Kajsija

Tip rezidbe je bio sa centralnom vodilicom, doveli smo ovog proleca druge rezace koje su nam preporucili prijatelji iz kraja,kada su dosli videli su zasad i predlozili da predjemo na tip rezidbe u vazu,da predhodno rezanje nije dobro.
Зависи колике су воћке порасле. Ако треба направити неке оштре резове са великим пресецима, ја не бих то урадио. По мом скромном искуству, кајсија је веома осетљива на резање, па у свом засаду избегавам да режем дебље гране, оставим тако, па боље да се притрпи, него после да почне смола и не дај Боже на крају да се осуши. Ја бих наставио тако како је већ формирано, али потражи још неко мишљење од искуснијих.

- - - - - - - - - -

Treba uraditi sve sto je moguce. Antifriz se podrazumeva da posle ne mislim kako nisam probao. Da li je neko u toku mraza orosavao atomizerom iduci po vocnjaku dok traje mraz i brzo dopunjujuci vodu u isti?Vredi li to probati ako bude minusa?
Пеле, не бих те то саветовао. Немам искуство са тим, али мој отац је пре једно 6-7 година баштенским цревом прскао воћке по окућници. Све је измрзло. Мислим да сам читао негде на форуму табела, не могу сад да тражим, а суштина је да ефикасност анти-фрост система зависи од учесталости орошавања у зависности од висине минуса. Колико се сећам, може да помогне и на дебелом минусу, али распрскивачи морају да раде много брже. Ти имаш велики воћњак, плус време док допуниш танк... Е сад, питање је шта би било ефикасније, да ли пробати са тим, или са задимљавањем. Мало пре гледам и смејем се, сваке године, ко о чему - ми кајсијари о временској прогнози :haha:
Мени се први цветови отворили данас.
slika1.jpg
[/URL][/IMG]
slika2.jpg
[/URL][/IMG]

Биће ми жао ако се обистини временска прогноза, удариће мраз кад су кајсије баш најосетљивије.
 
Ја сам јуче попрскао кајсије са плавим каменом и залио са по око 10л воде.

Саднице што сам засадио пре две недеље још увек мирују, нема никаквих пупољака нити било каквих знакова живота а код прошлогодишњих су кренули полако да се јављају пупољци.
 
Danas su mi bili iz osiguranja. Posto sam osigurao kajsije od prolecnog mraza i grada a priznaju stetu ako nastane posle 15. marta dosli su da se uvere da nema ostecenja od zimskog mraza.
Presekli su skoro 30 pupoljaka u raznim fazama i konstatovali da ima stete i od zimskog mraza ali i od onog od pre neki dan ali da su ostecenja manja od 15% i da se to tretira kao da nema ostecenja. Takav zapisnik sam i potpisao.
Nije mi na pamet palo da je moglo biti stete posto zimus dok su kajsije spavale nije bilo hladnije od -18 a pre neki dan je bilo oko -3. Kajsije jos nisu procvetale ali zavisno od sorte su u fazama od nabubreli popoljci do pojava krunicnih listica.
Možeš li više detalja o osiguranju da napišeš? Uslovi, cena, koje osiguranje...
 
Ja sam osigurao kod Winera. Sam kazes na koliku kolicinu hoces ali ne vise od 20t po ha. Oni su odredili cenu od 60 din po kg. Mozes da osiguras samo od grada, to se tretira kao osnovno osiguranje. Stopa je oko 14%. Od mraza moze samo ako si vec osigurao od grada, to je dodatno oko 11%. Odmah placas samo 5% PDV. Ostatak posle berbe. Kod mene su subvencije drzave 70%, kod tebe mislim 40%. Kad platis premiju osiguranju podnosis zahtev drzavi za povracaj subvencionisanog dela.
Prosle godine sam imao grad i procenili su stetu na 65% i ostavili mi kajsije koje sam prodao za rakiju. Kod nas su subvencije vece jer je rizik od grada veliki. Ako te jos nesto interesuje pitaj.
 
Kazu da nevredi
Anti frost sistem sa orosavanjem se projektuje u zavisnosti od toga koliki mraz treba da izdrzi... koliko se secam, to je neka kolicinavode od od oko 5-6mm po satu (tj 5-6l po metru kvadratnom) za recimo mraz od -5 do -6... Ako je manji mraz, manje se dodaje vode, i obrnuto ali postoji racnica za koji mraza koliko vode treba dati na sat....Sustina je da se stalno dodaje voda (dok temperature na preje iznad nule), tj prska se orosavacima po vockama odozgo, koja kad prelazi iz tecnog u cvrsto stanje (tj "ledi se") ona otpusta energiju, tako da je temperatura cveta oko -1 do -2, pa cvet to nekako moze da izdrzi...Inace celo drvo bude puno leda, sloj moze i par centimatera debeo da bude ako se orosava skoro celu noc... Postoji i pravilo kad se pocinje sa orosavanjem, ali raditi to atomizerom ili bilo cime drugim je nemoguce (treeba ti po hektaru 50 do 60 hiljada litara vode na sat prakticno, ako je manji mraz, onda je malo manje, recmo 20 do 30 hiljada litara na sat)
Ko sto vidite, treba vam prilicno veliki sistem za snabdevanje vodom koji moze ceo vocnjak da pokrije sa tom kolicinom vode, ti sistemi se specijalno prave za tu namenu (samo za to su uglavnom, ne koriste se za polivanje posto su rasprskivaci na vrhu vocki pa bi kvasili ceolo stablo i izazivali povecani pritisak bolesti u sezoni) tako da cisto sumnjam da moze da se improvizuje sa necim...

Ko sto su neki preporucili (jeste da malo "zagadjuje" vise, ali sta je tu je, nemamo mi toliko vocnjaka da je to kriticno ko u nekim americkim regionima, gde su nekad takve magle pravili da se danima nista ne vidi od dima i smoga) bolje ti je da napravis manje gomile nekog materijala koji gori (moze trska od kukuruza, mogu raznorazne improvizacije, nekad su stare gume koristili, onda tu je i gas samo sto je on skup, tako da to meni deluje ko najjednostavnoje (nije jednostavno bas ni to) resenje u slucaju nekog mraza... Ali mora sve da se pripremi pre mraza naravno...
Postoje i oni veliki ventilatori, ali oni samo pomazu ako je mraz veliki pri samoj zemlji (recimo par metara od zemlje), tj ako se javi temperaturna inverzija i temperatura na recimo 7-8 i vise metara je pozitivna (za to je primer u pozeskoj kotlini najbolji ali ima i drugih krajeva tipicnih za inverziju) i kad je mirno vreme tj nema vetra i nema ni oblaka... Ako je mraz, i duva iole neki manji vetar, onda nema inverzije, tako da tu ni ventilator ne pomaze, jedino zagrevanje ili orosavanje...
Sve u svemu, zastita od mraza je skupa stvar, i osim ovog gorenja raznoraznog materijala koji moze da se nadje kao otpad u domacinstvu, sve ostalo je po meni komplikovano i skupo..

Po meni, najbolja odbrana od mraza je biranje povoljnog polozaja za vocnjak... znaci ako je kraj brdovit, onda vocnjak treba da bude negde na sredini padine... Ako je na dnu, javljace se nize temperature kad god je hladnije, u dolini moze par stepeni hladnije da bude, a ako je na samom vrhu, onda je problme obicno jak vetar, ali temperature su nesto izmedju sredine i dna brrda, pa je opet bolje nego u samoj dolini...Takodje su neki krajevi vise podlozni poznim mrazevima, Pozeska kotlina (i vecina kotlina u Srbiji) su znatno podloznije poznim mrazevima, pa i to treba uzeti u obzir pri odabiru kulture (znaci, kajsija i breskva kao toploljubive kulture koje rano cvetaju tesko da mogu bez velikih ostcenja da se gaje tamo)...Jabuke su na primer i otpornije na pozne mrazeve, a i cvetaju dosta kasnije, pa je i to nacin borbe protiv poznih mrazeva...

Postoje i neka istrazivanje oko obrade zemlje, gde kazu da je obradjeno zemljiste (bez trave) manje osetljivo na mraz, nego kad je zatravljeno (poenta je da je grejanje gornjih slojeva zemlje, koji se hlade zracenjem u vazduh) slabije zato sto je trava izolator... Takoodje, manje je podlozno mrazu zemljiste koje je tvrdo (da je dobro sleglo ili da nije obradjeno) nego ono koji je izorano u jesen, posto je isti princip, javlja se rastresiti sloj zemlje koji lose provodi toplotu iz dubljih slojeva, pa se povrsinski lsojevi lakse hlade... Sve su to sitnice ali svaka po malo pomaze kad su temperature tu nege na grranici izmrzavanja...
Takodje, ako potoji veci rizik od poznih mrazeva, nije preporucljivo gajiti niska stabla, posto je mraz uvek jaci sto si blize zemlji, i to treba uzeti u obzir pri izboru nacna rezidbe i gajenja..

Ovo gore u vecini slucajeva (osim za orosavanje i delimicno paljenje) vazi za takozvane konvektivne tj radijacione mrazeve, kad je noc vedra, mirna, nema vetra i zemlja se brzo hladi na povrsini ali na 7-8 metara i vise postoji sloj koji je topliji... Ako naidje hladni talas sa severa i donese hladan vazduh, uz vetar i turbulencije pa su i gornji slojevi hladni, onda nista osim orosavanja ne pomaze, pa i orosavanje moze da bude neefikasno...

Eto, malo saveta sta i kako raditi, na zalost vecina su vam beskorisni u ovom trenutku kad vec imate zasad, parcelu, nacin gajenja i sve ostalo vec uradjeno (ali makar znate sta deluje i sto je bitnije sta ne deluje), ali mozda nekom pomogne pri izboru kulture i parcele kad bude hteo nesto novo da sadi...

I za kraj, ovo sto je Sloba uradio, tj osiguranje, je jedan od najbolljih nacina borbe, ali bez subvencija to zna da bude skupo, pa i to treba uzeti u obzir...Pogotovu je skupo za krajeve gde se cesto desava pozni mraz i cesca su ostecenja, zato sto je premija koju placate mnogo veca zbog povecanog rizika...

Evo naso sma i sliku kako izgleda vocnjak (ovo je jabuka) posle rada anti frost sistema...
IMG-20170421-WA0001.jpg
 
Poslednja izmena:
Зависи колике су воћке порасле. Ако треба направити неке оштре резове са великим пресецима, ја не бих то урадио. По мом скромном искуству, кајсија је веома осетљива на резање, па у свом засаду избегавам да режем дебље гране, оставим тако, па боље да се притрпи, него после да почне смола и не дај Боже на крају да се осуши. Ја бих наставио тако како је већ формирано, али потражи још неко мишљење од искуснијих.

- - - - - - - - - -


Пеле, не бих те то саветовао. Немам искуство са тим, али мој отац је пре једно 6-7 година баштенским цревом прскао воћке по окућници. Све је измрзло. Мислим да сам читао негде на форуму табела, не могу сад да тражим, а суштина је да ефикасност анти-фрост система зависи од учесталости орошавања у зависности од висине минуса. Колико се сећам, може да помогне и на дебелом минусу, али распрскивачи морају да раде много брже. Ти имаш велики воћњак, плус време док допуниш танк... Е сад, питање је шта би било ефикасније, да ли пробати са тим, или са задимљавањем. Мало пре гледам и смејем се, сваке године, ко о чему - ми кајсијари о временској прогнози :haha:
Мени се први цветови отворили данас.
slika1.jpg
[/URL][/IMG]
slika2.jpg
[/URL][/IMG]

Биће ми жао ако се обистини временска прогноза, удариће мраз кад су кајсије баш најосетљивије.
Najlepse hvala.
 
Pratimo i dalje prognozu... ima ih oprečnih... preostaje da damo sve od sebe da se borimo sa rutavom bubom i da gledamo u nebo.
 
ZA VUKSAJLA Covece naci cu te i izvesti negde na rostilj IDU MI SUZE NA OCI RUTAVA BUBA PA TI SI APSOLUTNI SAMPION :haha:CUJ RUTAVA BUBA
 
Ja sam postavio dvadesetak plavih posuda. Unutra stavio vode, malo sudomila, po jednu negro bombonu i rastvorenu aromu od jagode... Eno dave se...
Ja ne prskam ni plavo prskanje (okrečim stabla), ni protiv monilije, ni insekticidi (osim šljiva), ni fungicidi (mleko i soda bikerbona) tako da imam za sada samo dva neprijatelja - vremenske prilike (mrazi led) i rutava buba. Mlade su voćke tako da ima i manje cveta pa rutava buba ima uticaja. Kada voćke porastu onda će biti i za njih i za mene... Za mraz nemam rešenja osim da pustim da voćke bude velike pa ako bude prizemni mraz da nešto preostane. Za led takođe. Kiša baš zaobilazi ali tako je kako je...

Čim zakoračim u voćnjak ja sam na dobitku (u smislu zarade).
 
ZA VUKSAJLA Stvarno si me odusevio pa koliko ih upadne u tu tecnost sto si im razmutio i koliko te rutave mogu procentualno da ostete cvet ili plod
 
Prošle godine su mi obrstile pola cvetova na kajsijama i na jabukama i na kruškama. Govorim o mladim sadnicama od po stotinjak cvetova... kruška junska lepotica imala pedesetak cvetova pa ostala dva ploda... obrstile su i jorgovan i mlade šljive, aroniju... Nismo se bili dobro pripremili sa posudama ali sva sreća da je tada cvetao i maslačak pa su išle i na njega... Izlazile oko podne i pravile štetu, ja dok dođem s posla pola njih se nabokalo i otišlo da odmara... preostale sam puckao... krenem i puckam od maslačka do maslačka... pa kad stignem do kraja njive okrenem nazad... Ima u blizini čovek mlade zasade trešnje i višnje... četvrta ili peta godina i taj neki prvi, manji rod je branio tako što je angažovao celu familiju da skupljaju bube...

Ove godine ima po dvadesetak +/- buba po posudi... dobra stvar je što cveta i migavac pa je tamo verovatno navala...
 
Solitarne pčele. Rade svoj posao. Oprašuju i kada vreme hladnije. I oprašuju cvetove kruške koje pčele medarice slabije posećuju.
 
Opet ja, da li je vreme prskanja kajsije.
Interesatno gledam program zastite bilja galenike I Chemical Agrosava I nemaju program za kajsiju, imaju visnju tresnju I sljivu.

Prskacu Chorusom I da li da stavim neki insekticid I da li nesto protiv suljikavosti I plamenjace mozda mankozeb.
Prosle godine sam prskao kubk plus I mislim dimetogal
 
Ok a visnje mi nisu jos pocele da cvetaju .
Sta se tice sljiva tk oceli pupoljci da bubre.
Sta sa tim da radim, pada mi na pamet da cekam pa onda kajsije kada bude precvetavale opet da ih oprskam sa visnjama I sljivom zajedno.
 
Ok a visnje mi nisu jos pocele da cvetaju .
Sta se tice sljiva tk oceli pupoljci da bubre.
Sta sa tim da radim, pada mi na pamet da cekam pa onda kajsije kada bude precvetavale opet da ih oprskam sa visnjama I sljivom zajedno.

To da čekaš, pa oprskaš sve u jednom prohodu ima svoju cenu i niko ti je neće izračunati, a isto tako je neozbiljno tražiti savet šta da radiš.
Ništa lično, ali je svakako isto tako neozbiljno samo kucati po tastaturi i nabijati broj postova.
Kakva šupljikavost, kakvi bakrači, imaš voće već duže vreme, pa da si za svaku poruku naučio nešto novo, znao bi gradivo odlično.Plamenjača?
Opet kažem nije kasno, niko od nas nije sveznalica ali nije ni toliko lenj, ima literature koliko god pa lagano i bez blamiranja.
 
Nazad
Vrh