Pocetak pcelarenja

[novii]

Cene meda na veliko

Ima i na Poljoinfo jedna tema, ali da bi se živelo od pčelarstva, kao što je napisano gore minimum je 50 dobrih društava.

[peto1]

Dalije neko izlagao pceline proizvode na Spensu u NS-u koje se odrzava danas i sutra.

[rajko gmilanovac]

Još ne pčelarim ali nameravam da počnem i dosta čitam forum Saveza, ima nekoliko tema sa ovim pitanjem pa da prenesem šta iskusni kažu, 50 jakih proizvodnih društava je minimum minimuma da bi se živelo od pčelarstva, 100 društava i više je već neki optimum tj. prava mera ali to otvara pitanje selidbe, nomadskog pčelarenja. Razmisliti o ostalim pčelinjim proizvodima osim meda a SPOS je pokrenuo i akciju proširenja organskog pčelarstva sa idejom da i najmanji pčelinjaci mogu plasirati organski med.

To je ono o cemu sam i ja razmisljao ne samo med kao proizvod vec i polen propolis koji su jako trazeni danas mislim da bi se na takav nacin od 50 proizvodnih drustava mogao naci solidan finansijski prihod.

[novii]

Dalije neko izlagao pceline proizvode na Spensu u NS-u koje se odrzava danas i sutra.

offtopic // ja dolazim na izložbu 3 marta isto na Spensu

[Trutonja]

Cene meda na veliko

Ima i na Poljoinfo jedna tema, ali da bi se živelo od pčelarstva, kao što je napisano gore minimum je 50 dobrih društava.

Da bi se normalno živelo od pčelarstva potrebno je minimum 200 proizvodnih društava.

[profesionalac]

Pitanje koliko pčelinjih društva treba pčelar da ima da bi mogao živeti od pčelarstva se relativno često postavlja. I tu ima više faktora koji utiču na to. Pre svega da li se pčelari stacionarno ili se seli, zatim zavisi i od pašnih uslova na terenu tj. od područja na kome se pčelari. Ukoliko bi se stavorili uslovi da pčelar može da iskoristi dve pa i tri bagremove paše, zatim lipu pa suncokret, onda broj pčelinjih društava sa kojima se može obezbediti egzistencija može biti i dosta manji. Ukoliko se seli pčelinjak bi mogao imati i 100 - 120 proizvodnih društava. Kad kažem proizvodnih društava uvek imam u vidu da na pčelinjaku moraju postojati i pomoćna pčelinja društva. Kod mene je to oko 25 %. Što se tiče stacionarnog pčelarenja moje mišljenje je da bi pčelar morao imati oko 200 pčelinjih društava da bi mogao on i njegova porodica živeti od pčelarstva. Normalno to podrazumeva i angažovanje cele porodice tj pčelarstvo kao porodični biznis. Sve ovo podrazumeva i proizvodnju osim meda i propolisa, polenovog praha i nešto rojeva za tržište. Imajući u vidu kolika su to ulaganja nije lako doći do jednog takvog pčelinjaka. Ulaganje po jednom pčelinjem društvu u prvoj godini pčelarenja je dosta veliko. Imajmo u vidu da jedna košnica košta oko 40 evra, jedan roj oko 30 evra, satna osnova za jedno društvo oko 10 evra, šećer za prihranu u prvoj godini oko 10 evra i još neki sitni troškovi (ne računajući osnovnu opremu čiji su troškovi jednaki za jedno ili dvadeset društava ) ispada da se dolazi do cifre od oko 100 evra po pčelinjem društvu. Zato preporučujem početnicima da počnu oprezno sa nekoliko društava u prvoj godini i da obavezno imaju mentora. Pozdrav.

[rosuljac]

Ja nabavio za pocetak 5 polovnih db12 , samo da ih sredim. Sta preporucujete da se odradi posto se farba oljustila ? Da su upale , ismirglaju i prefarbaju eko boojom spolja a da ih ne diram iznutra ?

[profesionalac]

Rosuljac, unutra se kosnice prvo dobro ociste, pcelarskim nozem se dobro istruzu svi ostaaci od propolisa i voska ako ih ima a onda se kosnice iznutra dobro opale brenerom. Spolja bas tako kako si rekao i srecno.