Šljiva

Ma Jelena kod mene nema sujete ali ima nerazumevanja ocigledno.
Nikako da skontam a bas se trudim, zaista

Hajd objasni mi molim te

Kazes da si gro stenleja prodavala za rakiju i za secenje, a onda kazes u drvenim gajbicama.
Razni kupci imaju razne ideje sto se ambalaze tice, ali jos nisam cuo da je neko za rakiju trazio da se pakuje u drvene gajbice? Ni za secenje, al ajd da prihvatim da je i takvih bilo.
Ja pokusah da izvedem neku racunicu i dodjoh do toga da bi moralo da rodi oko 4,5 vagona po hektaru da bi se ostvario profit o kom ti pises a ti sad kazes da ti je san 4 vagona.
Hajd malo konkretnijim ciframa kad si vec krenula u kalkulaciju

Koliki je bio prinos, posto si prodavala, kolika su bila ulaganja (ocigledno daleko iznad onoga sto sam ja ukalkulisao kao minimalna jer ti dosta toga placas) i kako si ostvarila veoma zavidan profit?

Pitam jer se i ja bavim sljivom, u Bosnu sam i ja prodavao, i nisam nikada uspevao da ostvarim tako visok profit.
I zasto uslovljavanja oko posete vocnjaku?

Ma moze, da se vidi vocnjak i sve....ali prvo ako je moguce da se razbije sujeta
Zasto ne moze pre razbijanja sujete ako mislis da je ima?
Evo da ja probijem led, pozivam te da posetis moje vocnjake bez ikakvih uslova i o mom trosku. U trminu koji sama odredis.
Mozes upravo ovih dana jer krece sakupljanje pa se moze videti i kvalitet roda i njegov intenzitet.
Inace dosta ljudi iz Bukovice poznajem pa cu se evo bas raspitati oko tog super kvalitetnog vocnjaka koji donosi enormnu zaradu.

I nije moje da savetujem ali nije fer ogovarati druge i to kako je ko dosao do novca i ciji je kapital u Jezdicevim vocnjacima. Tu se tek vidi sujeta, a ne u mojoj neverici da se moze sa hektar stenleja ostvariti 5500 evra cistog profita prodajuci ga za rakiju.
Ja sam u tim, Jezdicevim, vocnjacima bio i imam tehnoloskih zamerki, ima ozbiljnih propusta oko tehnologije gajenja voca, o tome bih radije, a cije su pare tamo ulozene bas me briga. Nemam pojma niti me interesuje cije su, a sad prvi puit cujem da nisu njegove.

Veoma je moguće da 1ha donese preko 30t stenleja ugodini
Ma naravno
To je dobar i prakticno ostvariv prinos, ali prinos koji je potrban da se ostvari profit od preko 5 hiljada evra na ovoj ceni mora da bude preko 4 i po vagona i to cetiri godine za redom.
To je, Jelena, prakticno NE MO GU CE!!!
 
Svaka cast svakom, ali posto vi kolega Ironman volite izuzetno kritikovati ljude, baz prava na konstruktivan razgovor i dogovor...raspitajte se dobro, svratite u moj sljivik, al tu se moje pisanje zavrsava. Jos jedna potvrda da se ovde ljudi ponasaju kao da im je ovo babovina. Svima puno uspeha u poslovanju, mi vas napustamo. Ziveli.
 
Meni je zao, Jelena, sto si moju nevericu dozivela kao napad.
Ja jednostavno ne znam kako se dolazi do tolikog profita, a po parametrima koje iz prakse znam taj profit je veoma tesko, tj nemoguce postici, pa sam te pitao kako se to postize?
Zao mi je i sto na konkretna pitanja odgovaras dureci se, ali to je tvoje pravo.
Evo, ako sam ja smetnja, vise na tvoje postove necu odgovarati, samo te molim da, ako zelis naravno, das neke odredjenije parametre od cifre za koju kazes da je cista zarada.
Jednu cifru, bilo koju, je veoma lako napisati i iza nje staviti tekst"moj profit", ali posto si sama predlozila da otvoreno pisemo o finansijskim rezultatima bavljenja sljivom mislim da bi bilo korektno da das neke odredjenije podatke.
Ja ne bezim od toga da pisem o svojoj kalkulaciji, o ceni kostanja, o ceni po kojoj prodajem, cak i svoje kupce ne skrivam, pisem o njima i javno i na pp kada ljudi traze.
O tome sam pisao i pisacu, mozda zato ocekujem da i ti to uradis jer si upravo ti to predlozila.
Ali kako hoces, svi ovde pisemo samo ono sto zelimo.
 
Da li je stenlej kalemljena voćka? I da li može da se sadi samonikli izdanak?
 
Jeste kalemljena.
Samo tako, kalemljenjem, se prakticno i moze razmnozavati.
Izdancima se razmnozavaju sorte na "sopstvenom korenu" tj sorte koje nisu kalemljene, a to su najcesce stare autohtone sorte (crvena ranka, pozegaca, trnovaca,,,,,) i to vegetativnim izdancima (onima izbilim iz korena), a samoniklim izdancima (ako pod njima podrazumevas sejance, biljke iznikle iz semena, kostice) se ne razmnozavaju.
 
Svaka cast svakom, ali posto vi kolega Ironman volite izuzetno kritikovati ljude, baz prava na konstruktivan razgovor i dogovor...raspitajte se dobro, svratite u moj sljivik, al tu se moje pisanje zavrsava. Jos jedna potvrda da se ovde ljudi ponasaju kao da im je ovo babovina. Svima puno uspeha u poslovanju, mi vas napustamo. Ziveli.

Ovim si jelenab samu sebe pokopala. Čovek jeste za konstruktivan razgovor, jedino što kroz svoje reči provlači i svoje neverovanje što možda tumačiš kao kritiku.

A sa ovim "mi vas napuštamo" si se tek zakopala jer pokazuješ da nemaš argumente.

Dakle, krajnje je jednostavno...

Koliko stabala, koji razmak sadnje, koliko kilograma je nabrano, po kojoj ceni su prodati, nabrojati troškove i koliko koštaju (zaštita, đubrenje, prehrana, rezači, savetodavci) i onda se lepo sama pokaže cifra.

Ako već izlaziš javno sa ciframa, onda nije nikakva tajna navesti i ove ostale zar ne?
 
Svaka cast svakom, ali posto vi kolega Ironman volite izuzetno kritikovati ljude, baz prava na konstruktivan razgovor i dogovor...raspitajte se dobro, svratite u moj sljivik, al tu se moje pisanje zavrsava. Jos jedna potvrda da se ovde ljudi ponasaju kao da im je ovo babovina. Svima puno uspeha u poslovanju, mi vas napustamo. Ziveli.

Ne znam zašto se povlačite iz razgovora. Ironman je oštar na rečima kad oseti da nešto nije u redu.
Na stenleju ste ove godine na 40t mogli da uzmete nešto preko 4000eu (kad se uključe troškovi berbe, zaštite, zaštitare, rezioce, troškovi obrade itd). Prosek od preko 5.000eu je moguć ako ste većinu roda od stenleja dali Rusima. Da ste umesto 5400eu po hektaru rekli 4400eu uopšte ne bismo imali ovaj problem. Takođe, računali ste pretprošlu godinu a sa koje ste mogli da imate možda i celih 7000eu (ako ste prodavali rusima). Pa čak i tada prosek je jedva preko 5000eu i to pod uslovom da ste druge tri godine uzimali po 4400eu.
Naravno ovo je moje razmišljanje na osnovu polovičnih informacija. Vi ste očigledno uzeli 5400eu po godini ali mene zanima kako. Za Vas je najjednostavnije da nam napišete koliko ste kome i šta prodali i koliki su vam troškovi. Ovo je jedini pravedan način da se cela ova stvar razreši.

---------- Poruka napisana u 23:31 ---------- Prethodna poruka je at 23:29 ----------

Dok ja napisah Oktopod me preteče :D
 
Iz neke teme o ovcama se može videti da jelena ima mlad voćnjak od 3 ha, em što je mlad em što na 3 hektara spakova 4 sorte šljive i od svake uze enormne novce...ili možda kad kaže 5400 eur po hektaru misli 540 eur na 10 ari pa puta 10? :D
i na stranu što tri puta menja priču u ovoj temi...

Pozdrva svim forumasima i dragim kolegama !
Naime, u okolini Valjeva imamo mlad zasadjen vocnjak od skoro 3ha, i kao dodatni posao ( posto se uskoro iz velegrada definitivno selimo na selo ) nameravamo oformiti stado ovaca .
 
U mom prvom postu sam naznacila da imamo sljive po raznim parcelama, ali da cemo uzeti jedan hektar kao parametar. E sad dal se to odnosi na deljenje ili mnozenje to je stvar matematike, ako se uzme hektar kao parametar mora se njemu prilagoditi. Da, imamo 3 hentara i 24 ara pod sljivom, od jese ni se nadamo da cemo u Radjevom selu pustiti jos 80ari pod tresnjom. Sljivim je star 6 godina, samo je najmladji deo pod rodnom i on je 4 godine. Sav sljivik je sadjen 4m izmedju redova sa 2.5 metra(u proseku posto ima i povadjenih sljiva ) izmedju sljiva, to mu izadje malo jace od 1000 stabala po hektaru. Kada gosn zastitar ili agronom izadje na teren, on uzima dnevnicu za ceo vocnjak, a ne za svaku sortu po 20 eura. Posedujemo bunar, nemamo tipicno navodnjavanje kap po kap, ali posto je vocnjak kod nagibom pokupali smo kanale i kad su bile ove suse lepo tomos pumpa i i ispumpavamo po redovima. Da, planiramo uzeti i ovce posto se definitivno selimo na selo, i planiramo zaokruziti nas radni dan.A druga stvar oko ovaca je njihov stajnjak, jer djubrenje sa njim je izgleda opasna stvar. Prodaja sljive ? evo, nikad stenlej nismo dali ispod 25 dinara, n ikad lepoticu ispod 40 dinara, nikad ranu cacanku ispod 85 dinara, rodna nam je izuzetno sitna, ni sami ne znamo zasto, tako da je ona odlazila po 15 i 18 dinara. Nas rekord je od prosle godine, kad je prosek po stablu cacanske lepotice bio 38.7 kg, al je zato ove 21.3kg Eto, izvinite ako smo poremetili taj vas redosled u pisanju, nije nam cilj bilo koga da lazemo ali takodje necemo uzivati u tim vasim razgovorima. Ne prijaju. Eto, racunajte, znate koliko je ko placao ranu u Irigu, tu smo je terali, znate koliko je odlazila lepotica u okolini Topole, tu je kupac gospodin Rus, znate koliko su placali Bosanci za kvalitetan stnlej i hladnjaca Sirogojno iz okoline Pozege, to su kupci. U vocnjak je ulozeno jako puno novca u startu, nas proracun je da je otislo oko 6.5000 eura po hektaru. Ziveli omladinci !
 
To znači da ste sa hektara Stenleja morali imati barem 35-40 tona da bi kad se odbiju troškovi ostalo 5400 eur?
 
a zasto i ostali clanovi foruma ne bi mal
o mnozili i delili pa pisali o svojim iskustvima po hektaru,starosti,uslovima,sortimentu,pocetnim ulaganjima? Il smo samo mi na tapeti? Ako mi pricamo neistine,ajte i vi malo u detaljisanje ?

---------- Poruka napisana u 10:06 ---------- Prethodna poruka je at 09:59 ----------

tih sest ipo hiljada eura po hektaru je zbir ulaganja u godini sadnje plus jos naredne 2godine,zemlja je nasa,nasledjena. Imamo jos dosta zemlje,gde planiramo zapatiti ovce,al nju trenutno obradjuju rodjaci i za uzvrat nam rade masinske odnosno traktorske poslove za dzaba. Mi traktor jos nemamo. Izvinjavam se na greskama tokom pisanja,posto pisem sa telefona pa nije bas najpreglednije.
 
Nije problem da i drugi iznesu svoje cifre, vi ste sami samoinicijativno i pompezno izneli malo neverovatne cifre pa nas je interesovalo objašnjenje. Niko vas nije terao na to, mi tražimo objašnjenje. Ne davanjem objašnjenja dalje utičete na to da vam ljudi ne veruju tj zakopavate se.

Vama možda nije bitno da li vam neko veruje, ali da bi stekli poverenje na mestu gde se razmenjuju korisne informacije, veoma je od značaja da obrazložite svoju računicu inače svaka vaša reč neće imati težinu, a onda možete komotno da i ne diskutujete dalje na određene teme što je bezveze.

Da me ne shvatite pogrešno, ne želim da vas napadam i odvratim od druženja i razmene informacija već suprotno. Ovde ima ljudi koji se vekovima bave voćarstvom, ja nisam od tih i jako im je bitno da znaju kako ste postigli tako zavidan uspeh a ne znate ništa o voćarstvu, žele i oni da nauče, ili da vaše tvrdnje opovrgnu argumentima, na šta imaju pravo. Previše je u ovoj branši sveznalica i onih koji se namlatiše para od voća, a kad im pogledaš u voćnjak i novčanik nemaš šta da vidiš sem sitnine u oba slučaja :D
 
Dobar dan.
Zamolio bi nekog od kolega da mi pomogne i uputi sta bi trebalo da radim povodom moje sljive a evo u cemu je rec:
svake druge godine rađa i to u nenormalnim količinama da hoće da se polomi a ove druge godine kao što je ova nema ni jedna da se pojede.U pitanju je većinom stenlej.Ima oko 100 stabala.Da budem iskren nije 7godina u nazad ništa rađeno oko nje.Stara je oko 10ak godina.Ovog proleća je orezana posle sigurno 5-6godina.Ja nisam bio u prilici da se oko nje bavim,ali sada je došlo vreme za to.Na jesen planiram prihranu.Imam starog ovčijeg stajnjaka koji ima 5-6godina.
Molio bih sve iskusne kolege da me upute šta da radim oko prihrane,na koji način,kada.Orezivanje je planirano na proleće.Isto tako i prskanje,kada,čime i koliko.
Verovatno će to iziskivati dosta pisanja kolega koji su raspoloženi da daju odgovor,ali meni ne ostaje ništa drugo nego da se duboko zahvalim za sve informacije.
Veliki pozdrav
 
JelenaB stavi koju sliku svog voćnjaka ako možeš, a što se tiče prinosa bez ikakvih problema može se ostvariti stabilan prinos od 40 t po hektaru u gustom sklopu uz punu agrotehniku i navodnjavanje već u petoj godini naravno ako ne bude nekih prirodnih nepogoda (mraz, led i dr,).

mirkem kad završi vegetacija odnosno najbolje tamo početkom novembra izvezi taj stanjak u trake oko sadnica i a ako možeš najbolje bi bilo da ga isfrezaš ili plitko uštijaš pošto nemaš puno. Ali prije bacanja stanjaka baci obavezno mineralno djubrivo NPK formulacije 10:20:30 ili 8:20:30 ili neke slične (oko 300g po stblu) a na proljeće tamo u februaru čim vrijeme dozvoli još 200g po stablu. Takođe na proljeće malo oštrija rezidba da se stabla podmlade jer nisi nikako orezivao.
 
Puno hvala.Što se tiče tih traka,kolike treba da budu ili da kažem možda i najlakše koliko lopata stajnjaka po stablu da stavim,to bi mi bio najlakši parametar.Hvala još jednom.
 
Otprilike 1,2m do 1,5m da bude širina trake koja se đubri, teško je reći tačno koliko lopata uglavno da bude ravnomjerno raspoređen u trakama otprilike u deblini oko 3 cm pošto se taj stanjak ustvari sad rasipa kao humus (što u stvari skoro i da jeste). Ne boj se nećeš pretjerati sa stajnjakom bitno je samo da je dobro pregorio.
 
Jeste pregoreo jer sam pre neki dan sa dedom zakopao asov i deluje kao humus i toliko rastresit da ce biti milina raditi.:osmeh:
 
Nazad
Vrh