Zanimljivosti iz sveta ovaca i koza

posto nisam znao gde da svrstam moju posetu Eurotier u Hanoveru stavicu je ovde pa urednik moze da koriguje ako bas nije odgovarajuca tema.
Glavne teme Eurotier su i ove godine bile proizvodnja svinja i mlecno govedarstvo. Ovcarstvo na severu Nemacke ima dobru poziciju na trzistu ali se ne moze porediti sa ovim granama stocarstva. Sajam je trajao od utorka do petka i bilo je negde oko 180 000 posetioca za to vreme. Pored stocarstva veliko interesovanje je vladao za obnovljivim izvorima energije pogotovu biogas-postrojenjima. Nemci kao promucurni i poslovni ljudi su primetili da se trziste otvara prema istoku pa su na najbolji nacin odgovorili na potrebe musterija sa istoka. Na skoro svim standovima su brosure pored nemackog jezika bile stampane ne na engleskom vec ruskom jeziku. Kod vecih firmi su musterije opsluzivali savetodavci koji su govorili pored nemackog i engleskog, ruski, poljski, srpski...
Prezentovanje zivotinja , proizvoda i masina je bilo na zavidno visokom nivou pa se dosta toga moglo i nauciti. Od ovcara su bili zastupljeni pored Nemaca i Englezi i Austrijanci. Predstavljene su samo neke od rasa ovaca ali sve u duhu proizvodnje jagnjeceg mesa. Udruzenja su se jako kvalitetno i organizovano prezentovala na zajednickim standovima za svaku drzavu posebno.
Slike ne bi trebale biti velike tako da bi svako mogao da ih pogleda, mislio sam na vas kad sam slikao
2lm5awh.jpg

xkx24i.jpg

281ah38.jpg

2rn95ys.jpg

vobuat.jpg

2wehypv.jpg

ova slika treba da docara nacin prezentovanja zivotinja, ovako su pokazane i neke rase ovaca
aeu0cg.jpg

qqqxvp.jpg
 
Jednom recju-svetski:)
Imam i par pitanja,koja je rasa ovaca u pitanju na 3. slici?a na slici 4 jel ono texel ovca ili svifter ili...?
Hvala za slike
:ppozdrav:
 
rasa sa trece slike mislim da se zove hapshire down, neka engleska rasa a ova sa naredne se zove Llejn takodje poreklom iz engleske
 
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=XJUoXBfqNto&feature=player_embedded[/youtube]
I ja volim ovčetinu al'... Ovo je možda više za temu 'smešne slike...
 
Lep tekst sa serbianforuma:

KARAKAČANSKA OVCA - IZMEĐU OPSTANKA I NESTANKA

O poreklu karakačanske ovce i Karakačana

Karakačanska ili crna vlaška ovca predstavlja jednu od najprimitivnijih ovaca na prostoru Jugoistočne Evrope i u naučnim krugovima se smatra najbližim srodnikom muflona. Nastala je tokom procesa viševekovne selekcije nomadskih plemena Karakačana (Sarakačana) ili (Kuco)Vlaha koji su nomadili na prostorima Balkanskog poluostrva. Za ovaj nomadski narod se tvrdi da predstavljaju potomke starosedeoca Balkana – Ilira i Tračana, a njihove populacije se još uvek održavaju u pojedinim delovima Balkana. Federacija kulturnih i obrazovnih udruženja Karakačana u Bugarskoj tvrdi da je broj Kakarakačana u Bugarskoj oko 15,000. Njihov broj je znatno veći u Grčkoj. Lingvisti svrstavaju njihov jezik u grupu severno grčkih dijalekata, a njihova religija je pravoslavno hrišćanstvo sa elementima paganskog verovanja i običaja.
Karakacanska-a.jpg

Stado karakačanske ovce u toru, Mlačište, Crna Trava 2005 g.

Karakačanske ovce, kombinovanih proizvodnih osobina, provodile su zimu na pašnjacima u južnom dela Balkanskog poluostrva, na pašnjacima Tesalije, Trakije, Anadolije, ali u južnim delovima Vardarske Makedonije, a leta na planinskim masivima kontinentalnog dela Centralnog i Istočnog dela Balkanskog poluostrva, pre svega u Srbiji i Bugarskoj.
Karakačanska ovca nije imala svoj određen rejon rasprostranjena (obzirom na njen nomadski način uzgoja) sve do perioda nakon Balkanskih i Prvog Svetskog rata kada je formiranjem novih državnih granica na Balkanu, onemogućeno kretanje Karakačana. Manji deo Karakačana je ostao na letnjim pašnjacima Balkanskih planina, deo je prodao ovce lokalnom slovenskom življu, a deo je uspeo da se „vrati“ u Egejsku Makedoniju. Većina preostalih zapata karakačanske ovce u kontinentalnom delu Balkana (Makedonija, Bugarska, Srbija) su postepeno pretapani sa drugim sojevima i rasama. Danas, skoro nakon jednog veka od tih promena, opstalo je samo nekoliko zapata koji su bili u rukama ljudi koji su ih voleli i uporno čuvali, nedozvoljavajući mešanje sa ostalim, belim ovcama. Karakačani su mleko prerađivali u kačakavlj i smatra se da su upravo Karakačani krajem XIX veka preneli tehnologiju proizvodnje kačakavalja staroplaninskim stočarima.
Karakachanska-b.jpg

Ovce na ispaši u okolini domaćinstva sestara Mitrović, Mlačište, Crna Trava 2006.g

Često mokro i vlažno ležište uslovilo je opstanak ovaca koje su imale najčvršće papke, tako da se i danas kod ove ovce zarazna šepavost ređe javlja u odnosu na druge sojeve i rase. Kostur torova u kojima su držane bio je od drveta, a ranije se okolo stavljala trska i ražena slama, a sa spoljne strane trnje kao ograda, radi odbrane od vukova. Karakačansku ovcu su u dugotrajnim putovanjima sa pašnjaka na pašnjak, iz jedne u drugu balkansku zemlju, uvek pratili isto tako snažni i robustni karakačanski konji i karakačanski psi.

Karakačanska ovca danas

Danas je opstanak ove ovce doveden u pitanje. Smatra se je preostalo svega nekoliko stotina ovaca. Brojnija je u Bugarskoj (nešto više od 2,000), Grčkoj ( preko 1,000 ), Makedoniji (nekoliko stotina, pri čemu je najčistiji zapat otkupljen od strane države i trenutno je poveren na držanje Veterinarskoj stanici u Kumanovu), a jula 2005. godine je i u Srbiji na prostoru planine Čemernik otkriveno stado u tipu karakačanske ovce.
Karakačanska ovca je crne boje, izuzetno bele, male mase tela koja iznosi oko 33 kg u proseku kod ovaca i oko 44kg kod ovnova. U Grčkoj je bela boja učestalija
Karakachanska-c.jpg

Izgled i konstrukcija tora za ovce, Mlačište, Crna Trava, 2005g

Visina krsta je veća od visine grebena, a visina grebena veća od visine leđa. Dužina trupa je dosta mala, za 5% veća od visine grebena. Karakačanska ovca je kratkorepa , pri čemu je dužina repa ispod 50% visine grebena, od 22 do 30cm. Glava crne vlaške ovce je srazmerno mala i uska, a spreda posmatrana ima malo klinast izgled. Lice je obraslo crnom i sjajnom dlakom. Na čelu uvek ima vune koja je obrazuje ćubu, što je karakteristično za ovu pramenku.Ovaj pramen runa je često bele boje (ovu karakteristiku nemaju karakačanske ovce koje se odgajaju pod okriljem Veterinarske stanice u Kumanovu). S malim izuzetkom svi ovnovi rogati. Rogovi ovnova vrlo snažni na osnovi, poprečno izbrazdani i zavijaju se u spiralu. Vrat je srednje dužine, prilično muskulozan i obrastao vunom. Po visini grebena crna vlaška ovca spada u sitnije sojeve pramenke jer joj je prosečna visina grebena oko 55 cm a u ovnova je prosečna visina grebena oko 61 cm. Sapi crne vlaške ovce su prilično dobre dužine i relativno dobre širine. Noge su srednje visine, dosta jake, obrasle crnom i sjajnom dlakom. Papci su mali, uvek pigmentisani i vrlo čvrsti. Trbuh je pravilno razvijen dobro obrastao vunom, tako da je i vime često skriveno u vuni. Runo je tamnomrke boje koja sa starošću ovaca prelazi u svetliju boju. Mlađe ovce su posle striže potpuno crne, dok su starije prosede. Ovce su dobro obrasle vunom po celom telu, osim glave i nogu koji su obrasli dlakom crne boje.Karakačanska ovca spada u red pramenki sa najgrubljom vunom sa prosečnom finoćom od 38 mikrona, prinosa od 2.1 kg kod ovaca do 2.6kg kod ovnova. Dužina pramenova je od 17 do 30, 35 cm. Dviske karakačanske ovce ulaze u priplod u uzrastu od 17 do 18 meseci. Procenat blizanaca je dosta mali. Masa jagnjadi je prosečno 2,6 kg. Mlečnost karakačanske ovce nije sistematski ispitana. Nekada su se od mleka ovih ovaca pravili sirevi kao što su: kačkavalj, manur i beli mekani sir. U laktaciji koja obično traje u periodu od 20 maja do 1 septembra se dobije po jednoj ovci od 24 do 26 litara mleka (podaci iz 1951. sa određenih makedonskih ovčarskih farmi), pored mleka što jagnje posisa, što znači oko 50 litara godišnje, međutim podaci bugarskih autora govore da su zabeležni slučajevi i sa 150l godišnje. Istraživanja grupe autora sa Poljoprivrednog fakulteta u Staroj Zagori i Instituta za planinsku poljoprivredu u Trojanu, u Bugarskoj, pokazalo je da ova ovca ima viši procenat suve materije, mlečnih masti i proteina u mleku u odnosu na druge rase ovaca prisutnih u Bugarskoj. Posebno treba istaći veći nivo izuzetno korisnih polinezasićenih masnih kiselina u mleku karakačanske ovce (7,83gr na 100gr ukupnih mlečnih masti) u odnosu na mleko bugarske cigaje (7,26 gr na 100gr ml. masti).

Karakačanska ovca u Srbiji

Do 2005. godine se verovalo da karakačanske ovce više nema u Srbiji. Pukim slučajem, u selu Mlačište, opština Crna Trava, na planini Čemernik, aktivisti Prirodnjačkog društva „Natura Balkanika“ naišli su na stado crnih ovaca. Ovo stado koje broji oko 25 grla u vlasništvu je sestara Mitrović, dveju starica koje su zahvaljujući velikoj geografskoj izolovanosti sela i pre svega zahvaljujući volji da održe amanet roditelja, sačuvale izvorni tip karakačanske ovce u Srbiji. Po njihovom svedočenju stado je njihov deda kupio od karakačana početkom prošlog veka, verovatno posle prekida tzv. horizontalnog nomadskog stočarstva na Balkanu. I ovde, na Čemerniku, ovce noće pod vedrim nebom u torovima, nedovoljno zaštićene od vetrova i skoro nikako od kiše i snega, kao što su to činile vekovima unazad. Zarazne šepavosti u ovom zapatu nema. 2006. godine je usledilo i uvršćivanje karakačanske ovce u državni program očuvanja i održivog korišćenja genetičkih resursa domaćih životinja. Iste godine su formirana još dva zapata, jedan u podnožju Stare planine (selo Kamenica, opština Dimitrovgrad), a drugi u okolini Bosilegrada. Istraživanja autora govore da na krajnjem jugoistoku Srbije, u nekim delovima opštine Trgovište još uvek ima ovaca u tipu karakačanske ovce, u smislu crne boje vune, kratkog repa, ali sa manje otvorenim runom od onog koje se sreće kod ovaca u vlasništvu sestara Mitrović. Ozbiljan problem predstavlja ukrštanje u srodstvu unutar zapata koji se drži na Čemerniku, jer u ovom malom stadu je stalno sedam do osam muških priplodnih grla. Po svedočenju vlasnica, ali i drugih starijih ljudi u selu, ova porodica je uvek držala crne ovce i nikada nije u stado dovodila ovnove sa strane. Izuzetno loši uslovi držanja, stalna opasnost od vukova, kao i finansijska nemoć sestara Mitrović predstavljaju veliku pretnju za opstanak populacije karakačanske ovce u Srbiji. U isto vreme, ova porodica zbog činjenice da nema registrovano poljoprivredno gazdinstvo nije u mogućnosti da koristi državna podsticajna sredstva za očuvanje autohtonih rasa.
Karakacanke-02-08-05.jpg

Prvi susret sa stadom karakachanske ovce na Čemerniku, 2005g

Nadu u opstanak karakačanske ovce u Srbiji daje povećano interesovanje javnosti za ovom ovcom. O tome svedoče i nekoliko TV emisija i priloga („PI Kanal“ Pirot, RTS...) emitovanih tokom 2006. i 2007. godine, kao i već redovno pojaviljivanje kolekcija karačanske ovce na pojedinim stočarskim izložbama u Srbiji. Dodatnu pažnju privukla je i brošura o pramenkama u izdanju Prirodnjačkog društva „Natura Balkanika“, kao i uvršćivanje karakačanske ovce u agro eko turističku ponudu na teritoriji opštine Dimitrovgrad. Činjenica da je karakačanska ovca danas na listi onih čije očuvanje Ministarstvo poljoprivrede podstiče, jača šansu za njen opstanak.
Nomadski način stočarenja sa neprestanim kretanjem na velikim rastojanjima, oskudna ishrana i nega, isklesao je zasigurno najžilaviju pramenku na ovim prostorima, čvrstih i zdravih papaka, jakog koštanog sistema, dovoljno izdržljivu, visoke otpornosti na parazitske i infektivne bolesti, naviknutu na izuzetno skrnomne uslove držanja i česta gladovanja, izraženog majčinskog instinkta i nagona za samoodržanjem i veoma živahnog temperamenta. Zato je genetski materijal ove ovce je od velikog značaja za savremeno ovčarstvo.

Sergej Ivanov dipl. vet.
Prirodnjačko društvo "Natura Balkanika" Dimitrovgrad
izvor:tt-group
 
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=12&dd=12&nav_category=9&nav_id=478728

Edited by Maestro: Da zainteresovani ne moraju da idu na site b92, evo teksta:

"B92 Info Vesti Ekonomija

Farma ovaca daje kredite u mesu
12. decembar 2010. | 13:12 | Izvor: B92

Beograd -- U Srbiji postoji farma ovaca koja daje jedinstveni kredit na svetu, kredit u mesu.

Pre par godina Bangladešanin, koji je izumeo kredite za mikrofinansiranje kojim su seljaci kupovali stoku, dobio je Nobelovu nagradu.

Na Simpovoj farmi na Vlasini videli su da u Srbiji može da se napravi uspešniji model. Za većinu građana Srbije pitanje je da li uzeti kredit u evrima, dinarima ili francima - za stočare iz Bolsilegrada je pitanje da li uzeti kredit u jagnjadima, ovcama ili ovnovima.

Direktor najveće ovčarske farme u Srbiji na Vlasini, Saša Milanov je u dogovoru sa vlasnikom farme, Simpom iz Vranja, došao na ideju da daje kredite u - mesu.

Poljoprivrenici ovog udaljenog kraja Srbije su tako siromašni da im nijedna banka ne bi odobrila kredit.

Kako bi smanjili siromaštvo i pomogli ljudima da se više ne iseljavaju u Simpu su rešili da daju kredite sa kamatom od 60 odsto na šest godina, bez malih slova i skrivenih klauzula, sa potpuno efektivnom kamatnom stopom - stočar uzme određenu kilažu ovaca za reprodukciju i vraća istu sa kamatom u živim ovcama.

Troškovi obrade kredita se svode na ručak koji se spremi za goste.

Nismo uspeli da saznamo koji je stav Narodne banke o ovakvom kreditiranju i da li bi možda na ovaj način moglo da se reši pitanje rasta euribora.

U farmi na Vlasini ne očekuju nikakvu nagradu, ali misle da bi ovakav sistem mogao da da rezultate i u drugim krajevima Srbije."
 
Nazalost ovo je jedina farma u zemlji koja daje osnovno stado na ovakav nacin i ta ponuda vazi samo za jugoistocni deo srbije licno sam razgovarao sa direktorom farme jer zelim da prosirim stado na ovakav nacin kkao sto oni rade ali nismo u njihovom reonu tako da dok se kod nas u sumadiji nestvore uslovi za ovakav tip kreditiranja mucicemo se sa malim stadima minimalnim finansijskim efektima pa cemo verovatno gasiti i ovo malo sto imamo. Toliko o nebrizi drzave o grani stocarstva koja bi mogla biti strateski izvozni proizvod ::lose:: ::lose:: ::lose::
 
Već poznato
Valjevo i njihove robne rezerve.
Od starine su se davale ovce na čuvanje "na pola", najstariji oblik kreditiranja, kada banke nisu ni postojale.Neko se setio da se vrati na staro, ali nema ovčara a ni mnogo ovaca.
Pogledajte članak "Ovčari prevarili opštinu" u Kosjeriću, pa će vam sve biti jasno
 
Valjevo je jedna od opstina koja je davala jagnjad za priplod dosad najpovoljnije sa 30% vecim povratom i nisu imali problema trenutno ni oni nerade takav sistem. Davanje ovaca na pola kao nekad nefunkcionise kao nekad jer vise nema ko da vam da cobana i ovaca je sve manje. Opstina Kosjeric je verovatno neozbiljno usla u taj projekat cim su mogli da dozvole da ih 90% kooperanata izneveri danas pomoc i podsticaj nemoze da dobije jedino onaj kome je to zaista potrebno i koji bi bio dovoljno ozbiljan da takav projekat ispostuje. Za svaki posao pa i ovaj postoji ugovor kao sigurnost za obe strane.
 
Pogledajte ovog "psa čuvara" !!!

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=6tCbMFp7eUo&feature=player_embedded[/youtube]

Ponaša se kao "ovca" !!!

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=yV7zRqQWwmo&feature=player_embedded[/youtube]

"Ovce koje igraju" !

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=U8DFwb3zlDk&feature=player_embedded[/youtube]

:ppozdrav:
 
Srećnu i berićetnu novu 2011 godinu vam želi veliki ljubitelj jagnjetine i jaretine. :ppozdrav: :ppozdrav:

2607cro.jpg


Redovno vas čitam. Odlični ste! ::svaka cast:: ::svaka cast:: :ppozdrav:
 
Americka vojska protiv ovna

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=elwRlyn_toI&feature=player_embedded[/youtube]

:ppozdrav:
 
I kod mene je pre 5-6 godina bio pokušaj sličnog kreditiranja. Dobijalo se 5 jagnjadi a vraćalo se nakon 2 godine oko 30% više u kg. Ovde je bio suprotan slučaj u odnosu na Valjevo jer smo navodno dobili ekstra kvalitet Wirta a u stvari je bilo svega osim kvaliteta. Nije bilo problema u vraćanju ali ni ponovnog uzimanja.
 
to su ovce koje imaju veliku kolicinu loja u repu,uglavnom su dosta mlecne i koriste se za proizvodnju mleka...i veoma im je teska reprodukcija jel kao sto se i vidi na snimku ovan skoro da sam ni ne moze da oplodi ovcu... ::namigivanje::
 
Došli mladi veterinari kod babe u selo i objašnjavaju joj veštačku oplodnju ovaca i njene prednosti:

"Vidiš bako, od sad ne moraš da hraniš ovna i da brineš dal' će da te udari. Sada mi to radimo umesto njega. Ti samo reci kakve ćeš jaganjce, i mi pravimo po želji - crne, bele, šute, rogate, kakve ti želiš".

Gleda baba, zamisli se pa reče:
"Radite deco šta hoćete, mladi ste pa možete, al' ovaj ćelavi nemo' slučajno da mi je prišao ovcama, jerbo mi treba vuna od jaganjaca" !!!

Vic je objavio kolega Nikola.KV, pre izvesnog vremena, stavljen link ovde na Zanimljivosti, ali ga verovatno mnogi nisu pročitali. Noćas ga pročitao uvaženi kolega zemun i evo njegovog komentara:

Pricu o babi i celavom veterinaru sam cuo od unuka te babe jos daleke osamdeset i neke kada sam bio u Mostaru a sve se odigralo u srpskom selu Rastani nedaleko od Mostara.

Meni bar, vic je pravi, a posle ovog, znači da nije samo smišljeni vic, već istinita legenda. Iako, kako je ispričan, navodi na pomisao da je baba ne obrazovana i priprosta, mora se zaključiti da je baba "prava genijalka", jer je u trenutku proradila ona, bogom dana, vrcavost i nadarenost za "komendiju i šegu" !

Mogu da zamislim sliku: baba čuva ovce, sedi na nekom svom džemperu, nešto radi sa rukama (prede, plete i sl.) i onako, ispod oko, prati i odmerava veterinare i smišlja "komentar" !!!

Kad bi bio dobar crtač ili slikar pa da napravi strip ?! :haha:

:ppozdrav:
 
Nazad
Vrh