zdrava hrana

[vojin]

"Уосталом 100000 пута понових - чиста земља, вода и ваздух су неповратан ресурс."
Kada bi se covek pitao to bi i bio nepovratni resurs. Medjutim on se ovoga puta ne pita , pita se PRIRODA ali po coveka ovoga puta bolno / vulkani , zemljotrsi , poplave/.
Na taj nacin Zemlj obnavlja svoje resurse kad covek ili nezna ili je u pitanju nesto drugo .

[zis]

чиста земља, вода и ваздух су неповратан ресурс.

Наравно да смо сви ми експерименту "ин виво" и то нико не спори, него само лепше кажу да је "стални мониторинг". Они прате нивое зрачења концентрација неких материја и наше здравља, па онда реагују и неке дозе смањују или пак укидају неке материје (нпр ДДТ), али је стварно ко преживи причаће. Увек иду у корист људског здравља, али тек када се нешто докаже као штетно !! И до референтних доза се није дошло тако што је неком пало на памет него тако што је изводио експерименте, прво на животињама, па на људима (они који су знали и они који то нису знали-по болницама, у војскама и у ратовима).

Слажем се да је тајна у земљишту. Уосталом 100000 пута понових - чиста земља, вода и ваздух су неповратан ресурс.

Tu si potpuno u pravu a šta ćemo ako je samo delić od ovog istina .citiramГЕНЕРАЛШТАБ
Н/Р НАЧЕЛНИКА ЛИЧНО З А Х Т Е В Којим ја, Никола Алексић, директор Еколошког покрета Новог Сада, у име грађана Србије захтевам од начелника Генералштаба Војске Србије лично, тренутно издавање наредбе о обарању необележених авиона са неба Србије који илегално запрашују становништво непознатом хемијском материјом.
Наведено запрашивање становништва Србије непознатом хемијском материјом из ових необележених авиона представља најмонструознији атак на животе и здравље становника Србије, најбестидније кршење Устава Републике Србије и Закона о Војсци Србије, најнеморалније свођење становника Србије на ниво инсеката и опасно угрожавање природе Србије.

Зато од начелника Генералштаба Војске Србије захтевам да почне да поштује Устав Републике Србије и Закон о војсци и изда команду о обарању необележених авиона са неба Србије, који запрашивањем трују становнике Србије, без чекања наредбе Врховног команданта која може и да изостане.
Ако је Војска Србије ̓91-ве имала изговор за издају народа и државе да је била партијска војска, данас не може да има никакав изговор за кршење Устава и Закона о Војсци Србије и свако одбијање поступања по Уставу и наведом Закону сматраће се велеиздајом.Mogu ti reći neznam dali to ima veze sa ovim zahtevom ali sam primetio da na nebu u kraju gde živim nie više tako živ avio saobraćaj kao pre objavljivanja ovog zahtevai ne primećujemda tragovi aviona ostaju dugo na nebu doduše vide se ali tu nekih 15 20 sekundi a pre toga su tragovi bili i po sat vremena i.da ne pišem sad puno pogledajte ovo http://www.youtube.com/ ili ovohttp://bit.ly/6kKIBm

[Srdjan Žorž]

Kod mene nema zdrave hrane ni u plastenik jer nam je voda zagadjena teskim metalima od 10 do 20 puta vise od dozvoljenog minimuma.Tako da mislim i da hocu zdravo da proizvodim nemogu i ne uticem na to. Neznam da li neko uopste u ravnicarskim krajevima moze da proizvodi zdravu hranu. Zato uzivajte dok mozete.

[ivanm]

Не желим да коментаришем г-дина Алексића.
Одабрао је најосетљивију тему у животима свих нас (здравље) да би просипао бисер за бисером........

Волим људе са којима полемишем да питам чиме се баве. Ако имају виртуелно занимање,или једноставно избегавају одговор, довољно ми је да сазнам ко их плаћа. Тада постај све јасно...

[futurefarming]

Kod mene nema zdrave hrane ni u plastenik jer nam je voda zagadjena teskim metalima od 10 do 20 puta vise od dozvoljenog minimuma.Tako da mislim i da hocu zdravo da proizvodim nemogu i ne uticem na to. Neznam da li neko uopste u ravnicarskim krajevima moze da proizvodi zdravu hranu. Zato uzivajte dok mozete.

Kolega, pa bar u Vašem kraju ima očuvane prirode, sve uzvodno od Požarevca...

[Srdjan Žorž]

Pa ja sam okolina kostolca pored dunava i nazalist elektrana i kopova, a juznije od PO je homolje koje ne vidim ovde da je ucrtano.

[futurefarming]

Lokacije na ovoj mapi su, uglavnom, baš ekstra ekološki očuvana staništa a ima mnogo mesta širom Srbije koja su pogodna za proizvodnju istinski zdrave hrane, Homolje je u samom vrhu i sve oko Žagubice koja još spada i u nedovoljno razvijena (marginalna) područja = dobar izbor.

[ivanm]

Пожаревац = 60низводно Дунавом од Панчева и "свих његових благодети",20км низводни низ исти тај Дунав од огромних Југопетролових складишта у Смедереву, две термоелектране, два велика површинска копа угља, са два велика јаловишта и ОГРОМНИМ пепелиштем на самој обали Дунава на ушћу река Млаве у Дунав, а на само пар км од Пожаревца.
Идеално место? Не бих рекао. Али ништа није боље ни на другим местима...

[futurefarming]

Napisao sam sve uzvodno od... ili, detaljno, južno od Petrovca na Mlavi je slobodna zona, iako, treba paziti, svašta bacaju u izvore, bilo je pisanja na netu o tome...

[panonac]

Uh,a ja na 1 mestu,e koliko bi samo mogli proizvesti zdrave hrane.

[futurefarming]

Organska hrana – šansa Srbije

Poljoprivrednici moraju da ispune mnoštvo uslova kako bi njihovi proizvodi bili potpuno prirodni. – Srpski brendovi, poput kajmaka, sira ili čvaraka moći će da postanu organski, tek kada i stočari prihvate norme.


Šta je to organska hrana i u čemu se takva poljoprivreda razlikuje od konvencionalne? Da li sjenički sir, srpski ajvar ili leskovačke paprike mogu da se okite tim prestižnim znakom?

Od kada organska hrana domaćih poljoprivrednika sve lakše pronalazi put do potrošača, uveravanja stručnjaka da su takvi proizvodi kvalitetniji od onih koje inače kupujemo postala su sve glasnija. I dok evropsko tržište vapi za organskom hranom, postavlja se pitanje koliko je prosečan srpski potrošač uopšte informisan o njenim osnovnim karakteristikama. Znanje naših sugrađana o organskoj hrani završava se, pokazuje istraživanje „Politike”, uglavnom na definiciji da su to zdrave namirnice proizvedene bez upotrebe pesticida i drugih hemikalija. Stručnjaci, međutim, ističu da proizvođači moraju da ispune i niz drugih uslova u uzgajanju kako bi neka hrana mogla da ponese epitet zdrave, organske.

– Uslovi za otpočinjanje ovakve proizvodnje izuzetno su strogi. Da bi zemljište dobilo sertifikat za proizvodnju organske hrane, potrebno je da najmanje tri godine ne bude tretirano hemikalijama, a dozvoljena je jedino upotreba stajskog đubriva. Zemljišta i farme moraju da budu izolovane i daleko od otpadnih voda ili polena genetski modifikovanih useva. Važno je i da voda za navodnjavanje i vazduh budu kvalitetni – objašnjavaju na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

Najveća dilema proizvođača je kakvo zemljište odabrati. Stručnjaci objašnjavaju da ne postoje tačno određene lokacije u Srbiji za organsku proizvodnju i da je čak 80 odsto zemljišta plodno tle za ovakve useve. Na svakoj parceli koja ispunjava opšte uslove mogu se proizvoditi organski proizvodi. Potrebno je, ipak, udaljiti se od fabrika, autoputeva i parcela na kojim se poljoprivredne kulture uzgajaju na konvencionalan način. Povrtari moraju dobro da pripreme i očiste zemljište za ovakvu proizvodnju. Najbitnije je ispoštovati period konverzije, odnosno vreme potrebno da se sa standardne proizvodnje pređe na organsku.

Da li proizvođač ispunjava sve uslove procenjuje ovlašćena sertifikaciona organizacija, na osnovu čijeg izveštaja se izdaje odobrenje.

– Proizvođačima organskih proizvoda nije potrebna dozvola Ministarstva poljoprivrede da bi se bavili organskom proizvodnjom. Ali, moraju da zaključe ugovor sa jednom od ovlašćenih sertifikacionih kuća koje kontrolišu i sertifikuju organske proizvode – kaže Jelena Milić, savetnik za organsku proizvodnju u Ministarstvu poljoprivrede.

Površine pod organskom proizvodnjom povećane su četiri puta u odnosu na jun prošle godine. Prema nezvaničnim podacima, zasadi organskih kultura prostiru se na oko 350.000 hektara, ali nije poznato koliko je onih koji se bave ovim poslom.

Preciznih podataka nema jer pored sertifikacionih organizacija koje imaju ovlašćenje od Ministarstva poljoprivrede (i koje mesečno dostavljaju podatke o zasejanim površinama) postoje i one koje u Srbiji rade „na crno”.

To ukazuje da je i ovo tržište već podleglo malverzacijama i da je sve više neovlašćenih, stranih sertifikacionih kuća koje nude svoje usluge potencijalnim proizvođačima. Pojedine su, istina, renomirane, ali izbegavaju da se registruju pravdajući se komplikovanom procedurom. Neke su u postupku za dobijanje dozvole, ali većina, u suštini, izbegava dodatne troškove i zapošljavanje domaćeg kadra, a u neobrađenim srpskim oranicama i neukim proizvođačima vide veliku šansu za zaradu.

Proizvodi koji su dobili sertifikat označavaju se oznakom „Organski proizvod”. Uslovi su strogi, ali u Srbiji se širi mreža ekoloških zadruga za proizvodnju. Samo u Vojvodini postoji nekoliko udruženja organskih poljoprivrednika i proizvođača.

Dok nutricionisti tvrde da organska hrana ima istu nutritivnu vrednost kao i ona koju svakodnevno kupujemo, stručnjaci objašnjavaju da je zdravija. Oni kažu da organska hrana ne sadrži aditive, dok se u neorgansku dodaju veštački zaslađivači, boje i arome.

– Istraživanja su pokazala da organska hrana sadrži oko 63 odsto kalijuma, 73 odsto gvožđa i čak 125 odsto kalcijuma više nego proizvodi dobijeni konvencionalnom poljoprivredom – objašnjava Branko Čičić, predsednik fonda „Organska Srbija” i dodaje da zbog toga organska hrana ima znatno više vitamina i minerala.

I dok se pogrešno veruje da su organski plodovi 100 posto prirodni, ne tako krupni i primamljivog izgleda kao oni koji se tretiraju hemikalijama, to zapravo uopšte nije tačno. Postoji poduža lista preparata koji mogu da se upotrebljavaju, a koji, tvrde upućeni, ipak ne narušavaju prirodne karakteristike. Dozvoljeno je, objašnjavaju hemičari, korišćenje niza fungicida (sredstva za zaštitu bilja) koji su na bazi organskih materija, kao i preparata koji se dobijaju od biljaka, kakve su neven i kadifica. Među organskim proizvođačima je naročito popularan „blauvit” fungicid, koji sadrži bakar, ali koji se brzo i lako razgrađuje i uopšte ne prodire u plod, naravno ukoliko se ne prska u vreme cvetanja. Organsko povrće i voće se, stoga, po izgledu malo razlikuje od standardno uzgajanog.

U Srbiji su se devedesetih godina zvanično pojavili prvi proizvođači organske hrane, a trend rasta se u poslednje vreme intenzivira. Najviše se gaje povrće, voće i žitarice, većina organskih proizvoda se izvozi. A kako je proces proizvodnje skuplji i komplikovaniji, to se održava i na cenu. Organski proizvodi su kod nas i do 40 odsto skuplji u odnosu na produkte konvencionalne poljoprivrede.

Malo je poznato da se priča o organskoj hrani ne završava na zelenišu i hlebu. Postoji organsko meso, sir i mleko, ali u Srbiji gotovo da nema onih koji bi se upustili u tako zahtevnu i skupu proizvodnju. Za stoku je potrebno obezbediti organsku hranu, voditi računa o kvalitetu vode, o materijalima od kojih se prave objekti za te životinje. Na organske čvarke ili kobasice srpski potrošači, ipak neće čekati još dugo, budući da su pojedini stočari već počeli da gaje svinje mangulice na potpuno prirodan način.

Možda će i srpski brendovi, poput kajmaka i sira moći da postanu organski, ali tek kada se uzgajivači krava, ovaca, koza opredele da od početka do kraja procesa proizvodnje ispune ove uslove.

Kupac treba da zna i da prepozna organski proizvod. Danas se termini poput eko, bio, organik koriste i za proizvode koji nisu proizvedeni metodama organske proizvodnje.

– Domaći sertifikovani organski proizvodi moraju da budu obeleženi oznakom „Organski proizvod”, kodom ovlašćene organizacije i prepoznatljivim nacionalnim znakom – objašnjava Jelena Milić.

Osim toga, potrošači bi valjalo da obrate pažnju kako im neko ne bi poluproizvod prodao kao organski. Jer, kako nalažu propisi, kulture koje se uzgajaju na zemljištu koje još nije očišćeno od hemikalija moraju da imaju oznaku koju verovatno još niko nije video – „Proizvod iz perioda konverzije”.

Ivana Albunović – Jelica Antelj – Stefan Despotović

-----------------------------------------------------------

Hleb za dubok džep


Proizvodnja organskog hleba u mnogome se razlikuje od proizvodnje uobičajenih vrsta. Ceo proizvodni proces se odvija u ekološki strogo kontrolisanim uslovima. Organsko žito nema ostatke teških metala niti hemijskih supstanci, što znači da pšenica, ječam, ovas ili raž koji se koriste za pravljenje ovih proizvoda nisu prskani pesticidima i herbicidima, već su štićeni i đubreni prirodnimsredstvima.

Žitarice se melju na kamenu. Zbog toga su troškoviproizvodnjeorganskog hleba viši. Nemoguće ga je, poput belog, pazariti za 38 dinara. Organski hleb od 300 grama košta 109 dinara, a vekna sa posipom od lana, suncokreta i semenki bundeve teška takođe 300 grama staje 139 dinara.

-----------------------------------------------------------

Velika mogućnost za izvoz

Ukupna tražnja za organskim voćem na beogradskom tržištu prošle godine bila je veća od ponude. U zapadnim državama jagma za organskom hranom je još veća, pa tako u Evropi i SAD proizvodnja nikako ne podmiruje potrebe kupaca. Da li je to signal našim mladim poljoprivrednicima da intenziviraju proizvodnju organske hrane?

U Privrednoj komori Srbije saglasni su da organska hrana može da bude izvozna šansa Srbije, ali podsećaju da je za to možda još rano.

– Kod nas, pa i u inostranstvu, još preovlađuje konvencionalna poljoprivreda. Tako će biti još dugo, a i zakonodavstvo za ovu oblast je tek formirano. Nedostaju nam i kvantitet i kontinuitet u proizvodnji organske hrane. Ali to ne znači da od proizvodnje organske hrane treba odustati. Tražnja za takvim proizvodima postoji u zemljama Evropske unije, pa svakako treba ulagati u ovu oblast poljoprivrede To će svakako biti izvozna šansa Srbije, ali tek za otprilike pet godina – kaže Milan Prostran, iz Privredne komore Srbije.

-----------------------------------------------------------

Rast proizvodnje u svetu

Proizvodnja i prodaja organskih proizvoda i bilja beleži stalan porast, a organska poljoprivreda se praktikuje u oko 120 zemalja sveta. Prema podacima iz 2007. godine, pod obradom je 31 milion hektara na 633.891 registrovanoj farmi, što je manje od jednog procenta poljoprivrednog zemljišta u svetu. Države sa najvećim organskim površinama su Australija (11,8 miliona hektara), Argentina (3,1 miliona hektara), Kina (2,3 miliona hektara) i SAD (1,6 miliona hektara). Rast površina pod organskom proizvodnjom najveći je u Severnoj Americi i Evropi. U odnosu na 2004. godinu porast ovih površina na oba kontinenta je za po pola miliona hektara, što je rast od gotovo 30 procenata.

Najveći proizvođač organskih citrusnih plodova je Italija, najveći proizvođač organske kafe je Meksiko, a najveći proizvođač kakaoa Dominikanska Republika. Lideri u proizvodnji organskog grožđa su Italija, Španija i Francuska. Španija i Tunis su najveći proizvođači organskih maslina. Vrednost svetske proizvodnje ove hrane dostigla je 23 milijarde američkih dolara.

http://www.politika.rs/rubrike/Tema-...Srbije.lt.html

[dzionik]

Tražnja za takvim proizvodima postoji u zemljama Evropske unije, pa svakako treba ulagati u ovu oblast poljoprivrede To će svakako biti izvozna šansa Srbije, ali tek za otprilike pet godina – kaže Milan Prostran, iz Privredne komore Srbije.

Sačekajte dok gospoda pokupuju zemlju i organizuju proizvodnju pa posle možete i vi da probate. Pre neki dan čujem moj poznanik advokat napravio grdne plastenike i proizvodi organsko povrće. Nije čuo izgleda šta Prosran savetuje ;-)

Statistika im je skroz pogrešna, kakvi su to novinari sve mora da bude populistički bombastično pa makar se činjenice gledale sa pogrešne strane.

[ivanm]

Једна реклама каже "снага без контроле не значи ништа". Изјава г-дина Пространа је у категорији "савет изречен без искуства не значи ништа". Цењени г-дин је после завршетка студија почео да ради у тадашњем министрарству (Извршно веће) пољопривреде, после је постао члан Привредне коморе Србије и никад ништа ниеј конкретно учинио за Српску пољопривреду, а коментаре које је и до сада давао никад нису имали тежину овако високог места.

[futurefarming]

Sačekajte dok gospoda pokupuju zemlju...

To je ta kombinacija ali neće nas i ovaj put zaj.bati, a čekanja nema, mi kasnimo bar pet godina.

[dzionik]

To je ono Djenkino vežbamo kume, pa i ti ćeš kume al kasnije

Post je spojen: [time]1299997184[/time]

_________________________________________________
A pazi sad šta je izjavio gosn Prosran:

http://www.farmsoft.rs/agro-novosti/...ku-proizvodnju

"želimo da PKS bude centar koji će rukovoditi organskom proizvodnjom, okupljati i edukovati proizvodjače", istakao je Prostran.

Jes da je rano ali ćemo svakako da se organizujemo da budemo glavni. Kakve veze imaju privredna komora i organska proizvodnja osim da naprave još jedan monopol za sebe u otkupu i izvozu.

[zis]

svrljajuci malo po netu obilazio sam semenske kuce u evropi slucajno naisao na ove monsantove lokacije
Monsanto Global Locations

NORTH/CENTRAL
AMERICA
Canada
Guatemala
Honduras
Mexico
Nicaragua
Puerto Rico
United States
SOUTH AMERICA
Argentina
Brazil
Chile
Colombia
Ecuador
Paraguay
Peru
Uruguay
Venezuela
EUROPE
Albania
Belarus
Belgium
Bulgaria
Croatia
Czech Republic
Cyprus
Denmark
Finland
France
Germany
Greece
Hungary
Ireland
Italy
Netherlands
Norway
Poland
Portugal
Romania
Russia

Slovakia
Spain
Switzerland
Sweden
Turkey
Ukraine
United Kingdom
AFRICA
Algeria
Egypt
Kenya
Libya
Malawi
Morocco
Senegal
South Africa
Tunisia
Uganda
Zimbabwe
ASIA PACIFIC
Australia
Bangladesh
China
India
Indonesia
Japan
Kazakstan
Malaysia
New Zealand
Pakistan
Phillippines
Singapore
South Korea
Sri Lanka
Taiwan
Thailand
Uzbekistan
Vietnam
MIDDLE EAST
Israel
Jordan
Kuwait
Lebanon
Oman
Saudi Arabia
Syria
United Arab Emirates
Yemen
Don't see the country you're looking for? Then visit the Monsanto Corporate Website. http://www.monsanto.com/Pages/default.aspx

[futurefarming]

Vi koji živite na Solomonskim ostrvima ništa ne brinite, doći ćemo i do vas...

[futurefarming]

Jedemo li otrovno voće i povrće?
http://www.b92.net/zdravlje/vesti.ph...&nav_id=607651

[markonitogen]

Poštovanje, vidim da je tema skrajnuta još od prvog ili drugog posta u ovom topiku - a tema je biljka KINOA (Quinoa).
Pretragom na internetu naišao sam na ovu prepisku i video da osim člana "toshiba"i "biodinamika" niko dalje nije pisao o ovoj biljci.
Mene lično interesuje da li je moguće ovu biljku uzgajati na našem podneblju, konkretno u istočnoj srbiji?
Takođe, gde mogu da kupim seme biljke i po kojim cenama (kod nas ili u inostranstvu)?

Veoma sam zainteresovan za proizvodnju i upotrebu ove visokokvalitetne namirnice. Značilo bi mi da mi dobijem informacije
o ovoj biljci tako da sam unapred zahvalan.

p.s.
U prodavnicama zdrave hrane je moguće kupiti ovu žitaricu kao finalni proizvod ali po cenama koje dostižu i do 1.300,00 RSD po kilogramu.

[Kornelius]

Kućni mlin za mlevenje žitarica,kukuruza i paprike. Idealno rešenje za integralno brašno.
http://kucnimlin.blogspot.com/