zdrava hrana

toshiba

Član
Učlanjen(a)
12 Sep 2010
Poruka
1.243
Stara žitarica Inka zdrava hrana budućnosti Foto
Blic - Pre sat i 44 minuta
Kinoa, tradicionalna žitarica Inka, koju je ovaj narod toliko cenio da ju je smatrao svetom, poslednjih godina postaje sve popularnija i van Južne Amerike, a nutricionisti joj proriču status zdrave hrane budućnosti. NASA kaže da je ovo hrana budućnosti: Kinoa

Usev koji podnosi oštre klimatske uslove - kako u polusušnim oblastima, tako i u planinskim regionima, je bogat proteinima i esencijalnih amino kiselinama, izveštava AFP.

Bolivijski poljoprivredici tvrde da nisu nikad bolesni jer konzumiraju kinou, od koje se može praviti hleb, alkoholno piće "koje vraća snagu", supe i kolači.




Gorkasti ukus

Zrno kinoe, inače, ima omotač sastavljen od gorkastih jedinjenja saponina. Najveći deo ove žitarice, na tržištu Severne Amerike je prerađen tako da je taj omotač odstranjen. Međutim, tokom razvoja biljke gorki omotač štiti zrno jer ga čini neomiljenim među pticama.

Zrno ove biljke, čije je naučno ime "chenopodium quinoa", sadrži 12 odsto belančevina, pet odsto masti, 63 odsto ugljenih hidrata, kao i gvožđe, vitamine B1, B2 itd.

Španski osvajači su Indijancima svojevremeno čak i zabranjivali da gaje kinou zbog toga što su je koristili u svojim paganskim ritualima.

Inke su, inače, ovu biljku nazivale "majkom svih žitarica", a lično je vladar ovog naroda svake godine sejao prva zrna, koristeći specijalnu zlatnu alatku.

Poslednjih petnaestak godina kinoa je našla put do kuhinje zapadnih zemalja, u kojima počinje da se koristi u proizvodnji testenina, kao zamena za pirinač u rižotima i na mnoge druge načine.

Od 2007. izvozna cena kinoe se gotovo utrostručila i sada dostiže 2.900 dolara za tonu

Ova žitarica se lako vari, blagog je i pomalo orašastog ukusa. Stručnjaci NASA su kinou proglasili izuzetno izbalansiranom i kompletnom hranom, koja se pokazala korisnom u ishrani astronauta na svemirskim misijama.

Zdravstveni stručnjaci ističu da kinoa preventivno deluje protiv zapaljenskih procesa i hipertenzije, pomaže razvoj neurona i obezbeđuje zdravo majčino mleko.

Najveći proizvođač kinoe je Bolivija, najsiromašnija južnoamerička zemlja sa svega 10 odsto obradivih površina. U 2009. Bolivijci su proizveli 30.000 tona kinoe, što je oko 46 odsto ukupnog svetskog roda. Peru u svetskoj proizvodnji kinoe ima udeo od 42 odsto, a SAD šest odsto.
 
Da bi bili zdravi jedite lagano, duboko dišite, živite umjereno, radujte se i imajte interes u životu,nije tesko.
 
Mnogi ljudi izgube zdravlje da bi stekli bogatstvo, a zatim izgube bogatstvo da bi vratili zdravlje." - A.J. Materi.
 
saoostenje za javnost o povezanostiХАЦЦП (HАCCP) са Кодексом Алиментариусом
фебруар 26, 2011 — Небојша
50 Оцени Чланак
Да би се разрешила недоумица око тога да ли је, или како је, погубни Codex Alimentarius повезан са стандардом око „безебедности“ хране HАCCP, Еколошки Покрет Новог Сада објавио је саопштење да би појснио ту везу. Прво где се уочава та веза је налепница и етикета за Codex Alimentarius којом се обележавају ти производи. Ту нелепницу је на свом сајту до недавно имала месара Матијевић, али пошто се дигла прашина на интернету око тога, склонили су је, ево како она изгледа:


Повезаност стандарда HАCCP и погубног Codexa Alimentariusa очита је и на самој налепници Codexa Alimentariusa http://dzonson.wordpress.com/
Post je spojen: [time]1298812731[/time]
_________________________________________________
Oprostite mi tek se ucim radu na racunaru tako da i ovo smatram uspehom ,mislim na kopiranje ali eto nisam uspeo i sliku da kopiram
 
Ne mešati HACCP i Codex Alimentarius! :udri:

Dovoditi HACCP u pitanje je kao i dovoditi ISO9001 standard.
Post je spojen: [time]1298959713[/time]
_________________________________________________
Codex Bans Colloidal Silver In EU
http://www.redicecreations.com/article.php?id=14352

As of January 1, 2010, colloidal silver has officially been banned (by the EU food authorities) throughout the European Union. It can no longer be legally sold in any health food store or by any internet vendor in the EU as a nutritional supplement.

Ne potvrđena informacija, ali ako je stvarno tako, ako su stvarno zabranili koloide srebra u vodi(Srebrnu vodu, po našim apotekama), treba početi praviti svoju.
 
Пример "здраве хране" је доказ колико смо далеко отишли са самоупропашћавањем и неразумевањем суштине.
"Здрава храна" не постоји, као што не може ни да постоји нездрава храна. Потпуно је промашен термин, који се усталио. Правилно је рећи "природна храна", "органски произведена храна", зависно о самој врсти хране, а здрава је чим је храна, јер :
"Храна" је по нутриционистичкој дефиницији : све што се уноси у организам зарад његових потреба и не проузрокује промене. По тој дефиницији, стручној, храна је и вода. Дакле ако не узрокује промене онда је храна, ако узрокује промене онда није здраво па није ни храна. Нпр, кока-кола, ракија, жваке не могу бити храна.
 
Nisam te ukapirao šta si hteo da kažeš, da je pogrešan termin ili ?
Kako odvojiti prirodnu i onu drugu sa pesticidima i aditivima.

Duvan je nekad bio prehrambena namernica i dok je bio tako regulisan morao je da ima odredjen rok trajanja i kvalitet, aditivi su kontrolisani. Sada u njega bukvalno mogu da stave šta hoće, a to i rade. Da li je to bolje ili lošije?
 
Да, погрешан је термин здрава храна, јер би том логиком била и нездрава храна, а тако нешто не може да постоји, - јасно је када се прочита дефиниција и када се мало размисли.
Уместо здрава хране требали би користити термин органска храна, природна храна или сл, зависно од квалитета производа и начина накоји је добијан. Много је јаснији и исправнији термин.
 
@ivanm, samo jedna mala digresija . Smatram da je bitnije govoriti o zdravom zemljistu i nezdravom zemljistu . Mnoge stvari onda postaju jasnije.
 
Само сам хтео да скренем да је потребно да се терминолошки правилно изразимо или барем што правилније. Ваљда и сам видиш да на форуму постоје чланови који, чини се, једва чекају да се из неког разлога укључе у дискусију, "закаче се" за некога или нешто и паметују до зоре... Тема је "здрава храна" па сам хтео да разговарајући на ову тему треба и други да знају да ширећи наша знања, требате знати и о термину здраве хране.
Исто важи и за здраво земљиште. Тако нешто је много гори термин од "загађено земљиште", а ово друго је много,много чешће. Знаш, желим да када дискутујем са неким ко има контра аргументе (против природне хране) ја да га притиснем пре свега правилном терминологијом и врло прецизним изражавањем. Ту је већ разлика између науке и полу-знања.
Надам се да ме сада разумеш шта ми је био циљ. :ppozdrav:
 
Kako to mislis zdravo zemljiste je mnogo gori termin od zagadjenog zemljista :sta: pojasni , ako nije problem :ppozdrav:
 
Моја кривица - био сам недоречен. Нисам мислио здраво земљиште него нездраво земљиште.

Загађено земљиште је оно које у себи има одређених супстанци или микроорганизама или њихових токсина у одређеној количини (дози), али и такво загађено може да се користи з апроизводњу хране. Таква су заправо сва земљишта која нису у органској производњи, јер садрже и тешке метале, разноразне пестициде у некој дози, али у нижим концентрацијама од дозвољених по државним прописима јер не изазивају промене и болести у акутним облицима.
Нездраво земљиште је оно које је загађено горе наведеним материјама и не може се користи за производњу хране. Нпр. има тешких метала, повишену радиоактивност, изразито патогених микоорганизама и сл. па је свака производња хране немогућа јер ће бити неисправна.

Надам се да сам успео да објасним...
 
Sad mi je jasnije.Medjutim sta bi se desilo da pogresimo u definiciji :sta:.
" Загађено земљиште је оно које у себи има одређених супстанци или микроорганизама или њихових токсина у одређеној количини (дози), али и такво загађено може да се користи з апроизводњу хране."
Ivane ovde sam zbunjen. Znaci neko je nekad izneo na svetlost dana referentne - dozvoljene kolicine po drzavnim propisima . Da li to vazi i za vestak kome je po vazecim propisima dozvoljeni nivo zracenja 10.000 Bq od dosadasnjih 500 Bq. :sta:
Da li uopste postoje referentne doze ili pak eksperiment ide In vivo.
Ko prezivi pricace.
Veruj mi tajna je u zemljistu :ppozdrav:
 
Наравно да смо сви ми експерименту "ин виво" и то нико не спори, него само лепше кажу да је "стални мониторинг". Они прате нивое зрачења концентрација неких материја и наше здравља, па онда реагују и неке дозе смањују или пак укидају неке материје (нпр ДДТ), али је стварно ко преживи причаће. Увек иду у корист људског здравља, али тек када се нешто докаже као штетно !! И до референтних доза се није дошло тако што је неком пало на памет него тако што је изводио експерименте, прво на животињама, па на људима (они који су знали и они који то нису знали-по болницама, у војскама и у ратовима).

Слажем се да је тајна у земљишту. Уосталом 100000 пута понових - чиста земља, вода и ваздух су неповратан ресурс.
 
Nazad
Vrh