Kajsija

Moje iskustvo je skromno ali možda nešto znači.

Posadio sam jednu sadnicu pre mislim 3-4 godine, porast joj je bio kao ni jednoj, baš bujna i jaka beše....a onda sam shvatio da moram da je presadim što sam i učinio pre dve godine i od tad je jedva preživela i ništa porasla nije. Kalemljena je nisko na džanariku.
Ove godine je imala prvi rod koji je opstao, ništa specijalno ni ukus ni krupnoća mada ova godina nije merodavna, a polovina stabla, tačno 4 od 2 ramene grane se naprasno osušilo negde tokom maja, uveliko već imala list i po koji plod.

Zaključak - bujna sorta, izgleda da loše podnosi mraz (sušenje), plod ne znam zbog nemerodavne godine.

Nisam izneo nešto baš merodavno mišljenje, ko ima konkretnije nek dopuni, ali onako ugrubo mislim da nije vredna rizika sadnje kad već ima toliko proverenih sorti.
 
Novosadske sorte, madjarska najbolja i mozda ova nova DM-1 i kraj
Eventualno to sto kaze Oktopod dupli kalem smanjuje bujnost sa cim kajsija ima problem - veci transpiracioni koeficijent [vise trosi vode] sa duplim kalemom se smanji bujnost krosnje - mozda je cak i najbolji posrednik crni trn [najmanja bujnost]
Nakalemio sam 100-inak crnog trna nije narastao na visinu od 1 m moracu ga ostaviti jos jednu godinu, eventualno da probam par koje su najjace da nakalemim sto vislje pa cu videti jel ima smisla.
 
img20150808171421.jpg


Nije ni sa tim crnim trnom,trnjinom,naivna priča.
Na ovoj slici je standardna trnjina,druga je neka vrsta trnjine ali je plod krupniji i biljka listom i stablom podseca na šljivu,treća je samo poređenja radi, stenlej.
Nisam video do sada kajsiju na crnom trnu ali treba pokušati.
 
Pazi zasad jeste mlad ali kontam da podloga do sadnje u zasadu je stara 3-4 godine i ne verujem da ce stabla jos mnogo rasti
Pored toga imas lepu pricu o novim sortama i kako su ih dobili - pogledaj ceo intervju
Inace rusi kaleme direktno na crni trn, nasi kao nasi dzanarika je mamara, pa su uzeli crni trn kao posrednika.
Generalno crni trn je [govorim o ovom sa sitnim plodovima - ovaj krupniji je mozda hibrid crnog trna sa nekom od domacih sorti] je dosta manje bujna biljka od dzanarike + visoko kalemljenje jos dodatno smanjuje bujnost krosnji
Mora biti manja biljka.
 
Ja sam mislio probati tu Bergeron, kontam možda su francuske ipak bolje nego naše. :ideja:
Prošle godine sam posadio NS4 20 sadnica i NS6 20, to se lijepo omladilo, posadio sam
80 sadnica stenleja pa sam proljetos okalemio neku domaću i NS4 na stenlej, međutim, ništa se nije omladilo što sam kalemio, a neke sadnice stenleja su mi i izmrzle.
Sad kontam šta raditi...
Da li opet kalemiti na ovo što je ostalo stenleja ili probati nešto drugo??
Kalemljenje mi je radio profesionalac, čovjek koji ima rasadnik voćnih sadnica.

Poznaje li neko kakve se sorte gaje po zemljama koje su naprednije od nas pa da uvezemo od njih??
 
Мени је један расадничар рекао да није задовољан са бержероном. Ако будеш ишао у Осијек купи украјинску кајсију форум са Јалте. По истраживањима најбоље је поднијела мразеве 2012. године. Румунија има доста врста кајсије. Многе међу њима добро подносе шупљикавост листа, смолоточину и сушење цвјетова, а то поред бактерије псеудомонас сирингае највише штети кајсијама.

- - - - - - - - - -

Да ми је Румунија мало ближе сигурно бих наручио неколико румунских кајсија да их испробам. А, можда ћу и овако покушати. Из Београда до Темишвара није далеко.
 
Pre nego sam zasadio pre dve godine ove naše ruže,najbolju i rodnu razmišljao sam i ja o tim francuskim sortama.Medjutim odustao sam zbog različite klime,jer oni imaju "tople" često kišne zime,itd.Najhladnije područje gde se komercijalno gaji kajsija je Valais u Švajcarskoj.To je oblast u podnožju Alpa i imaju hladne zime iako su okrenuti delom ka zapadu.Inače imaju 670 ha pod kajsijom,sa 7000 do 8000 tona čine 98 % proizvodnje u Švajcarskoj.Poredjenja radi Grocka ima 1945 ha,Čačak 549, Smederevo 234, Subotica 94,itd.
Ipak sam se rešio za ove domaće :sreca:
Ako ti toliko znači pogledaj ovaj njihov sortiment u tim planinama :) samo ja bi tu dodao i Bergeval,izguglaj.

http://www.abricots-martigny.ch/abricots-du-valais-varietes.html

A pogledaj ih na fb
https://www.facebook.com/pages/abricots-du-Valais-domaine-du-Courvieux-%C3%A0-
Martigny/125756647466651

Pozdrav svima :ppozdrav:
 
Imam u istoj bašti NS sorte i početak cvetanja se ne razlikuje mnogo (oko 3 dana), ali je cvetala mnogo duže pa je uhvatila i toplije vreme kad su počele da lete pčele. Kod nje je bilo ploda na oko 80% sadnica a od 15 drugih je samo jedno drvo normalno rodilo a ostala po neku.
 
Ovih dana kako vadim osusene kajsije(12% vocnjaka) sam definitivno odlucio da sadim samo ns 4 od novosadskih sorti.Najmanje se nje osusilo,tek par komada ,plodovi najlepsi na njoj,stablo ne ,,divlja '' kao ns rodna,ne napada je monilia fruktigana kao ns kasnocvetnu,nema krte grane kao ns 6...I sto je najvaznije sto sam primetio vadeci osusena debla,ima jak koren koji ne ide u stranu i koji nije plitak.Najteze nju iscupam traktorom,koren joj ide uglavnom pravo u dubinu pa samim tim ima vise vlage leti a i to joj daje neku stabilnost.Ove ostale sorte uglavnom po 3 velike glavne zile i to vec na 20-ak santimetara pa je to veliki problem u susnoj sezoni.Eto,nadam se da sam nekom pomogao,dzaba svi profesori kada sam ja za ovih 6 godina koliko imam kajsijar polako shvatio sta i kako treba,sta ne valja ...Knjige sam procitao i sklonio da sakupljaju prasinu...
 
pele je napisao(la):
Ovih dana kako vadim osusene kajsije(12% vocnjaka) sam definitivno odlucio da sadim samo ns 4 od novosadskih sorti.Najmanje se nje osusilo,tek par komada ,plodovi najlepsi na njoj,stablo ne ,,divlja '' kao ns rodna,ne napada je monilia fruktigana kao ns kasnocvetnu,nema krte grane kao ns 6...I sto je najvaznije sto sam primetio vadeci osusena debla,ima jak koren koji ne ide u stranu i koji nije plitak.Najteze nju iscupam traktorom,koren joj ide uglavnom pravo u dubinu pa samim tim ima vise vlage leti a i to joj daje neku stabilnost.Ove ostale sorte uglavnom po 3 velike glavne zile i to vec na 20-ak santimetara pa je to veliki problem u susnoj sezoni.Eto,nadam se da sam nekom pomogao,dzaba svi profesori kada sam ja za ovih 6 godina koliko imam kajsijar polako shvatio sta i kako treba,sta ne valja ...Knjige sam procitao i sklonio da sakupljaju prasinu...
Kliknite za proširenje...

Hvala što si podelio iskustva sa nama.

Samo mi nešto nije jasno kad kažeš:

pele je napisao(la):
I što je najvažnije što sam primetio vadeći osušena debla, ima jak koren koji ne ide u stranu i koji nije plitak. Najteže nju iščupam traktorom, koren joj ide uglavnom pravo u dubinu pa samim tim ima više vlage leti a i to joj daje neku stabilnost.
Kliknite za proširenje...

Zar ta sadnica nije kalemljena na neku podlogu? Da li znaš na koju?
 
Kakve veze sorta ima sa podlogom ,tj korenovim sistemom? I ja sam počupao 30 ari kajsija koje su bile u 8-oj godini i više je neću ni saditi jer kolko god mi razmišljali koja je sorta bolja,koju da sadimo praksa pokazuje da nepostoji ni jedna koja se neće pre ili kasnije osušiti,pitanje je samo jedno dali cemo dok budu zdrave uspeti da uhvatimo jednu dobru godinu da isčupamo uloženo
 
pele je napisao(la):
Podloga je kod svih navedenih sorti je dzanarika...
Kliknite za proširenje...

Moguće je da su se te dve biljke džanarika (koren) i ns 4 (deo iznad kalema) lepo 'složile' i da kajsija lepo hrani koren i obrnuto pa si zadovoljan kako se razvila biljka. Plus tu treba dodati i mikro klimu (uslovi, zemljište...) gde one žive i naravno tvoju brigu i pažnju koju im posvećuješ...

P.S. A kažu (učeni) i da je svaka džanarika/migavac biljka (genotip) za sebe...ako se razmnožava košticom....
P.S.P.S. Sad ti vidi o čemu se radi... i zašto ti je ns 4 najbolja... možda zato što je vojvođanka...:osmeh:...
 
Meni se 10% osušilo, kao bolje preko posrednika ali mislim da je nešto drugo po sredi. Mislim da je najveći problem podloga kod nas.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh