lajbi
Član
Pele
Ja sam juce poprskao kajsije sa Teldorom,karenca je 3 dana za kajsiju . Koristim i u malini za sivi trulez za kajsiju isto pise da je protiv molinije i truleza.
Nadam se da ce zaustaviti trulez...
Kajsija
- Začetnik teme krcinac
- Datum pokretanja
Ja sam juce poprskao kajsije sa Teldorom,karenca je 3 dana za kajsiju . Koristim i u malini za sivi trulez za kajsiju isto pise da je protiv molinije i truleza.
Nadam se da ce zaustaviti trulez...
Mislim da govori o zaklopačkoj ruži ili pre samo ruža - klonu koji se širi u tom području - srpska kalifornija - i koji se 'privikao' na taj prostor i klimu....
Комадара
Član
Apsolutno se lome. Ima problem i sa pucanjem kože kod drške. Moraš da je prihranjuješ da bude krupna, e onda puca, jbg. Ja joj folijarno dajem Ca bar 3 puta i mislim da pomaže. Međutim, od grada - teško!
Opet, ja proširujem zasade kajsija (sve Ruža) i trešanja, ukidam sve ostalo. Trenutno podižem oko 6ha kajsija i oko 2ha trešanja. Odlaze lagano šljive, nektarine, vinograd... Od tih površina, nešto je kalemljeno 2013, 2014, nešto ove godine, a deo tek na proleće. Trenutno imam oko 3500 stabala nektarina i tu je katastrofa sa cenom. Druga stvar, hoću da 15-20. jula završim sa berbom, sredim zemlju od trave, oprskam i odem mesec dana na odmor, a u pm! To je moj neki petogodišnji plan, Bože zdravlja, videćemo tamo negde 2020. šta sam uradio i da li sam pogrešio .
И ја бих урадио слично. Трешње и ружу. Трешња постиже добру цијену. Понекад је уништи киша, али ријетко подбаце и трешња и ружа.
Ovo na slici je tačno to što Pele kaže,višak vode. Ali trulež nam dolazi i od insekata Breskvin savijač (Cydia molesta) i od monilije ploda.....Drugari iz okoline mi kažu da su imali problema sa insektima.(moj slučaj).
Sloba31
Član
Otkup funkcionise ali sve ide u opadalice po 50 din. Svima je grad iscukao, nekom manje nekom vise kao meni, ali tesko je naci cistu, bez ikakvih ostecenja.
Dosta i trule bez obzira sto su odmah posle grada tretirane. Srecom primaju i natrule do 30% mada svi stavljaju i sa vise trulezi. I tako otkupljena stoji na suncu dok se ne nakupi dovoljno za kamion i po vise dana. Na moje pitanje da ce sve da satruli kaze otkupljivac da kupac najvise voli da curi jer ide u rakiju. Kakva ce ta rakija biti?
Dosta i trule bez obzira sto su odmah posle grada tretirane. Srecom primaju i natrule do 30% mada svi stavljaju i sa vise trulezi. I tako otkupljena stoji na suncu dok se ne nakupi dovoljno za kamion i po vise dana. Na moje pitanje da ce sve da satruli kaze otkupljivac da kupac najvise voli da curi jer ide u rakiju. Kakva ce ta rakija biti?
Odavno pratim ovu temu i posadio sam 30ak kajsija u zadnjih par godina. Sada me muči pitanje da li mi je voćnjak zaražen šarkom. O ovoj grozoti nisam video da je išta pisano a navodno je široko rasprostranjena.
Kod nekih mi se dešavalo da se sparuše listovi i da nekako nenormalno rastu crveni mladari na krajevima grana dok sredina ostaje "ćelava".
Sad sam zagledao koštice od ovo sirotinje što je rodilo i neke koštice su tolko tanke da se mogu rukom polomiti i pola su bele a pola sivkaste. Plodovi su dobrog oblika, boje i ukusa. Nisam primetio neke šare po listovima.
Većinu sadnica nabavio sam u Ševaru a jedan manji deo od kolege voćara kao sigurne a jeftine.
Da li ima neka sigurna metoda za utvrđivanje šarke?
Kod nekih mi se dešavalo da se sparuše listovi i da nekako nenormalno rastu crveni mladari na krajevima grana dok sredina ostaje "ćelava".
Sad sam zagledao koštice od ovo sirotinje što je rodilo i neke koštice su tolko tanke da se mogu rukom polomiti i pola su bele a pola sivkaste. Plodovi su dobrog oblika, boje i ukusa. Nisam primetio neke šare po listovima.
Većinu sadnica nabavio sam u Ševaru a jedan manji deo od kolege voćara kao sigurne a jeftine.
Da li ima neka sigurna metoda za utvrđivanje šarke?
Комадара
Član
Назови институт у Чачку. Некад је преглед био око петнаест евра по узорку. И ја стално призирем на шарку, а синоћ гледам да има неки вирус лажне шарке који је могуће резидбом пренијети са јабуке на кајсију. А ја никад нисам маказе мазао ракијом после резидбе јабуке па наставка рада на кајсији. Не знам у Српској ко врши преглед, а хтио бих да пошаљем лишће.
Dragane, sta god ljudi pricali kajsija se mora orezivati. Desava se da na grancicama koje rode, te grane ostaju tako male bez lisca i podsecaju na trnje, a grane ostaju prazne.
To je narocito izrazeno na ranim sortama tipa New Jersey M39 i slicne.
Sarka na kostici ostavlja kruzne fleke, ako ti je kostica meka to je od mnogo vode ili vec krece i trulez.
To je narocito izrazeno na ranim sortama tipa New Jersey M39 i slicne.
Sarka na kostici ostavlja kruzne fleke, ako ti je kostica meka to je od mnogo vode ili vec krece i trulez.
Našao sam na netu kako izgleda šarka na koštici kajsije ali postoji i ananas kajsija koja ima slične šare....
http://agronomija.rs/2014/virus-sarke-sljive-plum-pox-virus/
http://agronomija.rs/2014/virus-sarke-sljive-plum-pox-virus/
Gorski Car
Član
Ekstra. O kojoj sorti se radi?
Sloba31
Član
Evo uslikao sam ove sumnjive koštice.
[/URL][/IMG]![IMG_2104.jpg](http://[URL="https://postimg.org/image/n5fs4mjnr/"][IMG]https://s31.postimg.org/n5fs4mjnr/IMG_2104.jpg)
Liči, ali nije baš kao u literaturi, možda je neki drugi virus.
I kod mene je tako ali ja ne verujem da je to sarka.
Poslednja izmena:
Ovo je novosadska rodna stara četiri godina. Pozdrav.
Levac, lepo si se izvestio sa rezidbom 
Sada posle berbe pogledaj da li imas neke grane da ostaju gole, desava se to na kajsiji da se ne razgrana vec tamo gde je obrano uz samu granu ostanu suve grancice, pa ako ima toga prekrati je gde ima smisla.
Sada posle berbe pogledaj da li imas neke grane da ostaju gole, desava se to na kajsiji da se ne razgrana vec tamo gde je obrano uz samu granu ostanu suve grancice, pa ako ima toga prekrati je gde ima smisla.
Жиле
Član
Levač svaka čast,baš su ti lepe porasle.Slikaću i ja moje dok malo više porastu još su nema puno šta da se vidi.
Vidim da si to zalivadio skroz mada lepo izgleda voćnjak-održavano.Kad si prestao da obradjuješ oko voćaka i kako ih djubriš sada tako?Kakve razlike očekuješ u odnosu na da kažem okopavan,tanjiran voćnjak?
Vidim da si to zalivadio skroz mada lepo izgleda voćnjak-održavano.Kad si prestao da obradjuješ oko voćaka i kako ih djubriš sada tako?Kakve razlike očekuješ u odnosu na da kažem okopavan,tanjiran voćnjak?
Moja konacna racunica za ovu godinu je sledeca.
Sa nesto manje od 20 stabala sam prodao 695 kilograma za 49.600 dinara, Prosecna cena 71 dinar. Preko 100 kila je otislo po 120, prva tura zelenih za probu, dalje je islo po 65-90 zavisno od kupca i kolicine.
Oko 130 kg je otislo za rakiju, natrulilo, bile sitne za probiranje smaranje i slicno.
Ukupan rod znaci oko 850 kg sto mu dodje oko 45kg po stablu.
Sa nesto manje od 20 stabala sam prodao 695 kilograma za 49.600 dinara, Prosecna cena 71 dinar. Preko 100 kila je otislo po 120, prva tura zelenih za probu, dalje je islo po 65-90 zavisno od kupca i kolicine.
Oko 130 kg je otislo za rakiju, natrulilo, bile sitne za probiranje smaranje i slicno.
Ukupan rod znaci oko 850 kg sto mu dodje oko 45kg po stablu.
Sloba31
Član
Danas sam bio na Danima srpske kajsije u Miokovcima. Predavanje je odrzao Prof. Dr. Dragan Milatovic sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu koji je doktorirao na kajsiji.
Na skupu je receno da u opstini Cacak ima 400 ha pod kajsijom sa oko 180000 stabala. Godisnje se proizvede 4-5000 t sto je oko 17% srpske proizvodnje iako Cacak zauzima samo 0,7% teritorije drzave. Proizvodnja je skoncentrisana u 5 sela, ukljucujuci i moje selo, sto je manji deo opstine.
Profesor je istakao vecinom poznate cinjenice u vezi gajenja kajsije kao preporucenu nadmorsku visinu od 300-500 m, polozaj zemljista severni, severoistocni i severozapadni, zemljiste najbolje da ima 2-3% humusa, ph 6-7,5, fosfora 7-8 mg, kalijuma 30-35 mg, najbolja kotlasta kruna, minimalno rastojanje 4,5 x 3m,najbolja podloga belosljiva visoko kalemljenje, izbegavati dzenariku, dobra i crvena ranka, spojno mesto na 80-120cm.
Od sorti narocito je pomenuo ruzu za koju je rekao da je priznata pre 2 godine i da se ranije zvala zaklopacka ruza, sazreva 4 dana posle domace, odnosno madjarske najbolje, mana ima krte grane koje se lome pod teretom plodova.
Pohvalio je i ns 4 koja sazreva isto 4 dana posle domace, istakao je njenu krupnocu i umerenu rodnost, i ns rodnu koja sazreva 6 dana posle domace, roksanu koja sazreva 7 dana posle domace, ima malu bujnost a dobru rodnost ali nema zadovoljavajuci kvalitet plodova.
Pomenuo je i DM 1 koja jos nije priznata za sortu ali izgleda da ima jako dobre osobine.
Sto se tice obrade zemljista preporucio je u toku vegetacije obradu na 5-7 cm a u jesen na 10-15 cm.
Kajsija trazi vise kalijuma nego druge vocke pa treba birati formulacije vestackog djubriva sa puno kalijuma a bez azota ili sa manje azota za jesenje djubrenje. Normalno treba unositi i stajnjak.
Zalivanjem se povecava rodnost za 30-35%.
Tretirati bakrom u jesen kad otpadne 2/3 lisca i u prolece pre kretanja vegetacije. Protiv monilije min 2 puta a u kisnim godinama i vise.
Ovo bi bilo ukratko ono sto sam zapamtio ili zapisao. U sustini nista novo.
Da rekao je i da se i njima na oglednom dobru u Radmilovcu 2014. god. osusilo 30% stabala kao posledica previse vode i zbog toga produzene vegetacije zbog cega su stabla nespremna usla u zimu i stradala od jakih mrazeva na pocetku zime.
Rekao je i da ce problem sarke kajsije biti sve veci narednih godina i da treba birati sorte otporne na nju ali je istakao i da su vecina takvih novih sorti samobesplodne i da traze oprasivace.
U Francuskoj, a i nekim drugim zemljama, sezona kajsije traje 4 meseca, od pocetka juna pa do kraja septembra. Kaze da bi to trebalo da bude i nas cilj uvodjenjem novih sorti da bi se produzila sezona kao kod bresve.
Na kraju su podeljene plakete onim proizvodjacima koji imaju vise od 5 ha kajsije kao i onima koji su imali izuzetno velike prinose ove godine kao na primer jedan zasad gde je bilo 7 t po ha u trecoj godini roksane.
Usledila su pitanja i odgovori i skup, koji je bio dobro posecen, je zavrsen posle skoro 2 h.
Na skupu je receno da u opstini Cacak ima 400 ha pod kajsijom sa oko 180000 stabala. Godisnje se proizvede 4-5000 t sto je oko 17% srpske proizvodnje iako Cacak zauzima samo 0,7% teritorije drzave. Proizvodnja je skoncentrisana u 5 sela, ukljucujuci i moje selo, sto je manji deo opstine.
Profesor je istakao vecinom poznate cinjenice u vezi gajenja kajsije kao preporucenu nadmorsku visinu od 300-500 m, polozaj zemljista severni, severoistocni i severozapadni, zemljiste najbolje da ima 2-3% humusa, ph 6-7,5, fosfora 7-8 mg, kalijuma 30-35 mg, najbolja kotlasta kruna, minimalno rastojanje 4,5 x 3m,najbolja podloga belosljiva visoko kalemljenje, izbegavati dzenariku, dobra i crvena ranka, spojno mesto na 80-120cm.
Od sorti narocito je pomenuo ruzu za koju je rekao da je priznata pre 2 godine i da se ranije zvala zaklopacka ruza, sazreva 4 dana posle domace, odnosno madjarske najbolje, mana ima krte grane koje se lome pod teretom plodova.
Pohvalio je i ns 4 koja sazreva isto 4 dana posle domace, istakao je njenu krupnocu i umerenu rodnost, i ns rodnu koja sazreva 6 dana posle domace, roksanu koja sazreva 7 dana posle domace, ima malu bujnost a dobru rodnost ali nema zadovoljavajuci kvalitet plodova.
Pomenuo je i DM 1 koja jos nije priznata za sortu ali izgleda da ima jako dobre osobine.
Sto se tice obrade zemljista preporucio je u toku vegetacije obradu na 5-7 cm a u jesen na 10-15 cm.
Kajsija trazi vise kalijuma nego druge vocke pa treba birati formulacije vestackog djubriva sa puno kalijuma a bez azota ili sa manje azota za jesenje djubrenje. Normalno treba unositi i stajnjak.
Zalivanjem se povecava rodnost za 30-35%.
Tretirati bakrom u jesen kad otpadne 2/3 lisca i u prolece pre kretanja vegetacije. Protiv monilije min 2 puta a u kisnim godinama i vise.
Ovo bi bilo ukratko ono sto sam zapamtio ili zapisao. U sustini nista novo.
Da rekao je i da se i njima na oglednom dobru u Radmilovcu 2014. god. osusilo 30% stabala kao posledica previse vode i zbog toga produzene vegetacije zbog cega su stabla nespremna usla u zimu i stradala od jakih mrazeva na pocetku zime.
Rekao je i da ce problem sarke kajsije biti sve veci narednih godina i da treba birati sorte otporne na nju ali je istakao i da su vecina takvih novih sorti samobesplodne i da traze oprasivace.
U Francuskoj, a i nekim drugim zemljama, sezona kajsije traje 4 meseca, od pocetka juna pa do kraja septembra. Kaze da bi to trebalo da bude i nas cilj uvodjenjem novih sorti da bi se produzila sezona kao kod bresve.
Na kraju su podeljene plakete onim proizvodjacima koji imaju vise od 5 ha kajsije kao i onima koji su imali izuzetno velike prinose ove godine kao na primer jedan zasad gde je bilo 7 t po ha u trecoj godini roksane.
Usledila su pitanja i odgovori i skup, koji je bio dobro posecen, je zavrsen posle skoro 2 h.
