Šljiva

Ranka ima ograničen rod i tržište e sad dali se mogu izvući bolje cene u prodaji... možda, nemam pojma... ustvari šta je bitno, C Ranka treba da postoji i naravno treba je širiti, ako imate neke izolovane parcele i okolinu bez šarke možda je bolja Požegača... neka svako bira po svome, ali ne sme se ulaziti u ozbiljniji posao sa ove dve sorte i očekivati nekakve sigurne prihode. One su po meni za čist hobi "onako za sebe" ili za već ostvarene voćare koji imaju koliko toliko siguran rod i plasman i prihode... pa da odvoje jedan deo svoje površine da se sačuva ova šljiva ili oplemeni rakija ili... ali je bitno da niko neočekuje sigurne i ozbilne prihode od nje...

Gledao sam negde na Youtube vinogradara koji ima hektare i hektare modernih vinograda sa modernim sortama a onda podiže vinograd gde sadi Prokupac pa još na kolcu a ne plantažni e on to sebi može da dozvoli, da je prvo sadio Prokupac i još na taj način verovatno bi do sada digo ruke od vinogradarstva i vinarstva... otprilike ovo može da se preslika i na šljivarstvo...
 
Trnovaca je jos bolja nego ranka(pricam samo o rakiji)Bolje baca,ravnomernije zri.Moze malo duze da stoji u odnosu na ranku na zemlji kada otpadne.Ako ne prerodi,krupnija je.Mana joj je sto je osetljivija na prolecne mrazove vise nego ranka.Ne radja redovno,a ponekad tako rodi da se stabla izlome,sto kod ranke nisam imao prilike da vidim (plod ranke lakse opada,dok se trnovaca mora u takvim situacijama tresti motkama).Rakija od ciste trnovace je pomalo opora.


Kolega Urban Cruiser
kada se prepeče 2.000l meke rakije na 30% dobije se oko 1.350l rakije na 50% ili ako ćemo grubo 2/3.
Ili Jeftina šljiva je imala 15% šećera.

Sad opet da ponovim pitanje: koliko vama izađe rakije od 100 kg šljive kad pečete?
Kliknite za proširenje...

Tako je kolega,ali sa cistom rankom ne bih mogao dobiti tu kolicinu,dobro zrela trnovaca u proseku baca oko 20% vise nego ranka.Madzarka(pozegaca) malo baca i tesko previre,ali je rakija najpitkija od nje.

Ovde slabo ima stenleja i cacanki.Stari su ovo vocnjaci.Namenjeni iskljucivo za rakiju.Vecina je i zapustena.Generalno ove rakijske sorte kod nas bez ikakvog odrzavanja relativno redovno radjaju.Neretko ljudi imaju po 1000 i vise litara stare ljute rakije vremenom nalagerovane.U poslednje vreme kako svve vise vocnjaka propada,rakija se vise trazi.Dok je pre recimo 10 godina retko ko uspevao da proda 100 i vise litara odjednom,sada se moze prodati odjednom i tona rakije,naravno cena na veliku kolicinu tada je nekih 370-380 dinara.Obicno kada domacin hoce da zavrsi neki posao,proda odjednom rakiju sa lagera da ne bi uzimao kredit.
Mada je sve manje domacina,sela se prazne,domacinstva sve manja,nema ko da kupi sljive i odrzava vocnjake.
 
Mi nemamo količinu da se merimo sa svetom... zato nam treba kvalitet, da se po nečemu razlikujemo od svih ostalih. Zato trebamo da imamo pravu šljivu za to. Šta je sa čačnskom rodnom i čačanskom najboljom i zašto one nisu zamenile crvenu ranku i požegaču?
 
Čačanska rodna i Lepotica sasvim odgovarajuće zamene i odlična sirovina za vrhunske rakije. Češka i Poljska imaju šljivu i šljivovicu ali smo mi ipak južnije sa više sunčanih dana i specifičnim mikro klimatom tako da je naša šljiva po mnogima dosta aromatičnija od njihove. A razlika između naših i ostalih rakija koje se prave po evropi a prave se mnogo može biti a i jeste drveno bure...
 
vuxsd je napisao(la):
Mi nemamo količinu da se merimo sa svetom... zato nam treba kvalitet, da se po nečemu razlikujemo od svih ostalih. Zato trebamo da imamo pravu šljivu za to. Šta je sa čačnskom rodnom i čačanskom najboljom i zašto one nisu zamenile crvenu ranku i požegaču?
Kliknite za proširenje...

Daleko su izdasnije za rakiju autohtone sorte.I 90 % ljudi ih uopste ne prska.Orezivanje se ne primenjuje,samo se metilj skida,stariji vocnjak se samo ogradi i redovno se uvode ovce da ga pasu i djubre i to bi bilo to sto se tice agrotehnike.Nekad malo rodi,nekad malo vise,a ponekad i nista,ali i nema nekog ulaganja.

Moze Srbija da proizvede ogromnu kolicinu rakije od autohtonih sorti,kada bi se podigli novi zasadi i kada bi se ukljucila ozbiljna agrotehnika.(uostalom nedavno smo bili svetski rekorderi u proizvodnji najkvalitetnije zamrznute maline - tzv. rolenda)Problem je sa plasmanom tolike rakije.Postavio sam gore link ceske firme koja uspesno izvozi sljivovicu,napravili su i pricu sa Bugarima da ne prave jedni drugima konkurenciju.
Problem je i sto Englezi preko Dijadzija
https://sr.wikipedia.org/wiki/Дијаџио
forsiraju svoja zestoka pica.
 
Jevto obratite pažnju koju sortu koriste česi za šljivovicu... moravka im je osnova.

Čačanske sorte možda mogu da budu zamena ah. sortama ali na ocenjivanjima odlične rezultate imaju samo kupaže sa c.rankom ili još bolje požegačom.

Ograničavam svoje komentare samo na proizvodnju rakije tako da ne govorim o rentabilnosti sadnje nego isključivo o kvalitetu voćnog alkoholnog pića.

Od 1t komine ranke dobio sam oko 100l rakije na 23 grada. Još nisam sveo, leži u buretu još 2-3 god.
 
Urban Cruiser je napisao(la):
Od 1t komine ranke dobio sam oko 100l rakije na 23 grada. Još nisam sveo, leži u buretu još 2-3 god.
Kliknite za proširenje...
To je 115 litara od 50%.

Nije to neki rezultat. Ili šljiva nije bila dovoljno zrela, ili komina nije do kraja provrela, ili je suviše dugo čekala u burićima na pečenje, ili je kazan jako ložen pa su gubici pri pečenju veliki, a možda joj je takva godina i nije imala normalno šećera.

A pošto je od ranke, veravatno ima perfektnu aromu.
 
U zadnjih 100 godina jedini period kada je sljivarstvo imalo neku matematiku je period od nekoliko zlatnih godina pre desetak godina otprijike i to je period kada je kvanto Rana bila 90 lepotica 50 do 60 a Stenli 25 dinara a prezident 40 i tada je zavrtelo samo tako a posto se nisu za izvoz trazile autohtone sorte niko ih nije ni sadio.Inace ne bih se slozio da nase trziste i drzava nisu organizovani kada je sljiva u pitanju nasa drzava i otkupljivaci su veoma organizovani i spremni a koncepcija je napravljena tako da svi uzmu deo kolaca i naftna industrija i fabrike vestackog djubriva i ovi sa gajbicama i otkupljivaci a da PROIZVODJAC RADI SA NULOM BEZ IKAKVOG PROFITA I DA OD TE I TAKVE PROIZVODNJE MOZE DA ZARADI SAMO CIR NA NERVNOJ BAZI I SECER .I sve je to lepo zamisljeno ali otkuplivaci i drzava zaboravljaju da to nije tresnja,breskva ili jabuka i da 90 posto nase proizvodnje zavrsava u buretu godinama i nista se ne menja jer otkupljivaci i dalje drze ekstremno ponizavajucu cenu a proizvodjaci se dovijaju kako znaju i samo zahvaljujuci rakijasima sljive ima jos na ovim prostorima jer da nije privatnih destilerija niko ne bi drzao ovu vocnu kulturu izcezla bi za sva vremena sa ovih prostora tako da nikakvo organizovanje ili udruzivanje ovde ne pije vodu jer na celu drzave su ljudi ogrizli u kriminal i tu i da se covek registruje i udruzi samo moze da te optereti sa nekim izmisljenim i nepotrebnim zulumima a jedino resenje je DOKUPLJIVANJE BURICA i PLASMAN NA DIVLJE u Becu je litar prepecenice 15 eura i li MALA HLADNJACA radi zadrzavanja robe i normalnog plasmana znaci use i u svoje kljuse a cekati od drzave neki korak unapred je naucna fantastika jer vec 4 generacije pecemo ogromne kolicine i nikada sa drzavom nije bilo nicega normalnog

- - - - - - - - - -

 
đađo74 je napisao(la):
Kolege, imamo na forumu dve aktivne i konkretne teme ...

Ракија од шљиве

Proizvodnja vrhunske rakije od šljive
Kliknite za proširenje...
Đađo poneo si se kao kad komšija dođe pa uzme deci loptu, tema i ovako zamrla bar da si nastavio sa nekom drugom pričom a ti navratio samo ovu da prekineš.
Kolega, komšija, Urban je pričao o proizvodnji rakije od autohtonih sorti, ja ću preneti moje iskustvo sa požegačom. Najlepša rakija svakako , sa 15ak ari koliko je imam prošle godine nisam imao ni za 1 kazan. Stabla su bila puna, čak su se i lomila i u avgustu je naišao jedan jako topao talas sa vetrom i u roku od dva nepuna dana sva šljiva je opala sa stabla. To jako demorališe kad ti voćka skoro do punog zrenja bude na drvetu, đubriš, kosiš i onda zatekneš punu zemlju nezrelih plodova. Uglavnom stabla iznesu između 500kg i 1000 kg po sezoni što je takođe malo ako se uzme u obzir kolika je to povšina ali me je držao do sad entuzijazam da proizvedem bar neku količinu rakije od madžarke pa da je kupažiram sa čačanskim sortama ali mislim da je mom druženju sa njima ipak došao kraj.
 
To i jeste problem starih sorti, bar što se rakije tiče, a jedino za to mogu i služiti. A, da, i za džem.
I aromom i količinom rakije po kilogramu su daleko ispred ovih kultivisanih, ali je jednostavno nema u berbi ili je to periodično na par godina.
 
uzunche je napisao(la):
Đađo poneo si se kao kad komšija dođe pa uzme deci loptu, tema i ovako zamrla bar da si nastavio sa nekom drugom pričom a ti navratio samo ovu da prekineš.
.
Kliknite za proširenje...
Ništa ja nisam prekinuo već samo postavio linkove sa ovog foruma na kojima se pisalo o rakiji, linkove na kojima se mnogo šta dobro može pročitati, ali i korisno naučiti. Što se mene tiče pišite i o lubenicama ako smatrate da je to ispravno.
Nisam ni navratio, na ovoj temi sam ranije učestvovao dosta često, smatram da sam kroz vreme dao i neki svoj skroman doprinos.
Nekada se ovde znao red dok je postojao moderator u delu voćarstva. Sada to nažalost više nije slučaj i teme na kojima se češće piše se pretvaraju u svaštare. Nekome ko prvi put dolazi na forum, ili nekome ko traži konkretan savet, na ovaj način otežano je brzo nalaženje rešenja ili odgovora na ono što ga zanima. Doduše ova tema nije jedina na kojoj je takav slučaj.
 
Moderator (tj ja) sam odustao od te uloge, ako gde i napisem sto i ti a to je skretanje na pravu temu, odma pljuvacina i kako sam to radio i kao moderator....tako da....lubenice slobodno :)
 
Kolege, voćarstvo, posebno uzgoj šljiva, ima svoju individualnu problematiku. Jedna od njih je, svakako, komercijalizacija.
U rom smislu, smatram, da je neodvojiv teme o uzgoju šljiva i prerada za alokoholno piće.
Značajna količina informacija koju članovi ovde mogu da dobiju je iskustvene prirode, a time se, često, zanemaruje nauka.
Iskreno, pročitavši veći deo, stekao sam utisak da su najuporniji upravo oni koji zanemaruju stručne savete. Posebno bih naglasio da se, na odredjenim temama, stavovi i saveti značajno razlikuju do te mere da su potpuno oprečni. Tu vidim daleko veću ulogu moderatora koji bi svoj autoritet pokazao kroz stručni stav i naučni pristup i time apsolutno sprečio dalje polemike.
Uzeću za primer djubrenje koje je upravo aktuelno... nedoslednost u količinama i sastavu je tolika da nikome ne može biti jasno šta je pravilno.
Ispravite me ako grešim ali stičem utisak da mi je jednostavnije da pročitam 10-15 knjiga nego da pitam za savet. Posebno ako nema moderatora. Zar ne?
 
Da sve piše u knjigama forum ne bi ni trebao da postoji. Ovde se radi o tome da je moguće saznati one cake, postupke i nedorečenosti koje nema u knjigama.
Npr. u knjigama piše đubri sa toliko i toliko a ne piše da je u susednom selu đubre jeftinije za 10 dinara ili da je tamo u drugom selu ko zna kakva mešavina da ne može da se rastopi....
Ili u knjigama piše da je jedan preparat registrovan samo za jednu voćnu vrstu a da za šljivu nije. I šta ako nije nijedan registrovan onda nećeš prskati uopšte... Ali su zato dosetljivi Srbi probali i ako je uspelo rado će podeliti na forumu....
Ili u knjigama nigde ne piše da je dva sela daleko cena šljive veća za 5 dinara....
 
Ako mene pitate nećete dobiti odgovor jer mi je voćnjak na 60mnv a i ne đubrim veštačkim đubrivima. Imam desetak crvenih ranki ali to je posađeno prošle i ove godine pa dok to stigne do roda proći će još mnogo vode Dunavom... a i meni se ne žuri. Sve savete koje dobijete ovde ipak morate da proverite sa voćarima kod kojih ćete otići na voćnjak.
Za te stare šljive možda trebate da nađete neke starije ljude iskusnije voćare ili starije profesore. Mnogo znači mikrolokacija i sastav zemljišta. Koliko god da se priča i piše da se zemljište može popraviti ono se nikada ne može popraviti kao kad je Bogom dano za tu kulturu. Nisu stari sadili voćnjake gde god su stigli. Uvek su bili atari gde je nešto dobro uspevalo.
Sada se u novije vreme čovek probudi ujutru i hoće da bude voćar. Ima parče zemlje i pravac kamion na pijacu pa kopaj rupe i guraj veštačko đubrivo. I voćar si. Ciganija na otkupu će da pokupi sve što dovezeš. Za manju ili veću cenu, naravno ucenjivačku.
Može tako da se radi kad nemaš nikakva očekivanja pa sve što rodi to je 'zauvar'. Ali da bi bio pravi proizvođač onda to mora da se radi studiozno. Svaki dan da si na voćnjaku. Da imaš plan i da se toga držiš ko pijan plota. A ne malo firma, malo teren, malo ispred prodavnice, malo da gledamo u nebo, malo da palimo gume... malo kuj ga 'ebe sutra ću da prskam s onim što je ostalo do Milisava što je kupio na buvljak...
 
Poslednja izmena:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh