Ne bih da ispravljam krivu drinu ali mislim da je alfa 9 potpuno u pravu u prilog tome
Mađarska racka ovca (mađ. Magyar racka juh; lat. Ovis aries strepsiceros Hortobágyiensis), je stara mađarska sorta ovaca, koja je došla na prostore Karpata i Panonske nizije zajedno sa Mađarima u 9. veku.
Dugo vremena je ova sorta bila izabrana i dominirala ovim prostorima, dok u današnje vreme su je potisnule ostale vrste i predstavlja tek 5% iz ukupnog stočnog fonda ovaca.
Istorija
Praroditelj ove vrste je Arkal (Ovis vignei var. arkal), jedina divlja ovca sa velikim telom i dugim repom i živela je na prostorima jugozapadne Azije gde je bilo razvijeno domestifikovanje ovaca.
Po podacima iz istraživanja Šandora Bekenjija (Bökönyi Sándor), potvrđuje se da je ova vrsta stigla na prostore Panonske nizije tokom velike seobe naroda, ali nigde nema kategorične potvrde sa kojom je tačno grupacijom ili grupacijama. Jedna od indikacija je da su stari mađari jedino ovu vrstu zvali ovcom (juh). Druga indikacija o poreklu ove vrste je i istraživanje Janoša Matolčija (Matolcsi János), po kome je ovca koja je došla sa mađarima imala uvijene ravne duge rogove. Prvi pisani dokumenti potiču iz perioda 16 i 17. veka.
Tokom istorijskog perioda na današnjim prostorima Šanonske nizije se odvijala veoma živa trgovina što živim ovcama što ovčijom kožom ili samom vunom. Prvi izvori potiču iz 1225. godine. Najviše, po sačuvanim podacima, je izvezeno sa ovih prostora, 1737. godine, 124.129 komada. U 19. veku primat su polako počinjale da preuzimaju vrste koje su bile bogatije sa vunom, tako da je već po podacima iz 1903. godine ova vrsta počela da se smatra ugroženom. Posle Drugog svetskog rata ova, Racka, vrsta se mogla u većem broju naći jedino u okolini Hortobađa, odakle i potiče i naziv Hortobađka racka ovca (hortobágyi racka juh).
Mađarsko odgajivačko društvo Rackaovca (Magyar Rackajuh-tenyésztő Egyesület)je osnovano 1983., i njen cilj je očuvanje racka vrste i formiranje genetičke banke.
Izgled i osobine [uredi]
Osobenost ove vrste je V oblik rogova koji je višestruko uvrnut oko svoje ose. Ovo je verovatno dobijeno višestrukom dugogodišnjom selekcijom više podvrsta.
Racka ovca je ovca srednje veličine.
Ovnovi su visoki do 72cm i teški između 55 i 75kg. Rogovi im dostižu dužinu od 50cm i idu u spiralu od 90-110°
Ovce su visoke do 66cm i teške između 35 i 45kg. Rogovi im dostižu dužinu od 30cm i idu u spiralu od 50-60°.
Vuna racka ovce je veoma gruba, debljine je između 0,12 i 0,20 milimetara i dužine između 25-30cm. Boja krzna je dvojaka, crna koja je ređa i bela. Vuna racka ovce nije na velikoj ceni, sada je samo tradicionalna i od nje se još masovno pravi samo tradicionalna pastirska šubara.
Meso ove vrste je veoma bogato, dobrog kvaliteta, ukusno i ima veoma malo loja u odnosu na ostale moderne vrste ovaca. jedini nedostatak je da po jedinki ima veoma malo mesa, tako da su nove vrste izdašnije. Mlečnost je malo bolja i posle odvajanja mladih daje i do 60l. Mleko se posle prerađuje, najčešće u sir.
Uzgoj danas [uredi]
Racka ovca
Danas se racka ovca uzgaja radi održavanja genetičke čistoće vrste. Takođe ove vrste ima dosta i u nacionalnim parkovima kao turistička atrakcija. Ova vrsta je u Mađarskoj pod zaštitom države i smatra se ugroženom vrstom.
Izvori [uredi]
Történelmi állatfajtáink enciklopédiája, szerk.: Tőzsér János, Bedő Sándor, Mezőgazda Kiadó, Budapest, 2003, ISBN 963-286-059-4
Jávor András – Kukovics Sándor – Dunka Béla: Régi magyar juhfajták, Mezőgazda Kiadó, (2006) ISBN 963286316X
link:
http://sr.wikipedia.org/sr-el/Мађарска_рацка_овца
