Evidencije, analiza,planiranje...u poljoprivredi

I

Ivan.Stanojev

Banned
Učlanjen(a)
19 Feb 2011
Poruka
194
Lokacija
Vršac
Kao agroekonomisti koji je već dugo na forumu zanimljivo mi je koliko malo ima tema i diskusija iz ovih oblasti. Iako je na forumu "krem" srpske poljoprivrede (što se vidi po ostalim temama), kao da vlada opšte mišljenje da su ovo "ćorava" posla.:osmeh:

Zanima me šta vodite od evidencija i na koji način. Prema mom iskustvu to su uglavnom sveske tipa "tolko dao-tolko uzo", što je svakako nedovoljno (ali je bolje nego ništa).

Nije logično da svi kažu da su u gubitku a i dalje rade, mada sa druge strane imamo kalkulacije gospodina M.M. (čitaj min. Du.Pe.:kisa:) po kojima ste svi milioneri. Realnost je za većinu negde između.

Ne bih odmah ulazio u "materiju" dok ne čujem vaša iskustva i komentare.

Pozdrav
 
Pa ono sto je glavni problem, i sto svi uporno izbegavaju a to je da cena repromaterijala nije jedini trosak. Koliko vidim oderedjeni broj forumasa nikako da zaracuna amortizaciju masina, pretpostavljam da masine traju jedno 6 generacija. Takodje nikako da zaracunaju i amortizaciju nekretnina gde drze sve te masine, verovatno nekretnine traju vecno, a i tati su pale sa neba. Takodje nikako da zaracunaju ni svoje radno vreme, valjda se na drugim mestima radi dzabe i nista se ne jede i svi su nudisti. Takodje nikako da zaracunaju i prinos na kapital, ako ga jednostavno stave u banku i sve cetiri u vis. Dosta ljudi se oslanja na subvencije, i neprihvataju da to nije realnost. Prosta matematika kaze da je u Srbiji pod ratarstvom preko 2 miliona hektara, a subvencije su valjda nekoliko desetina miliona eura, sto znaci da subvencija nije 140 eura/ha, vec nekih 10-15 eura/ha. Pri tome masa ljudi ima masine i svasta nesto na kredit, po kamatama koje su preko 10% godisnje. Svaki ozbiljniji proizvodjac ima i po nekoliko radnika, placaju poreze doprinose itd. Sve ovo nabacano na brzaka itekako podize cenu proizvoda. Mi trenutno zivimo na eksploataciji postojecih resursa, masina, nekretnina, same zemlje koja polako siromasi, jer nije zaokruzen ciklus. Shvaticemo i mi polako zasto zapadnjaci daju velike subvencije za proizvodnju, samo je pitanje da li ce onda biti kasno, i cija ce biti nasa zemlja? Bice izgleda kao i "nase" banke, nase a strane.
 
Najosnovnije u planiranju jeste to da čovek nikako ne sme da ulazi u bilo kakav dil sa državom, ma koliko to privlačno izgledalo.
Prošao sam u životu sve moguće gluposti koje je država osmislila i u vreme SFRJ, SRJ, SCG i sada Srbija.
Uvek je bilo isto, ako čovek nešto hoće da radi onda mora proći kroz muke velike i kroz birokratsku šumu prepunu bezobraznih bitangi.
 
marko22
Takodje nikako da zaracunaju ni svoje radno vreme, valjda se na drugim mestima radi dzabe i nista se ne jede i svi su nudisti.

moje radno vreme je dzabe a jelo i oblacenje je svakako neminovno radio ili ne
to sto si sve nabrojao ako uracunas onda ti se jedino isplati kupiti konopac
 
To koliko bi neko cenio svoje radno vreme je jaaako relativno i diskutabilno.

Ima nekoliko primera npr neko za jedan cas poore pola hektra,a neko 2 hektra,e sad zavisi cime se ore:
moze biti mali i los traktor koji malo ore,moze biti mali ali udoban i nov,moze biti velik i neudoban(sto mu dodje kao neki rus ili nesto slicno staro a jako npr volvo,deutz...) i na kraju moze biti nov i velik,kako tu izracunati ukupnu zaradu tj kome je koliko dovoljno ?

Opet i ta supa u kojoj stoji traktor zavisi da li cu je praviti ja i snaci se da nadjem nesto povoljno i da je napravim da sluzi svrsi ili cu pozvati nekog skupog majsora pa da se i on ugradi a materijal da kupi bez da pita posto kosta.
 
planiranje je kada zaracunas sve troskove po trenutno najvecim cenama, pretvoris u evre i na to dodas 10% i ako u trenutku ulaganja sredstava sve to iskoristis i ne dodas mnogo znaci da si dobro isplanirao
a prihod planiras tako sto izvrsis projekciju prinosa pa od toga odmah skines 10%, i isplaniras cenu prema svim mogucim informacijama - uzmes najmanju i njoj skines 10%, pa na kraju godine kad vidis cenu i prinos vidis i da nisi kalirao mnogo znaci da si dobro prosao
napomena :
nikako ne uporedjivati drugu i prvi cifru jer je njihova razlika vas prihod i ne ulaziti u njegovu analizu - traziti profit
 
Goran IHC je napisao(la):
to sto si sve nabrojao ako uracuns onda ti se jedino isplati kupiti konopac
Kliknite za proširenje...
Pa o tome upravo i pisem, mi i jesmo svedeni na konopac, samo sto jos mnogi od nas to ne kapiraju. Evo jedan prost primer, svaka firma svake godine odbija od svog profita amortizaciju masina, nekretnina, komjutera, troskove reprezentacije, i raznorazne gluposti, a bave se uglavnom tange frange ekonomijom. Zar i mi isto kao nekakvi proizvodjaci tj faktor, a bez obzira na nas birokratski status, ne bi trebalo da imamo tu istu vrstu troskova? Pa normalno da treba, a to sto ih nema, ta razlika ide u neciji dzep. Ovo sto sam napisao za radno vreme, napisao sam sa razlogom, jer kad radis za platu, to je to, nemas ulaganje i odradjujes polako. A ispada da kad radim za sebe onda valjda ne treba da imam kao neku platu, tj neko fiksno primanje. Pa ako to nemam od cega onda da platim to famozno socijalno i penziono. Pa valjda je i to rashodna strana. Tako da kad sve ovo, i gore navedeno dokazemo kao neoborivo, normalno da mi se kosa nakostresi na pomisao da po jednom jutru ima ulaganje od 200 eura, a zaradu 500 eura. Oce to, al ako na njivi neki gastarbajter izgubi novcanik.
 
Drago mi je da je tema zaživela i čini mi se da su glavna pitanja:

1.Da li se poljoprivredna proizvodnja uopšte isplati ili gazdinstva posluju sa gubitkom?
Marko je u pravu da dosta gazdinstava posluje sa gubitkom, ali najveća je greška da ne treba ništa ni računati jer ako sve upišem...konopac
OVO MORATE ZNATI- a da bi izračunali potrebno je napraviti popis gazdinstva na početku i na kraju godine i evidentirati SVE troškove i prihode tokom godine. (što realno ne oduzima mnogo vremena)
Ako gazdinstvo posluje sa gubitkom za to mogu postojati razni uzroci (malo gazdinstvo, skupa snajka, niski prinosi, loša struktura proizvodnje, pogrešne investicije, prezaduženost...) i ovaj problem se mora rešavati jer dugoročno sleduje doboš ili konopac.
Najteži za rešavanje i najčešći gubitaši su mala gazdinstva i gazdinstva bez "kvalitetnih" članova.

2.Kako računati sopstveni rad?
Oko ovoga postoje razna mišljenja ali veoma je bitno u koju svrhu se računa. Po meni najbitniji je finansijski rezultat, a kako ćete ga podeliti na zaradu i profit je previše teorije za naše uslove.
Ako su zarada+profit manji od kamate koju bi dobili da sve rasprodate i novac uložite u banku onda teorijski radite za džabe. Ali ako imate zemlje, rast cene će jednog dana kompenzovati gubitak...
Druga je stvar ako rad računate da bi znali koliko vas košta neki proizvod. Po meni za "proste" poslove treba računati tržišnu cenu, a za vaš rad kao menadžera trebate uzeti onu sumu koju bi mogli da zaradite kad bi radili nešto drugo.

Meni je mnogo zanimljivija stvar "plata"-porodični troškovi koji se ne odnose na proizvodnju. Plata može biti veća i manja od zarade i u dosta slučajeva je uzrok gubitka.



3.Kako planirati?
Ovde je čika jova sve lepo objasnio. Osim toga bitna je informisanost i dugoročna vizija
 
Poslednja izmena:
Ivan.Stanojev je napisao(la):
1.Da li se poljoprivredna proizvodnja uopšte isplati ili gazdinstva posluju sa gubitkom?
Kliknite za proširenje...
Ma koji gubitak niko nije odustao,odustane samo onaj ko uleti u kredite pa ne moze da se naradi za korist banke-zelenasa a da nas narod kuka to je od uvek bilo i bice.
Ali da se razumemo u poljoprivredi se mora raditi,nema lelemudanja.
 
North ARMY je napisao(la):
Ma koji gubitak niko nije odustao,odustane samo onaj ko uleti u kredite pa ne moze da se naradi za korist banke-zelenasa a da nas narod kuka to je od uvek bilo i bice.
Ali da se razumemo u poljoprivredi se mora raditi,nema lelemudanja.
Kliknite za proširenje...
Mislio sam na Markovo mišljenje da poljoprivrednici prividno imaju dobitak, a u stvari žive od smanjenja kapitala ( ne računaju amortizaciju...i ostale indirektne troškove)-ovo je uglavnom slučaj sa malim i staračkim gazdinstvima.

I ja bih rekao da si mnogo bliži istini od Marka (bar što se tiče članova foruma), ali poenta je da razmišljaš kao direktor firme i u svakom trenutku znaš koliko ti vredi gazdinstvo, koliko si zaradio,koliko si dužan, koliko možeš da potrošiš, ...a ako si stvarno gubitaš da vidiš kako to može da se reši. (za sve postoji rešenje, ali rešenje nije kukanje)
 
Poslednja izmena:
Ni to nije tacno jer se ne vodi optimizacija...nije bas strucno receno ali da pokusam pojasniti jer definicije nema.
Deda mi je radio 15-20kj samo sa jednim 533,danas cale radi 15-20kj sa 533 i 560 sad mu je skoro i on mali jer bi hteo sve za dana da uradi.Tako da je problem vise do ljudi koji kupe neku skupu masinu koja im nije ni potrebna pa onda kukaju sto ne mogu da vrate dug za nju.
Ili npr imam komsiju koji radi zemlje kao i ja cca 10ha i kupi novu sejalicu i nov sklopivi i podesivi spartac,rate kredita stizu a on ne moze da vraca jer se bespotrebno zaduzio.
 
A to je tek posebna priča i spada u investicione kalkulacije. Kad bi ih ljudi radili u dosta slučajeva bi videli koliko bi im se više isplatilo plaćanje usluge ili manja mašina ili polovna...pogotovo kad svi kupe pa nemaš ni kome da naplatiš uslugu. To je sindrom "da vide komšije". U Americi uglavnom ne kupuju kombajne za manje od 10000ha
 
Da, gledao sam primer kalkulacije da li se isplati farmeru koji ima "stari" kombajn da kupi nov od 250000$ ili je bolje da plati komšiji uslugu( i proda polovan kombajn). I nije se isplatilo da kupi kombajn. Naravno ovo je ekstremni primer, tamo su mnogo veće parcele i druge cene usluga..., ali treba da navede na razmišljanje i računanje.

Stvarno sam se nagledao nerezonskih investicija u Srbiji. Neki ljudi se "emotivno" vežu za posao i ne razmišljaju o profitu....i onda svašta kupuju, betoniraju, zidaju..a za te pare su mogli čudo da naprave
 
Poslednja izmena:
@Techa i ostali kad gledamo snimak "amerikanaca" kako im trci po nekoliko kombajna sa hederima od 10-ak metara kroz njivu,na uvratinama slepercine a kroz njivu trci CAT sa pretovarnom prikolicom jel milite da je to od gazde njive ?
Nije tamo imaju firme koje rade zetvu i to npr krenu od juga do severa i idu redom.
 
Tako rade oni koji "rade" ali ima i tamo bankrotstva zbog kupovine kombajna (jer komšija ima), mada mnogo češće bankrotiraju zbog jahte, kabrioleta i "nove" žene...što vama ne može da se desi:osmeh:
 
Poslednja izmena:
Nije ni Marko rekao da se pravi gubitak (sad mu dodjem nesto kao Radomir). Jer da se pravi gubitak, prvi ne bih ulazio u tako nesto. Cela moja ideja, je da se dobro sve razmotri, da se dobro prouce troskovi, da se dobro sagledaju trendovi i buducnost, a sve to iz razloga, jer je krenula kampanja, sta hoce ti seljaci kad zaradjuju 1000 eura/ha. Hoce da imaju cene nize nego u svetu, a sve to na usitnjenim posedima, sa mahom starom mehanizacijom, sa starackim domacinstvima, bez subvencija sto smanjuje konkurentnost itd. Ne znam kako mozemo da zamenimo mehanizaciju, ako ne iz akumuliranog profita. Nas ministar i sve moguce vlade, nas teraju u banke na klanje. I to vec godinama. Pa to veze nema sa nikakvom pomocu ili nekakvom pametnom merom. To je mera cisto za svoj interes. Ne znam kako da ukrupnimo posede i smanjimo troskove proizvodnje, ako drzava ne povede zemljisnu reformu koja ne bi kostala, i ako ne spusti svoje nenormalne takse, koje sad stalno nesto placamo. Mozda ima onih koji misle da nije trosak overiti ugovore. Pa sta dalje da pricam, kad uvozimo meso, mleko i jaja. Nama je potrebna ozbiljan poljoprivredna reforma, a imamo ministra koji je u ratu sa onima sa kojima treba da saradjuje. U sustini gomilu pitanja pokrecemo na ovom forumu, koja zahtevaju ozbiljne i dugacke odgovre, a za to bas nema ni mesta ni vremena. Stvari su inace jako povezane, posebno kad je poljoprivreda u pitanju. Evidencija troskova je prva mera za sagledavanje stanja. Onda dalje, kako naslov teme sugerise.
 
Nisam shvatio ovo za "radomira", a što se tiče nastavka "svaka ti je na mestu":osmeh:
Samo što je moj pristup da prvenstveno morate da se oslonite isključivo na svoje resurse (pare,zemlja, znanje..) i radite kao i svaka druga firma. A za to je potreban neki minimum evidencija, kalkulacija.

Mogao bih da napišem knjigu šta bi država trebala da uradi, ali ne vidim neki realan kanal kako ćete vi da izgurate svoje interese. I ovi protesti su "uspeli" između ostalog jer su imali prećutnu podršku nekih političara.
Kada bi organizovali neke nove proteste bez političke podrške u svim medijima bi vas ispljuvali i ljudi bi vas najurili sa motkama.
Možda ćete imate neke koristi od ulaska u EU preko IPARD-a i drugih fondova EU, ali i evropa je na putu "amerikanizacije" poljoprivrede i tamo će se smanjivati subvencije....
Po mom mišljenju subvencije će u Srbiji biti zanemarljive i verovatno će se svoditi na socijalnu pomoć staračkim domaćinstvima i subvencionisanju dela nekih investicija. Na kamate u Srbiji ne bih trošio reči. (dovoljno je reći da su kod nas 15-30% , a u SAD 5-7% na godišnjem nivou.
Sve ovo znate ali....

Mnogo poljoprivrednika će propasti u narednih 5 godina, a osnovni uslov za opstanak i uspeh je znanje i profesionalno poslovanje od evidencija, finansija do planiranja, i tehnologije.

Niko nije napisao šta stvarno vodi od evidencija i kako donosi odluke. Ne očekujem stvarne cifre ali neke osnovne podatke...
 
Možda u normalnom svetu sistem planiranja i funkcioniše ,ako u startu znaju bar minimalnu cenu proizvoda .Šta da planiram kad u žetvi ne znam cenu.
Vodimo evidenciju svih troškova proizvodnje ,analiziramo ih, ali sejemo skoro svake godine iste kulture.Zašto,zato što je svaka godina priča za sebe,ili po vremenskim prilikama ili zbog cena.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh