Тема је мало замрла, па сам помислио да би било добро да се мало реактивира. Ево једног сарог али доброг текста који би био на корист свима:
http://www.poljosfera.rs/agrosfera/agro-teme/stocarstvo/podsetnik-za-maticenje-ovaca/
Написао/ла Милан 11/03/2014. Објављено у Сточарство
Подсетник за матичење оваца
Последњих дана се све чешће јављају одгајивачи оваца и распитују о могућностима матичења оваца, а повод су најављени подстицаји за квалитетне приплодне овце у износу од 7000 динара, што је за 75% већи износ у односу на претходне године кад је та сума била 4000 динара по уматиченој овци.
Стога се јавила потреба да детаљно упутимо произвођаче који су кораци који се морају испунити пре него што конкуришу и стекну право на подстицаје.
Селекцијска служба се дели на три нивоа:
1. Основне одгајивачке организације (ООО) – Стручне службе које спроводе мере селекције код регистрованих пољопривредних газдинстава
2. Регионалне одгајивачке организације (РОО) – Пољопривредне стручне службе које прате рад и контролу спроведених мера у селекцији стоке на региону који им је додељен
3. Главна одгајивачка организација (ГОО) – За АПВ Пољопривредни факултет Нови Сад, Департман за сточарство која води Главну матичну књигу за овце.
Пре него што произвођач крене у овај посао мора да склопи тројни уговор са ООО и РОО. Основна организација пријављује произвођача у Регистар одгајивача квалитетне приплодне стоке, који се води на Пољопривредном факултету у Новом Саду.
Постоје две могућности за старт селекције у овчарству:
Прва – Произвођач је купио квалитетна приплодна грла са педигреом
Склапа уговор са ООО која ће водити матичну евиденцију, пратити пораст грла, производне показатеље о плодности, производњу вуне, меса и ако се музу податке о млечности. Кад се такво грло први пут ојагњи стиче право да се упише у Главну матичну књигу, као и право на субвенцију за квалитетна приплодна грла. Матични број (ХБ број) грло задржава до краја живота, под условом да је под контролом селекцијских служби.
Друга – Произвођач има овце непознатог порекла које одговарају типу неке расе
После склапања уговора са ООО и РОО оне на основу прегледа доносе одлуке у коју ће се расу вршити претапање оваца. Услов је да произвођач има овна са потпуно познатим пореклом и педигреом. Изабрана грла која ће се претапати се обележавају, прати се њихова производња, а њихово потомство се уписује у Регистар јагњења, јер има познатог оца и мајку. Таква женска јагњад се трајно обележавају и прате док се први пут не ојагње када стичу право на упис у Додатни део матичне евиденције (добијају тзв. РБ број) и такође имају право да добију субвенцију. Њихово потомство ће на основу порекла и праћења продуктивности имати право да се уведе у Главну матичну књигу за овце.
У АП Војводини све селекцијске службе раде по Главном одгајивачком програму и уматичити се могу племените расе оваца (Виртемберг, Иле де франс, Сафолк, Бергамо, Шароле…), аутохтоне расе (Цигаја – сомборска) и генетски ресурси – мали број грла (Чокањска цигаја и Виторога жуја).
Ово је подсетник за све произвођаче оваца и са овим корацима их је потребно упознати пре склапања уговора, јер до остваривања првих субвенција може да прође од 1,5 до 2 године. Такође се мора напоменути да још увек код неких раса има простора да се грла уведу у Додатни део матичне књиге (РБ), јер је мали број грла под контролом, док су код Виртемберга, где је велики број грла под контролом, критеријуми оштрији.
Гордана Аћимац,
дипл. инж. сточарства
http://www.poljosfera.rs/agrosfera/agro-teme/stocarstvo/podsetnik-za-maticenje-ovaca/
Написао/ла Милан 11/03/2014. Објављено у Сточарство
Подсетник за матичење оваца
Последњих дана се све чешће јављају одгајивачи оваца и распитују о могућностима матичења оваца, а повод су најављени подстицаји за квалитетне приплодне овце у износу од 7000 динара, што је за 75% већи износ у односу на претходне године кад је та сума била 4000 динара по уматиченој овци.
Стога се јавила потреба да детаљно упутимо произвођаче који су кораци који се морају испунити пре него што конкуришу и стекну право на подстицаје.
Селекцијска служба се дели на три нивоа:
1. Основне одгајивачке организације (ООО) – Стручне службе које спроводе мере селекције код регистрованих пољопривредних газдинстава
2. Регионалне одгајивачке организације (РОО) – Пољопривредне стручне службе које прате рад и контролу спроведених мера у селекцији стоке на региону који им је додељен
3. Главна одгајивачка организација (ГОО) – За АПВ Пољопривредни факултет Нови Сад, Департман за сточарство која води Главну матичну књигу за овце.
Пре него што произвођач крене у овај посао мора да склопи тројни уговор са ООО и РОО. Основна организација пријављује произвођача у Регистар одгајивача квалитетне приплодне стоке, који се води на Пољопривредном факултету у Новом Саду.
Постоје две могућности за старт селекције у овчарству:
Прва – Произвођач је купио квалитетна приплодна грла са педигреом
Склапа уговор са ООО која ће водити матичну евиденцију, пратити пораст грла, производне показатеље о плодности, производњу вуне, меса и ако се музу податке о млечности. Кад се такво грло први пут ојагњи стиче право да се упише у Главну матичну књигу, као и право на субвенцију за квалитетна приплодна грла. Матични број (ХБ број) грло задржава до краја живота, под условом да је под контролом селекцијских служби.
Друга – Произвођач има овце непознатог порекла које одговарају типу неке расе
После склапања уговора са ООО и РОО оне на основу прегледа доносе одлуке у коју ће се расу вршити претапање оваца. Услов је да произвођач има овна са потпуно познатим пореклом и педигреом. Изабрана грла која ће се претапати се обележавају, прати се њихова производња, а њихово потомство се уписује у Регистар јагњења, јер има познатог оца и мајку. Таква женска јагњад се трајно обележавају и прате док се први пут не ојагње када стичу право на упис у Додатни део матичне евиденције (добијају тзв. РБ број) и такође имају право да добију субвенцију. Њихово потомство ће на основу порекла и праћења продуктивности имати право да се уведе у Главну матичну књигу за овце.
У АП Војводини све селекцијске службе раде по Главном одгајивачком програму и уматичити се могу племените расе оваца (Виртемберг, Иле де франс, Сафолк, Бергамо, Шароле…), аутохтоне расе (Цигаја – сомборска) и генетски ресурси – мали број грла (Чокањска цигаја и Виторога жуја).
Ово је подсетник за све произвођаче оваца и са овим корацима их је потребно упознати пре склапања уговора, јер до остваривања првих субвенција може да прође од 1,5 до 2 године. Такође се мора напоменути да још увек код неких раса има простора да се грла уведу у Додатни део матичне књиге (РБ), јер је мали број грла под контролом, док су код Виртемберга, где је велики број грла под контролом, критеријуми оштрији.
Гордана Аћимац,
дипл. инж. сточарства