Šljiva

Stavovi su razliciti zbog raznih iskustava
Evo moje iskustvo sto se tice sadnje mladih sadnica i komsije koji je 50 m dalje od mene
Ja sam kopao rupe negde cak i 1x1 m na dubinu od 80-ak cm (imao sam vremena i malo sadnica) na dno rupe sam istresao kolica ovcijeg stajnjaka koji sam mesao sa dobrom zemljom,
pa sam sloj od 20-ak cm to prekrio isto sa dobre zemlje na to sam stavljao sadnicu koju ciji sam koren isto prekrio dobrom zemljom skroz da se ne vidi (dok naravno onu nehumusnu zemlju sam rasirio po povrsini vocnjaka)
i jos preko te zemlje koja je na korenu odgore sam stavljao jos stajnjaka mesanog sa zemljom
Znaci koren je bio u humusnoj zemlji a iznad njega i ispod njega se nalazi zemlja mesana sa ovcijim stajnjakom.
Dok je komsija samo iskopao rupu da knap moze da spusti sadnicu u tu rupu, zatrpao to zemljom i odgore malo stajnjaka pobacao.
Razlike u vegetativnom porastu su kod mene bile jedno 4x jace, stim da sam ja imao dosta vise korova oko sadnice koji sam 3-4 puta u godini samo pocupam i pobacam kao malc oko te sadnice, i ja sam morao cesce da zalivam jer mi se zemlja pre isusi.
A inace sam koristio i hidrogel (moze se naci u poljopriv. apotekama) neutralni kristali koji upijaju vodu, znaci napunim kofu vode i dodajem hidrogela sve dok ne dobijem zelatinoznu masu i pre nego sto cu sadnicu zasaditi namocim koren u kofu , da se oko korene zadrzi sloj hidrogela i onda je sadim hidrogel zadrzava vodu 2-3 nedelje tako da biljka ima pored sebe neku malu rezervu vode koja mislim da joj dosta vredi.
Mada moja sadnja nije ako se sadi veca parcela i dosta sadnica, da sadim vise odradio bih to sa jakim stajskim djubrenjem, duboko oranje pa tek onda sadnju, bas iz tog razloga sto smatram da vocki i na 30-40-50 cm treba humusna zemlja, a gornji sloj ce se vremenom regenerisati.

- - - - - - - - - -

A medjuredno odrzavanje u vocnjaku po meni je najbolje samo kosnja narasle trave, koja ce se vremenom redukovati sa rastom krosnji u od sadnica i sencenjem parcele.
Jer bakterije koje vezuju azot iz vazduha za zemlju nalaze se samo u prvih 15 cm zemlje i ako se kao npr. oranjem prenecu u dublje slojeve ne mogu opstati, a sloj koji se izbaci oranjem mora ponovo da prodje vremena da se stvori ista koncentracija tih bakterija.
Duboko oranje parcele pre sadjenja sam zastupnik zato sto smatram da vocki ipak treba i u dubljim slojevima rastresita zemlja, za lakse sirenje korenovog sistema.
A plitka obrada zemlje mi isto nije logicna iz razloga sto se stalno gliste i insekti u zemlji matletiraju koji ipak na neki diskretan nacini rigloju tu zemlju, kosenjem i neodnosenjem te trave samo ostavljas hranu glistama koje tim imaju bolje uslove da se umnoze.
 
Prijatelju mogu da se kopaju rupe i 2x2m kome je dosadno i nema drugi posao moze da se igra do mile volje.

Kada bi kopao rupe 1x1m u jednom hektaru vocnjaka koji podizes po tvom upustvu za sadnju treba prevrnuti 1000cm3 zemlje da nije to malo mnogo :sta:


Ja kopam rupe oko 40x40x40 dublje nema potrebe jer prilikom sadnje mesto gde je kalemljeno ne sme da se zakopava u zemlju vec mora da stoji iznad zemlje bar 3-4cm.
Stajnjak ispod sadnice ne valja stavljati.

nemislim nego znam rusom vučem podrivač sa dva tela na dubinu 60 cm kada namontiram 4 tela nemogu ga vuci dublje od 30 cm ,isti podrivač sa2 tela ursuz c 360 nemoze da vuče dublje od 30cm i to je mučenje što se tiče kidanja korena to je i smisao podrivanja pored razbijanja zemljišta kidanjem korena stvaraju se male zilce tj. pijavice koje uzimaju hranu iz zemjišta

Ovo za kidanje korena nisam znao.
Najteza peracija koju radim u vec posadjenom vocnjaku je oranje. Zakacim vocarski plug i poorem koliko god mogu da pridjem blize vocki na prolece to lepo istanjiram i to je to. Za povrsinsku obradu od korova koristim plitko podrivanje oko 10cm imam po meri napravljen podrivac od spartaca za kukuruz u tako isprasasenu medjurednu obradu dugo ne rastu korovi.
Kad sadim vocnjak ore mi drugar sa LTZ T-40 i leskovackim plugom koliko god moze duboko oko 40cm. Nikad nisam rigolovao zemljiste a vocke rastu dobro i super napreduju.

U mom kraju zemljiste rigoluju samo vinogradari to sam jedino kod njih video.
 
Poslednja izmena od urednika:
da si procitao post ceo, video bi sta sam u vezi toga napisao ili volis da mudrujes nesto je...

- - - - - - - - - -

a gde inace ode stajnjak, kada se zemlja zaorava posle djubrenja nego ispod korena...
 
Poslednja izmena od urednika:
Danas obrao zadnje Stenlej šljive, rod izuzetan prosek po stablu oko 52 kg, 99% ide u rakiju.
Pozdrav svim šljivarima.:ppozdrav:
 
kao novi clan prvo da pozdravim sve na ovom forumu...
planiram za 20tak dana zasaditi svoj prvi sljivik...
dolazim iz Lukavca nadmorska visina sljivika je oko 195m...
planiram zasaditi za ovu godinu 50 sadnica...rupe su vec iskopane 4 x 4 ...danas sam postavio i koceve , stajnjak je vec na njivi tako da je sve spremno...
procito sam vecinu foruma vezano za sljivu i jos sam u dilemi koje sadnice uzeti...planiro sam cacanku ranu 30% i cacansku lepoticu 70 % ...uz to islo bi i jos nekoliko ostalih vocki cisto da se upotpuni vocnjak tokom cijele godine...
zanima me je li izbor sorte , razmak i vrijeme sadnje uredu ?
to je za pocetak a a nakon sadnje postavljam slike uradenog pa onda tek da vidimo sta i kako dalje ...
ako neko ima neki savjet i sl. dobro bi mi doslo jer sam bas pocetnik...

pozz
 
Pozdrav bhfan21:ppozdrav:, dobrodošao...
Važno je za čega ćeš koristiti te šljive kad dođu na rod.Ako ih misliš prodavati onda je to dobar izbor, jer one imaju dobru cenu (naravno dobra cena je relativna stvar).
Međutim, ako ih misliš trošiti za svoje potrebe, to je već upitan izbor.
Jednostavno, za jednu kuću je to prevelika količina za svežu upotrebu, a lepotica npr. daje malo rakije...
 
Ako stignu na rod,kod mene a i kod kolega u selu su sljive gotove,zalosno ali moj trud i rad sve ove godine je otisao u boziju ma..er,kod nas je potkornjak upropastio sljivike a i moj,urnisao,dzabe prskanje i zastita sve na vreme.Gledacu da iskoristim jos sto mogu sledece godine i posle dolazi sajla.Nazalost sljiva stara 10,13 godina je zavrsila svoj rad.Grane se suse brzinom svetlosti.Kolega je vec pocupao svoj sljivik 300 kom star 11 godina.
Ja sam do sad 15 puta od orezivanja skidao suve grane,to je strasno nasta lice vocnjaci,kao tajfun da mi je prosao.Gde se pojavi jedna suva grana,gotovo,kraj nema pomoci.Sve sitne rupice po stablu.
Digao sam ruke i sta bog da.
 
Potkornjaci spadaju u sekundarne štetočine (tzv. štetočine slabosti), što znači da napadaju uglavnom slaba, iscrpljena stabla, iako to ne mora da bude pravilo. U uslovima jačeg napada, drvenar može da napadne i zdrava, najčešće mlađa stabla.
Odmah trba istaknuti jedino i ključno riješenje u borbi protiv ove štetočine a ono glasi: dobra kondicija zasada. Naime, ukoliko je zasad zdrav, sa dobrim vigorom, šanse da se pojave potkornjaci su zanemarive. Potkornjaci su svjedoci lošeg stanja zasada i obično se javljaju na sadnicama koje iz nekog razloga pate od stresa. To može da bude izmrzavanje, bolest ili asfiksija korjena nastala viškom vode, stres nastao kao posljedica suše ili preopterećenosti sadnice rodom ili od neke biljne bolesti. Može da se javi i na sadnicama koje su posađene kasno u proljeće i pate od slabog prijema. Od svega navedenog, treba istaknuti vodeni stres (višak i manjak vode) i posljedice izmrzavanja.

Mjera suzbijanja ove štetočine koja bi dala prave rezultate.


Krečenje


Krečenje stabala u kasnu jesen. Mnogi voćari su u zabludi misleći da tretman crvenim uljem ili drugim bakarnim preparatima u proljeće isključuje potrebu za krečenjem stabala.

preporučuje za mlada stabla, koja su osjetljivija na izmrzavanje i na napad potkornjaka.

Obilno đubrenje i navodnjavanje oštećenih stabala

Najbolji efekat postiže se na šljivi. Obilna prihrana azotnim đubrivima uz intenzivno navodnjavanje stimulišu obilan tok biljnog soka, koji praktično kreće da curi iz rupa na deblu koje su napravile štetočine. Sok na taj način može da uguši ubušene jedinke.

Imas jos na ovom linku http://dobarvocar.com/borba-protiv-potkornjaka/
 
Video sam danas da ima da se kupe gotove namenske mrezice za zastitu sadnica. Ima ih u visini od 55 i 110 cm i nije ih potrebno vezati vec se samo razmotaju i postave oko sadnice. Prednost ovih gotovih mrezica je u tome sto mogu da se skinu npr. kod krecenja stabla i ponovo vrate za svega par sekundi,jednostavno i brzo postavljanje,cini mi se da je cvrsca od mrezice za izolaciju,ukoliko se ne raspadnu mogu da stoje par godina bez korekcija. Cena po komadu za 55cm je 38.00 dinara. Zanima me da li je neko od vas imao iskustva sa ovim mrezicama i kako su se pokazale u praksi!?
 
Ko ima veci zasad neznam koliko mu se to isplati. Mrezica od 55cm je mala i nema je svrhu stavljati. oko 70 vec mozes racunati da si nesto uradio korisno. Cvrsca je ta originalna od gradjevinske mrezice ali se vecina opredeljuje za nju iz kako rekoh ekonomskih razloga jer prosto umesto 5000-6000din za mrezicu izadje 380000din za tu od 55cm koja ne zavrsava posao na zasadu od 1000sadnica pa ti racunaj sta ti se isplati, da das 50-70e za gradjevinsku ili 700e za originalnu?
 
Poslednja izmena od urednika:
pa cekajte bre, ako racunas da imas 1.000 sadnica po 53 din to je 53.000 dinara... pa isecite bagremovih stubova, bar njega ima svuda, kupite zicu farmerku koja je jeftinija od pletene i ogradite lepo i nema brige. Meni konkretno ne vredi ni ta od 80cm jer ima toliko srna da mi obrstise svo lisce sa grana i to dodju njih 3-4 i lepo ih gledam i one onda kad me primete polako se okrenu i odu...
 
potencijalni kupac se izjasnio da zanemaruje finansijski momenat i za njegovih 50 tak sadnica koliko će posaditi nije neka lova...:cool:
 
pa cekajte bre, ako racunas da imas 1.000 sadnica po 53 din to je 53.000 dinara... pa isecite bagremovih stubova, bar njega ima svuda, kupite zicu farmerku koja je jeftinija od pletene i ogradite lepo i nema brige. Meni konkretno ne vredi ni ta od 80cm jer ima toliko srna da mi obrstise svo lisce sa grana i to dodju njih 3-4 i lepo ih gledam i one onda kad me primete polako se okrenu i odu...

za tebe i sve koji imaju takve probleme to je jedini i najbolji nacin zastite
da se zasad potpuno ogradi zicom i bodljikava na vrhu
jer u slucaju stete imas mogucnost da nadoknadis stetu od lovackog udruzenja
inace ako ne zele da isplate stetu na sudu ih dobijas lagano
ali zato ako nisi ogradio posed mozes samo da places,u tom slucaju im nemozes nista na zalost
razlika je mala ali je isplativija i sigurnija
 
Nazad
Vrh