Lično mislim da je budućnost kajsije, ako ne i celog savremenog voćarstva u nekoj možda daljoj budućnosti upravo u prošlosti, u starim sortama i starom načinu kalemljenja. Hrana će biti toliko tražena na planeti da neće više biti bitno roksana, kečkemetska ruža ili sitna domaća, bitno da je hrana.
Ako ja kod kuće imam stabla starih sorti od kojih neka imaju preko 35 godina (moj otac kad je ženio majku ta stabla su bila tu u punom rodu, a ja imam 35 godina), ako to stablo daje SVAKE GODINE preko 50 kilograma lepih kajsija, pri tom je bilo i jako stradalo od monilije jer nije prskano pa sam ja tek prošle godine dobrano orezao i skinuo sve suve grane i sada ih više nema jer sam prskao, ako to stablo daje pun rod već u 5-7 godina, barem 30 kila ne mora preko 50, o čemu mi dalje da pričamo.
Potrebno je samo još naći i domaće sorte, otporne na mraz kao što su ove moje, ali da su pogodne za transport pa time i primamljive hladnjačarima za izvoz, a to je domaća ruža (Zaklopčanka, Begaljička).
Ako idemo ka novim sortama, imaćemo kao i svi ovde na forumu situaciju da beremo jednom u 3 pa možda i 4 godine, a ostalih godina krajem marta početkom aprila da plačemo nad sitnim zelenim plodićima koji leže na zemlji usled mraza.
Tako da kad se sve sabere ja lično uopšte ne vidim poentu kajsije na slabije bujnim podlogama, osim kod onih koji žele godinu dve dana ranije da dođu do punog roda, a da krče zasad 10-20 godina ranije što je suludo.
Špalir na breskvi nije potreban, stoje one same i nose veliku krošnju, ako se misli na lakše povijanje grana, da ima za šta da se veže, to je jedina poenta špalira.
, samo mi se javi u inboh da ti poklonim kad povadim sadnice
