Pitao sam iz odredjenog razloga posto sam nesto stavio detelinu a nesto zitnu slamu ( period od proslog leta do sada ), ispod deteline je mnooogo mekse . Primetio sam da ima ispod deteline kanala koje su neke zivuljke busile ali zanimljivo ne smetaju ni lozi ni lavandi za sada .
skeb pokusaj da posadis nesto bele deteline kako bi koren malo prodrmao zemlju i dizao azot vislje. Ona je niska a ima dubok koren pa mislim da nece smetati povrcu . Sejao sam je tako mestimicno pre godinu i po i dosta se tesko prima tek sada je odrasla kako treba ( nisam sejao u nego razbaciovao na zemlji ) tamo gde je uhvatila .Sledeca setva deteline ce biti u seed balls na jesen .
dzoni ispraznio sam ga
Давне ``69 сам био у Норвешкој и тамо су нас водили да видимо разне знаменитости ,између осталог и двор Норвешког краља.Испред двора травњак ко ћилим.Један туриста пита водича: Како се формира овакав травњак?Водич одговара:
Посејете семе траве па негујете траву једно 300 годин па ће бити оваква.
Скеб,пријатељу, твојој земљи треба неколико година уз сву пажњу која доликује па ћеш имати оно што треба и тада ћеш заборавити све напоре које си у њу уложио.Богатио ће ти се вратити.
Belu detelinu sam posejao kojekude krajem marta i još nije nikla, tako da sam već ispsovao i proizvođače semena i trgovce. Znači možda samo sporo niče? A ovo što kažeš za razliku između malča od slame i deteline, ima logike, sad tek kontam, zbog sadržaja vode u detelini. Sad si me pokolebao, taman sam planirao da na jesen posejem 1ha krupnika, pa dogodine, posle žetve, da napravim jednu džiiinovsku slamaricu u bašti, ubeđen da nema boljeg i trajnijeg malča, iako do sada nisam probao sa slamom. Moram priznati da me ovo ručno košenje deteline, dvorišta i oko dvorišta, prilično smara, jebote, ko šta radi, ćale i ja non-stop kosimo, ko da se spremamo za takmičenje. Aj seti se da nam opišeš iskustva sa seed balls, živo me zanima kako funkcioniše u praksi.
Deda Lalo, hvala na utešnim rečima. Nisam nestrpljiv po prirodi. Štos je u tome što smo moj otac i ja podelili baštu po pola jer nismo mogli da se dogovorimo oko načina obrade zemlje. Njemu je (a i komšijama bližim i daljim), neshvatljivo da neko ne ore, a pokušava da radi baštu. Uzalud sva ubeđivanja i teorija, svi samo "vrte glavom i naopako se krste". Počelo je kao zezanje, ali rivalstvo je sve veće, a moram priznati da je njegov deo već drugu godinu vidno bolji. Pre neki dan mi priđe komšija i pita me, sažaljivo: "A da ipak poorem i tvoje, još nije kasno, pa ti sadi iz početka". Pa bolje da me je ošamario :-)
Skeb izgleda te poterao maler, prošla godina preko svake mere kišovita nije bila dobra za malčiranje, i ova moja teška glina četvrte klase je sad nabijena ko cigla ali valjda će da se popravi kad se malo posuši. Slikaću sad kad odem, izgleda kao da ima 0 humusa. Naravno nisam uspeo ni luk da posadim na vreme. Ali ne odustajem, malo ću da poradim na konfiguraciji, visoke leje, bazenčić, svega po malo da probam. Možda je u takvoj godini trebalo posaditi neki zimski pokrivač koji bi izvlačio višak vode.
@ Telnett i outbox :-) novi forum nova pravila.. 100 komada zajedno max.
Konacno ispraznih
Sto se bele deteline tice evo slika koje sam napravio juce prva je jesenas posejana a druga godinu + dana starosti
Slama je sigurno dobra , nego po meni joj treba enzim za razgradnju i sto Deda Lala kaze vreme . Enzim je azot ( pilece djubrivo, azot iz zelenih delova stabljike ) a detelina je azotofixsator koja povlaci azot iz vazuha . Za seed balls nemam nikakva iskustva sadasnje misljenje je da bi bilo ok posto sitni insekti i glodari ne mogu da je odvuku / pojedu a i nema sunce da ga sprzi kada klica krene ka zemlji . Posle malo jace kisice seme bude kao posadjeno u mali brezuljak pa je i nicanje mnogo olaksano . Dali sam u pravu pokazace metoda " Uzaludnih pokusaja " :)
Mislim da malč od suve materije mora da bude barem 20cm debljine. Tada će biti isti rezultat kao i kad se pokrije svežim malčem.Citiram: skeb
Forum na www.biodinamika.org
Nema pravila, mnogo zavisi od zemljišta, vode itd.
@Telnett šta ti je to u detelini? Šalji mi mail na moj mail od PP nema vajde. Sad sam video da ništa nije poslao i od ranije?
Ma od sad pa nadalje ima da nastirem i suvom i svežom materijom, i to ne 20, nego 120cm, pa makar se posle provlačio ispod malča ko krtica. Nego, da se preslišam, koliko sam shvatio, osim motike i malča, preporučujete metodu "korovom protiv korova", tj. posejmo detelinu da ne bi rasla palamida i slično?
Tačno je da kod razgradnje slame dolazi do potrošnje azota iz tla ali se to posle nadoknadi.
Forum na www.biodinamika.org
Tacno tako
To je jecam u vocnjaku, tj onaj sto je pokosen prosle godine sam je proklijao i narastao na nedirnutoj zemlji .
Lepo izgleda, kad si sadio lešnik?
Jesen 2009 mozes pogledati u Leska opsta tema
Ja sam ove godine sadio krompir na malciranoj zemlji, probno na manjoj povrsini u dvoristu, nisam imao problema sa krompirovom zlaticom. Videcu kako ce ispasti jos uvek cveta (kod komsije vec se osusio on sadio klasicno u isto vreme).
Na osnovu čitanja postova u nekim temama i na osnovu iskustva nekih ovdašnjih ljudi, od iduće godine ću koristiti malč od slame u usevu pasulja.
Ono što očekujem jeste mnogo manje korova i mnogo više zadržavanja vlage u zemlji, dakle i manju mogućnost bakterioze.
Videćemo da li će to tako biti.
Jao meni! Pogiboh, jer sam čovek nečistih usana, i živim usred naroda nečistih usana.
Vrlo interesantna tema, ja se nadam da probam isto u basti, nije nesto velika ali odlicna za experiment. Sto se tice malca, mislim da koristim seno koje mi ovce ne pojedu. Uvek im ostaje u jaslama po malo slamki jer su velike gospoje. To bih propustion kroz secku za trsku (staru koju ne koristim) pa da takvim senom malciram oko i po basti.
Kolega koji taj malč radi već duže vreme, kaže da malč od trave nij ni približno efikasan kao malč od slame.
Jao meni! Pogiboh, jer sam čovek nečistih usana, i živim usred naroda nečistih usana.
Na jednoj manjoj leji malc mi je slama iz stale sa poda, na njoj mi je krompir uzreo jos proslog meseca dok druga veca je gore pomenuta i ona je sa cistom slamom e sad da li ima neke veze neznam. Inace slama je stavljena nakon krompira da li je bolje da to ostoji preko zime pa na prolece saditi ili ne?
Pa ovaj drugar kaže da slamu postavlja kada se povrće lepo razvije, ma šta to tačno značilo.
Jao meni! Pogiboh, jer sam čovek nečistih usana, i živim usred naroda nečistih usana.
Pa kad se primi i počne da buja, mislim još važnije je da se zagreje zemlja. Mnogo zavisi od vremenskih prilika kada staviti malč i da li ga uopšte staviti.
Prošle godine sam na jednom delu stavio debeli malč od slame već pokvarene i nisam mogao da udjem koliko je bilo vlažno, mislim da bi ostalo blato do sada da nisam sklonio malč. Druga stvar je što trajan malč prija nekim korovima kao što je pirevina i poponac, tako se napravilo čudo od korenja, rizoma pirevine ispod slame. Moguće je da je u slami bilo semena i rizoma, u svakom slučaju slamu više ne stavljam bar ne ako ne znam da je zdrava i čista. Dobro se pokazala pre par godina na boraniji, bilo je samo malo korova u redovima i ove godine u kupusnjačama korov je krenuo tek kad je sve sazrelo i taman vreme da se spremi leja za drugo sadjenje. Zemlja ostala sveža ispod malča što kupusnjačama prija.
Mnogo bolje zemlja izgleda ispod sena i to naročito svežeg samo treba paziti da se ne stavi debeo sloj. Ono što kažu da je seno puno raznog semena je tačno ali nisam primetio da od njega više raste trava i korov, ono od čega stvarno raste je seme koje dopustim da sazri na licu mesta.
Kada staviti i koji malč najviše zavisi od vremenskih uslova, vrste zemlje i useva i za svaki posebno tražiti rešenje.
Ima samo nekoliko zajedničih stvari kojih se treba pridržavati:
- stavljati malč samo preko dobro nakvašene zemlje
- ne stavljati malč preko zemlje gde postoje rizomski korovi tipa pirevine poponca itd
Dozvole pisanja
Odgovori sa citatom
