Vesti i obaveštenja

ПАДАЈУ РЕКОРДИ: Санкције позлатиле руску пољопривреду


23.10.2016. - 8:29


Zito-750x533.jpg

Фото: Sputnik/ Алексей Мальгавко


Русија је након 1991. године изгубила око 35 милиона хектара обрадивог земљишта, што је површина готово целе Немачке. Али, све је почело да се мења последњих година, а нарочито 2014. године увођењем западних санкција против Русије и одговора Москве на санкције.


Руска пољопривреда је у експанзији. Руски аграрни сектор деценијама је спадао међу најдепресивније сфере економије, а сада је постао привредна грана која, како се показало, омогућава руској економији да се ефикасно бори против кризе.


Руска пољопривреда је била у паду јер су инвеститори након распада Совјетског Савеза избегавали тај сектор и окретали се улагањима у сировине и енергетику, а народ је масовно бежао у градове, због чега су села опустела.

Неки тврде да је Русија након 1991. године изгубила око 35 милиона хектара обрадивог земљишта, што је површина готово целе Немачке.


Али, све је почело да се мења последњих година, а нарочито 2014. године, увођењем западних санкција против Русије и одговора Москве на то.

Руска пољопривреда сада привлачи све већи број инвеститора, има подршку државе, показује све боље резултате и обара нове рекорде. Посебно се бележи и нагли пораст потражње за руским производима у иностранству.


И руски премијер Дмитриј Медведев је раније говорио о томе како земља узима замах као један од водећих светских извозника пољопривредних производа. „Русија успешно враћа свој статус главног снабдевача на светском тржишту хране“, рекао је он.

Министар пољопривреде Александар Ткачев сматра да би пољопривреда могла да постане друга највећа извозна грана Русије, након сектора енергетике.


Чињеница је да су западне санкције и слабљење рубље помогли руску пољопривреду, а земља је почела више да узгаја и да има усеве који могу да постану конкурентни на светском тржишту.


Приноси од житарица расту још од 2010. Ове године очекује се рекордни принос жита — више од 115 милиона тона. Ако се прогноза потврди, Русија ће избити на прво место и у производњи жита, надмашиће све земље ЕУ заједно. Већ је пожњевено око 112 милиона тона. То је рекорд за последњих 25 година и апсолутни рекорд у историји руске пољопривреде.


Такође, Русија преузима вођство и у извозу пшенице, премашујући САД и Канаду, које су биле лидери у последњих неколико деценија — извозни потенцијал Русије у овој сезони износи око 30 милиона тона.

У својој историји, Русија је дуго важила за највећу светску житницу и „хранитељку света“, али је у међувремену тај статус изгубила. Крајем педесетих година СССР је почео делимично да купује жито, и још се у Русији памти како се Винстон Черчил томе смејао: „Мислио сам да ћу да умрем од старости, али када је Русија, која је целу Европу хранила хлебом, почела да купује жито, ја сам схватио да ћу да умрем од смеха“.


Посебно трагична ситуација у овом контексту била је деведесетих година, када Русија није ништа производила за продају, а пшеницу је још и куповала од Канаде. То је у Русији доживљавано као национална срамота. Међутим, сада се ситуација преокренула. Аграрни сектор је постао привлачан за инвеститоре у условима санкција и прокламоване политике замене увозне робе домаћим производима.


Руски олигарси и њихови наследници почели су масовно да улажу у пољопривреду. Међу Русима је сада нарочито популарно гајење воћа и поврћа у стакленицима.


Рецимо двадесетдвогодишњи Аркадиј Абрамович, син милијардера Романа Абрамовича, намерава да изгради један од највећих комплекса стакленика у Русији. Реч је о вишемилионском улагању. Захаљујући досадашњим инвестицијама од преко 100 милијарди рубаља, производња поврћа је порасла за 50 одсто у односу на 2012. годину.


„Фактички, то је рекорд који се може уписати у историју савремене пољопривреде, и на нама је сада да задржимо такав темпо развоја“, рекао је недавно председник руског Националног савеза произвођача поврћа Сергеј Корољов.


Он предвиђа да ће се ове године производња поврћа у стакленицима повећати за 25 одсто и достићи 800.000 тона. За првих седам месеци ове године производња парадајза је повећана за 66 одсто у односу на исти период прошле године, а краставаца за 12 одсто. Овде је значајну улогу одиграла и подршка државе, која је пољопривредницима дала бројне субвенције и олакшице.


Укупни извоз из Русије за осам месеци ове године износио је 176,9 милијарде долара, од чега је само експорт прехрамбрених производа износио 9,9 милијарди долара, што говори да Русија бележи фантастичан пораст извоза пољопривредних производа.

Такав брз развој пољопривредног сектора Русији не само да пружа прехрамбену безбедност, већ земљи доноси и додатне приходе (у доларима) од извоза, а такође помаже и целокупној руској економији да се избори са кризом.

Као последица процвата пољопривреде, први пут за много година нагло је скочила производња трактора — за чак 85 одсто, а пољопривредна механизација из увоза замењена је домаћом. Ради се о томе да су трактори и механизација стране производње поскупели на руском тржишту због девалвације рубље, а с друге стране и држава је „умешала прсте“ тако што је омогућила пољопривредницима да руске машине пазаре са попустом од 25-30 одсто.


У сваком случају, руска пољопривреда „цвета“, показује све боље резултате и обара нове рекорде — очекује се, на пример, да би Русија у прикупљању уљаног лана могла да достигне бројку од 600.000 тона, а то би био историјски резултат. Притом, већи део приноса, чак 85 одсто, иде у извоз. Главни купац руског лана је ЕУ, а посебно белгијска лука Гент. Остало купује Турска, и нешто мало Кина.


Русија је већ има статус другог највећег у свету произвођача и извозника лана, после Канаде. У Русији је драстично скочила производња грашка и леблебија. За последњих 10 година производња махунарки је порасла за један и по пут и већ премашује 2,35 милиона тона. Интересовање за те културе се објашњава високим ценама, које обезбеђују добру профитаблиност, и великом потражњом на страним тржиштима.


Осим тога, узгајање не тражи велика улагања. Порасли су и приноси уљарица — уљане репице, соје и сунцокрета. Производња уљарица је уносан посао на којем пољопривредници зарађују више него на житарицама. Русија је на добром путу да обори рекорд и у извозу соје — практично све количине планиране за експорт иду на кинеско тржиште.


Неочекивано, Русија се нашла међу светским лидерима и по извозу коријандера. За осам месеци ове године извезла је више него током целе прошле. Руси су свету продали 43.500 тона коријандера, што је скоро пет пута више него пре само две године.

Постоје два разлога за такав успех. Прво, слабљење рубље је помогло повећању рентабилности производње коријандера и сада се он прикупља не само на Северном Кавказу, него и на Алтају. Друго, цене коријандера на светском тржишту су средином прошле године нагло скочиле, што је посебно мотивисало произвођаче.


Руски експерти кажу да данас сви причају о рекордној производњи и извозу пољопривредних сировина, а заборављају на прехрамбрену индустрију и њене прерађевине. Захваљујући девалвацији рубље руски производи су постали јефтинији и конкуретнији на светском тржишту.

Тренутно се највише продају биљна уља, маргарини, кондитерска продукција (пре свега, производи од чоколаде), алкохолни и безалкохолна пића (од вотке до минералних вода) и цигарете. Ти производи су доказали своју конкурентност на страним тржиштима, а као „перспективне производе“ експерти наводе пшенично брашно, тестенине, кексеве, кобасице, месне прерађевине, рибље конзерве, млечне производе и чак сладоледе.


Русија напредује и на тржишту шећера. Очекује се да ће ове године земља произвести за милион тона више шећера него што је руском тржишту потребно. То значи да ће „вишак“ отићи у извоз.

Руски званичници истичу да је у периоду економских тешкоћа пољопривреда једини сектор који демонстрира одрживи раст. О томе је овог месеца говорио и руски председник Владимир Путин, који је рекао да је „агроиндустријски сектор једна од локомотива развоја привреде целе земље“.


rs.sputniknews.com, Оливера Икодиновић


http://iskra.co/svet/padaju-rekordi-sankcije-pozlatile-rusku-poljoprivredu/



Eee tako se to radi ! A nama, ko je kriv ?!

Narod kaže: il nemao il ne umeo, isto ti dođe.



 
Maticu sta li ce reci na to oni koji puknu od patriotizma da je ovo zemlja limunade? Proglasice te za drzavnog neprijatelja!
Bradonja . I za vreme Causeskua po novinama i na tv su se davale slicne izjave o najboljim ikad ostvarenim prinosima psenice i ostalih kultura a u pekarama ili nije bilo uopste hleba ili je bio tvrdji od cigle!
Osecaju oni svoju bedu padom rublje ali od besa daju eto glupe informacije gde se upecaju samo naivni!
Uostalom procitaj malo vise i drugi sta izjavljuju o njihovoj ekonomiji a ne samo ono sto Medvedev prica o samima sebi!
 
Poslednja izmena:
Eeeeeeeeeeee, zato nama ukinuše subvencije, jerbo se eto u Rusiji pokazalo da loši uslovi rada podstiču razvoj.

Ko kaže da naš premijer zanemaruje razvoj agrara?
 
Maticu sta li ce reci na to oni koji puknu od patriotizma da je ovo zemlja limunade? Proglasice te za drzavnog neprijatelja!
Bradonja . I za vreme Causeskua po novinama i na tv su se davale slicne izjave o najboljim ikad ostvarenim prinosima psenice i ostalih kultura a u pekarama ili nije bilo uopste hleba ili je bio tvrdji od cigle!
Osecaju oni svoju bedu padom rublje ali od besa daju eto glupe informacije gde se upecaju samo naivni!
Uostalom procitaj malo vise i drugi sta izjavljuju o njihovoj ekonomiji a ne samo ono sto Medvedev prica o samima sebi!
Ja se tebi divim ,ali stvarno,tako slep pored ociju ili ne zelis da vidis da i drugi rade a ne samo eu.
Rusi grizu ko terijeri sad u poljoprivredu,jos malo pa im i nase jabuke nece trebati imace oni svoje ali nije problem kupice svaba ili francuz nase jabuke,nisu jos svesni kvalitete joj.
 
Pored ociju, ili do njih DA, slep sam, ali kad su direktno u pitanju onda jako dobro vidim za razliku od tebe!
Znas kad ce svaba, francuz ili englez kupiti nesto od nas, nikad. Zar ti mislis da ni od koga drugog ne moze uvoziti bilo sta drugo a da je istog ili boljeg kvaliteta od naseg?!
Svasta pises! Pa nece u zivotu uvoziti od nas kad im se suprostavljas i nisi na njihovoj strani! A na zalost nama trebaju partneri za izvoz.
 
Svakakve se gluposti pisu po novinama. Rusija je pocela razvoj poljoprivrede ili oporavak mislim stocarstvo , prije 10-tak godina i vise , kupovali su junice za zapada(ne samo Europa) kao sumanuti , davali su zemlju u zakup zapadnim farmerima , citao tekstove u HR o tome , Svicarski ,Njemacki itd. farmeri dobijali zemlju samo da rade ako se hoce baviti proizvodnjom mlijeka. Kopirali sistem iz nekih zapadnoeropskih drzava da na lokalnim farmama preradjuju mlijeko i odmah ga i u okolini plasiraju itd. Davnih dana pokusavali da ponovno pokrenu proizvodnju traktora, kad je propao Mccormik htjeli njihove strojeve i tehnologiju da kupe. Putin je odavno strasan novac kroz subvencije upumpavao u poljoprivredu davno prije ovih sankcija prema njima.
 
Danski program vratio srpske voćare u zadrugu -- izvor rs.n1info.com

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je da će agrarni budžet biti pravljen po danskim uzorima i principima na kojima je u Srbiji sproveden projekat Friuts and Berriess - povećanje konkurentnosti kroz investicije u opremu.
Od 8,5 miliona evra, koliko su od danske Vlade dobili oni koji učestvuju u proizvodnji i obradi bobičastog voća, Vlada je učestvovala sa tri, a posle dve godine rezultati se vide u povećanju izvoza i većem broju radnih mesta.


Dragan Andrejić bavio se isključivo proizvodnjom voćnog sadnog materijala, a sada u zadruzi sa još devet poljoprivrednika iz Žitorađe radi na dva hektara sa zasadima jagoda.
Ovde sam video sebe da će biti bolje, da će biti više prihoda ako počnemo da radimo sa jagodom. Nas dest smo se organizovali, otvorili smo zadrugu i uz pomoć Friuts and Berriess smo podigli ovaj zasad", ispričao je Dragan Andrejić iz zadruge Jordbar Žitorađa.


Dobili su plastenike, sistem za navodnjavanje, potrebnu mehanizaciju. Isti program koristilo je više od 870 učesnika, takođe za opremu, mehanizaciju, skladišne prostore, mašine, hladnjaču.

Hladnjača Vule kod Leskovca 2012. godine imala je kapacitet 400 tona, posle dve godine je dograđena, kapacitet dupliran, ali su ovaj program iskoristili za nova ulaganja.


"Uspeli smo da sagradimo treći deo hladnjače i sagradili smo jednu tehnološku liniju za proizvodnju više i jagode", kaže Vukašin Đorđević vlasnik hladnjače.
Danska je u poslednjih 10 godina Srbiji donirala 17 miliona evra, a ovaj projekat jedan je od najvećih.


"Veoma mi je drago da vidim konkretne rezultate ovog projekta, to što je omogućio bolji život ljudima ovde i stvorio stotine novih radnih mesta", rekao je Morten Skovgrard Hansen, otpravnik poslova danske ambasade.
Tačan broj novih radnih mesta je 795. Analize pokazuju i da se tamo gde je projekat sproveden beleži porast izvoza.

...
 
NAJEZDA AZIJSKIH BUBAMARA U BANATU: Da li nam preti opasnost od njih?
azijskabubamara.jpg


Ovih dana, u gotovo celoj Vojvodini, beleži se najezda azijskih bubamara, koje su najprisutnije u voćnjacima i baštama gde se hrane biljnim vašima ali i voćem. Slično je i u Banatu, gde su u najvećem broju prisutne na zidovima i fasadama kuća, baštenskih kućica i vikendica.
Stručnjaci tvrde da ova vrsta bubamara brzo nadire i potiskuje domaću, koja postaje sve ugroženija. Njihovu migraciju pokrenule su klimatske promene i porast biljnih vaši u prirodi.
unnamed-1-19-300x225.jpg

Stručnjaci za ove tufnaste bube tvrde da nisu opasne, ali da njihovo prisustvo može izazvati alergiske pojave na koži i disajnim organima.
unnamed-33-300x225.jpg
Poslednjih godina pored smrdibuba sve prisutnija je i bubamara čiju invaziju najviše osećaju voćari i baštovani, kojima ovih dana poput komaraca otežava rad u polju. Raznih je boja a po leđima ima crne tufnice. U toku je njihovo udomljavanje i traženje odgovarajućeg staništa pred dolazeću zimu. U kasnu jesen, kada ponestane hrane, ispoljava nagon za rojenjem. Za razliku od domaćih vrsta azijska bubamara ulazi u kuće i stanove i razmnožava se u jesen. Odrasla jedinka ispušta feromon koji privlači ostale bube i tako u roju traže odgovarajuće mesto za hibernaciju. Ove bube su pod zaštitom a domaćini za njihovo uklanjanje najčešće koriste usisivač. Spas od njihovog prisustva domaćini vide u proveri komarnika i dihtunga na vratima i prozorima stambenih jedinica kako bi ih na vreme sprečili da se tu trajno nastane.

Izvor: Južni Banat



Podeli:



 
Apropo razvoja ruska poljoprivrede. Kupuju jako velike kolicine svihj sadnica voca. Probavaju sta moze da opstane u njihovoj klimi. Pokazalo se da jabuke mogu dosta uspesno da proizvedu da dosta losijim kvalitetom od nas, ali MOGU da proizvedu. Kao i sve, cenom ce se odrediti sta moze da prodje na trzistu a sta ne. Ono sto ja sticem utisak, da za 10-20 godina niko im nece trebati, imace vecinu hrane koja im treba sa svojih njiva.
 
U akciji „Najbolje iz Srbije“ potrošači biraju omiljene brendove -- izvor poljosfera.rs

U akciji „Najbolje iz Srbije“ Privredne komore Srbije i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, potrošači do 6. novembra mogu da glasaju za omiljeni robni i korporativni brend na domaćem tržištu, kao i za najboljeg izvoznika, manifestaciju i startap preduzeće.

Kako da glasamo za „Najbolje iz Srbije“

Glasanje za 194 brenda u 24 kategorije obavlja se online, preko sajta www.najboljeizsrbije.com kojem se može pristupiti i preko društvenih mreža.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež je pozvao potrošače da daju svoj glas brendovima koje smatraju najboljim.
Čak 140 kompanija kandidata za „Najbolje iz Srbije“

U ovogodišnjoj akciji prijavilo se 140 kompanija, što je 20 odsto više nego prošle godine, a za isti procenat uvećan je i broj kandidovanih brendova, istakao je Čadež.
To je pokazatelj da je akcija zaista uspešna i da firme prepoznaju „Najbolje iz Srbije“ kao nešto što im donosi konkretnu korist u poslovanju, promociji, ali i jednu vrstu dodatne vrednosti.
Glas potrošača na prvom mestu

Glavni koordinator akcije Mihailo Vesović dodao je da svaki pojedinac može da glasa za jedan brend u jednoj kategoriji...
 
Rec je o novom zakonu koji se priprema i mozda ce se primenjivati od 01.01.2017. Otvori link koji sam postavio, pa ce ti se sve samo kasti. :osmeh:
 
Da, drugim rečima stigla "povišica" plate miliciji, šta mislite da li će te moći sad da se izvučete samo sa 1000 din, za svetla ...
A po svoj prilici i pešaci će morati da nose šlem sa uključenom rotacijom :ideja: !
 
Poslednja izmena:
Nazad
Vrh