Dunja

yugomaniac

Novajlija
Učlanjen(a)
4 Nov 2009
Poruka
2
Lokacija
Ramilug, Kosovo
Planiram da zasadim 20 ari pod dunjom, zbog proizvodnje rakije. Koji tip dunje preporucujete, kao i saveti za sadnju, zastitu i sve ostalo su dobrodosli.

1_52631058_dunja.jpg


Sadnja dunje je interesantan tekst, ali prilično uopšten.
 
Odg: sadnja dunja

Izgleda jos nikog. Ionako sam planirao to ili na jesen ili u prolece, jer hocu na vreme da prikupim sto vise informacija o dunjama.
 
Odg: sadnja dunja

Имате две врсте дуње у Србији - Лесковачку и Врањанску. Имам књигу о њима али је код друга, дао сам му да се мало образује. Кад се врати књига добићете карактеристике.
 
Odg: sadnja dunja

МИЛАН je napisao(la):
Имате две врсте дуње у Србији - Лесковачку и Врањанску. Имам књигу о њима али је код друга, дао сам му да се мало образује. Кад се врати књига добићете карактеристике.
Nema sta da se razmislja> Ja imam leskovacku i malo vrenjske za oprasivanje. Prezadovoljan sam. Inace jesenas sam podigao nov vocnjak sa oko 230 sadnica Leskovacke i oko 30 Vranjske.
 
Odg: sadnja dunja

На колико си оставио размак између стабала ?
 
Odg: sadnja dunja

МИЛАН je napisao(la):
На колико си оставио размак између стабала ?
Po redu sam stavljao na 3 metra, a od reda do reda 4.5 metra.
 
Odg: sadnja dunja

Slazem se sa didi79 i jos bih dodao poboljsana piramida uzgojni oblik. Odnos bi trebao da bude leskovacke 6: vranjske 2
 
Odg: sadnja dunja

Zaboravio sam reci da sam sadio unakrsno red od reda , hocu reci "cik-cak".ja sam naprimer na 200 sadnica leskovacke stavio 30 vranjske.
 
Odg: sadnja dunja

Fenkare ako ides na rastojanje 5x4,5 moze da ti stane 440/ha uz piramidalni uzgojni oblik
 
Odg: sadnja dunja

Pratim temu duže vremena, jer planiram sadnju dunje u neko dogledno vreme (možda čak na jesen). Prenosim Vam neko svoje znanje, kao i saznanja sa drugih foruma, sa ciljem da imate što više kvalitetnih informacija i da kvalitetno odradite sve pripreme, samu sadnju, kao i kasnije održavanje voćnjaka.

1. Obavezno uraditi analizu zemljišta (za registrovana domaćinstva besplatno). Na osnovu toga, stručnjaci će vam dati preporuku koje agrotehničke mere, odnosno, meliorativno đubrenje treba primeniti i koje sorte dunje izabrati.

2. Odluku o tome koju vrstu sadnje primeniti treba doneti, pre svega, na osnovu toga da li će se koristiti podsticajna sredstva koja daje MPVŠ (Ministarstvo poljoprivrede, vodoprovrede i šumarstva), jer postoje odredjeni standardi u pogledu sadnog materijala i gustine sadnje.
Što se tiče izbora sortimenta za dunju - stučnjaci preporučuju ili Leskovačku dunju na vegetativnoj podlozi BA 29 koja ne zahteva više sorti za oprašivanje (dipl. ing. Milorad Jocković), ili Leskovačku i Moravu, ali i bugarske veoma rasprostranjene sorte Trijumf ili Asenica (Zlatica Krsmanović, dipl.ing. voćarstva i vinogradarstva).

3. Ako konkurišete za podsticajna sredstva koje daje MPŠV minimalan broj sadnica po hektaru je 600 komada, odnosno razmak sadnje 4x4m. Ako ne koristite preporuka je razmak sadnje 5x4m - lakša mašinska obrada zemljišta.

4. Postoji vladina odluka da se tokom 2010. godine finansira podizanje voćnjaka do 1 ha. Jedini uslov je da je registrovano gazdinstvo (bez obzira na PIO fond), tako da možete podneti zahtev za podsticajna sredstva.
Država daje povraćaj za sadnicu dunje kategorije Standard i Standard SA 80 din/sadnici i za sertifikovanu sadnicu dunje 200 din/sadnici (dipl. ing. Milorad Jocković).

5. Inače, savremeni plantažni zasadi za intenzivnu proizvodnju zahtevaju jesenju sadnju novih zasada, pridržavanje svih agro i pomo-tehničkih mera, vodeći računa o ubacivanju sorata oprašivača, gde je to potrebno.


6. Dunja je vrlo skromna što se tiče zahteva za vodom, čak joj voda može naneti više štete nego koristi, jer poznato je da dunje, u početku, ne rastu bujno i da ih ne bi trebalo zalivati da im korjen ne ostane suviše plitak. U periodima velikih suša, kada je zalivanje neophodno, voditi računa da je koren dunje veoma razgranat i da su žile pijavice dosta udaljene od stabla, pa i zalivanje treba tome prilagoditi.

7. Dva najveća neprijatelja dunje su entero bakterije Ervinia (Erwinia amylovora) i Monilia (Monilia fructigena) koji se sprečavaju redovnom upotrebom sredstava zaštite u periodu mirovanja i vegetacije. Pošto dunja važi za jednu od najbolje olistalih voćaka, mora se paziti na provetrenost krune, što podrazumeva primenu pravilne rezidbe, jer provetrenost krune veoma preventivno deluje na pojavu ovih bolesti. U predloženoj gustini sadnje, od 4x4 ili 5x4 metra, pravilnim formiranjem kotlaste ili piramidalne krune u toku podizanja voćnjaka, posebna pažnja se obraća na obrazovanje primarnih, sekundarnih i ostalih grana, sa akcentom na pravilanom rasporedu. Neki stručnjaci preporučuju i orezivanje na vazu sa tri max. četiri vodeće grane.

8. U Evropi Turska je najveći proizvodjač dunja, ima puno foruma na Internetu, ali problem je (ne)znanje jezika, mada može da se nadje dosta toga na engleskom.

Biće mi drago, ako sam bar malo pomogao!

:ppozdrav:
 
Odg: sadnja dunja

talianu je napisao(la):
Maestro a jel izašla uredba za podizanje novih zasada, ja je nisam ni video a ni čuo!
Uredba jos nije izasla. Ja imam jednu verziju koju sam preko PP dobio od gospodina Nadlackog i kako je on rekao nada se da ce to biti i konacna verzija. Javi mi se preko privatne poruke pa cu ti objasniti vise detalja.
 
Dunja je za sve nas poznata voćka, i svi smo je imali prilike videti. Ali sad sam pokrenuo ovu temu o gajenju dunja, pošto sam čuo podatak da je za 1 litru rakije od dunja potreba količina od 100 kg dunja. Pošto je za tako malu količinu rakije potrebno toliko mnogo ploda, verujem da u Srbiji imaju i neki veći zasadi dunje.
 
Odg: Gajenje dunja

Dobra je tema. Dunja je kao vocka dosta deficitarna kod nas a velika je potraznja. Mislim da vecih komercijalnih zasada nema i da sve svodi na individualne zasade koji podmiruju potrebe domacinstva. Bespotrebno je zapustena u nasem narodu iako je poznato da je prirodni lek, da se moze koristiti za razne vidove prerade. Sto se tice podatka za dobijanje rakije on nije tacan. Ako je stvarno tako onda bi se 1lit rakije prodavao za 3000 dinara. Moj komsija dobije malo manje od 10 litara na 100kg dunja. Mada ja mislim da bi se moglo dobijati i vise i to bez dodavanja secera kada bi se koristili kvasci u vrenju(kvasci koji se koriste u vinarstvu)
 
Odg: Gajenje dunja

I ja se slazem sa pavletom i nije stvar sano u selekcionisanim kvascima nego jos u gomili sitnica. Takodje ne moze se peci na prolece od jeseni kao sljiva t.j. ne kad nama odgovara nego kad joj je vreme kao uostalom i kruska i drugo voce ali mi volimo sve da radimo u duhu tradicije...
 
Odg: Gajenje dunja

Има више сорти дуња,неке су "суве" а неке су и врло сочне.па сад од којих се прави ракија зависи и количина исте,као и њен квалитет.
Има техника за "добијање" одличне ракије од дуња али се они не налазе у уџбеницима ни приручницима, поготову не рецепти за ЗЛАТНУ МЕДАЉУ(или били коју медаљу).

За сваки посао треба имати одређену количину новца,па тако и за справљање врхунске ракије од дуња.
За сваки посао треба имати одређено знање и савладану вештину

Пробао сам ракију која је награђена ЗЛАТНОМ МЕДАЉОМ.Ништа не пече,не жеже,не заудара на џибру,ипосле
попијеног гутљаја имао сам утисак да у устима имам парче зреле дуње једно два три минута.
 
Odg: sadnja dunja

Zahvaljujem MAESTRU na informacijama, a interesuje me jedan detalj: parcela na kojoj bih sadio dunju je prilicno nagnuta, i sto je logicno, okrenuta potoku, pa i mrazevi znaju tuda da kasno prodju. Interesuje me kada dunje pocinju sa vegetacijom? Imam utisak da dunja lista medju poslednjim vockama? Da li se varam?
 
Odg: Sadnja dunja

@BP

Ako ovih dana pogledate, videćete da je je većina voćki uveliko precvetala, a dunja tek počela da cveta, i to prvo Vranjanska (tzv. dunjci - oprašivači), odmah za njom i Leskovačka (još uvek u fazi pupanja - ali će i ona brzo da razvije cvetove). I kaže stari narod: "Kada dunje cvetaju - obavezno mora da padne kiša" (već par godina to pratim i tačno je 100%).

Što se tiče parcele, pročitao sam na više mesta da stručnjaci savetuju da se voćnjaci dunja sade na parcelama sa nagibom (strminom). Jasno da to ne treba da bude veliki pad zbog eventualne mašinske medjuredne obrade, branja i uopšte pristupa.

100% zaštita od mrazeva ne postoji, ali su veoma retki u drugoj polovini aprila kada dunje najčešće cvetaju. Iako se pojave, nisu nekog velikog inteziteta (minusa), pa se možda taj deo parcele (bliže potoku) može zaštititi paljenjem već pripremljenih gomila slame i tsl. Samo kao ideja, mada sam čuo da postoje i neka sredstva kojima se pre eventualnog mraza može poprskati da bi se pupoljci i cvet zaštitili?!

:ppozdrav:
 
Nazad
Vrh