Galenika fitofarmacija pšenica Uljana repica - KWS
Strana 1 od 4 123 ... PoslednjaPoslednja
Rezultati 1 do 20 od 72

Tema: Burad za vina i rakije

  1. #1
    Član zupa100 avatar
    Datum pristupanja
    Feb 2011
    Lokacija
    Aleksandrovac Župa
    Poruka
    961
    Zahvalio se
    143
    Zahvaljeno 328 puta na 226 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0

    Burad za vina i rakije



    Postoje mesta gde voliš da svratiš, a i namerno da odeš. To mesto je dvorište moga prijatelja, majstora, maestra za pravljenje buradi. Danas sam malo otišao do njega, i evo slika koje sam napravio.

    Dobar čovek, vredan, vesela duša, a pri tom i pravi domaćin Elem, taj majstor za burad, poseduje nekoliko hektara pod vinogradima, sređeni, odrađeno je sve što je trebalo do sada. Toliko vinograda ga svrstava u veće proizvođače raznog vina. Da se ne prođe bez ništa, danas je na repertoaru bilo izvanredno crno vino, verujte mi na reč! Tu negde, među ovim slikama je i moja malenkost, koja degustira taj nektar voćni!

    Pogledajte, slike govore više nego moje reči!
    Bolje junački pobeći, nego kukavički poginuti.

  2. Sledeći 2 korisnici su se zahvalili zupa100 na ovoj poruci:

    nile86 (15-12-14)

  3. #2
    Član zupa100 avatar
    Datum pristupanja
    Feb 2011
    Lokacija
    Aleksandrovac Župa
    Poruka
    961
    Zahvalio se
    143
    Zahvaljeno 328 puta na 226 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0


    Evo još nekih slika barik buradi i kaca za prihvat vina.
    Ako malo bolje pogledate, ovo je umetnost, poezija! pa da iskomentarišem malo ove slike, a vi prosudite sami.
    Ove kace su izrađene od crnog ruskog bora. Drvo je iz uvoza, kao što i vidite iz Rusije. Naravno da možete uraditi i od našeg drveta, ovo je bio izričit zahtev kupca! Veličina kace za prihvat vina je relevantna stvar, radi se u svim veličinama, u zavisnosti od želje kupca. O ceni ne bih, o tome biste dogovarali sa ovim ljudinama.
    Takođe možete videti šta ovi umetnici rade od starog bureta, vidi se na 4, 5, i 6-oj slici. Bude kasnije kao novo.
    Posebna priča su barik burad, koja vidite u nastavku slika. Fenomenalno! Dobro pogledajte, teško ćete videti negde bolje i lepše. Preko 500 ovakvih buradi je urađeno za manastir Hilandar, to vam valjda nešto govori. O tome koliko je njih napravljeno i prodato u regionu iluzorno je pričati.
    Povrh svega, i nema neke veze sa temom, ali moram pomenuti, što ima dobro vinoooo, iz svoje proizvodnje. Rizling i tamjanika, igra u čaši. Vidi se negde na ovim slikama. U momentu slikanja bilo je po neka čaša ovog pića za bogove. Još uvek mi je na pameti!
    Nadam se da nije reklama, adresa im je E-mail:barik.djoric@gmail.com i tel. Živorad : 063/1864-695 i Aleksandar : 063/7764-012

    I naravno pozz Srđan župa100!
    Bolje junački pobeći, nego kukavički poginuti.

  4. Sledeći 2 korisnici su se zahvalili zupa100 na ovoj poruci:

    nile86 (15-12-14)

  5. #3
    Član
    Datum pristupanja
    Apr 2010
    Lokacija
    beograd
    Poruka
    134
    Zahvalio se
    18
    Zahvaljeno 3 puta na 3 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0
    pozdrav.prvo gde se nalazite? i da li burad mogu da sluze za rakiju i koliko kostaju npr. od 30-100L? i kazite mi moze li da se ugravira natpis po zelji kupca

  6. Sledeći korisnici su se zahvalili korisniku jelnik na ovoj poruci:


  7. #4
    Član zupa100 avatar
    Datum pristupanja
    Feb 2011
    Lokacija
    Aleksandrovac Župa
    Poruka
    961
    Zahvalio se
    143
    Zahvaljeno 328 puta na 226 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0
    jelnik, u Župi sam, Aleksandrovac. Vidi se. Burad za to i služe, za vina, rakije... Imaš brojeve zovi, ne bih da posredujem.
    Znam samo da ovo što tebe interesuje, može.
    Pozz!
    Bolje junački pobeći, nego kukavički poginuti.

  8. Sledeći korisnici su se zahvalili korisniku zupa100 na ovoj poruci:


  9. #5
    Član drotos avatar
    Datum pristupanja
    Dec 2011
    Lokacija
    kikinda
    Poruka
    291
    Zahvalio se
    28
    Zahvaljeno 91 puta na 75 poruka
    Downloads
    11
    Uploads
    0
    Ove godine nazalost burad za vino bas i nece biti puna,naime mnoga ce biti prazna i morace cekati sledecu godinu da bi se opet napunila.Postavio bih pitanje kako sacuvati praznu burad za sledecu godinu?Ja nemam iskustva sa cuvanjem buradi,a verujem da ovakvih ima jos,pa bi bilo zanimljivo saznati ili razmenuti iskustva na ovu temu konzerviranja drvenih buradi. pozdrav
    Nemora covek sve da zna,dovoljno je da zna gde to moze procitati

  10. #6
    Član
    Datum pristupanja
    Jun 2012
    Lokacija
    ...
    Poruka
    226
    Zahvalio se
    24
    Zahvaljeno 27 puta na 24 poruka
    Downloads
    1
    Uploads
    0
    Ja imam hrastovo bure od 500l u kome, doduse, nikada nije bilo vise od 400l vina i svo vino iz njega krajem aprila prespem u plasticno bure. Nakon toga bure perem vodom i palim dve sumporne trake ( udaram anslog, kako mi ovde kazemo ) od po 2,5g. Paljenje traka ponavljam, otprilike, svakih mesec dana i to je to.
    Pozdrav

  11. #7
    Član drotos avatar
    Datum pristupanja
    Dec 2011
    Lokacija
    kikinda
    Poruka
    291
    Zahvalio se
    28
    Zahvaljeno 91 puta na 75 poruka
    Downloads
    11
    Uploads
    0
    Moram da ispricam moje prvo iskustvo sa pranjem drvenih buradi.Kupio sam staru burad od 120 -50l ukupno 6 komada pa sam dobio opet staru burad od 220l -50l...skupio sam negde oko 1200l ukupne zapremine.Niko nije bio srecniji od mene tu je bilo i ono ogromno bure iz mog detinjstva /220l/,sve je tu samo ih treba oprati.Spustim lotre na zemlju bure na lotre a u njega nov lanac sipam vode i ljuljaj...i tako svako bure.Kad je bilo gotovo cujem recept iz srbije usuti u bure negaseni krec vodu i tako oprati.Nebih da pokvarim moje prvo vino,spremala se prva velika berba mog vinograda,bure MORA biti cisto.Ja svu burad ponovo na pranje,taman zavrsim dodje mi supruga i donese Peral-S,cudo hemije unistava bakterije plesan sve zivo za 15min. 100% dezinfikovano, usput skida i sve slojeve drvene trulezi,bice bure 'ko novo.Ja opet sve izpocetka.Kad se ocedilo dosao red na sumporisanje,u dva bureta mi otpane pepeo trake u bure,pitam kolegu'' sta sad'' a on ''operi ih ponovo''.Opet pranje,umoran od pranja ali srecan i zadovoljan imam k'o pravi vinogradar i burad raznih velicina i za vrenje i za cuvanje vina.Drugi dan berba a mene uvatilo u ledja boli nemogu 'odati a kamoli brati grozdje.Drugi su obrali smuljali grozdje sav posao odradili a ja na tri noge i jedva sam izisao da im dam uputstvo kako da rade.
    Burad ne koristim,parkirao sam ih kod oca u podrum gde su dozivela poplavu sad su na sred dvorista cekaju nov smestaj i dok ne naucim kako sa buricima a voleo bih da naucim da remontujem bure i tim da se malo bavim kad odem u penziju.
    Milojko 'de si bio pre 7-8 godina to i nije tako tesko...hvala ti puno pozdrav
    Nemora covek sve da zna,dovoljno je da zna gde to moze procitati

  12. #8
    Član
    Datum pristupanja
    Jun 2012
    Lokacija
    ...
    Poruka
    226
    Zahvalio se
    24
    Zahvaljeno 27 puta na 24 poruka
    Downloads
    1
    Uploads
    0
    Perem i ja bure pred berbu rastvorom drvene ( pinterske ) sode... ali prvo bure ide napolje iz podruma, pa preko svih onih stepenika guraj, obrni-okreni, cimaj gore-dole... uh
    pa grej vodu u oraniji, pa sipaj, pa na merdevine, pa muckaj levo-desno, opet obrni na jedno dno, pa okreni na drugo... sipaj novu vodu i tako sve dok ne potece cista voda bez ikakvih naslaga. "Rekord" mi je pranje bureta iz 11 voda.
    E, a onda bure obrnutim redosledom od iznosenja vracam u podrum...
    Sve se to zaboravi kada se proba prva casa novog vina

  13. #9
    Član drotos avatar
    Datum pristupanja
    Dec 2011
    Lokacija
    kikinda
    Poruka
    291
    Zahvalio se
    28
    Zahvaljeno 91 puta na 75 poruka
    Downloads
    11
    Uploads
    0
    Sad sam napravio policu povecu na sprat,na prvom spratu previre vino u plasticnim buradima od 50l pune se pumpom, pretace se na nizi nivo crevom i zadnje pretakanje je u staklene balone od 50l koji su na podu podruma.Sad vise nema muke sa buradima,mada ce mi i oni biti potrebni kad resim praviti lozu rakiju /procitao sam na ovom forumu da je predivna / i da ostavim vino da odlezi par godina.
    Nemora covek sve da zna,dovoljno je da zna gde to moze procitati

  14. #10
    Član zupa100 avatar
    Datum pristupanja
    Feb 2011
    Lokacija
    Aleksandrovac Župa
    Poruka
    961
    Zahvalio se
    143
    Zahvaljeno 328 puta na 226 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0
    Drotos, Boze dragi, samo te posmatram. Pa ti si brate mili naj..ao!

    Daj breeee, hehehehe, pa to nije toliko tesko! Lepo ugrejes vodu, rastvoris sodu buricarsku, promuckas lepo, i mirna Backa! iza tooga lepo procedis, ostavis da se osusi, udaris cep, i cekas berbu. Nema potrebe da se sumporise stalno, samo prvi put.


    pozz. iz Zupe!
    Bolje junački pobeći, nego kukavički poginuti.

  15. #11
    Član
    Datum pristupanja
    Jun 2012
    Lokacija
    ...
    Poruka
    226
    Zahvalio se
    24
    Zahvaljeno 27 puta na 24 poruka
    Downloads
    1
    Uploads
    0
    Negde sam cuo anegdotu:
    Kada su Ajnstajna pitali koje je, po njemu, najvece otkrice u istoriji civilizacije da je on nakon 10ak sekundi razmisljanja, a na opste zaprepascenje prisutnih odgovorio:
    -Sibica.
    Moj odgovor na isto pitanje glasio bi:
    -Inox bure za vino.

  16. #12
    Član drotos avatar
    Datum pristupanja
    Dec 2011
    Lokacija
    kikinda
    Poruka
    291
    Zahvalio se
    28
    Zahvaljeno 91 puta na 75 poruka
    Downloads
    11
    Uploads
    0
    MILOJKO


    Nabavio sam jedno od 130l [priblizno] jest da je rucni rad ali je dobro.
    Soda pinterska-drvena-buricarska,koje je pravo ime odnosno sta pise na pakovanju da ne prodjem kao sa sumporastom kiselinom.U knjizi ''proizvodnja rakije u domacinstvu'' spominju sumporastu kiselinu za pranje buradi pa kad sam otisao u poljoprivrednu apoteku da je kupim pogledali su me tako da sam pozalio sto sam uopste ulazio unutra.

    Dali mozda neko zna dali postoji neka literatura o remontu drvenih buradi
    Nemora covek sve da zna,dovoljno je da zna gde to moze procitati

  17. #13
    Član
    Datum pristupanja
    Jun 2012
    Lokacija
    ...
    Poruka
    226
    Zahvalio se
    24
    Zahvaljeno 27 puta na 24 poruka
    Downloads
    1
    Uploads
    0
    Pinterska soda je natrijum-karbonat (Na2CO3). Ja je kupujem u polj. apoteci, pakovanje je od 1kg, a proizvodjac je neka firma iz B&H, ne znam tacno iz kog mesta.

    Sumporasta kiselina (H2SO3) se koristi za konzervaciju drvenih sudova, tako sto se, nakon praznjenja, bure napuni rastvorom neke jako male koncentracije (0,02-0,03%, ne znam tacno, mozda i gresim) i tako stoji do ponovne upotrebe.
    Nemam iskustva sa njenom upotrebom niti znam gde moze da se nabavi.

    Oko literature ti ne mogu pomoci.

    Malo cu u : muka me 'vata od tih pametnjakovica u apotekama. Najpametniji su, a blage veze nemaju. Cast izuzecima.

  18. Sledeći korisnici su se zahvalili korisniku MILOJKO na ovoj poruci:

    drotos (19-07-12)

  19. #14
    Član kristal avatar
    Datum pristupanja
    Jan 2011
    Lokacija
    Becej
    Poruka
    2,068
    Zahvalio se
    1,038
    Zahvaljeno 1,232 puta na 533 poruka
    Downloads
    10
    Uploads
    0
    Slucajnost? ili nije ni bitno na Madjarskom jeziku pinter je proizvodjac buradi,i predmeta od drveta od 1400te se spominje a ja toliko veze imam sa tim da volim spricer

  20. #15
    Član
    Datum pristupanja
    Jun 2012
    Lokacija
    ...
    Poruka
    226
    Zahvalio se
    24
    Zahvaljeno 27 puta na 24 poruka
    Downloads
    1
    Uploads
    0
    Ja sam mislio da je pinter nemacka rec. Ako neko zna iz kog jezika potice rec spricer neka kaze

  21. #16
    Član drotos avatar
    Datum pristupanja
    Dec 2011
    Lokacija
    kikinda
    Poruka
    291
    Zahvalio se
    28
    Zahvaljeno 91 puta na 75 poruka
    Downloads
    11
    Uploads
    0
    MILOJKO

    rec spricer najverovatnije potice iz nemacke od njihove reci spritizen [ubrizgavati],
    malo sam listao internet i nista preciznije nisam nasao.vise mi se svidja madjarski'' hosu lepes''
    Nemora covek sve da zna,dovoljno je da zna gde to moze procitati

  22. Sledeći 2 korisnici su se zahvalili drotos na ovoj poruci:

    MILOJKO (19-07-12), novii (08-10-13)

  23. #17
    Član kololgas avatar
    Datum pristupanja
    Jan 2012
    Lokacija
    Negotin ( Miloševo)
    Poruka
    160
    Zahvalio se
    22
    Zahvaljeno 10 puta na 9 poruka
    Downloads
    14
    Uploads
    0
    malo da se pravim vazan jer imam recnik...
    pinta - z. eng. starinska mera za tecnost
    pinter i pintar - m. nem. bacvar, kacar
    spricer- m. nem. vino pomesano sa vodom
    Marko

  24. #18
    Član zupa100 avatar
    Datum pristupanja
    Feb 2011
    Lokacija
    Aleksandrovac Župa
    Poruka
    961
    Zahvalio se
    143
    Zahvaljeno 328 puta na 226 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0
    Samo vas posmatram, hehehe. Sad mi dodje da okacim onu pesmu "pola vino, pola voda" ali, ima da mi obrisu post moderatori, samo tako.

    Prihvatam da je rec spricer iz nemackog jezika, ali lepo brate, ne moz' da bude lepse!
    Bolje junački pobeći, nego kukavički poginuti.

  25. #19
    Član Neško avatar
    Datum pristupanja
    Jun 2011
    Lokacija
    Ljubinje, Hercegovina
    Poruka
    908
    Zahvalio se
    118
    Zahvaljeno 137 puta na 88 poruka
    Downloads
    3
    Uploads
    0
    Mi pravimo vino samo za svoje potrebe, a to naravno ne znači da je malo .
    Imamo tri drvene bačve hrastove naravno 105l,95l,65l. Pravimo crno vino od sorti vranac i malo smederevke (burad od 95l+65l), a Bijelo radimo "samotok" kako se kod nas kaže od žilavke i takođe nekih 10-20% smederevke (Bure od 105l).
    Burad održavam sa sodom za pranje buradi, a tim da imam jedno bude za bijelo i dva za crno i nikada ne mjenjam jer ako je jednm bilo crno vino u njemu, bijelo više nikada ne može biti, naravno osim da neko prestruže bure.

    Nisam neki vinogradar a ni vinar ali mislim da je za manje proizvođače drveno bure svetinja.
    Ima mnogo razloga koji ovo potvrđuju, ali neću o tome jer smatram da ima ljudi koji se mnogo bolje razumiju u ovu problematiku od mene.
    Što se tiče sumporanja, mislim da je ono neophodno samo ako se ne daj Bože, vino pokvari, e onda nastaju i drugi problemi za drveno bure.
    Ja sumporne trake ne palim u buretu, nešto mi nije higijenski da mi ostane onaj pepeo, a ostajao mi je redovno, nego uzmem malu stolicu i prevrnem bure na nju. Ispod stavim lijev a pod lijev posudu u koju upalim sumpornu traku. Na takav način bure se osumpora a pepeo ostaje u posudi.
    Ko hoće taj nađe načina, ko neće taj nađe razloga.

  26. #20
    Član kololgas avatar
    Datum pristupanja
    Jan 2012
    Lokacija
    Negotin ( Miloševo)
    Poruka
    160
    Zahvalio se
    22
    Zahvaljeno 10 puta na 9 poruka
    Downloads
    14
    Uploads
    0
    Sumpor dioksid je tezi od vazduha i mislim da time sto okrecete bure ne iskoriscujete sumpor koji palite jer vam on izcuri.. al opet.. prvi put cujem za takav nacin sumporisanja . mozete da napravite, ako nemate da kupite drzac za trake. potrebno vam je parce lima, malo jaca zica i bilo kakva metalna mrezica. lim isecete da moze da pronje koroz otvor bureta, ivice lima savijete, zalemite zicu za lim, a onda mrezicom obavijete sve to i zalemite na par mesta. kada stavite traku da ona dotacinje lim i nema kapanja sumpora, a mrezica neda da karton kad sagori pocepa i padne u bure.
    Marko

  27. Sledeći korisnici su se zahvalili korisniku kololgas na ovoj poruci:

    petkovac (16-09-13)

Strana 1 od 4 123 ... PoslednjaPoslednja

Tagovi za ovu temu

Dozvole pisanja

  • Ne možete otvoriti novu temu
  • Ne možete odgovoriti u temi
  • Ne možete postavljati atačmente
  • Ne možete uređivati svoje postove
  •  
Svi postovi su vlasništvo njihovih autora. Poljoinfo.com ne garantuje tacnost, kompletnost ili upotrebnu vrednost informacija, stavova, saveta ili datih izjava. Ne postoje uslovi pod kojima bi mi bili odgovorni za štetu ili gubitak koji je posledica bilo cijeg oslanjanja na nepouzdane informacije, ili bilo kakve informacije nastale kroz komunikaciju izmedu registrovanih clanova.