Osnove pravilne prihrane

E sad sam skoro na istom . Jedan kaže višak hrane drugi manjak neznam Sta mi je činiti.poz.i hvala na odgovorima.
 
Ha ha ha
kenco prosto je imas prostora za manevar mozes ali i ne moras.mozes hraniti biljku kao sto imas preporuku postovanog kolege lole od nikaragve ali se postavlja drugo pitanjeza sve.Sta se u ovom trenutku kod te biljke hrani?Plodova ima malo i sigurno imaju hranu za sada,Biljka je solidna i napreduje,a nije opterecena.Ja ne umem da dam strucni komentar ali mogu i ho9cu da saslusam i napravim svoju analizu u glavi.
Ja bih sacekao joas malo sa prehranom,ip[ak mislim da ne treba zuriti a bas ako hoces da prehranis idi sa 0,3gr po biljci 20 20 20.
Bice ovo lepa tema polako se uoblicuju konture nekih pravila.Mozes dati i kalcijum,i on u sebi ima azota,mozda bi to i bilo najbolje resenje,
 
Dobro si uradio, a za koji dan možeš i sa Kalcijum nitratom.
A, sad zemljače moj, KENCO, da i ja tebe pitam:

E sad sam skoro na istom . Jedan kaže višak hrane drugi manjak neznam Sta mi je činiti.poz.i hvala na odgovorima.

Kako bi mi znali kakav ti je paradajz (kako je oplodio cvet, koliki su listovi, razmak između listoba - internodije, kakva mu je boja, debljina stabla,..) da nisi okačio sliku?
Kako bi znali da je paradajz na foliji? Ima razlike i u zalivanju i u prihrani, zavisno da li je na foliji ili nije (ili je na otvorenom),..
Objasniću, ako treba,..

Ali je važno i da li si bacio stajnjak ispod biljaka ili nisi?
I važno je ono đubrivo Yara (možda Cropcare 10:10:20 ilii možda 8-11-23, ili neko drugo ), da li je to đubrivo sa mikroelementima (to je jako važno) i najvažnije: da li je na istom mestu bio paradajz i prošle sezone?


Ha ha ha
...ali se postavlja drugo pitanje za sve.Sta se u ovom trenutku kod te biljke hrani?Plodova ima malo i sigurno imaju hranu za sada,Biljka je solidna i napreduje,a nije opterecena......
Ja bih sacekao joas malo sa prehranom,ip[ak mislim da ne treba zuriti a bas ako hoces da prehranis idi sa 0,3gr po biljci 20 20 20.
Bice ovo lepa tema polako se uoblicuju konture nekih pravila.Mozes dati i kalcijum,i on u sebi ima azota,mozda bi to i bilo najbolje resenje,
JuRa, ako je plodova malo na prvom spratu, moguće je i od nekoh stresa (naglo zahladnilo,.. naglo otoplilo,..), ali ovde je na oba sprata malo plodova, pa ja pre sumnjam na manjak fosfora i mikroelemenata.
Paradajz je biljka koja puno jede fosfora ( više i od lubenica, i mnogih povrtarskih kultura,..), a fosfor joj znači i za oplodnju i za zrenje, pa sam zato predložio 20-20-20, da popravi taj manjak,..
Odgovaraće i kalcijum,.. još kad bi i MI-elementi, oplodnja bi se popravila.
 
Sve stoji potpisujem.
E sad svi bi odmah da hrane i da guraju sto vise djubriva.To stalno dozivljavam i kada odem u tazbinu gde je vocarski kraj a povrtarstvo hobi.Po meni kada biljka ostavi i treci granu,kada vec ima 10-15 plodova nastupa trenutak da se pocne ozbiljnija prehrana.Tada pocinje da se hrani intezivno i plodovi da rastu.U profesionalnoj proizvodnji treba 80%da bude u ekstra i prvoj klasi.to donosi laksu prodaju i naravno novac.
E sad velika vecina nas djubri to onako pesice i odokativno.Cak je i upotrba dozera i ekstraktora(koje ja ne koristim) ono stap i kanap.Dozer ce ravnomerno rasporediti djubrivo a slican efekat je i ako djubre kroz sistem ide recimo sat vremena.
Sa ekstraktorom nemam iskustva ali mi se cini da kako sam shvatio to ispada bukvalno e sad dodji da vidis sta si uradio.
 
E ajde da prozborim i ja neku....Ja radim ovako kad se rasadi paradajiz koristim fosfor u prihrani i to svaki treci ili cetvrti dan...Posle prelazim na azot i po meni je sasvim ok yarlina dvojka...taj period paradajiz je vec izbacio drugu cvetnu granu...Po zavrsetku i formiranju druge cvetne grane prelazim na kalijum nitrat i to do kraja zrenja koristim...Folijarno idem po potrebi neko organsko djubrivo (slavol,fitifert i dr...)Sufaltni oblik koristiti tamo gde su zemljista bas alkalna i obavezno dodajte ureju u koncetraciji oko 5-10% jer se veoma tesko rastvaraju u vodi...(to znam iz iskustava)...
 
Da nam ne utihne tema :osmeh: . Ispričaću par pričica o prihrani, (koje su možda više za Blog i u koje nije lako poverovati).
U obližnjem selu baštovana (Lukino Selo) je decenijama čuvana (porodična) tajna brzog pravljanja rasada paradajza za prodaju na pijac. Na malom rasadu paradajza (čupanac) se baci dosta Uree i Kana.Dobro se zalije. Plastenici se ne otvaraju po danu (ni po jakom suncu). Temperatura prelazi i 50*C, a paradajz raste li raste (merili su i do 12cm na dan). Takav rasad se treba prodati na pijaci do 10 sati prepodne, da ga sunce "ne izpumpa".
Nisam baš odmah poverovao da je to moguće (po knjigama paradajz preko 32*C prestaje da raste), sve dok kolega nije od mene kupio manji plastenik (više tunel, visine 2,2m) i odmah kupio (takođe od mene) rasad Lustroa (Clause R-22). Stavio je novu foliju na plastenik i posadio rasad.
Paradajz je blokirao (od sunčanice),.. pita mene šta da radi? -Daj mu malo azota u koren da krene,..
On je dao mnogo,.. ureee, pa pošto nije krenuo istog momenta, dodao i Kan-a ( ne štedi čovek,..da se ne obruka prve godine sa paradajzom),..
Za masec dana paradajz je napunio taj visoki tunel, da nije moglo da se uđe unutra. (takođe nije otvarao plastenik,..ponekad sa jedne strane).To je priča o Azotu u paradajzu, koji naravno, nije rodio.

I jedna o sulfatima u mojoj bašti (dvorištu)
Pre puno godina posadim lep Libanski kedar - Deodara, u dosta loše zemljište,.. sa puno šut-a.
Kedar je rastao, ali je svake godine sve lošije delovao. Kada je već bio na umiranju, ovako je izgledao (snimak je napravljen kamerom):
Probao sam da mu zakiselim zemljište sa fvožđe-sulfatom ( da mu koren izađe iz šut-a), da pregura krizu. Danas izgleda ovako:
 
E sad red uree red kana red gvozdje sulfata i paradajz pocinje da se penje oko ovog kedra.
To isto se dobije i sa paprikom kada se pretera.
 
moze li sada prihrana sa 10 5 26+2.8MgO+mikro Ferticare pocinje otvaranje cetvrte cv.grane i koliko po aru ili na 300 biljaka koliko ih ima na toj povrsini. pozdrav:ppozdrav:
 
Uzeo sam PH metar i TDS metar e sad,procitah negde da se PH metar bazdari sa nekom tecosnju i stvarno sam dobio dve kesice sa nekim granulama uz njega....a TDS pokazuje vrednos u ppm koju formulu treba koristiti da bi se dobila vrednos u EC....
 
pH metar se bazdari, tj kalibrise sa rastvorima poznatog pH. Kalibracija moze biti jednostruka ili dvostruka, tj vrsi se kalibracija samo sa jednim rastvorom poznatog pH ili sa dva. Zavisno od instrumentacije je i kalibracija. Mi na fiz biljaka koristimo pH metar koji kalibrisemo sa dva pH 4.01 i pH 7.0 rastvorima. Ali ipak je nama zbog nekih analiza jako bitno da je maksimalno precizno.

@Topalovic na ovoj stranici imate racun za prevodjenje ppm u ms :

http://vutra.org/ph-metar.php

:ppozdrav:
 
Ja sam i dobio dve kesice granula na kojima pise PH 4.01 i PH 7.0 e sad kako se radi postupak bazdarenja....A ove formule su mi malo nejasne....Kod druga ra sam gledao neki tds metar ali on mnozi dati rezultat sa 0.00156...
 
Verovatno pise da treba da se granule rastvore u odredjenoj zapremini vode... moras to pregledati... Imas tamo objasnjeno kako da dobije vrednost poput te koju tvoj drugar mnozi... Ako ti konduktometar meri i EC i ppm vrednost onda se jednostavno podeli i dobije faktor... Ako ne, moglo bi da se izracuna preko onih formula u linku... Okaci neku sliku, uputstvo, probacemo zajedno izracunati :osmeh: I naravno slobodno pitaj ako te zanima nesto, koliko mogu pomoci cu :ppozdrav:

Mozda da probas napisati ko je proizvodjac TDS metra i model koji je... da probamo na netu naci uputstvo, pa ce ici lakse :)
Plus, na pocetku ove teme imas u jenom od postova tablicu, i deo posta se odnosi na racunanje tj konvertovanje vrednosti.. pregledaj to malo..
 
Poslednja izmena:
Topalović, ja imam EC metar a nije mi jasno ako ti trebaju EC vrijednosti zašto onda nisi uzeo EC-metar.
 
Drago mi je da je ova tema lepo zaživela :osmeh: i drago mi je da su se uključili oni, koji najviše imaju šta za reći ( gajenje u Hidroponiji, podrazumeva da biljci sve dajete vi, jer u podlozi nema hrane).
Ovo bi trebalo da pojasni neko od hemijske struke, ko ume da govori jezikom običnog čoveka,..
Probaću ja (a voleo bih da me neko dopuni ili ispravi).

Soli se u vodi mogu rastvoriti kompletno, ali može i jedan deo da ostane nerastvpren.
Biljka može da uzme samo rastvoreni deo soli, jer se molekuli, te rastvorene soli u vodi, malo promenile.
Jedan molekul se razdvojio na dva nejednaka dela: Na pozitivan i negativan deo ( u elektro smislu su ili pozitivni ili negativni).
To su JONI i biljka samo jone uzima (ceo molekul ne može).
U elektro smislu jedan deo molekula ima viška (a drugi manjka) elektrona.
Kod većine soli, deo molekula (uglavnom) ima jedan elektron viška (viška u odnosu na broj protona). Ali kod nekih soli može da ima i dva elektrona više.
Ti JONI (naelektrisane čestice) prenose struju kroz tečnosti.

EC- metar (elektro-konduktometar) meri tu struju i to nam prezentuje kao količinu jona soli u rastvoru.
Više soli,.. ima više jona,.. samim tim je struja jača i to pokazuje EC-metar.


Mala greška u pokazivanju je ako se molekuli soli razdvoje (disosuju) na delove sa dva elektrona viška, jer tada ista količina jona prenosi jaču struju.
To je mali problem u pretvaranju EC-nivoa ( jačine struje), u ppm đubriva.

Znači ne daju sva đubriva istu struju kada se razlože, pa odatle razlike u tablicama Evrope, Australije i Amerike.
ppmuec.png
to su ipak približne vrednosti, pa je najbolje uzeti tabelu EUTECH (srednja kolona).

***Ovo mogu da opišem opširnije ( u Blog-članku),..
 
uuu Lola svaka cast.Naklon do zemlje.Covek koji ume narodu da nerazumljivo pretvori u razumljivo,a mi kao biljke to lepo uzmemo jer je sve u prihvatljivom obliku napisano.
Ovo vec nije mrtvo slovo na papiru:osmeh:::svaka cast::.
 
Još samo kad bi nam objasnio dali je bolje mjeriti u ppm i li u EC i razlog zašto je bolje mjeriti jednim a ne sa drugim .
 
Sva uputstva za gajenje biljaka (koja ja imam) data su sa preporukama u EC (elektro-provodnost), znači bolje je odmah meriti u EC (u miliSimensima po cm).
Sa ppm (milionitih delova) ima dosta zavrzlama.Već sam rekao (gore u postu) da se soli đubriva mogu rastvoriti kompletno, ali i ne moraju,.. jedna od zavrzlama,.
druga je proračun ppm (na primer: Azota u Amonijum-nitratu) u gramima (ili miligr.. dekagramima ili već,..). u težinske mere.
- ..pa kvalitet vode,.. koja je jako bitna za sve ovo što sam pisao,..
Ali da zasad ne komplikujem previše,..

ps: Stičem utisak Miladine, da si ti odgovor već znao,.. :cool:
 
Nazad
Vrh