Topola i topolarstvo

Imali smo mi jednu topolu "kapitalku" na ivice naše njive i jedne "starače" . Oborio sam je proljetos na jedvite jade . Stajala je doskoro oborena jer nisam mogao prići od kukuruza . Prije nekoliko dana sam je jedva izvuko u dijelovima , usput sam slomio plug zbog moje gluposti . Upravo jutros sam dovezao sa pilane 4 kubika prvoklasne daske sve od njenog stabla !!
Pa vi vidite kolka je bila . Planiram da prekrijem cijelu šupu od jedno 130 kvadrata od nje. Inače ovamo u tatinoj šumi kod kuće topolu smatramo korovom i uništavam je čim je vidim , brzo raste u visinu i poklapa , ostavljam samo hrast i jasen .
Nego znate li vi šta je topola "jagnjida" , tako je ovde zovemo i pošto je kubik ? Ovde je od 60e pa do 100e.
 
Pre neki dan sam išao u obilazak topola, pa da podelim sa forumom ono što sam tamo zatekao a i da obnovim malo ovu temu. Ovo objavljivanje i meni znači na neki način jer tako bolje vodim evidenciju o svemu što radim.
Ovo je prvi obilazak od Nove godine. Jedino u ovih par dana bez kiše su se stekli uslovi da se obiđu sadnice od kada su olistale. Evo šta smo zatekli:





Oko 80 posto parcele je pod vodom. Deo koji je viši, dalji od reke, je zatravljen i zakorovljen da se sadnice jedva raspoznaju na slikama. Uživo je situacija jasnija, naravno. Topole su tu lepo olistale, dok na donjem delu parcele koji je pod vodom od sigurno metar, metar ipo, poznaje se po koji list iznad vode. Sadnice su mestimično premašile 2.5 metra u visini.



Ono što se primećuje da nema napada bube na list kakvih je bilo prošle godine. Tako da tretman insekticidom može da sačeka. Veliki problem je voda koja se zadržava i omogućava razvoj bolesti i štetočina. A onemogućava tretman.



Neke sadnice će morati da se zamene, vidi se da su se osušile i da nisu olistale ove godine. Na slici iznad se ispred olistale vidi i jedna osušena. Njih ima petnaestak u gornjem delu a za zamenu će ih biti i u delu koji je pod vodom sigurno. Negde su u redu od po 2, 3. Moj šumar me ubeđuje da to nije ništa zabrinjavajuće i da će one lako dostići ostale.
Kada se stvore uslovi prvo što sledi je košenje ove trave, korova, samoniklog žbunja (svega ovde ima) najverovatnije trimerom. Ozbiljno preti da uguši topolu a totalom se ne može raditi zbog opasnosti po sadnice. A kada se parcela prosuši biće i tanjiranja i freziranja. A i novih slika, nadam se :osmeh:
 
Ne znam kako je profi da se uradi, ali mislim da je dovoljno trimerom pokositi da trava ne konkurise topolama. Nema potrebe tu nesto veliko ulagati. Topola brzo raste i nadjacace travu oko sebe vrlo brzo.
 
Nema šta, moraju se pomagati dok ne odjačaju.
Hm, prošle godine nismo stigli da okopamo a za ovu videćemo. Najverovatnije će ići neka freza, možda ona bočna za voćnjak jer takvu imam. Ubeđuju me da mnogo bolje napreduju kada su okopane. Bar po jedan, dva ašova u širinu u krug.
A što se tiče profi, reći ću sledeće. Ove velike topole pored su od Srbija šume. Iako zvuči neverovatno, ali video sam da i njih okopavaju. :osmeh:
 
topola ti je dobra. Nema stete na listu od insekata jer se topolina buba listara nesto kasnije javila ove godine i tek je nedavno polegla jajasca na list. Treba docekati da se larve izlegnu i onda udariti nekim insekticidom. Trava kao trava nije neki veliki problem za topolu sto se tice neke konkurencije u potrebi za svetlosti ili hrani, ali je problem sto ta trava predstavlja idealan zaklon za divljac koja kada se sakrije u tu travu moze na miru da grize koru ili recimo trava je idealno gorivo u slucaju nekog pozara na jesen ...Hocu da kazem da je okopavanje 'obavezna' mera po svim pravilnicima ali u nekom poluintenzivnom bavljenju nije i neophodna mera. Dosta je samo tarupiranje trave. Jedino sto je zabrinjavajuce na ovim slikama je voda koje ima bas dosta i koja moze da izazove susenje u slucaju da duze ostane na terenu, posebno sto su mlade sadnice puuno osetljivije od ovih starijih.Pozdrav
 
@gm80
Hvala na savetima. Biće tretman insekticid + fungicid ali kad se stvore uslovi. Sava je nadošla i verujem da je i ovaj zatravljeni deo sada lepo potopljen. Ako uništi ovu travu to može biti jedina korist ovolike vode i padavina.
Tu nije problem samo trave, ima dosta i bagrema, divlje kupine koji se moraju suzbiti jer se agresivno šire.
Pozdrav
 
Poslednja izmena:
prnjavor3 je napisao(la):
ja imam oko 25 kubika topole msm da je kanadska,klade lijepe ravne ko svijeća na panju debele prosjek 60cm i neznam šta ću sa njima.Kod nas ih skoro pa neće niko i ko hoće nudi 35e po kubiku i to da je ja pripremim za utovar tj.da bude kraj puta.Planiram raditi objekat 15x6m od drveta ali pilio sam hrast i bagrem za donju građu a rogove planiram kupiti jelove.Kažu mi da se topola baca tj. uvija i da nije baš za građu.Dal lažu ili ne nmp,
Kliknite za proširenje...

Ne lažu. Topola se zaista uvija. Ona je odlična sa gledišta brzog prirasta, i zbog tog što troši ogromne količine vode pa tako reguliše nivo podzemnih voda, ali je kao građevinski materijal slabo cenjena.
Od topolovih daski može da se podšiva krov i tavanica, ali se posle sušenja (posle par godina stajanja na krovu) daske uvijaju, krive, i pojavljuju se razmaci između njih. Stoga ako je koristiš za podšivanje nemoj da ti širina dasaka prelazi 12 cm. Ja bih ti za podšivanje preporučio recimo lipovu dasku jer je cenovno takođe jeftina a opet bolja od topole.
A rogove kad budes radio, obavezno skini svu koru sa njih, i po mogućstvu poprskaj ih ŽIŽOCIDOM, uvi u foliju i tako isprskane i uvijene drži 2 dana, a posle ako si u mogućnosti premaži ih prerađenim uljem.Time će oni biti impregnirani i zaštićeni od napada strižibuba ili kako ih često nazivaju podkornih crva-žižaka.
Svakako ti balvani što imaš mogu se dobro iskoristiti za neke sitnije objekte i ne treba podcenjivati ni topolu.:ppozdrav:
 
Poslednja izmena:
Hajde pred kraj godine da napišemo nešto i o topolama, da se obnovi ova tema. Pre tačno godinu dana sam pisao. Poslednji put sam bio u obilasku u novembru i ovo su slike od tada.






Generalno, ništa naročito nisam ni mogao da vidim. Ova godina je bila veoma nezgodna i za topole jer je parcela veći deo vremena bila pod vodom. I sada je bilo dosta blata u nižim delovima, bližim Savi. Čak je komaraca bilo toliko da nije moglo da se stoji u mestu od njih iako je novembar!!?! (Mitrovdan)

Zbog mnogo vode ništa nije rađeno oko njih ove godine sem jednog međurednog tarupiranja u sred leta. I to je dosta pomoglo i očistilo parcelu. Ono što se primećuje da će dosta sadnica trebati da se zameni jer ili ih nema, ili ih je voda polomila ili su se naprosto osušile. Za zamenu je sigurno 50 komada i to će u toku zime biti urađeno. Tada ćemo orezati i skratiti izdanke i izbojke kojih isto ima (kako bi dobili što duže i kvalitetnije stablo do krošnje).

Ono što se i na prvim slikama vidi da su sadnice na nešto višem terenu, dalje od reke dosta naprednije (najbolje su premašile 5 metara u visini).

U planu za narednu godinu (tj. ovu zimu) je još jedan zasad topole na površini od pola hektara kod mene u selu. No, videćemo.
 
okresi ove nize grane. Ova topola na prvoj fotografiji pod hitno mora biti okresana jer vidis da je vec razvila raslje. Slobodno pre nego sto olista na prolece iseci sve grane sto mozes da dohvatis.
 
Hoću. Napisao sam da ćemo to raditi i pre proleća, kada budemo menjali loše sadnice.
 
Kolega gm80, ti si strucnjak iz ove oblasti. Stoga bih te zamolio da mi kazes tvoju kalkulaciju za podizanje 1ha pod topolom. Koliko treba uloziti, koliki ce biti prirast u 20-oj godini i koliki % F1 trupaca a ostatak u kojoj klasi.
Hvala ti unapred na odgovoru.
 
Za sada sam zadovoljan kako topole napreduju,jako dobro mi se pokazalo to sto se izmedju redova redovno prolazi spremacem,da napomenem da su uvek u vlaznom ali nikada nisu u vodi,na drugoj parceli gde je nemoguce pristup mehanizaciji jako lose napreduju,osim kosenja koje ima slab efekat.
 
Rusija,Sibir,oblast Kemerovo nema table bez vetrozastitnog pojasa. Sto je rekao profesor Marinkovic kaze kad idem iz NSa za Voganj vidim ceo Srem i sve traktore,samo registraciju ne vidi najbolje.


Kada bismo uz sve kanale oko parcela posadili topole koje ne moraju iz kupovnih sadnica,mogu i iz (ne znam kako se strucno kaze,ali kad se od stabla odsece grana i ubode u zemlju) ili uz obale reka,zabarene delove atara,spiceve i vodolezi...za 15-ak godina bismo dobili gradju koju mozemo da prodamo,od ogranaka pelete za ogrev i eto obnovljivih izvora,ali imamo kracu strategiju,nego girica pamcenje.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh