Danas obišo' "pola" Srbije...dobro, ne toliko, ali bar četvrinu Pomoravlja i slično Šumadiju...
Naime, išao kolima do Požarevca..."starim" putem, tjt ne autoputem nego Svilajnac-Žabari-Požarevac, a u povratku delom autoputem, pa od V. Plane preko Rače do Topole, onda nazad do Kragujevca i na koncu, naravno kući, s' prvim mrakom...
U početku ( a u stvari celim putem), sa zadovoljstvom se divio brežuljkastim delovima istočnog ruba pomoravlja, pa zanosne nepregledne delove moravske doline, te deo Stiga, kasnije divnim zatalasanim , doduše malo višim, brgovima cenrtalne šumadije oko Rače, Topole i KG-a...
Pa te ponese, neko zadovoljstvo, pre bih reko' ponos, na zemlju... gde živim... gde provodim "sitne" i krupne sate, mesece, godine ...decenije već i to iz druge desetice...
Bog nam je podario lepotu...ili možda naši preci, tjt. grobovi njihovi...ponekad pomislim i da nismo nešto mnogo imali pomoć prvopomenutog...no ko će ga znati...
Ali jedan detalj mi je u prvoj polovini puta stalno bio na ivici oka, ne shvatajući o čemu se radi...Naime oči su registrovale neku belinu, a mozak ( ili već koji organ je zadužen za to...hmm ako toga kod mene uopšte ima...) nije prosledio...
Vide se beli tragovi u daljini , ponekad u liniji, ređe trouglovi , češće kvadrati a najčešće pravougaonici, ili šrto bi reko' moj školski: "dugački kvadrat", dok nije dobio packu od Učitelja...doduše bilo je podosta i jako dugačkih pravougaonika...
Radi se o belim cvetovima...rascvetala se Srbija, "behara na talase" što bi reko pesnik, koji se inače služi sličnim jezikom...
Dok nisam shvatio...
Ustvari su se rascvetale džanarike i trnje po vrzinama , pored puteva i po obodima njiva, šljivara , pšeničnih i detelinskih zasada...te okviri oranica spremnih ( doduše ima nešto i neuzorano i zapušteno), za prolerćnu sadnju...
Šliva još nije cvetala, kao i ostalo voće: jabuka , kruška, višnja...možda poneka kajsija (mada je većina već precvetala), ali ona i tako daje drugu nijansu...
Pored početnog oduševljenja, ostao mi gorak "okus" ... kad sam shvatio da je i suštini svo belilo,sva prvogledajuća lepota pejzaža, ustvari cvetanje korova ( jer u suštini trnjina-crni trn i dženerika-migavac su sem retkih izuzetaka ustvari voćke-korovi)...
Procvetao korov u "prelepoj" Srbiji.... pa se pitam da li korov može biti "lep" i da li korov može ulepšati zemlju-pradedovsku?
Tad sam shvatio koliko ima neobrađenih površina, neočišćenih vrzina i ostalih nabrajanih površina...
Da li smo toliko lenji, ili nezainteresovani, neorganizovani...ako imate koji još antiepitet dodati, uradite to sami slobodno...
- - - - - - - - - -
Naravno da sam iste , ama identične "pejzaže" uočio i u mom delu Pomoravljhe-Levač...
Nema razlike...
