Centralno i etazno grejanje.

Alo druze,pa jebote nisi popio su pamet sveta!pa zasto da ga drzim na tako velikoj temperaturi kad nema potrebe...ja da ga sad pustim na 50,ne bi mogao da sedim u sobi,ili bi morao da provetravam,drugaciji je kotao na bale,znam,ima drugar,a kazi mi gde pise da vise izdrzi kotao na 90stepeni?u svetom pismu?gde?pa sta moze da mu fali ako je manja a ne kondenzuje,nema radilicu ,pumpu ,klipove ulje da ga poredis sa motorima sus.
To sto ti je lose mozda resen sistem to je nesto drugo , jbt tebi od temp na kotlu zavisi temp u kuci ?Pa mogu da gruvam kotao koliko hocu temp u kuci je uvek ista.

Sta mislis gde je bolje iskoriscenje na vecim radnim temp ili manjim ?

Isto kao i sus motori ko trosi manje vazdusari ili sa vodenim hladjenjem ?

Nisam popio svu pamet sveta ali sam ocigledno malo vise citao o tome od tebe. Imas gradiva po netu koliko oces samo zagrejati malo stolicu treba.

Da ne pricam o oksidiranju kotla gde je manje na kojoj radnoj temp.

a i nabasah na uputstvo od centrometala na drva da ne poredim moj na bale posto ocigledno za drva vaze neki drugi zakoni fizike.

355d276eecf1f507f833ad3f5861ade6.jpg


Sent from my Redmi Note 4 using Tapatalk
 
Onaj ko ima grejanje na šporet umesto kotla, jel i on treba da ima taj cetvorokraki ventil ?
Treba da imas,gore je postavljn link i lepo pise da mora pod obavezno da bude voda na min.68c.Ispod toga dolazi do velike razlike izmedju vode i plamena pa se pec znoji a takodje i na lošijem sagorevanju povecava se koncetracija sumpora koji se sa kondezacijom veze za zidove peci i potpomaze brzoj oksidaciji kotla.
 
Ipak je na manjim temperaturama iskošišćenost kotla veća nego na visokim temperaturama, jer tada više energije ode u dimnjak, a istina je da iznad 70°C u kotlu ima daleko manje kondenza, ali to je bitno samo kod kotlova na čvrsto gorivo zbog kiselina u tom kondenzu, dok kod kotlova na pelet zbog potpunog sagorevanja potpomognutog ventilatorom nema dima niti te opasne gareži koja sadrži kiseline.
 
Ja imam kotao vec petu sezonu,i na njemu nema nista vidjivo od oksidacije,sa potrosnjom a i sa samim grejanjem sam PREZADOVOLJAN,tako da nista ne bi menjao.da li je lose resen sistem ili nije,nisam dosad primetio,kad su pustali kotao 2013.licno su bili gazda i dva majstora,iz firme gde se prave kotlovi,pregledali ceo sistem detaljno,pa tek onda pustili kotao u rad.i dali mi garanciju...posto covek izvozi kotlove u zemlje bivse sfrj ,verujem da se razume u svoj posao.a da citam,nemam vremena,niti me zanima.,imam pametnija posla u radionici..
 
I kod mene radi kotao perfektno,ne gasi se od oktobra do aprila i ode nesto manje od 20 metara i nemam cetvorokraki ventil,hteo sam da ga stavim,ali me je majstor ubedio i dao licnu garanciju da za tu snagu kotla i takav sistem nemam potrebe da bacam pare. On bi prvi potrcao da mi ugradi,to mu je jos dodatnih para za materijal i ruke.
 
Da i ja kažem neku "filozofsku" na ovu temu iz ličnog iskustva.. :)

Znači ugradnja mešaonog ventila bi morala biti pod obavezno, i to traži svaki proizvodjač kotla da bi postojala garancija.
Bilo kakav izvor toplote bio to i šporet, dakle etažno grejanje, bi morao da ga ima ako se želi pravilan rad.
Ali.. Uvek ali.. ;-)

Mešaoni ventil sam po sebi ne znači mnogo ako se ne koristi. Može da bude čak i štetno i opasno ako je uptreba pogrešna.
A koristiti ga na pravi način bi bilo previše zahtevno i u krajnjem neizvodljivo ručnim podešavanjem.
Zato da bi njegova ugradnja imala pun smisao morao se težiti tome da on bude automatizovan i upravljan termostatski ili još bolje putem elektronskog kontrolera.
Kada sam pre četri godine imao tu problematiku pred sobom, informisao sam se o svemu opširno i istražio šta se kod nas na tržištu nudi a da nije bezobrazno skupo.
Cene su i tako ozbiljne, ali mislim da itekako vredi uloženog novca na račun komfora i uštede ogreva pri loženju i grejanju.

Najjednostavniji sistemi, tu je prvenstveno termostatska izvedba, vode računa o temperaturi vode koja ulazi u sistem i drže je na zadatoj vrednosti.
Složeniji elektronski su sveobuhvatniji i pored temperature vode u sistemu prati se radna temperatura kotla, kao i temperatura vazduha spoljne sredine.
Takav uredjaj osim što ka grejnim telima uvek šalje željenu temperaturu vode uskladjenu sa podešavanjima putem grejne krive prema spoljnoj temperaturi, takodje i štiti kotao od pregrevanja ali češto i važnije od podhladjivanja i kondenzacije. Bez obzira što toplota vode u sistemu nije tražena, ukoliko se kotao pregreje otvara ventil i rashladjuje ga, i analogno tome ne dozvoljava da se isti preterano rashladi pa ventil u tom slučaju zatvara. Regulator promaje radi kao i obično, po potrebi otvara i zatvara klapnu. Ima tu još dosta podešavanja i funkcija, ali su ovo osnovne i najvažnije.

U principu se slažem sa svim što je izneo kolega Daner.
Vrlo je važno da kotao radi na što većoj temperaturi. Oni i jesu deklarisani za radni režim 90/70, i čak 110/90, što najčešće nije lako izvodljivo ali se tome treba težiti.
Kotao se sporije troši i propada kada je "suv" negoli kada je iznutra oblepljen katranom i smolom i to često još uz veliki kondezat. Voda u dodiru sa pomenutom smolom gradi vrlo agresivna jedinjenja - kiseline koje korodiraju i razgradjuju unutrašnjost ložišta te ona propadaju vrlo brzo i samo nakon nekoliko sezona.. Da smole ne bi bilo potrebna je viša temperatura i dovoljno kiseonika da bi sagorevanje bilo potpuno i bez naslaga. U tom delu postoji sličnost sa motorom na unutrašnje sagorevanje. Zato postoje tremostati na rashladnim granama. "Hladan start" kao i kod motora najviše haba i šteti.
Voda u zatvorenom grejnom sistemu ne može proključati ispod 110°C. Uz to se njena temperatura uvek meri na najtoplijem gornjem delu peći..

Bilo je pitanja u vezi nabavke "aktuatora" - motora.. Zaista je mala ponuda ili je gotovo nema, a cene visoke.
Postoji slovenačka firma "First", čiji je zastupnik firma iz Šimanovaca. Kod njih se može naći opisana elektronika i motorni aktuator koji pokreće ventil. Tada su bili najpovoljniji, a relativno lepo i kvalitetno izveden uredjaj. Komplet je koštao oko 35000 Din. Neću da pominjem ime ako nekog zanima neka pita privatno.
 
Daner,da li i u toku noći držiš temperaturu na 70.
To je tačno da je preporučljivo da T vode u kotlu ne ide ispod 60.Zato se i ugrađuju trokraki mešni ventili a 4-orokraki je za one sisteme gde su ugrađeni sudovi za akumuliranje toplote,
 
Iza kotla bi uvek trebao da ide četvorokraki mešaoni ventil. Temperatura odlazne vode se može regulisati i sa trokrakim, ali jedino četvorokraki na pravi način štiti od kondenzata.
 
Kad budu pravili peci kao sto su je pravili pre trideset I kusur godina,onda ce biti ok.Gde su pre bill ventili I pretvaraci struje,kad je struja nestajala svaki dan,a peci izdrzale po trideset good.imam coveka kod mene u selu,grejao see trideset godina I pec sve izdrzala.
 
Daner,da li i u toku noći držiš temperaturu na 70.
To je tačno da je preporučljivo da T vode u kotlu ne ide ispod 60.Zato se i ugrađuju trokraki mešni ventili a 4-orokraki je za one sisteme gde su ugrađeni sudovi za akumuliranje toplote,
Ne na 70, na 90 , ubacim dve bale pred spavanje , uglavnom preko noci nam ne treba 22 stepena za spavanje pa svi u kuci termo glave na 3-ci podeok stavljamo , tad drzi nekih 19 stepeni. Uvece u 11 ubacim dve bale ujutru u 7 me doceka na kotlu 80 stepeni. Bukvalno vise od pola noci radijatori su svi ugaseni tek pred jutro termo glave ih pocnu polako paliti ( drzim konstantnu temperaturu pa se teze izladi a i debeli zidovi i pvc stolarija)

Sent from my Redmi Note 4 using Tapatalk
 
Ja sam sinoc oko 11 naložio jednu balu slame,u kuci je tad bilo oko 23 24,jutros kad sam ustao u kuci 20 stepeni a kotao skroz hladan...nemam ni akumulator vode ni te ventile ni termo glave...pac ima 8 godina,kad procuri kupicu novu...regulator promaje njakam u zavisnosti od bale kakvu lozim,sinoc dosle na red neke malo vlaznije na jednom delu pa sam otvorio skroz,da dobro izgori...temp u kotlu dodje do maksimalnih 60 stepeni...a ako gledam na temp u kuci ni ne zreba mi vise..

- - - - - - - - - -

A slazem se sa vama za sve ovo gore napisano...ako struka tako tvrdi..
 
Ja sam sinoc oko 11 naložio jednu balu slame,u kuci je tad bilo oko 23 24,jutros kad sam ustao u kuci 20 stepeni a kotao skroz hladan...nemam ni akumulator vode ni te ventile ni termo glave...pac ima 8 godina,kad procuri kupicu novu...regulator promaje njakam u zavisnosti od bale kakvu lozim,sinoc dosle na red neke malo vlaznije na jednom delu pa sam otvorio skroz,da dobro izgori...temp u kotlu dodje do maksimalnih 60 stepeni...a ako gledam na temp u kuci ni ne zreba mi vise..
Kod mene je ista situacija a katrana i smole nema ni za leka... Jedina da nazovem mana u celom sistemu je sto dimnjak isuvise dobro vuce. Kad aktivno gori tj kad klapna ne prigusuje promaju na vrh dimnjaka se vidi da izlece pepeo....
 
Isto je i kod mene,odzak je šidel...
E da,jedini dodatak je neki termostat koji nalegne na cev od peci i povezan je sa pumpom,nastelovan na 30 stepeni...
Smole sam imao samo u slucaju lozenja cokanja...a ako njih kombinujem sa balama,onda nije tako strasno..

- - - - - - - - - -

Mada ja jednom mesecno,obicno kad kisni dan,pustim da bala izgori sa otvorenom klapnom za potpalu,znaci plamen direkt u odzak,da ga dobro oprljim,sve plamen siba gore na odzaku...nikad mi se na taj nacin nije zagusio jer sva garez ili se spali ili izleti napolje...

- - - - - - - - - -

Ne kazem da je moj nacin lozenja ispravan i da tako treba,al eto to kod mene tako funkcionise bez nekih problema..
 
Meni je isto tako bila temperatura u kotlu oko 60 stepeni a problem je bio u tome sto mi je kolega sa posla naviklovao cirkulacionu pumpu na brzu brzinu pa pec nije stizala da zagreje dovoljno vodu.To sam resio tako sto sam prigusio kugla ventil na povratu u pec i dobio nekih 10 stepeni.Sad radi na 70.

Poslato sa HUAWEI CUN-L01 uz pomoć Tapatoka
 
Kod mene indentično razlika je samo što je kod mene onaj termometar sa skalom pa ne možeš baš u bocu videti T,Linija mi je isto peovzana kao na slici.
 
Kod mene indentično razlika je samo što je kod mene onaj termometar sa skalom pa ne možeš baš u bocu videti T,Linija mi je isto peovzana kao na slici.
Bio i kod mene termometar sa skalom ali ukapirao sam da pokazuje manju temperaturu od realne , pobrljavio , i kad sam skidao mehanicki termostat( za pokretanje ventilatora) i uzeo digitalni na njemu je vec bio i termometar tako da sam onaj sa skalom skinuo.

Sent from my Redmi Note 4 using Tapatalk
 
Kod mene je ista situacija a katrana i smole nema ni za leka... Jedina da nazovem mana u celom sistemu je sto dimnjak isuvise dobro vuce. Kad aktivno gori tj kad klapna ne prigusuje promaju na vrh dimnjaka se vidi da izlece pepeo....

Kod mene je kontra, dimnjak mi je izgleda najlošija karika u lancu (9m šidel 20cm, ima i pukotine tanke ali su one popunjene čađu i smolom pa mislim da nisu odgovorne za slabiji rad dimnjaka), ili je to pak sam položaj kotla (kotlarnica ukopana pola metra). Uglavnom, mislim da je problem u nedostatku vazduha za izgaranje. To se vidi pogotovo u prelaznom periodu, često hoće da se ugasi bala (prva pogotovo), isto ako je bala zbijena sa lišćem, ili ako je malo vlažnija, sa zelenom sojom, sa travom i sl. Kad se bala upali ona počne normalno gori i potom se samo na dimnjaku javi beli dim koji ide na dole i sve mi bude jasno, tad samo prodžaram balu i ona onda plane i dalje dobro izgori do kraja. Uglavnom nisam imao strpljenja da čekam da vidim da li bi se ona i sama vremenom upalila, kad sam nekad to sticajem okolnosti i pustio (tj. nisam išao da je prodžaram) poneka se upalila a poneka i nije, tj samo se ugljeniše, puši i polako nestane ali ne stvara toplotu... Nakon izgaranja retko ostane onaj jako sitni pepeo (rezultat dobrog izgaranja), mnogo češće onaj krupni, leteći. Kad dođe hladno vreme ti problemi su mogo manji, ali se ipak s vrema na vreme dešavaju. Hteo sam da stavim mali ventilator koji bi uduvavao vazduh u ložište kroz klapnu, ali tako da sama klapna kad treba prepreči dotok tog vazduha u ložište, ili elektronski da se kontroliše rad tog ventilatora povezano sa temperaturom vode ili dimnih gasova, ali eto nisam to još uradio...

Što se smole tiče, kad se loži čista sojina slama nema smole, ali npr. prošle godine mi je zafalilo bala pa smo kupili one bukove daščice u paletama. Posle loženja tih drva je bilo smole na vratancima kroz koje čistim dimnjak, ne puno ali je i drva bilo relativno malo izloženo (manje od dva kubika). Uglavnom od samih bala nema nikakve prljavštine i problema osim samog pepela...
 
Nazad
Vrh