Stubovi u vinogradu

[novii]

Nezaobilazna stavka, pa da se pokrene tema o tome. Uglavnom se koriste drveni stubovi, koliko sam imao priliku da vidim po retkim vinogradima u Apatinskoj opštini. Ali čitajući malo po netu vidim da se metalni i betonski stubovi koriste za visoke sisteme uzgoja vinove loze.

Ako se koriste drveni stubovi, oni moraju biti suvi i pre upotrebe treba da se obrade, a za to ima više načina. Može plamenom, sa plavim kamenom, sa katranom. Što se tiče impregnacije sa plavim kamenom, ona bi trebala trajati preko 10 dana i da se uradi mesec dana pre postavljanja. E sad što se tiče procenta rastvora plavog kamena tiče ima različitih predloga od 3% do 10%.

Takođe bitna stavka je da čeoni stubovi treba da budu višlji za 30cm od onih u redovima. I svakako bitna stavka u celoj priči jeste da se u poslednje kopanje rupa za stubove treba obaviti mašinski jer to olakšava celu akciju.

Ima dosta firmi koje se bave prodajom stubova za vinograde kao što su radpromet.rs, kolibica.com, enovitis.net, progres-cacak.rs, rolostil.co.rs. Ali poenta je da su u pitanju firme kod kojih se isplati kupovati samo ako uzimate na veću količinu. Za neke manje količine najbolje da za stubove u vinogradu nabavite sami bagremove stubove i odradite impregnaciju.

[mali paor]

Стубови се употребљавају у плантажним виноградима средње високог и високог стабла. Постављају се непосредно по сађењу винове лозе. Материјали за стубове су исти као и за коље: дрво, бетон, метал и пластична маса. Пречник стубова од дрвета и бетона мора бити 10-12 цм, а дужина 2-3 м, што зависи од узгојног облика чокота. Треба водити рачуна о томе да димензије чеоних стубова буду веће од димензија унутрашњих. Број унутрашњих и чеоних (крајњих) стубова зависи од дужине редова. Постављају се на 6-8 метара један од другог. Дубина постављања у земљу треба да износи 1/3 укупне дужине. Крајњи стубови морају се ленгерисати, јер трпе највеће оптерећење. Постављају се под углом од 45 степени и ленгеришу каменом, металним учвршћивачем и бетонским стабилизаторима. При вертикалном постављању учвршћују се подупирачем. Броj ленгера и подупирача условљен је бројем чеоних и крајњих стубова.Метални и пластични стубови знатно су лакши за постављање, дуготрајнији су и једноставнији за реконструкцију, али и знатно скупљи. Чешће се употребљавају на окућницама за мањи број редова и чокота.

[drotos]

Ja sam postavljao metalne stubove bili su neznatno skuplji od betonskih ali mnogo laganiji/imam problema sa ledjima/.Stubovi su 2x4cm duzine 2m,prvi i zadnji stub je4x4cm duzine 2m nakosen i ankerisan.Svi stubovi su prefarbani osnovnom bojom a oni delovi stuba u zemlji su jos premazani bitulitom.Rupe sam busio rucnim svrdlom oko 45cm dubine i betonirao stubove.Postavio sam 5 redova zice donja je na visini 70-80sm tako da mi freza moze proci ispod zice,a iznad nje imam jos 2 reda po dve zice od 2.1mm.Za sad sam zadovoljan kako stoji malo me strah od nasih skupljaca sekundarnih sirovina .

[noca8]

Mi smo za prvi zasad uzeli metalne ( zeznuli smo se ). Em preskupi (oko 5 evra) em malo ga zakačiš pokrivi se i ne možeš ga ispraviti, da ne spominjem što moramo izvlačiti prvu žicu (koja prolazi kroz stub) da bi ga zamenili.
Mečku smo rodili dok smo ih nabili "po konac".
Jedina dobra strana je što se bočne žice mogu pomerati po visini (jednostavno).
Sada koristimo drvene (žuti bagrem) minimum 10cm na vrhu i 2,7m dužine, krajnji su deblji.
Cena je bila od 2 do 2,5 evra.
Rupe bušimo mašinski na dubinu 70 cm, podbijamo suvom zemljom.
Moja preporuka je da se stubovi postavljaju kada je zemlja suva.
Kad se radi po vlažnoj zemlji, jeste lakše, ali kada se zemlja osuši, skupi se i ostanu šupljine, pa se stubovi rasklimaju.
Mi smo ugorevali i ljuštili koru.
Ove godine nam treba oko 2600 komada i sada tražimo dobavljača (za kompenzaciju).