Bane, donekle si u pravu ali zemlja u Vojvodini je pogodna za sejanac a ne za dunju. Plus kad se odradi dobro razvođenje, ne mora ni da bude puno manji rod. A voćnjak mu traje 2 puta duže nego na dunji. Ja sam imao stari voćnjak pretežno na dunji, mada je bilo stabala i na sejancu. Sejanac mnogo obilnije rađao, a da ne pričam da su stabla na sejancu bila još u kondiciji i kad smo čupali voćnjak. Dunje je pola već bilo počupano predhodnih godina.
Plasman kruske
- Začetnik teme bane30
- Datum pokretanja
Eto ja sam pre dva meseca posadio 1200 komada na dunji iako su parametri kreca visi, oko 9 i to sam uradio mimo preporuke iz Rume gde sam radio analizu. E sad koliko sam shvatio hloroza se moze da kazem leciti ako je bude. Sa druge strane ostali faktori su izuzetno povoljni, klima, osuncanost, vodopropustljivost, nadmorska visina itd. Sadio sam jako gusto, 3x1,2 metara i ici cu na vitko vreteno koliko budem umeo. Da sam sadio na sejancu mislim da bi prinos bio dosta manji. Sdruge strane strucni ljudi iz rasadnika u Lazarevcu su mi rekli da je dosta bitan da ne kazem jos bitniji od kreca vrednost Ph koji je kod mene skoro pa savrsen oko 7 i da oni imaju konstantan problem sa niskim Ph. To se u principu poklapa sa pisanjem Evice Mratinic u njenoj knjizi "Kruska" koja je definitivno najobimnije i najbolje stivo koje sam ja nasao na ovim prostorima. Malomsam odlutao od osnovne teme a to je mogucnost prodaje koje zavisi od mnogo faktora, izbora sorte, kvaliteta plodova i naravno godine. Podatak koji je Njoko izneo iz njegove prakse je za mene jako vredan jer to nigde nisam mogao da pronadjem.
Koja je to površina u pitanju i šta si sadio od sortimenta? I gde ti se nalazi njiva? Očigledno je da nije u celoj Vojvodini ista zemlja, jer kod nas je drugačiji PH. Mi smo stalno imali problem sa hlorozom, ali smo kupili već formiran voćnjak u punom rodu, tačnije pred kraj eksploatacije.
kanački
Član
potrebna mi je ova knjiga u elektronskom obliku , ako je neko ima neka mi posalje PP , hvala i izvinite na
Ako si u Rumi jako smo blizu, meni je njiva u Krusedolskom Prnjavoru. Povrsina je 54 ara stim da je oko 9 ari otpalo na puteve posto nije pravilna. Sadio sam 1000 vilje , 100 santa marija i 100 karmen.
Za knjigu ne znam da li ima u elktronskoj formi a bez ljutnje ne bih je dao ni bratu rodjenom. Ako ne uspes da je nabavis nacemo se negde Ns ili slicno pa prekopiraj, toliko mogu.
- - - - - - - - - -
Evo je moja analiza od jula ove godine 0-30cm PHuH2o 7.14, PHu nKCI 6,84, CaCO3 9,20, Humus 1,55, Azot 0,1024, P2O5(fosfor) 4,1, K2O 19,6! Jako posna zemlja ja bih rekao, zbog toga planiram da uradim analizu na prolece ponovo da vidim jesam li sta popravio jer sam bacio 40 tona stajnjaka i 8oo kg lako rastvorljivog fosfora koncentrovanog(malo slabiji o Mapa) i kalijuma.Od 30-60 su parametris slicni sem sto je krec 15,48 sto je vec poprilicno ali na preporuku rasadnicara ja sam bacio djubrivo i nisam rigolovao nego orao na 45 cm otrilike pa ce mo videti jesam li prebacio taj krec gore a nadam se da nisam u svakom slucaju mislim da sam popravio zemljiste!
Za knjigu ne znam da li ima u elktronskoj formi a bez ljutnje ne bih je dao ni bratu rodjenom. Ako ne uspes da je nabavis nacemo se negde Ns ili slicno pa prekopiraj, toliko mogu.
- - - - - - - - - -
Evo je moja analiza od jula ove godine 0-30cm PHuH2o 7.14, PHu nKCI 6,84, CaCO3 9,20, Humus 1,55, Azot 0,1024, P2O5(fosfor) 4,1, K2O 19,6! Jako posna zemlja ja bih rekao, zbog toga planiram da uradim analizu na prolece ponovo da vidim jesam li sta popravio jer sam bacio 40 tona stajnjaka i 8oo kg lako rastvorljivog fosfora koncentrovanog(malo slabiji o Mapa) i kalijuma.Od 30-60 su parametris slicni sem sto je krec 15,48 sto je vec poprilicno ali na preporuku rasadnicara ja sam bacio djubrivo i nisam rigolovao nego orao na 45 cm otrilike pa ce mo videti jesam li prebacio taj krec gore a nadam se da nisam u svakom slucaju mislim da sam popravio zemljiste!
Razmak je 1.5x4metra ili jedan experimentalni dio 0.75 ali je to preusko za bilo kakav uzgojni oblik čak i vitko vtreteno.
1,5 jutra 1100komada krušaka,da naglasim bez navodnjavanja,što se ove godine mora promjeniti jer nema prave proizvodnje bez navodnjavanja,da imam za minimalno 1/3 bi rod bio veći.
Jesam u Rumi a njiva je još bliže u pavlovačkom ataru između Rume i Pavlovaca. Ja sam isto želeo da sadimo na dunji ali me je otac koji je i dipl. ing. agronomije ubedio da ta zemlja nije pogodna za dunju. Inače, svi u Rumi i okolini su koliko ja znam sadili na sejancu. Pošto si i ti sadio pretežno vilju, eto prilike da za 5 - 6 godina uporedimo prinos i održavanje uopšte na jednoj i drugoj podlozi. 
Da, u tom slucaju onih 20-ak kg po stablu i nije nedostizno.
Hm, ok zavisi kako gledas i uvek i za sve mozes naci razloge za i razloge protiv, nije to nista sporno i mogu se oko toga sloziti sa tobom. Medjutim, ako si proizvodjac u EU, to znaci da ti sleduju odredjena sredstva iz raznih subvencija i sl. Takodje, imas poprilicno uredjeno trziste, relativno cistu pricu sto se tice naplate (ukoliko radis sa ozbiljnim firmama u EU), nize bankarske kamate. Ali to istovremeno znaci i da imas neke obaveze. Ne mozes da kazes, super mi je da dobijem sve pozitivno ali ono sto mi ne odgovara e to necu nego cu kako ja hocu. A o tome se ovde radi. Svi kukaju kako EU ima subvencije, daje razne druge podsticaje, kako su uredjeno trziste, kako ne mogu trgovci da te zavlace za placanje, ali istovremeno niko ne prica o drugoj strani. Da tako uredjen sistem nosi i obaveze koje nisu male, ali obezbedjuju da sistem funkcionise. Eto na primeru te rakije, imas sa jedne strane proizvodjaca koji je registrovan, placa sve dazbine itd. i cija je cena kostanja zbog toga npr. 100 din/L. A sa druge strane imas nekog lika koji je na divlje dovezao kazan iz Srbije, ne placa nikom nista i njegova cena kostanja je npr. 50 din/L. Hipoteticki da kazemo da obojica proizvode rakiju istog kvaliteta, dakle da ne uzmimamo u obzir sto taj drugi moze da trpa u svoju rakiju sta god mu padne na pamet. Taj lik svoju rakiju opusteno moze da proda po ceni koja je proizvodna cena ovog prvog i da ga otera u propast. Namerno sam karikirao cifre, ali sustina je jasna. I sad ti meni reci da je to u redu? Nije, jer na taj nacin ne unistavas jednog proizvodjaca nego unistavas sistem koji stiti sve ucesnike.
Slicna je prica i kod nas u Srbiji, dugogodisnje neracionalno ponasanje i drzave i proizvodjaca je dovelo do toga da ne postoji sistem. Ne postoji nikakva sigurnost, ne postoji ozbiljno trziste nego se gotovo sve svelo na trange-frange trgovinu. Sto je posebno izrazeno u poljoprivredi. To povlaci visok poslovni rizik i ogromne kamate banaka koje se time stite. I to se nece promeniti dokle god i jedni i drugi ne pocnu da najbolje sto umeju rade svoj posao.
Na primeru te rakije, time sto ce pojedinac da proizvede i stavi na trziste rakiju proizvedenu mimo bilo kakvih propisa ne nanosi stetu samo drzavi, vec najvise svima nama zajedno pa i sebi. A zasto? Zato sto je time mozda doveo u pitanje opstanak neke firme koja je zaposljavala odredjeni broj ljudi, placala poreze i doprinose i otkupljivala sirovinu od seljaka. I sta smo time dobili? Povecanje nezaposlenosti. Gubitak prihoda u budzetu iz kojeg sa druge strane svi ocekuju da im se nesto da, pa i taj pojedinac koji bi da izigra propise. I propadanje preradjivacke industrije sto dovodi do potpunog urusavanja trzista, sto nam se uveliko desava kod npr. industrijskog povrca. Ovaj primer lako mozes da primeniti na primer trgovine kruskom, samo sa jedne strane imas nakupca koji ulozi kes i ne placa nista drzavi a sa druge strane imas legalnu firmu za trgovinu koja placa sve zivo.
Dakle, ne branim ja nikoga ovde, niti imam nista protiv bilo kog pojedinca koji pokusava da prezivi ali isto tako ne mozemo se stalno pozivati na zapad kada pricamo o pravima ali zanemarivati da ta prava nose i odredjene obaveze i za njihovo neispunajvanje traziti izgovore. Jer nas je to trazenje izgovora i stalno prebacivanje krivice na druge i dovelo ovde gde smo kao drustvo i kao drzava.
Dakle, razumem ja tebe sta pricas i jasno mi je da si ti, kao i vecina nas ogorcen na drzavu. Ali isto tako, razumem da ukoliko zelimo da zivimo bolje neke stvari moraju da se urade, koliko god one nepopularne bile. Samo je problem sto narod nece, a politicari ne smeju zbog straha da ne izgube vlast.
I kada sam rekao krs rakiju, tu sam mislio na likove koji prodaju neki alkohol koji je opasan po zdravlje, a ako dozvolis prozvodnju mimo kontrola neminovnost je da ce se i to desavati. To moze da bude jedan od 1000 ali ce on kostati zdravlja i mozda zivota mnoge. A to nije zanemaljiv problem, ali da ne duzim da ne bi smo totalno otisli u
Logicno je da je pH bitniji od sadrzaja kreca, zato sto on mnogo vise utice na usvajanje elemenata iz zemljista od sadrzaja kreca koji inace mozes mnogo lakse popraviti nego pH vrednost. Slazem se za evicinu knjigu. Ja nazalost nikako da je nabavim.
Inace, naleteh skoro na sajt cenoteka: http://cenoteka.rs/index.php#cat=voce-i-povrce&sub=voce
Pogledajte cene koje navode za Abatu fetel u ovim najvecim maloprodajama kod nas od 159.99-179.99. Moracu da proverim koliko su tacni samo kad budem stigao da pogledam po radnjama. Video sam pre neki dan da u MAXI-ju imaju i Vilju ali sam zaboravio da pogledam cenu. Svakako, ako bi neko uspeo da sacuva krusku dovoljno dugo, ocigledno da bi mogao da sasvim solidno prodje.
@ Liskovac mislim da je kod nas u Srbiji veći problem dugogodišnje neracionalno ponačanje države i forsiranje Tajfuna na račun nas malih proizvođača. Evo mi smo dobili subvenciju za podizanje protivgradne mreže ali smo od nje odustali. Prvo su prodavci protivgradne podigli cene za iznos subvencije i više, pa su nam iz ministarstva još rekli da mi to sve treba da isfinansiramo pa će nam oni vratiti subvencionisani deo posle provere da li smo sve uradili kako treba. Čak i da prođemo sve provere po podizanju zaštite u voćnjaku, ko nam garantuje da neće reći da nemaju dovoljno para u budžetu ili nešto slično. Ovi što su podigli stotine hektara jabuka po Sremu sigurno nisu imali te probleme. Spominješ nakupce i legalne trgovce. Neću da branim nakupce, ali oni bar odmah plate robu a ovi legalni posle 180 dana uz sve podršku države. A većina tih legalnih tj. megamarketi su firme sa zapada. Što se onda i ovde ne ponašaju kao kod njih na zapadu? Nego da ne idemo više u OFF, prekidam ovu raspravu.
@ Njoko to je ako sam dobro izračunao nepunih 19 tona na nepun hektar, što je po meni odličan rod s obzirom da nemaš zaliv. Sa zalivom možeš doći i do 30 tona/ha, što je i po knjigama odličan rod.
@ Njoko to je ako sam dobro izračunao nepunih 19 tona na nepun hektar, što je po meni odličan rod s obzirom da nemaš zaliv. Sa zalivom možeš doći i do 30 tona/ha, što je i po knjigama odličan rod.
Sto se tice navodnjavanja slazem se u potpunosti. Sto se tice razmaka bice da sam ja bas preterao citajuci knjige... Malo sam se skenjao al sta je tu je boricu se kako znam i umem. Hvala u svakom slucaju.
kanački
Član
koliko sam uspeo da pratim sve, ti Bane imas na dunji i razmak od 1,2m sto po meni nije strasno , a kolega Njoko na sejancu 1,5m ili sam pomesao kolege , podloge i razmake 
Bane, nisi po meni preterao što se tiče razmaka između stabala, ali je taj razmak između redova problematičan. Pošto je u pitanju manja površina, moći ćeš to da obrađuješ nekim jako malim traktorom. Verovatno će i ferguson bez kabine tu moći da prođe, kad voćnjak bude u punom rodu.
koliko sam uspeo da pratim sve, ti Bane imas na dunji i razmak od 1,2m sto po meni nije strasno , a kolega Njoko na sejancu 1,5m ili sam pomesao kolege , podloge i razmake
Moja je na dunji, na sijancu daje puno više ali mislim da je čak i vitko vreteno od 2.5 metra malo za razmak za sijanac,kakav to porast i žile ima ako je u odličnoj kondiciji i ako su sve agrotehničke radnje poduzete kako treba je nezaustavljivo i čak 2 zelene rezidbe je malo da se suzbije prirast,jedino pomaže uporaba fitohormona za smanjenje rasta.
@Bećarina pusta Vam može najbolje reči koliki je višegodišnji prinos,znači tokom niza godina kada je primjenjena sva odgovarajuča agrotehnika i zahvati+ navodnjavanje ipak on je veliki proizvođač.
Još nešto što smo jako zabaoravili u proizvodnji kruške je sortna karakteristika opadanja plodova prije tehnološke zriobe i junskog opadanja i kruškina buha koja može desetkovati nasad sa 30 tona po he na 10 tona ako nismo uspili buhu srediti,a to je najkritičnije pred skoru berbu ako buha uzme velike količine hrane i usljed toga opadnu plodovi dok su još jako zeleni i nisu niti za berbu za hladnjaču niti za nadozrevanje za rakiju.
tako se meni ove godine dogodilo na pastorčici.
za smanjenje opadanja plodova se koristi jedan preparat, kruskina buha se drzi pod kontrolom redovnim prskanjima
gajenje kruske nije hobi posao, posle dunje ide kruska pa vise praznih mesta, pa jabuka itd (sto se tezine gajenja)
a gde je na sve to ervinija?
sadnja bez navodnjavanje ?, ko o tome jos ozbiljno razmislja, propast u najavi
gajenje kruske nije hobi posao, posle dunje ide kruska pa vise praznih mesta, pa jabuka itd (sto se tezine gajenja)
a gde je na sve to ervinija?
sadnja bez navodnjavanje ?, ko o tome jos ozbiljno razmislja, propast u najavi
Potpuno tacno. Narocito ako uzmemo u obzir rastuci trend prosecnih godisnjih temperatura vazduha, porast broja vrelih dana sa jedne strane i sve cesce pojave susnih perioda sa druge strane. Ako na to dodamo da vocnjaci, cak i u visokointenzivnoj proizvodnji, treba da radjaju 15-20 godina, onda je jasno da svako zasnivanje vocnjaka bez sistema za navodnjavanje predstavlja veliki rizik.
Cak i da uzmemo da je zbog novca nemoguce u prvoj godini obezbediti adekvatan sistem za navodnjavanje, mozda bi bilo racionalnije podici manju povrsinu ali uloziti u navodnjavanje odmah na pocetku nego podici vecu povrsinu bez navodnjavanja pa naknadno dodavati navodnjavanje kada se sakupe sredstva. Pre svega zato sto ukoliko biljka ne dobija dovoljno vode a samim tim i hraniva u toku ubrzanog razvoja u prvih nekoliko godina po sadnji to istovremeno znaci manje prinose i vecu osetljivost biljaka kasnije, ali i kasniji ulazak u rod u nekim situacijama. A sa aspekta plasmana plodova iz ovakvih vocnjaka, treba imati u vidu da neretko takvi plodovim imaju problem sa kvalitetom i cuvanjem zbog losije ishrane i podlozniji su pojavi fizioloskih bolesti. Ovde naravno mislim pre svega na proizvodnju za na vecim povrsinama za trziste. Proizvodnja na okucnici za svoje potrebe se moze raditi i bez sistema za navodnjavanje, ali isto trazi dodavanje vode, samo sto se to onda moze raditi manje redovno i rucnim zalivanjem.
Ja bih otisao toliko daleko pa rekao da je pametnije uzeti kes i otici u kockarnicu nego ga uloziti u vocnjak bez navodnjavanja obzirom na klimatske promene kojih smo svedoci poslednjih nekoliko godina i koje ce tek dolaziti do izrazaja u narednim godinama.
Sve što si napisao stoji, ali ja sam imao 30 godina star zasad, pa nisam propao, čak smo i uvećali površinu od profita sa istog. Zaliv je bio postavljen zadnjih 3-4 godine pre vađenja. Normalno, nema spora da je zaliv pun pogodak, čak je @Njoko i rekao da će ove godine postaviti zalivni sistem.
Poslednja izmena:
uzunche
Član
Nisam se ukljucivao u raspravu ali pratim sve vreme jer je jako zanimljiva tema i prepiska. Mozda sam negde propustio tu informaciju ali me zanima da li imas svoj vocnjak pa pises iz iskustva ili imas neku drugu delatnost vezanu za krusku? Nemoj pogresno da me shvatis ne pitam sa namerom da osporim neciji stav vec upravo iz ciste znatizelje.
Pozdrav veliki!
Sve što si napisao stoji, ali ja sam imao 30 godina star zasad, pa nisam propao, čak smo i uvećali površinu od profita sa istog. Zaliv je bio postavljen zadnjih 3-4 godine pre vađenja. Normalno, nema spora da je zaliv pun pogodak, čak je @Njoko i rekao da će ove godine postaviti zalivni sistem.
Pazi, do pre desetak godina u Srbiji si mogao da gajis voce bez navodnjavanja, mada je pitanje i tada koliko je bilo ekonomske isplativosti (kada bi stavio sve na papir) jer je to uglavnom poskupljivalo proizvodnju zbog gubitka odredjenog dela prinosa. Doduse, tada je i konkurencija bila manja jer nije bilo proizvodjaca poput Poljske. Ali opet kazem, ranije si i mogao da gajis voce bez navodnjavanja jer su to dozvoljavali klimatski uslovi. Po nekim podacima, na ovom podrucju u periodu od 1970 do danas belezi se stalni porast temperature od oko 0.40 stepeni celzijusovih po dekadi, sto je znatno brzi porast od onog koji smo imali do 1970. Ali podizati zasad u ovom trenutku i ne uraditi sistem za navodnajvanje jeste kockanje. Svedoci smo porasta prosecnih temperatura sa pojavom duzih susnih perioda na ovim nasim prostorima usled klimatskih promena. Uz sve to sve je cesca pojava drugih oblika nevremena (grad, oluje, jake kise). Sve ove pojave, najverovatnije ce samo postajati jos izrazenije u narednim godinama i decenijama. Seti se da je osamdesetih bilo jako toplo kada bi temperatura dostigla 35 stepeni celzijusovih. Dok poslednjih godina mi 35 stepeni prihvatamo zdravo za gotovo a sve je vise dana sa temperaturama oko 40 stepeni. E sad, sto bi rekao jedan moj profesor svojevremeno: Sve moze, samo je pitanje koliko kosta i da li se isplati
Mozes ti gajiti jabuku i na npr. 1000 ili 1200 m nadmorske visine ali je pitanje kakav ces rod dobiti. A proizvodnja za trziste je biznis kao i svaki drugi i samim tim mu se mora tako i pristupati. Mozes da smanjis rizike koliko je u tvojoj moci ili da ih ignorises, ali onda ne treba te cudi ako dozivis finansijski gubitak ili drugi imaju konkurentnije cene, a nama se upravo to dogadja u odnosu na recimo Poljake, Italijane itd.Dakle, nije bitno sta je moglo prethodnih 30 godina, nego kako treba raditi u narednih 30 godina jer ce novi zasadi tada donositi prinose.
Sta ima tu pogresno da se shvati, ti pitas ja odgovorim, nemam ja sta da krijem
Nazalost nemam svoj vocnjak, iako bih se rado povukao u neko malo mesto daleko od buke i trke Beograda. Tako da se nadam da ce ga biti, kada se za to steknu uslovi, kao sto sam rekao u predstavljanju. Inace, inzenjer sam vocarstva. Tokom studija sam se uporedo interesovao za standarde kvaliteta u poljoprivredi i pomalo se samostalno edukovao na tu temu. Nekoliko godina sam se aktivno bavio zastitom zivotne sredine, sto me i danas interesuje ali ne stizem nista drugo osim da citam i pratim desavanja. Prvo radno mesto vezano za poljoprivredu mi je bilo na kontroli kvaliteta na pakovanju voca za domace trziste i izvoz. Poslednje 3-4 godine radno mesto mi je vise vezano za trgovinu svezim vocem i povrcem pa pokusavam da sto vise pratim desavanja na trzistima Srbije, evrope i sveta.
Ovde sam da ponesto naucim, razmenim misljenja i pomognem koliko mogu. Eto nadam se da sam zadovoljio tvoju znatizelju
