Odgovori sa citatomDjansla (21-04-11)
Takođe na jesen ću posaditi na dve pracele (1,5+0,5ha) oraha. Sadnice su trogodišnje. Sadi orah kad već imaš parcelu, samo mu u početnim godinama odstrani te grmove kao konkurenciju, a kad sastavi ne može mu šuma ništa.
Zaboravio sam u gornjem postu reći da je prednost oraha i ta što mu vegetacija kasnije kreće (sredinom-krajem aprila).
Djansla (21-04-11)
Ako nisam bezobrazno ljubopitljiv, gde imaju da se nadju trogodisnje sadnice oraha. Kupio bih na jesen 50 komada. Hvala veliko.
Ne znam gdje ima u Srbiji, ali ja ovdje imam svoj rasadnik.
čestitam djansli na iscrpnim postovima (i kritike ostalima koji ne daju svoj komentar) gde je napisao mnogo interesantnih stvari. moram samo da primetim djansla da nemaš oprašivača za čačansku rodnu, stenlej to neće odraditi, jedino ako u blizini neko ima voćnjak sa nekom drugom čačanskom sortom ili ako imaš mesta ubaci obazno lepoticu ili neku drugu ali obavezno čačansku jer se one međusobno oprašuju.... pozzCitiram: Djansla
odoh ja lepo u guadalaharu, tamo kante uopšte ne govore!
Nema potrebe stvarno.
Samooplodna je i njen problem je genestka sklonost ka prekomrnom rodu koji je iscrpi pa ne formira rodne pupoljke za narednu godinu.
Dakle bez redovne i prilicno zahtevne rezidbe desavaju jos se nerodne godine a u rodnim zna da donese dosta ali nekvalitetnih plodova (sitni, crveni, bez dovoljno secera)
Moje licno misljenje o toj sorti - ne bas narocito dobra.
Hvala. Tako su mi i rekli za cacansku rodnu da je samooplodna. Medjutim, sadio sam cesce, planiram da rezem ostrije, a 95% sljive bi trebalo da ide u rakiju obzirom da ne zivim tu, a septembar-oktobar mogu da dodjem 15 dana i upotrebim svoj kazan. To mi jedino pada na pamet kao racionalno, s tim sto bi zena (imamo tri kcerke) napravila malo pekmeza i slatkog od sljiva za sopstvene potrebe. Da li, pored ostrije rezidbe, mogu jos nesto da uradim sa cacanskom rodnom da se ne bi desavao prekomerni rod sa kasnijim iscrpljivanjem. Ne mrzi me, ali mi trebaju saveti. Vec sam rekao da sam povio grane, djubrim stajnjakom,polivam izvorskom vodom koja stoji par dana u cisterni, a planiram mrezu protiv grada. Hvala za svaki savet. Pozdrav
Ne mozes nista vise osim redovne rezidbe, a ako ta rezidba bude i adekvatna to ce biti dovoljno. To je jedini ali i sasvim dovoljan nacin da se genetika cacanske rodne drzi pod kontrolom. Naravno, zastita obrada djubrenje se podrazumeva.
Ako joj jos doskocis i potkupljanjem (dosta izrazeno neravnomerno zrenje) dobices kvalitetnu sirovinu za sve sto si pobrojao (rakija, dzem, slatko).
Trazi ona malo vise rada da bi se dobila dobra sljiva ali kao se taj visak rada ulozi nadoknadi to ona. I pazi na sarku, osetljiva je.
Slažem se sa ironmanom, pošto imam i čačansku rodnu. Zahtjeva pažljiviju (specifičniju) oštriju rezidbu i rez na prikraćivanje vodopija. Obilno rađa, ali se zna desiti ako ima mnogo zelene mase (lista) uzrokovano slabijom rezidbom i zasjenjivanjem, dobija se lošiji kvalitet ploda crvenkasto bledunjave boje, samim tim manji sadržaj šećera, nekvalitnija rakija itd. Zbog velike rodnosti, vrlo brzo dolazi do ogolijevanja i "bježanja" roda na periferiju krošnje. Ako se ne orezuje kako treba, alternativno rađa. Kad sazori, vrlo brzo opada na zemlju već pri manjem vjetru, pa se zna desiti da za 2 dana se nađe sva na zemlji.
Mašak joj je slab, tako reći zanemarljiv ako se čuva pri berbi, pokožica je tamno crvenkaste do plave boje kad sazori, a takođe peteljka lako opada. Vrlo vodena, ukusna, sa velikim sadržajem šećera. Zbog toga što je vrlo vodena nije najbolja za pekmez, zbog dužeg ukuvavanja (po meni je za pekmez Stenlej broj jedan). Sklona je obolijevanju od šarke, pa rod opane prije nego sazori.
Djansla (24-04-11)
Hvala na savetima. Ako mozete, recite mi Vase misljenje i o crvenom ulju (neki ga potpuno nipodastavaju, dok drugi govore da je svemocno), kao i o tome da li valja sljivu prskati pirodnim preparatima od onoga sto imam na imanju (kopriva, cicak i drugo). Takodje, sljive zalivam otprilike, tako da, ako postoje neka pravila oko toga, recite.
Imam i veliku dilemu: kupio sam protivgradnu mrezu, secem stubove u sopstvenoj sumi, voce je dvogodisnje. Da li da postavljam sada (ako bude leda, u vecini slucajeva u tom mom kraju led udari u julu), ili da mrezu ostavim za iducu godinu.
I, ako Vam nije tesko: cime da sacuvam sljivu od sarke, a da to ne bude neki ekstraotrovan fungicid, obzirom da hocu sto cistije voce. Hvala.
Ja sam pristalica upotrebe hemiskih sredstava za zastitu bilja (civilizacija napreduje pa ako se ljudi vise ne lece prirucnim sredstvima zasto bi biljke lecili metodama iz srednjeg veka?) tako da moje misljenje oko crvenog ulja ili koprive mozes i sam da pretpostavis.
Sarku ne mozes nikakvim hemisjskim sredstvima spreciti niti izleciti (virus, nema sredstva protiv njega) vec ako se pojavi na recimo jednom stablu njega izvadi da se ne bi sirila na ostale.
Ima jos nekih posrednih mera borbe ali uglavnom se svodi na to.
Mrezu je dobro postaviti uvek, ako se moze sad nema razloga da se ceka dogodine. Ako je dogodine zgodnije zbog nekog organizacionog razloga onda ni to nije strasno. Nece biti roda ove godine, bar ne nekog znacajnog, tako da to nije razlog za zurbu ako nije zgodno sad. Ali, grad stetu moze d anapravi i na lastarima tako da je dobro i njih zastititi. Dakle ako se moze sad dobro je, ako ne prezivece i bez nje.
I kad smo kod grada, evo jedne slike moje sljive posle grada prosle godine.
Djansla (25-04-11)
Bravo, i pored posledica grada sljive ti izgledaju sjajno. Elem, pitam jer sam mladu dvogodisnju sljivu prskao crvenim uljem odmah posle sadnje (doduse, u blazoj koncentraciji od 2%) jer sam procitao da to doprinosi prevenciji bolesti. Isto sam uradio i sa kruskom (nema ih mnogo,tridesetak). Za mrezu pitam jer imam takav zasad da je izmedju dva vocnjaka mladih sljiva posadjena malina u redu (prosle jeseni) pa imam ideju da naslon maline - stubove koje moram da postavim, ostavim nesto duze (vislje), da ih povezem debelim najlonskim konopcem i da na takvu strukturu stavim mrezu koju sam kupio. Malo me je zbunio Vocar rekavsi da zbog zasenjivanja (mreza je sama po sebi zasena) moze doci do slabijeg roda, a porodica i ja bukvalno smo ulozili i ono sto nismo imali u zasad voca, tako da greske ne smem da pravim.
Puno pozdrava svima na forumu.
Ideja o dvostrukoj ulozi stubova mi se dopada. Što se mreže tiče, "koeficijent" zasene je bitan parametar pri odabiru ali pošto je već kupljena, nema mrdanja više. Ima dosta dobrih postova u temi o podizanju protivgradne mreže, vredi pročitati.
Kolegu ironman-a poštujem kao čoveka od iskustva ali sam ipak za te srednjovekovne metode a protiv hemije.
Djansla (25-04-11)
Djansla
Hvala tebi za pohvale, ali ja kad sam ih video meni su izgledale tuzno a i odmah sam shvatio koliko sam para izgubio u tih nekoliko minuta.
Velika steta bila, grad u toku noci, neki sitan ali cest, i dugo trajao tako da ni jedan jedini plod nije ostao nepogodjen. Mnogo opalo, ovi koji su ostali svaki otvoren, pa monilija ulazila na sirom otvorena vrata. Trulilo i propadalo, malo sta sam iskoristio.
Mreza jeste dobra ali je dilema da li cena sljive moze da izdrzi tu investiciju na nekoj vecoj povrsini.
futurefarming,
To je stvar svetonazora a ja svaciji postujem.
Nesoporno je da se pomocu hemijskih sredstava moze proizvesti vise voca, vise zaraditi i pri tom proizvesti voce koje po svim mogucim labaratorijskim analizama, po svim mogucim zdravstvenim standardima nije stetno po zdravlje ljudi.
Neko vise voli voce proizvedeno bez hemijskih sredstava, njega smatra kvalitetnijim i za to mu nisu potrebni nikakvi naucni dokazi niti su mu dovoljni oni dokazi koji kazu da sticeno voce nije stetno. On tako zeli i to je njegov svetonazor koji zasluzuje postovanje.
Uz zahvalnost Ironmanu na komentarima, moram reci da je moja dilema u vezi mreze nesto drukcija - da li cena sljive moze da izdrzi investiciju na MANJOJ povrsini (recimo 400 sljiva). Jer logika mi je sledeca: struktura stubova i ankera se postavlja, pa postavlja, bilo to 20 ili 40 ari; rad i materijal su proporcionalno povoljniji ako se radi na vecoj povrsini; gubici su proporcionalno manji. Konkretno, kupio sam mrezu kod domace firme, 1600 kvm kostalo je 250 eur, tako da price koje citam po forumu ili Internetu o desetinama hiljada evra kostanja zastite od grada po hektaru, po mom misljenju, sluze da bi se naduvala necija sujeta (sindrom velikog gazde) ili smanjio porez. Ako radite u sopstvenoj reziji, osmislite projekat spram svog vocnjaka, tvrdim da su troskovi mnogo manji od pomenutih cifara. Odlucio sam da postavljam sada (maj-jun), kada zavrsim postavicu ovde slike, i tacno navesti troskove. Slazem se, inace, da je cena sljive, koja je kvalitetno i izuzetno voce, smesno mala, ali smo tome krivi i mi koji, kada nam je ponude, prodamo sve djuture (na angro) nakupcima, iako za nju postoje alternativna resenja (pretvaranje u rakiju,pekmez ili slatko), ali i drzava koja daje iste subvencije nekome ko fiktivno proizvodi kivi i kikiriki, i onima koji su se odlucili za voce karakteristicno za nase podneblje.
Puno pozdrava svima na forumu.
Dobro zapažanje, nije svakoj voćki dato da je nadkriva protivgradna mreža zato se takvi šljivici mogu izbrojati na prste jedne ruke.
Analize tog tipa generalno uzimam sa velikom rezervom jer je poznato da su razna sredstva u prošlosti bila ocenjena kao potpuno neškodljiva a posle se pokazalo da su u pitanju najgori otrovi. Ubeđen sam da će se voćarstvo 21. veka sve više oslanjati na sredstva biološke zaštite, pre svega zbog munjevitog rasta tržišta organskih proizvoda.
Mene kao budućeg proizvođača stimuliše i cena 30-100% veća nego u konvencionalnih proizvoda, neupitan kvalitet a kvantitet tek nekoliko procenata manji, ukoliko se primene mnoga znanja i iskustva. Zaključak bi bio da se može parirati modernoj konvencionalnoj proizvodnji ali uz mnogo rada i neprestanog učenja.
Mrežu je bolje postavljati što prije, nevezano za godinu starosti voćnjaka, jer pored štete koju grad može da napravi na plodu, zna se desiti i ogromna šteta na lastarima i ostalim granama čija se šteta vidi narednih godina kroz smanjen prinos.
Što se tiče šarke, za nju nema lijeka. Jedini oblik borbe je čupanje zaraženog stabla da se zaraza ne širi dalje. Tretiranje šljivine uši insekticidima je preventiva, jer prenose virus šarke. Šarka je virus, dakle neuništiv, ali se može suzbijati njeno širenje, bar u nekoj mjeri. Pranje i dezinfekcija alata od orezivanja kao preventiva protiv šarke ne dolazi u obzir, možda u nekoj mjeri protiv monilije. Požegača je nastradala zbog šarke. Već ranije sam rekao da je Čačanka rodna osjetljiva na šarku, pa je najbolje odmah iščupati.
Pod zasjenjivanjem, mislio sam zasjenjivanje od lisne mase, tj. ako zbog lošije rezidbe ima mnogo grana i lista, plod nije osunčan pa je zbog toga lošije kvalitete. Protivgradna mreža jeste zasjena, ali pozitivna i u dovoljnoj mjeri, da ne dođe do ožegotina od Sunca na plodovima, mada za šljivu to nije problem za razliku od npr. jabuke.
Uz dužno poštovanje jer i ja smatram da zaštitu treba svesti na što manju mjeru, ali se postavlja pitanje kako proizvesti kvantitet? Mislim pod time, da bez zaštite plantažne sorte se ne mogu ni proizvesti, ili i mogu ali kojim kvalitetom, pogotovo količine? Domaće sorte nisu za podcijeniti što se tiče kvaliteta, ali zahtjevi tržišta su nešto drugo.
Upravo o prethodnom i govorim. Generalni problem je sto kvalitetno voce kod nas nema cenu. Ona olupana, flekava, neprskana jabuka prodaje se u zemljama EU cesto i do tri puta skuplje od voca naduvanog herbicidima. Kod nas je prosle godine u Kursumliji i okolini domaca jabuka za rakiju placana (verovali ili ne) 5-8 dinara po kilogramu, otkupljivali su neki Rusi, a narod se polomio dovlaceci jabuke u dzakovima. Sada rakiju od te iste jabuke ljudi placaju 500 dinara po litru.
Sa druge strane, manipulativna ekonomija je glavni krivac za prethodnu istinu koju je izneo Vocar: nama, na zalost, treba kvantitet, jer kvalitet nije na ceni. Ne slazem se, Vocar, da je to zahtev trzista. Kod nas nema zdravog trzista ni u ovoj, ni u drugim oblastima. Pre mislim da je u pitanju mafijasenje, a vec sam u jednom postu ranije pominjao da nam prodaju mlevenu tikvu kao sok od breskve. Niko me nije demantovao, jer velike kompanije (cesto monopolisti) kontrolu kvaliteta zavrsavaju i odradjuju sa par hiljada evra koliko kosta potpis i pecat nadleznih. Resenje pre vidim u zdravom udruzivanju istinskih proizvodjaca voca, jer i iskustvo govori da u mestima gde se dvadeset-trideset proizvodjaca udruzilo, oni imaju snage i potencijala da ponude robu, traze cenu, pregovaraju, skladiste voce itd. Medju pojedincima, retki su (iskreno receno) oni koji mogu da izdrze konkurenciju nekoga ko na par hiljada hektara gaji npr. jabuku. Drugo je pitanje kojim kanalima dolazi novac za takvu plantaznu proizvodnju, ko od drzave moze da dobije kredit bez kamate. Ubitacan primer je novi zakon o alkoholnim picima, ciji je cilj da sravni sa zemljom obicnog, malog coveka koji proizvodi vocnu rakiju iz sopstvenog kazana. Ovo pisem kao pravnik, sto i jesam, a ne kao vocar, sto se nadam da cu biti.
Sto se tice kvantiteta, smem da se zakunem da je otac mog oca, sa pedeset stabala voca (kruska,sljiva,orah) othranio osmoro dece. Imao je, doduse, i dve krave. Moja ekonomska kalkulacija je da ce mi za to isto, za moje troje dece, trebati jos dve stotine stabala (posadio sam 300). Zemlja ista, iste sljive, ali sada za kilogram mesa dajes deset kilograma kvalitetnog voca, a ranije si davao dva kilograma. Ako ne mislim tacno, slobodno mi recite. To je ta prica o kvantitetu, sto ne mogu da osporim, samo navodim neke od simptoma sarke koja je napala ceo narod. Evo jos jednog primera. Letos, u Kursumliji koja ima najmanje prosecne plate u Srbiji, moj otac pokusava da unajmi dvoje ljudi da mu pomognu u sakupljanju sljive, obzirom da je u osmoj deceniji zivota i ne moze sam. Nudi prevoz do sljivika, tri obroka, smestaj i dnevnicu od 1200 dinara po coveku. Isti oni koji svakodnevno kukaju da su gladni - glatko odbijaju da rade. Mislim da je u pitanju i mentalitet, kolektivne navike, i opsti nerad.
Ali, da se ne udaljavam mnogo od teme.
Bio bih zahvalan ako neko od kolega na forumu ima fotografije sljiva sa povijenim granama i povijacima, posto to i dalje radim otprilike. Pozdrav svima.
Djansla, vidim da smo ne smo forumske kolege već i po struci.
Da ne načinjemo mnoga pitanja jer će nas odvući daleko od teme. Rešenje za 99% problema je u zadružnom udruživanju po zapadnom modelu i kada krene samostalni izvoz nema šta dalje da se objašnjava. Ne treba mnogo da bi se to i ostvarilo, samo malo pameti.
Poslužiću se slikama jednog prijatelja sa foruma, verovali ili ne ove jabuke koštaju 8.9 CHF tj. 6.92 evra:
Kako doći do takvog proizvoda je posebna priča, statistika kaže da je rod u organskom i biodinamičkom režimu manji do 30%, zavisno od vrste voća, ali sa onakvom cenom ja o kvantitetu ne bih brinuo, kao što ne brinu ni farmeri na zapadu.
Djansla, nisam sa savijačima radio, ove godine ću početi. Ranijih godina sam radio sa čačkalicama, uvrtanjem i žicom. A evo kako je to izgledalo 1. godine nakon sadnje, a sadnice su bile dvogodišnje sa prijevremenim grančicama koje sam svejedno još povio čačkalicama.
A što se tiče navodnjavanja voćnjaka, pravim projekat navodnjavanja sa detaljnom analizom kad i na šta treba obratiti pažnju. Kad ga završim, u ovom dijelu foruma ću ga objaviti.
Hvala na fotografijama i sugestijama. Posto i dalje imam mnogo dilema, ne bi bilo lose da se obazremo i na ogradjivanje voca. Video sam razlicite sisteme (jedan od njih na prethodnim slikama) ali nekako mi se samo namece pitanje da li ta ograda moze i mora da posluzi ne samo kao zastita od vetra, vec i u druge svrhe.
Pitanje: da li povijanje cackalicama ostavlja posledice po mladu koru drveta
Drugo pitanje: Da li su ove sadnice sa prevremenim granama rodile ranije od drugih, i da li povijanje grana utice na rod drasticno, ili se vise radi o nekoj vrsti pomodarstva
Hvala
Dozvole pisanja
