oduvek govorim da je u pitanju lobi prodavaca sadnog materijala iza citave ove pomame oko paulovnije... to je neverovatna kolicina gluposti koju ovi ljudi prosipaju ljudima ali dok je ovaca bice i vune,tuga....
Cista reklama a u reklamama nisu pricali NI SA JEDNIM STRUCNIM licem! Sve neki agro,zastitari...Ni jedan sumar nije rekao svoje! a licno dobro znam sta profesori na fakultetu i kolege na institutima misle o njoj. Ali niko se ni ne pita sto nema ljudi od struke u citavoj ovoj prici...
Pre jedno tri god kod nas bila seca topole i sumsko preduzece je prodavalo grane isecene {metrice} a mi smo kupili i ja pitam sumara koji je bio zaduzen da kubicira a kako to da sumsko nesadi paulovniju ako je bolja od topole na sta se on nasmejao i odgovorio mi pitanjem a zar ne bi sadili da je bolja.Pametnom dosta
Ја сам видио трогодишње павловније које кржљају, нису ни метар високе. Суша и мраз их уништиле. Мени не треба дрво којем ћу се посветити као воћкама, залијевати и окопавати.
Ma to još niko nije isekao i uzeo pare, mani te se.
vuxsd (12-06-18)
Pa to i ja kazem ,to je isto ko i puzevi ,tartufi i ostale prevare.Mada zbog populizma mnoge su povrsine posumljene sto nije lose pa makar i sa Paulovnijom
Комадара (12-06-18)
I vecinom naidu ljudi zeljni brze i lake zarade..
Miloica (15-06-18)
Poštovane kolege sa ovog dela foruma ...
U martu sam zasadio 10 komada jednogodišnjih sadnica Paulovnije, od čega je 8 komada na razmaku od 4 metra sa namerom da oivičim dvorište, a 2 komada sa dve strane dvorišnog stola i klupa, da bih dobio hladovinu.
Prvi pupuljci su krenuli oko 20-og aprila i odmah nakon što su se izdvojili jasni lastari po jedan je ostavljen, a ostali su zakinuti. U isto vreme sam uradio i čepovanje 2-3cm iznad zemlje.
Do sada su izrasle oko 80cm i imaju po 4 sprata grana ili lista, šta li je već.
Ovih 8 komada duž dvorišta bih pustio da rastu u visinu i nije mi važan izgled, a 2 komada pored stola bih voleo da budu niža stabla sa širom krošnjom.
-Da li bi sad bilo poželjno zakinuti najniži sprat ili dva liski koje padaju po zemlji .?
-Da li se sme prevršiti stablo u nekoj od narednih godina kada izraste dovoljno u visinu, kako bi se dobila niža a šira krošnja, ili eventualno postoji neka vrsta rezidbe (zakidanja) kojom bi se taj efekat dobio .?
" Ako želiš videti dalje, moraš se popeti više" - (Kineska narodna poslovica) -
Pitam ja jednu baku u penziji koja je inace bila sumar,valja li to drvo cemu bar za ogrev. Kaze baka sine to nema kalorije cim brzo raste to ti je kao lipa uzmi lipu pa se grej snjome.
Nisam vise fantaziro o tom drveta da dzabe bacam pare.
"Smeh je muzika za dusu"
vuxsd (18-06-18)
Poštovani,dugo nisam bio na ovom sajtu,možda 2-3 godine.Sad sam hteo da podelim svoje iskustvo sa vama u vezi elongate.Naime,posadio sam oko 40ari 2014,15 i 2016.Prve godine sam sadio iz semena,a ostale dve iz korena.Pre mesec dana je kroz deo parcele prošao dalekovod i isekli su mi 11 stabala koja su sađena 2014 godine.Sva stabla su bila visine od 8-12m sa krošnjom.Tri stabla koja su isečena skoro do zemlje (jer ovi iz EPS-a seku kako je njima zgodno) su bila u prečniku 30cm, ostali nešto manje.Sva stabla su isečena na oko metar dužine i ostavljena da se suše.Jedno deblo od metar sam istrugao i dobio 6 odličnih dasaka.Izgledaju lepo i lagane su.Čim se malo prosuše nosim ih kod stolara.Inače,tanke grane koje su još uvek sirove sam ložio u "smederevca" i mogu vam reći da lepo gore i daju čini mi se jaču energiju od bagrema.Uspeo sam da skupim i punu kesu čaura (koje su pune semenkama) i pustiću ih u oglase.Imam slike svega ovoga opisanog pa me možete kontaktirati da razmenimo iskustva ovde ili na facebooku.Svako dobro,Ivan Mladenović.
Ajd kad se dobro osuši, probaj ekser da ukuješ u dasku.
Jel ko ruj tvrda ili ko čamovina? To me interesuje.
Ili pitaj stolara šta misli.
A što se ogreva tiče, gori sve što je suvo, to smo razjasnili. Samo nije isto da na svakih 5 minuta ubacuješ cepanku i na pola sata. I čamovina će usijati peć, pa je niko ne kupuje za ogrev.
najzad da se dobiju neki konkretni rezultati sa terena!
ovo sto vi pisete moze da se odnosi samo na vas konkretan slucaj jer ste 'sadili' iz semena. kod setve semena problem je sto znate 'mamu' ali je veliko pitanje ko je 'tata'! drugi! recima ko zna sta ste vi sekli. kada pustite to sakupljeno seme u prodaju isto ostaje nepoznanica kakav genetski materijal nosi vase seme. da bi se ovakve stvari izbegle u proizvodnji recimo topole se koristi metod kloniranja. u pitanju je dugotrajan proces gde vi posle visegodisnjeg pracenja odredjenih biljaka kroz njihov razvoj a na kraju i kroz rezultate kod sece (prirast,kvalitet drveta...) izaberete drvo sa najboljim osobinama (ako i posle 30-ak godina cekanja budete srece pa dobijete zadovoljavajuce rezultate). nakon toga se od te jedne jedine biljke vegetativnim putem dobijaju indenticne mlade sadnice (klonovi). vegetativni nacin razmnozavanja je jedini garant da su genetski dobijene biljke iste tj. da ce u istim ili pribliznim uslovima spoljasnje sredine (staniste) dati iste ili priblizne proizvodne rezultate! drugim recima seme koje imate nije nikakav garant da cete dobiti dobre sadnice jer je tata mozda bio neki prastari odomaceni primerak paulovnije koji se nalazi u blizini. sa biljkama dobijenim iz korena je vec druga prica jer je tu u pitanju ista biljka kao sto je i majka pa se mogu ocekivati iste osobine (brzina rasta,granatost,otpornost na mrazove...) ali naravno samo u istim uslovima sredine (padavine,nadmorska visina...). Sve u svemu sa nestrpljenjem ocekujem izvestaj o kvalitetu samog drveta i sadnica koje ce te uspeti da proizvedete!!
Pozdrav
ichbinmilan (19-11-18)
Nadam se da imate bar malo praktičnog iskustva o Paulovniji,da bi ste tako pričali.U tekstu lepo stoji da su grane sirove i kao takve ložene. Ja sam podelio iskustvo za ono što sam uradio i šta sam dobio.To nije nikakav profesionalni tretman,već slobodna parcela i znatiželja šta se može izroditi iz tog semena.Ovim tekstom sam između ostalog hteo da kažem svim onim pesimistima koji sede uz komp i samo nešto mudruju,da ipak nije baš sve laž za ono što smo svi slušali prethodnih godina po raznim medijima.Ono u šta sam siguran je da je iz semena jedva okom vidljivog,za 4 godine, na nadmorskoj visini oko 800m, izraslo drvo visine do 12m,sa prelepim cvetovima u četvrtoj godini i da je dalo određenu masu za obradu,ogrev i sl. Za dalje ćemo videti.Citiram: brka45
- - - - - - - - - -
Ne znam da li je GMO,ne bih voleo da bude.U okruženju oko 25km znam da nema niti jedne paulovnije,a da ja nisam poklonio od istih ovih koje sam zasadio.To je i za mene izazov jer totalno drugačiju situaciju imam sa istim drvetom na istoj parceli ali koja je dobijena iz korena.Posejaću u januaru ovo seme pa ćemo na proleće videti rezultate,od mame i tate ili samo mame,šta se može dobiti. :)
Kolega @ivan1975
Zasadio sam u dvorištu nekoliko jednogodišnjih sadnica u proleće ove godine. Nedugo kasnije sam odrezao do 2-3 cm iznad zemlje. Krajem aprila su krenuli pupoljci, u maju sam odabrao lastare, a do jeseni su izrasle u proseku oko 2.5 metara bez ikakve nege (zalivanja, đubrenja, okopavanja), na blizu 900 MNV. Postavio bih Vam nekoliko pitanja pa ako nađete vremena, bio bih zahvalan na odgovoru ...
-Da li je normalno da sada na kraju prve godine, sa stabla opadnu sve liske i drvo ostane skroz golo ?
-Šta raditi sa tim "čaurama", da li će tu gde padne nići drugi neželjeni mladar koji bih morao seći ili vaditi, ili nema opasnosti od toga ?
-Kolika je opasnost od izmrzavanja u prvoj zimi posle čepovanja ?
-Da li u sledećoj sezoni treba na neki način formirati krunu ?
" Ako želiš videti dalje, moraš se popeti više" - (Kineska narodna poslovica) -
Poštovani,
Normalno je da sada na kraju prve godine odpadnu svi listovi i stablo ostane golo.Sadnica vam je izrasla u proseku kao i sve moje u prvoj godini.Nadam se da ste od tih lastara u proleće odabrali najjači i da je od njega izrasla ova biljka od 2,5m.
Čaure se dobijaju kada drvo počne da cveta,to je negde 3-4 godina.Ja bih rekao da ste mislili na to lišće koje je opalo sa drveta da li će se primiti,NEĆE sigurno.Za čaure ne znam,ali se one neće otvoriti dok je ne slomite rukom,nogom ili nečim jačim,e onda kad iz nje ispadnu semenke sve je moguće,ali ne zaboravite da je za sam razvoj biljke iz semena potrebna odgovarajuća nega i specifični uslovi.Dakle,moguće je ,ali vrlo teško.
Što se tiče izmrzavanja,najveći neprijatelj je kasni mraz u martu,aprilu.Sneg i zima nisu strašni osim ako 20 dana ne bude ispod 20 stepeni ili suvomrazica.Ako se to desi ponovo je čepujete na proleće i ona opet izbaci listare,samo kasnite jednu godinu sa rastom.Ali s obzirom da ona brzo raste nije ni to strašno.Možete je zaštititi preko zime nekim najlonom,kukuruzovinom,slamom,bilo čime kao i svaku biljku.
U zavisnosti za šta ste je namenili tako i formirate krunu.Ja sam pustio da ide u visinu,jer mi bio cilj, za ogrev,pelet i građu,tako da sam sekao sve grane s proleća dokle sam mogao da dohvatim,(oko 3m)ona je izrasla do nekih 10,12, 15 metara i sada će ići više u širinu nego u visinu.Ako vam treba za hladovinu onda ne morate sve grane da sečete.
ONO ŠTO BIH VAM NAGLASIO,SADITE JE BAR 10-TAK METARA OD KUĆE,GARAŽE ILI BILO KOG OBJEKTA KOJI KORISTITE. BILJKA IMA JAK KOREN I MOŽE POSLE 10, 15 GODINA DA SE PROŠIRI I PODIGNE TEMELJE,AKO JE NE UNIŠTITE
Svako dobro
đađo74 (24-11-18)
necu da izigravam 'levo smetalo) nego mi je cilj ukazati na pogresne informacije koje su se dobro ukorenile kod nas. u gornjem postu se sugerise da biljka kada naraste preko deset metara vise raste u debljinu nego u visinu! velikim delom netacna informacija a jos problematicnije je povezivati febljinski prirast sa visimom! naime za koliko ce neko drvo dostici zeljeni precnik zavisi iskljucivo od velicine krosnje koju to drvo ima. najnovija istrazivanja (predavali nam profesori iz Austrije) su utvrdila da recimo za precnik hrasta od 65 cm (okvirno) krosnja jednostavno mora imati precnik(horizonzalnu projekciju) od dvanaest metara. ovakva zavisnost je utvrdjena za manje vise sve vrste. kod nas je problem sto se u sumama ostavlja veliki broj stabala sto drasticno povecava vreme dostizanja zeljenog precnika (nekada i duplo)! nisu slucajno vodeca preduzeca u sumarstvu presla na sadnju topole sa razmakom od 6x6 metara umesto dosadasnjih 4x4. nema proreda smanjuju se troskovi a najbrze se dobijaji najkvalitetniji tj.najdeblji sortimenti. znaci zelite li debljinu obezbedite biljci vecu krosnju. sada ce neki reci da kada stablo raste raste i krosnja i u pravu su ali 99% fotosinteze se obavlja u liscu koje se nalazi na vrsnim granama,znaci moze imati drvo 'dugacku' krosnju ali ako je ona 'stisnuta' drugim krosnjama oko sebe uvek ce ista kolicina lisca proizvoditi hranu za debljanje i rasz biljke
-Da, ovaj rast je iz tih lastara koje sam ostavio, a koji su izrasli posle "čepovanja".
-Nisam mislio na lišće, već na te "čaure" sa semenom koje ste pomenuli. Plašio sam se da se one same na taj način ne počnu razmnožavati samim kontaktom sa zemljom, jer sam čitao negde da je to kod nekih sorata moguće i da je u Hrvatskoj čini mi se, ta sorta zabranjena baš zbog nekontrolisanog razmnožavanja.
-Što se izmrzavanja tiče, razmišljam da svaku pojedinačno u gornjem delu stabla, do vrha, zamotam prvo papirnim a preko najlonskim džakom, jer koliko sam čuo one obično u tom gornjem delu i izmrznu, ali ni za ovo nisam baš siguran, kažem samo sam to negde čuo.
-Meni su sve zasađene u dvorištu, većina njih da oiviči dvorište a par komada pored vanjskog stola. Voleo bih da ove pored stola ostanu nešto niže a razgranatije, ali ne znam da li je to izvodivo i ako jeste na koji način bi to bilo najpametnije pokušati, odnosno u kojoj godini početi raditi na tome ?
Kolega @ivan1975, hvala Vam na trudu i odgovorima ...
" Ako želiš videti dalje, moraš se popeti više" - (Kineska narodna poslovica) -
ivan1975 (23-11-18)
Te koje želite oko stola da budu niže a razgranatije,nemojte uopšte dirati.Ako im grane ne sečete ona će rasti i u širinu i formirati krošnju,tako da dobijate niže drvo ali razgranato.Ako kojim slučajem želite da sečete neku granu,najbolje je to učiniti početkom proleća kad prođu mrazevi i počne vegetacija.-Da, ovaj rast je iz tih lastara koje sam ostavio, a koji su izrasli posle "čepovanja".
-Nisam mislio na lišće, već na te "čaure" sa semenom koje ste pomenuli. Plašio sam se da se one same na taj način ne počnu razmnožavati samim kontaktom sa zemljom, jer sam čitao negde da je to kod nekih sorata moguće i da je u Hrvatskoj čini mi se, ta sorta zabranjena baš zbog nekontrolisanog razmnožavanja.
-Što se izmrzavanja tiče, razmišljam da svaku pojedinačno u gornjem delu stabla, do vrha, zamotam prvo papirnim a preko najlonskim džakom, jer koliko sam čuo one obično u tom gornjem delu i izmrznu, ali ni za ovo nisam baš siguran, kažem samo sam to negde čuo.
-Meni su sve zasađene u dvorištu, većina njih da oiviči dvorište a par komada pored vanjskog stola. Voleo bih da ove pored stola ostanu nešto niže a razgranatije, ali ne znam da li je to izvodivo i ako jeste na koji način bi to bilo najpametnije pokušati, odnosno u kojoj godini početi raditi na tome ?
Kolega @ivan1975, hvala Vam na trudu i odgovorima ...
Razmnožavanje iz čaure je moguće,ali su potrebni posebni uslovi da se dobije biljka iz semena,tako da mislim da na našem podneblju ne bi trebalo da dolazi do nekontrolisanog razmnožavanja.
- - - - - - - - - -
Naučih i ja nešto iz ovog teksta.Imam i topolu sađenu pre 12-13 god. na razmaku 4-5m x 4-5m.Ona je dostigla visinu 20-tak metara,ali je tanka i sve su skoro iste visine i debljine.E sad u narednom periodu 4-5 god. očekujem da ne ide više u visinu nego u debljinu,a krošnja nije velika,onolika je koliko joj taj razmak dozvoljava da se širi.Ono što je zanimljivo je da ta topola isečena u ovom trenutku daje manje ili isto kubnih metara drvne mase kao i paulovnija od 4 ipo godine,sađena na razmaku 3-3,5 x 3-3,5m.
đađo74 (24-11-18)
Da, praktično iskustvo je dragoceno, a još i kada ga i nema mnogo ono još više vredi.
Hajde da vidimo šta kažu brojevi.
Kao ogrevno drvo:
Od ovih domaćih vrsta, listopadni i četinari, kalorična vrednost po kilogramu je više manja ista, s tim što su četinari u prednosti. Do duše, ta prednost je minimalna i kreće se ranga 1 do 5% zbog smole.
Za paulovniju nisam uspeo da nađem takav podatak, sem podatka u reklamama da je kaloričnija, što opet može da znači tih 1%, a teško preko 5%, jer onda bi morala da ima previše smole i ne bi se koristila za nameštaj...a takođe ne bi je niko ni ložio zbog čađi.
Ajde sad da je poredimo sa bagremom. Srednja suva težina je 280 kg/m3, a bagrema 820kg/m3. Da uzmemo grubo ubog veće kaloričnosti treba nam 3x više paulovnije za istu količinu energije. Ili umesto da sečem 10m3 za zimu, treba poseći 30m3. Ako kupujem, s obzirom da je m3 bagrema 4.000 dinara sa prevozom, paulovnija bi trebalo da košta 1.333 dinara m3.
Kao građa za nameštaj:
Uzećemo jasen kao reper, njega stolari najčešće koriste.
Jasen ima tvrdoću 6580 lbf, otpornost na savijanje 103,6 MPa i elastičnost 12,31 GPa
Paolovnija ima tvrdoću 1330, otp. na savijanje 37,8 i elastičnost 4,38
Po meni za ukrase, kutijice...a i nema nigde cena građe da uporedimo.
Sad, pošto ja nemam iskustva, a i iskustvo je subjektivna stvar, ja se moram osloniti na brojeve.
cika_laza (06-12-18), Jovica2010 (06-12-18), Miloica (06-12-18), Philby (06-12-18), Proximus (06-12-18)
Да немаш можда податак колико је времена потребно једном и другом дрвету да достигну 1м³?
С' трговачке тачке гледишта веома је битан коефицијент обрта капитала.
Dozvole pisanja
Odgovori sa citatom