oštećenja od 7 ispitanih sorti pri smrzavanju u hladnjaci, na 16 sati, na temperaturi -20C.
Činjenica da smo našli sadnice neke od lateralnih sorti i posadili ih na odredjenom rastojanju ne znači i da ćemo za 8 godina izaći na prinos od 4,5-6 t/ha. Lako možemo da dodjemo na 2 t/ha, ako nismo uradili sve kako treba - podrivanje parcele pre sadnje koje obrebedjuje dobar razvoj korena i daleko bolju rodnost kasnije, dobar sadni materijal, čepovanje od koga zavisi visok koficijent granjanja u budućnosti i visok rod, formiranje pravilnog uzgojnog oblika krune za špalitrski tip uzgoja u prve 4 godine nakon sadnje, obrada medjureda koja obezbedjuje povećanje organske mase u tlu i ne stresira koren, hemijska zaštita koja spašava i do 50% roda, polivanje koje pokriva ne 5%, već 50% korenovog sistema i pravilan menadžment sistema za polivanje kasnije, kako veci deo vode ne bi odmah ispario itd. Kupovina sadnica je ipak najlakša stvar, bez obzira na ovakve prevare, ali uz to vam trebaju i vrlo kompleksna i skupa znanja, koja prodavac sadnice kao običan trgovac najčešće ne moze da obezbedi. Uz sve probleme, uvek ide i naš mentalitet, samouverenoist da si pametniji i lukaviji od drugih i možeš veruješ u umirujuće savete prodavaca kako ti ništa od toga ne treba, jer se on "time bavi 30 godina".
kolega trntor obrisite inbox ne mogu pp da vam posaljem . Ozbiljno planiramo podizanje orasnjaka.
