dejan_americ
Član
Да да и ја сам на домаће мислио ...а јел ова свећа ради ''на струју'' кад овај кабл ћути поред 
Srećne slave i praznici
- Začetnik teme biljana
- Datum pokretanja
Kosjerac
Prijatelj Foruma
Hvala, dođite.
sale ratar
Član
Sretna slava svim domaćinima koji slave.
Dejaaa
Član
Srecna slava svima koji slave
Dr.Gruja
Član
Hvala na cestitkama
đađo74
Član
Danas je Sveti Vasilije Ostroški
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog Vasilija Ostroškog.
Sveti Vasilije Ostroški je veliki čudotvorac čija su dela poznata i izvan granica Srpske pravoslavne crkve. Njegove mošti počivaju pod Ostrogom u Crnoj Gori.
Mošti Svetog Vasilija Ostroškog
Svetog Vasilija je u srpskoj Crkvi Gospod odredio za posebnu misiju, za pomoćnika i iscelitelja svih nevoljnih i bolnih, koji sa čvrstom verom i ljubavlju dolaze i pristupaju mu kao velikom čudotvorcu i Božijem ugodniku.
I danas je ostroška isposnica svojevrsna banja iscelenja, u kojoj mnogi bolesni, hromi, suhi, zgrčeni i umobolni nalaze milost Božiju i odakle svojim domovima odlaze zdravi i dušom i telom.
Ne mogu se izbrojati čudesa, koja je Gospod preko njega učinio i koje svakim danom čini i pokazuje nad svakim onim koji dolazi i traži pomoć od Gospoda posredstvom ovog velikog svetitelja, velikog Božijeg ugodnika, velikog jerarha i učitelja, molitvenika, podvižnika, revnitelja svete pravoslavne vere, Vasilija Ostroškog, po čudima poznatog širom vaseljene.
Sveti Vasilije Ostroški rođen je kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjići kod Trebinja u Hercegovini od majke Anastasije i oca Petra Jovanovića, po predanju 28.12. 1610. godine, u bogobojažljivoj porodici težaka.
U strahu od danka u krvi, roditelji su Stojana već u dvanaestoj godini poslali u manastir Zavalu u kome je tada igumanovao njegov stric, iguman Serafim.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog Vasilija Ostroškog.
Sveti Vasilije Ostroški je veliki čudotvorac čija su dela poznata i izvan granica Srpske pravoslavne crkve. Njegove mošti počivaju pod Ostrogom u Crnoj Gori.
Svetog Vasilija je u srpskoj Crkvi Gospod odredio za posebnu misiju, za pomoćnika i iscelitelja svih nevoljnih i bolnih, koji sa čvrstom verom i ljubavlju dolaze i pristupaju mu kao velikom čudotvorcu i Božijem ugodniku.
I danas je ostroška isposnica svojevrsna banja iscelenja, u kojoj mnogi bolesni, hromi, suhi, zgrčeni i umobolni nalaze milost Božiju i odakle svojim domovima odlaze zdravi i dušom i telom.
Ne mogu se izbrojati čudesa, koja je Gospod preko njega učinio i koje svakim danom čini i pokazuje nad svakim onim koji dolazi i traži pomoć od Gospoda posredstvom ovog velikog svetitelja, velikog Božijeg ugodnika, velikog jerarha i učitelja, molitvenika, podvižnika, revnitelja svete pravoslavne vere, Vasilija Ostroškog, po čudima poznatog širom vaseljene.
Sveti Vasilije Ostroški rođen je kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjići kod Trebinja u Hercegovini od majke Anastasije i oca Petra Jovanovića, po predanju 28.12. 1610. godine, u bogobojažljivoj porodici težaka.
U strahu od danka u krvi, roditelji su Stojana već u dvanaestoj godini poslali u manastir Zavalu u kome je tada igumanovao njegov stric, iguman Serafim.
đađo74
Član
Данас је Видовдан
Видовдан, као државни празник обележава се радно, а у спомен на Косовску битку која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару и представља сећање на погинуле у свим ратовима.
То је према мишљењу историчара важан датум у колективној свести српског народа и један од темеља идентитета. Симболизује према том концепту слободу, отпор туђину, неговање патриотизма, националног бића, витештва и херојства, али и прекретницу после периода успона под владарима из династије Немањића
После Косовске битке тело кнеза Лазара (1329-1389) је сахрањено у манастиру Раваница, а у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем крајем 17. века је пренето у фрушкогорски манастир Врдник. У Раваницу су мошти враћене 1989. године, на 600. годишњицу Косовске битке.
Народ Видовдан доводи у везу са једне стране за кнеза Лазара и Косовски бој, а са друге у архаичнијој варијанти, за свеца светог Вида. Има средина у Србији и Војводини где се износи сво ткање што жене и девојке раде,како би се видело колико су вредне и показало да је одређено домаћинство имућно. У неким срединама на тај дан су велике задушнице. Излази се до подне на гробље и доноси храна, а риба обавезно као врста жртве светом Виду.
...
...
Видовдан, као државни празник обележава се радно, а у спомен на Косовску битку која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару и представља сећање на погинуле у свим ратовима.
То је према мишљењу историчара важан датум у колективној свести српског народа и један од темеља идентитета. Симболизује према том концепту слободу, отпор туђину, неговање патриотизма, националног бића, витештва и херојства, али и прекретницу после периода успона под владарима из династије Немањића
После Косовске битке тело кнеза Лазара (1329-1389) је сахрањено у манастиру Раваница, а у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем крајем 17. века је пренето у фрушкогорски манастир Врдник. У Раваницу су мошти враћене 1989. године, на 600. годишњицу Косовске битке.
Народ Видовдан доводи у везу са једне стране за кнеза Лазара и Косовски бој, а са друге у архаичнијој варијанти, за свеца светог Вида. Има средина у Србији и Војводини где се износи сво ткање што жене и девојке раде,како би се видело колико су вредне и показало да је одређено домаћинство имућно. У неким срединама на тај дан су велике задушнице. Излази се до подне на гробље и доноси храна, а риба обавезно као врста жртве светом Виду.
đađo74
Član
Данас је Илиндан
Српска православна црква и њени верници славе Светог Илију.
Присутан је у Старом и Новом завету као пророк чије је особине преузело хришћанство доводећи га у везу са настанком нове вере и новим Христовим доласком.
...
Свети пророк Илија
Празник старозаветног пророка и новозаветног светитеља Илије кога све хришћанске цркве везују за прошлост и будућност хришћанске цркве и спасења човечанства, Српска православна црква и њени верници обележавају 2. августа
Према предању свети Илија је био међу пророцима који су се на Тавору поклонили Исусу Христу на дан Преображења Господњег, када се јавио својим ученицима са поукама нове вере, па се зато лик Светог Илије слика на преображенским празничним иконама.
Свети Илија је присутан и у визији светог Јована Богослова у којој се његова улога везује за будућност хришћанске цркве и други долазак на земљу Христа Спаситеља – ново преображење коме се нада и у који верује хришћански свет.
Према књизи Откривења Јовановог, други долазак Христов најавиће Илија са старозаветним пророком Енохом и њиховим страдањем треба да почне ново преображење човечанства.
Верује се да Свети Илија није умро већ да се жив, пламеним кочијама, вазнео на небо па се та сцена слика на празничким илинданским иконама.
Позната је и сцена са Светим Илијом у пећини, у коју се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну.
Према предању, Илија Тесвићанин рођен је у Тесвиту у Израиљу у 9. веку пре Христа (816. године). Био је жртва прогона цара Ахава који је под утицајем своје жене Језавеље напустио Мојсијеву веру и "славио туђе богове".
Српски народ многе природне појаве приписује Светом Илији којем је преласком у хришћанство приписао и особине свог старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима.
Према народном веровању и традицији, Свети Илија се вози у ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима.
Свети Илија Громовник, како га још зову у народу, пада у најсушније и најтоплије доба године, а обичај је да се на његов празник не ради у пољу – да се не би навукао гнев светитеља.
Свети Илија је у Србији слава ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. Са пропашћу Краљевине Југославије прекинута је ова традиција ваздухопловаца, али је обновљена 1992. године.
Српска православна црква и њени верници славе Светог Илију.
Присутан је у Старом и Новом завету као пророк чије је особине преузело хришћанство доводећи га у везу са настанком нове вере и новим Христовим доласком.
Свети пророк Илија
Празник старозаветног пророка и новозаветног светитеља Илије кога све хришћанске цркве везују за прошлост и будућност хришћанске цркве и спасења човечанства, Српска православна црква и њени верници обележавају 2. августа
Према предању свети Илија је био међу пророцима који су се на Тавору поклонили Исусу Христу на дан Преображења Господњег, када се јавио својим ученицима са поукама нове вере, па се зато лик Светог Илије слика на преображенским празничним иконама.
Свети Илија је присутан и у визији светог Јована Богослова у којој се његова улога везује за будућност хришћанске цркве и други долазак на земљу Христа Спаситеља – ново преображење коме се нада и у који верује хришћански свет.
Према књизи Откривења Јовановог, други долазак Христов најавиће Илија са старозаветним пророком Енохом и њиховим страдањем треба да почне ново преображење човечанства.
Верује се да Свети Илија није умро већ да се жив, пламеним кочијама, вазнео на небо па се та сцена слика на празничким илинданским иконама.
Позната је и сцена са Светим Илијом у пећини, у коју се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну.
Према предању, Илија Тесвићанин рођен је у Тесвиту у Израиљу у 9. веку пре Христа (816. године). Био је жртва прогона цара Ахава који је под утицајем своје жене Језавеље напустио Мојсијеву веру и "славио туђе богове".
Српски народ многе природне појаве приписује Светом Илији којем је преласком у хришћанство приписао и особине свог старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима.
Према народном веровању и традицији, Свети Илија се вози у ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима.
Свети Илија Громовник, како га још зову у народу, пада у најсушније и најтоплије доба године, а обичај је да се на његов празник не ради у пољу – да се не би навукао гнев светитеља.
Свети Илија је у Србији слава ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. Са пропашћу Краљевине Југославије прекинута је ова традиција ваздухопловаца, али је обновљена 1992. године.
đađo74
Član
ДАНАС ЈЕ ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ
Празник Преображења господњег, који се у православљу убраја у 12 великих Христових празника, данас обележавају Српска православна црква и њени верници.У цркви се на Преображење, у знак захвалности Богу на плодовима које даје земља, освећује грожђе и дели народу, а у крајевима где нема грожђа, друго воће.
Празник Преображење Господње посвећен је тренутку када се, како каже хришћанско предање, Христос на гори Тавор пред апостолима преобразио и засијао као сунчева светлост.
„Тада се Христу и апостолима јавио Мојсије и Илија који су говорили са Господом о његовој смрти у Јерусалиму“, пише у верским књигама.
Сваки празник и његови обичаји везани су и за годишње доба. Зато се у народу обично каже да од Преображења углавном више нема великих врућина. Такође се некад веровало да је Преображење последњи дан за купање у рекама.
Преко дана се на Преображење не спава да се не би дремало током године. Мајке пришивају малој деци парице на одећу да бих их заштитиле од демона.
Преображење пада увек у време Госпојинског поста. Зато је празнична трпеза обогаћена вином и рибом. Данас се грожђе дели и на гробљу за покој душа мртвих. У црквеним богослужењима празнује се седам дана, током којих се певају песме посвећене овом јеванђелском догађају.
Икона Преображења налази се често на иконостасима. На њој је представљен Христос на гори, окружен светлошћу, са саговорницима Илијом и Мојсијем, док тројица апостола, Петар, Јаков и Јован, уплашени леже на земљи.
Празник Преображење слави се на истоку од седмог века. Западна црква унела га је у свој календар тек 1457. године, и то у славу победе хришћанске војске над Турцима код Београда.
Наиме, Јанош Хуњади, код нас звани Сибињанин Јанко, мађарски великаш, заједно са фрањевцем Иваном Капистраном спречио је са војском продор Турака на север. Обојица су кратко после победе умрли, први у Земуну, други у Илоку.
Празник Преображења господњег, који се у православљу убраја у 12 великих Христових празника, данас обележавају Српска православна црква и њени верници.У цркви се на Преображење, у знак захвалности Богу на плодовима које даје земља, освећује грожђе и дели народу, а у крајевима где нема грожђа, друго воће.
Празник Преображење Господње посвећен је тренутку када се, како каже хришћанско предање, Христос на гори Тавор пред апостолима преобразио и засијао као сунчева светлост.
„Тада се Христу и апостолима јавио Мојсије и Илија који су говорили са Господом о његовој смрти у Јерусалиму“, пише у верским књигама.
Сваки празник и његови обичаји везани су и за годишње доба. Зато се у народу обично каже да од Преображења углавном више нема великих врућина. Такође се некад веровало да је Преображење последњи дан за купање у рекама.
Преко дана се на Преображење не спава да се не би дремало током године. Мајке пришивају малој деци парице на одећу да бих их заштитиле од демона.
Преображење пада увек у време Госпојинског поста. Зато је празнична трпеза обогаћена вином и рибом. Данас се грожђе дели и на гробљу за покој душа мртвих. У црквеним богослужењима празнује се седам дана, током којих се певају песме посвећене овом јеванђелском догађају.
Икона Преображења налази се често на иконостасима. На њој је представљен Христос на гори, окружен светлошћу, са саговорницима Илијом и Мојсијем, док тројица апостола, Петар, Јаков и Јован, уплашени леже на земљи.
Празник Преображење слави се на истоку од седмог века. Западна црква унела га је у свој календар тек 1457. године, и то у славу победе хришћанске војске над Турцима код Београда.
Наиме, Јанош Хуњади, код нас звани Сибињанин Јанко, мађарски великаш, заједно са фрањевцем Иваном Капистраном спречио је са војском продор Турака на север. Обојица су кратко после победе умрли, први у Земуну, други у Илоку.
Nedeljko A.
Član
Преподобни Киријак Отшелник - Михољдан | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]
Преподобни Киријак Отшелник је рођен у граду Коринту, у време цара Теодосија Млађег. Отац му је био презвитер Свете Саборне Цркве. Свети Киријак се назива Отшелником због својих честих пустињачких усамљивања. Још од детињства, време је проводио читајући Свето Писмо и дивећи се Богу како је од почетка света све премудро уредио за спасење људско. У осамнаестој години пође он у Јерусалим, где посети света места, и презими у манастиру Светог Сиона. Ту се почео подвизавати и отиде у пустињу преподобном Јевтимију, који га с љубављу прими и предаде га светом Герасиму на реци Јордану, који му нареди да живи код њега у општежићу манастирском и да буде послушан. И ту се млади Киријак показао спреман да изврши све трудове, са благодарношћу Богу, не дајући себи одмора.
Након што се упокоји преподобни отац Јевтимије, Киријак се пресели у његову лавру у пустињу. Заветова се на ћутање, једини разговор би са Богом. Након тога он се пресели у Сикијски манастир, где би примљен као искушеник, обављајући сва послушања и дужности те након четири године би постављен за ђакона, а затим за презвитера и канонарха. У том послушању проведе пуних осамнаест година, али ни то га не задовољи те напусти и тај манастир и оде у пустињу и поведе са собом једног ученика. Чинио је чудеса, јер беше велики угодник Божији. Прочуо се као велики подвижник надалеко те многи долазише к њему у пустињу, једни ради благослова, други ради исцељења, а трећи да разговарају са њим и добију какав користан савет за душу. Није желео славу, те се повуче у још дубљу самоћу у пустињу, али и ту га људи пронађоше, доносећи своје болесне ради исцељења, јер свети Киријак својом молитвом исцели многе и из многих истера демоне. Својом молитвом и речју он је сатирао безбожно учење јеретичко, заблуделе је одвраћао од заблуде, а православне утврђивао у вери. Овај велики угодник Божији се упокојио у Господу у 109. години живота.
Sretna slava svima koji danas slave!
Преподобни Киријак Отшелник је рођен у граду Коринту, у време цара Теодосија Млађег. Отац му је био презвитер Свете Саборне Цркве. Свети Киријак се назива Отшелником због својих честих пустињачких усамљивања. Још од детињства, време је проводио читајући Свето Писмо и дивећи се Богу како је од почетка света све премудро уредио за спасење људско. У осамнаестој години пође он у Јерусалим, где посети света места, и презими у манастиру Светог Сиона. Ту се почео подвизавати и отиде у пустињу преподобном Јевтимију, који га с љубављу прими и предаде га светом Герасиму на реци Јордану, који му нареди да живи код њега у општежићу манастирском и да буде послушан. И ту се млади Киријак показао спреман да изврши све трудове, са благодарношћу Богу, не дајући себи одмора.
Након што се упокоји преподобни отац Јевтимије, Киријак се пресели у његову лавру у пустињу. Заветова се на ћутање, једини разговор би са Богом. Након тога он се пресели у Сикијски манастир, где би примљен као искушеник, обављајући сва послушања и дужности те након четири године би постављен за ђакона, а затим за презвитера и канонарха. У том послушању проведе пуних осамнаест година, али ни то га не задовољи те напусти и тај манастир и оде у пустињу и поведе са собом једног ученика. Чинио је чудеса, јер беше велики угодник Божији. Прочуо се као велики подвижник надалеко те многи долазише к њему у пустињу, једни ради благослова, други ради исцељења, а трећи да разговарају са њим и добију какав користан савет за душу. Није желео славу, те се повуче у још дубљу самоћу у пустињу, али и ту га људи пронађоше, доносећи своје болесне ради исцељења, јер свети Киријак својом молитвом исцели многе и из многих истера демоне. Својом молитвом и речју он је сатирао безбожно учење јеретичко, заблуделе је одвраћао од заблуде, а православне утврђивао у вери. Овај велики угодник Божији се упокојио у Господу у 109. години живота.
Sretna slava svima koji danas slave!
sasa74
Član
Srecna Slava svima koji slave Djurdjic,kao I njihovim gostima sve najbolje
smiljan123
Član
Treba se ic na slavu a za forum ima vremena
