Vesti i obaveštenja

ljubek je napisao(la):

A na vašaru u topoli i rumi furadana iz rumunije kollko oćeš...
Toliko o zabranjenom furadanu...

Kliknite za proširenje...

Spornih 300 hektara državne zemlje u Gakovu zauzeli prvo radnici Farmenlenda, pa potom i gakovački paori. Za sada ni jedni ni drugi nemaju pravo na državne oranice, jer se iz apelacionog privrednog suda u Beogradu čeka odgovor na žalbu Gakovčana na odluku privrednog suda u Somboru, kojom im je zabranjeno korišćenje spornih oranica.


Gakovački paori kuju plan. U borbi za pravo na parče državne zemlje su istrajni. Od istog parčeta ne odustaje ni firma Farmenlend, čiji radnici su rano jutros, bez ikakve dozvole, počeli da rade na za sada, ničijoj zemlji.


Gakovčani i njihove kolege iz Rastine odlučile su da sa njima odmere snage – u oranju. Na putu između njiva sačekala ih je policija i radnici obezbeđenja privatne firme, koju je unajmio Farmenlend. To paore nije sprečilo da spuste plugove. Do tog momenta nije se znalo čija je zemlja. Od tad, više se nije znalo ni čiji je koji traktor. Na njivama su se tako našli i gakovački paori i radnici Farmenlenda u traktorima firme Graničar Gakovo koja je u stečaju.


Ni paori, ni Farmenlend nemaju pravo na spornih 300 hektara, pa je ubrzo stiglo i još policije. Do tada, oni su u automobilima samo kružili oko gakovačkih oranica.


Za to vreme u susednom selu bile su parkirane dve marice i nekoliko policijskih automobila. Na njivama je bilo više policije nego poljoprivrednika, kaže poljoprivrednik Vladimir Skrobonja.


“Došlo je 10 kola policije, dve marice, otprilike oko 60, 70 policajaca je došlo. Tu je stigao i načelnik policije i komandir Đaković, oni su prišli meni rukovali se, i pitao sam šta se dešava? On je rekao imamo usmeni nalog od javnog tužioca da oni rade njive”, objašnjava Skrobonja.


Po njegovim rečima, još nije stigla odluka drugostepenog privrednog suda, kojom će se razrešiti dilema ko ima pravo da obrađuje spornih 300 hektara. "Mi pretpostavljamo da je ta odluka u našu korist i da zbog toga pokušavaju sada bez papira da ih (privatne firme) uvedu na to zemljište", dodao je Skrobonja.


U javnom tužilaštvu kažu da nikakvog usmenog naloga nije bilo. A zašto je toliko policije na terenu, pita se i pravni zastupnik paora Branimir Mitrović. Danas je i on legtimisan, zbog sumnje da je nahuškao svoje klijente da zauzmu oranice.


“I ti jadni ljudi morajju tamo nešto da čuvaju, a ne znaju ni oni od koga i zašto. Druga stvar ono što se danas desilo to je da je neko omogućioo određenim radnicima, vrlo sam precizan, to nisu radnici Graničara Gakovo, Grančar Gakovo nema nijednog radnika, stečajni upravnik, to je kraj. Neko je omogućio nekim ljudima da uđu na iste te njive, a paorima su branili svo ovo vreme da oru”, kaže Mitrović.


Ko im je to omogućio, za sada se ne zna. Ko ima pravo na gakovačke njive? Za sada niko, dok iz apelacionog suda u Beogradu u privredni sud Somboru ne stigne odluka koja će konačno staviti tačku na gakovačku dramu. Današnjoj epizodi kompromisni epilog dao je somborski privredni sud privremenom odlukom - dok ne stigne odgovor iz Beograda na gakovačke njive ne sme niko.

Kliknite za proširenje...

Proizvodnja bukovače iz godinu u godinu je sve zastupljenija, a jedan od razloga je otkupna cena koja u sezoni dostiže i 350 dinara za kilogram.

Jagodina ima veliki potencijal da postane kraj koji je poznat upravo po pečurkama. Kod porodice Dalibora Vujića uzgaja se bukovača u objektu koji je nekada bio štala. Objekat su preuredili za profitabilniji posao, jer se stočarstvo više i ne isplati.


Dejan Cvetković, organizator proizvođača bukovače iz ovog kraja, objašnjava kako treba preurediti i opremiti objekat za uspešan uzgoj bukovače, kolika temperatura mora biti u objektu, a to je i najveći problem i izazov za uzgajivače.


Bukovača može da se uzgaja tokom cele godine, ukoliko je objekat energetski efikasan - da se lako greje i hladi. To ne mogu mnogi objekti, pa se preskaču najtopliji i najhladniji dani tokom godine, tada gljivari ne rade.



Od zasejavanja do berbe potrebno da prođe oko dva i po do tri meseca. Cene na veliko su oko 180 dinara, a na malo između 250 i 350 dinara, a proizvođači su ovom cenom zadovoljni.


Kada se obezbede dobri uslovi, prinos ne može da izostane, tvrdi Cvetković, a po supstratu - džakovi napunjeni slamom iz kojih gljive rastu, ubere se tri do pet kilograma.

Kliknite za proširenje...

MOMOSARIC je napisao(la):

Nije čudo što mnogi ne žele u EU kad se sami bombardujemo ovakvim izokrenutim vijestima iz žute štampe .

Kliknite za proširenje...