Šljiva

Nisam toliko strucan da objasnim da li krecenje stabala koristi ili ne koristi, cim ne steti znaci da koristi. U svakom slucaju lepo je za oko, okrecen vocnjak izgleda domacinski. :ppozdrav:
 
ironman je napisao(la):
Šta je, odustalo se od "znanja", sad bi malo doskočice?

jugi
Sedi i uči se nije odnosilo na tebe nego na čoveka koji je izabrao VEOMA ZANIMNJIV nik, pseudomonas. Kad sam ga pročitao pomislio sam da li ovaj zna kako se potpisao.
Onda vidim da čovek samo misli da zna.
Kliknite za proširenje...

Polako gospodine, samo polako, bez nervoze i vredjanja (to sto nisam odgovorio argumentovano mozda znaci da niste vredni odgovora a ne koliko ja znam ili ne znam) :haha:. Kao sto rekoh, niste vredni mojih odgovora jer brljavite u vasim odgovorima (nikako ne sporim da ne znate, samo brljavite). Prvo, na histoloskom preseku je obelezena KUTIKULA aman odakle, i onda je trebam smatrati da sam u prepisci sa nekim ko je kompetentan (inace nema ni nagovestaja nje, ako bas zelite da je zadrzite neka ostane pod navodnicima. Kutikule NEMA u sekundarnom debljanju). Drugo, skrobna sara NE postoji kada krene sekundarno debaljanje, Vi je imate obeleznu (obrisite je, to bi morali da znate, bar se nadam tome). Trece, histoloski presek je veoma sturo obelezen sa tematiku o kojoj diskutujemo - ima primarene kore, a gde je sekundarna? I ma kakva da je ova moja slika, bolje oslikava tematiku nego Vasa http://www.daviddarling.info/images2/outer_bark.jpg
Cetvrto, mogu li dobiti pun naziv obe biljke, kropovana je slika pa se ne vidi?
Peto, jedan od najcescih vidova infekcije pomenutom bakterijom A.t. tj. njenim plazmidom je mehanicko ostecenje u vocnjaku - ne bih se slozio sa vama da je to glupost.
Sesto, to sto sam kazao da je jugi-jev tekst informativan nisam se slozio i da je tacan ili potvrdio njegovu verodostojnost.

- - - - - - - - - -

Sedam, ukoliko smatrate da je pranje vodom i krecenje isto, onda samo izvolite (sasuseni krec je hidrofoban inace):haha: Da li ja smatram da bi statisticki znacajno promenilo nesto krecenjem - ne ne bi.
Osam, gledam i smejem se Vasoj zemerci na moj post o pluti i lentivcelama (ni sami ne znate sta se mi zamerili):cao:
Devet, to sto vredajte moje znanje o tome da li ja znam ili ne znam sta znaci nick Pseudomonas koji korsitim se naziva u slobodno prevodu snobizam, evo recimo ja Vas postujem:cao:

Moje postovanje, Vama i Vasem radu i ne zelim dalje nastavljati prepisku u ovom smeru, mozemo je nastaviti samo u vezi neke zanimljive tematike koja se tice ovog dela foruma.
Pozdrav:ppozdrav:
 
A da ja ispricam jedan vic za promenu: Koja je razlika izmedju devojke i sljive??
Devojku prvo protreses pa rodi a sljivu obrnuto :osmeh:
 
Ispriča čovek, a onda stara dobra ograda unapred, neću više raspravljati.

Ne znam koja je biljka u pitanju čiji sam presek stavio, prva na koju sam naleteo u pretrazi po terminima primarna kora....tako da ti detalji o kutikuli ovde nisu važni.
gde su dve kore od kojih jedna gura drugu na tvojoj slici, to je tema, ne kutikule?

lenticele....da li je nešto propusno ako ima otvore?
Ti tvrdiš da je propusna, ja da ima otvore a nepropusna je.
Shvatio?
Nadam se.
E sad...zid ima otvore, prozore, pa jel zid propusan?
Nije.
E tako je i sa plutom.
Shvataš crtež?

da bi statisticki znacajno promenilo nesto krecenjem - ne ne bi.

Vidi sad?
Čemo ondas va ova priča, čemu divljenje tekstu koji preporučuje krečenje kao zaštitu od bakterije?
Mehanička oštećenja...a ona nastaju isključivo dejstvom oruđa?
A ako nastanu otvori uticajem nečeg drugog, da li je to mehaničko oštećenje?

ali pošto nećeš odgovarati da ne dužim.......
ili se možda predomisliš?
 
micko007 je napisao(la):
Pozdrav svima.
Primetio sam na nekim listovima na sljivama nesto nalik na sarku sljive.
Evo slike:




Pogledajte pa recite svoje misljenje.
Kliknite za proširenje...

Nalikuje na deficit gvozdja (Fe). Proveriti pH zemlje (pozeljno je da bude u opsegu 5.5-6.5). Takodje uzrok ovome moze biti i preterani P. Inace, voda-kisa ne moze "sprati" gvozdje iz zemlje zato sto je Fe kao mikroelement slabo mobilan u zemljistu. Ali je moguce recimo da spere nitrate u dublje slojeve zemljista. Fe je vezano za koloide zemljista i moze fizicki biti u deficitu samo ako je voda sprala citav sloj plodnog tla, ali onda Fe nije jedini element koji ce biti u deficitu:ppozdrav:
 
Poslednja izmena:
Pozdrav svima, znam da je pitanje previse opste, ali interesuje me koliko ulaganja je potrebno u 1ha odnosno 2ha zasada pod sljivom.

Pokusavam i na ovom forumu i na drugim da nadjem nesto detaljno ali ne uspevam.

Recimo, kad sam se raspitivao za orahe naisao sam na ovakav link gde je pisac napisao detaljno po svom primeru.
Koga mrzi sve da lista, meni je zanimljivo od stranice 11 do 14.
Da li postoji nesto slicno ovako negde za sljivu, ili je neko voljan da otprilike napise po svom licnom iskustvu?
Mnogo biste mi olaksali da vidim da li smo kum i ja dovoljno spremni za ovakav korak
 
Sadnice 1.5 evra Na pijaci pored glavne autobuske stanice za 500 komada (koliko ide na hektar otprilike) traze 130 dinara, oranje i tanjiranje, tri godine cekanja tek u 5 solidan rod u sedmoj godini uz dobaaaaar ulog mozes imati 100kg po vocki, za moj kraj jedino ja sam imao to i jos jedan covek is susednog sela inace prosek je oko 70kg po stablu.... Placas rezidbu ako ne rezes sam, djubrenje stajnjak ili kupovina 3*15 ili 8:16:24 .... Ja uglavnom teram stajnjak lastara ima na kilometre, nijedan nije manji od 2 metra, ... 65000 dinara ili ti oko 500 evrica sadnice oranje i tanjiranje tvoje to ne racunam, jer sta god radio to moras da radis, ili imas varijantu kao ja da za livadis... Mi planiramo sami da sadimo i busimo rupe nista necemo placati, ali bez obzira na moje izlaganje posavetuj se sa kolegama koji su placali ili znaju da je neko placao sve u tancina ili u celosti...
 
A preko instituta u Cacku, da li vredi kupovati sadnice?
Videh ovde u temi da treba dosta da se pazi oko kupovine sadnica.
Negde i procitah neku suludu cifru od 2-3E po sadnici ako se kupuje sertifikovana od instituta.

Da li su potrebne sertifikovane sadnice za neki eventualni izvoz kasnije? Ili je to nebitna stavka?
 
Cena sadnica je šarena, počev od recimo gore pomenutih 80 dinara kupljenih bez papira, a ne mora da znači da su sadnice loše, samo morate da poznajete čoveka ili da ste videli te sadnice dok su rasle, pa do sadnica sa instituta ili iz nekih jako "poznatih" rasadnika koje koštaju 2 ili preko 2 eura. Moje iskustvo je da se može dobiti dosta pristojna sadnica šljive sa papirima, znači sertifikovana, za oko 130-140 dinara. Najbolje je da se sadnice ugovore nešto ranije, obiđu par puta, i da se obavezno kupe u jesen a ne u proleće jer se dotle mahom rasprodaju one bolje, ove godine je takođe Morava odnela dosta zasada sa sadnicama u Kruševačkom kraju tako da nema očekivanih količina. Moje mišljenje je da čovek sam može da odneguje najbolju sadnicu, ali je uslov da mu ne treba sertifikat, koji inače ništa ne znači za kvalitet sadnica, jer vam prodaju iste sadnice i ovako i onako, samo je to dodatna sigurnost, tj. crno na belo da je sadnica zdrava, pa sutra ako imate nekih problema možete da tužite rasadničara, a ako nekad zaživi da pri prodaji obrane šljive počnu da traže sertifikat ( to je dokaz i da ste platili autorsko pravo za sortu), neće biti dodatnih problema. Što se tiče one varijante da sami odnegujete sadnicu, postoji varijanta da od nekog rasadničara dobijete podlogu i da vam on dođe da okalemi šljivu na nju, to otprilike sve košta oko 0.5 eura. Vi onda dobijete sadnicu koju sutra nećete presađivati, već je odmah posadite na stalno mesto, i dobija se sadnica koja ima mnogo bolji koren i nema dodatnog prihvatanja posle sadnje, s tim da pored toga što se dobije jeftinija sadnica, gubite jednu godinu, ali dobijate i napredniju sadnicu.
 
Топенд плус, регистрована 1994., цена 17-23€ у Немачкој, тежина 66 гр., брикс 20% , кислелина 0,95%, берба крајем септембра до половине октобра, родитељи Чачанска најбоља х Валор, добра за дуго чување, толерантна до отпорна на шарку, слаба осетљивост на монилинију, врло здраво стабло и лист.
Ако хоћеш ранију: Топстар плус, регисторована 1993, цена иста, тежина 55 гр, брикс 18%, киселина 1,7%, берба од половине јула до половине августа, родитељи Ерсинген х Чачанска најбоља, отпорна на шарку, климатски робусна (шта год да им то значи).
Ето ако ти је битан извоз уз потребне сертификате. Кошта. Ал' што се каже: "пара на пару, вашка на вашку".
 
Sadnice su bile u Cacku oko 2e+ sto je za mene bilo previse. Ove godine prosirujem jos malo sljive i sadnice ugovaram iz okoline Trstenika od coveka koji ih radi za poznatog prodavca sadnica iz tog kraja. Nemojte misliti da ni cuveni rasadnici samo rade svoje sadnice. To rade ljudi za njih pa oni kupuju po nizoj ceni a vama ih prodaju po neneormalnim cenama sa ili bez sertifikata. Cast izuzetcima, ali ako planirate sadnju i kupovinu sadnica gledajte da to bude u vegetaciji na ranijoj potrazi i insistirajte da pogledate sadnice tog rasadnicara kod koga zelite da kupite sadnice. Obicno pocnu da uvijaju te ovo te ono te nemozemo sad da vam pokazemo ali mozete da kaparisete i ostale price jer ocigledno sadnice nemaju svoje a nesmeju da vas odvedu kod ljudi od kojih i oni kupuju sadnice jer cete normalno sadnicu kupiti direktno i tu njih nigde nema. Opasna je to mafija. Cast izuzetcima i postenim rasadnicarima ali vecina je losa i puna prica ali nemojte im previse verovati dok ih licno ne upoznate i uverite se sa kim imate posla.
 
Je l' mi možete reći šta je danas praksa većine vas?
Gajenje radi prodaje sveže šljive ili zbog prodaje rakije ili pekmeza?
Ili neka kombinacija i jednog i drugog?
 
Poslednja izmena:
CoyoteKG je napisao(la):
pa zar ove nase sa instituta koje su sertifikovane nisu dovoljno autorizovane za EU?
Kliknite za proširenje...
Јесу ал' говоримо о сортама које захтева пробирљиво тржиште. Нпр. за јабуку Ајдаред не можеш добити ни приближно као за Пинк леди, која је у моди, али је имају само чланови клуба (остали су покрали калем гранчице).
 
Pre jedno 7-8 godina cini mi se da sam bio u gimnaziji dok je jos na b 92 vodio Zaharije Trnavcevic, snimali u Italiji Ajdared jabuku kako je to hit u evropi i treba je saditi, a koliko vidim sada da ta jabuka Ajdared nekako u drugi plan, a dosla je Gospa Pink lejdi... Sve je to cini mi se ooopasan marketing za njihove pajtose koji su vec posadili nove sorte...Tako bese i sa Ajdared...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh