Vesti i obaveštenja

Subvencije.rs:

 Рума: Акт о отпису накнаде за одводњавање
Ruma_city_square-620x286.png

[h=1]Рума: Акт о отпису накнаде за одводњавање[/h]


njive-njiva-polje-kisa-kise-oranice-voda-poplave-poplava-poljoprivreda-usevi-steta-stete-tanjug-jaroslav-pap-jpg_660x3301-300x150.jpg
Како би помогла у отклањању штетних последица поплава и клизишта насталих због поплава у мају 2014. године, Влада Републике Србије донела је акт којим се сагласила да се власници и корисници пољопривредног шумског и грађевинског земљишта који су претрпели штету у прошлогодишњим мајским поплавама, ослободе обавезе плаћања накнаде за одводњавање за 2014. годину, као и да се тим обвезницима одобри одлагање плаћања дуга по основу накнаде за одводњавање за 2013. годину до 31. јула 2015. године, без обрачунавања камате за период одлагања плаћања дуга.
Актом Владе је такође предвиђено да су, ради остваривања права на ослобађање од плаћања накнаде за одводњавање за 2014. годину, обвезници дужни да надлежном органу који врши обрачун и задужење тих накнада (Министарство финансија-пореска управа, Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе“ Београд, Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине“ Нови Сад и Јавно водопривредно предузеће „Београдводе“ Београд) доставе писани доказ (решење или потврду) издат од стране надлежног органа локалне самоуправе, да су током поплава у мају 2014. године претрпели штету на земљишту или усевима.
За пољопривреднике из румске општине рок за остваривање права заослобађање од плаћања накнаде за одводњавање за 2014. годину је продужен до 10. априла 2015. године.
Пољопривредницима са територије Општине Рума потврду о претрпљеној штети на земљишту и усевима од поплава у мају 2014. године, издаваће Комисија заутврђивање и процену штете на пољопривредном земљишту и усевима настале услед поплава на територији Општине Рума, у Градској кући, улица Главна 155 Рума,радним данимаод 07до 15 часова. Потврде о претрпљеној штети издаваће се само регистрованим пољопривредним газдинствима, па су пољопривредници дужни да Комисији приложе потврду о активном статусу газдинства.


 
RUSIMA PREKIPELO Najavili zabranu uvoza jabuka i povrća iz Srbije - izvor blic.rs

Ruska poljoprivredna inspekcija mogla bi da zabrani uvoz jabuka iz Srbije zbog mogućeg reeksporta iz EU, izjavila je danas portparol te službe Julija Trofimova.

Ruska služba za fito-kontrolu je u subotu saopštila da je zabeležila značajan porast isporuka jabuka iz Srbije u Rusiju, zbog čega je od srpskih kolega zatražila dodatnu informaciju o njihovoj proizvodnji.

"Sumnjamo da je reč o reeksportu. Najverovatnije je da su jabuke iz Poljske", rekla je Trofimova.


Po njenim rečima, za sada ruska poljoprivredna inspekcija ne može sa sigurnošću da tvrdi da je reč o poljskim jabukama, i da čeka "adekvatnu reakciju iz Srbije".

...
Kliknite za proširenje...
 
Dnevnik.rs:

Неће бити забране увоза млека из ЕУ



Неће бити забране увоза млека из ЕУ, а проблем постојећих залиха биће решен, изјавила је данас министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић и навела да врло брзо очекује




почетак откупа свиња.
Говорећи о вишковима млека, министарка је рекла да ће Републичка дирекција за робне резреве откупити постојеће залихе млека у праху и да су за то обезбеђена средства.
"Тако ће бити превазиђен тренутни проблем повећаних количина млека", рекла је министарка новинарима у паузи конференције "Програм предприступне помоћи за рурални развој 2014-2020 - ИПАРД 2".
Према њеним речима, пољопривредници ће моћи као и до сада да предају млеко млекарама и на тај начин ће се решсити проблем вишка млека у овом моменту с једне стране, а са друге стране обезбедити и кондиторима да раде под истим условима као што раде и кондитори у ЕУ.
"Да смо реаговали на тај начин што бисмо повећали царине или увозне дажбине онда бисмо наше кондоторе довели у неравноправан положај тако да би они онда били угрожени", каже Богосављевић Бошковић.
Како је навела, циљ је да се реши проблем пољопривредних произвођача у овом моменту али тако да се у исто време не направи проблем индустрији и да се у оваквим ситуацијама морају пажљиво одмеравати мере и решења, и имати балансиран приступ.
"Важно је да ова истина тешка времена када се ради о пољопривредној приоизводњи на неки начин са што је могуће мање лоших последица преживимо и да дочекамо боља и стабилнија времена", поручила је министарка пољопривреде.
Када је реч о откупу свиња, Богосављевић Бошковић наводи да више нема пракрично ништа спорно осим техничких детаља за откуп свиња.
Потребно је утврдити, како каже, место на коме ће произвођачи дотерати своје свиње, односно кланичари које ће те свиње даље откупити и уговоре који ће бити потписани.
Додала је да ће на основу тих уговора пољопривредницима бити исплаћен новац или ће у замену за откупљене свиње добити меркантилни кукуруз у оном односу који је договорен и који је Влада Србије и усвојила .
Оценила је да је најаважније да је постигнут договор и да је Влада Србије поштовала све оно што су договорили поризвођачи свиња, представници ресорних министарстава који учествују у ток процесу и Репубичка дирекција за робне резерве.
"У току викенда и данас су заседале комисије које утврђују техничку процедуру како да се и на терену овај процес откупа обави. Очекујем да тај посао врло брзо крене, већ наредних дана", каже министарка.

Надлежне српске и руске службе испитаће извоз јабука
Министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић изјавила је данас да то министарство није добило званичну информацију од Русије о евентуалном проблему у вези са извозом јабука на руско тржиште, али није ни искључила могућност злоупотребе фитосанитарних сертификата.То је сада ствар надлежних служби у Србији, које ће утврдити евентуалне пропусте, рекла је министарка и додала да верује да су у питању само наводи медија.
Богосављевић Бошковић је новинарима у Центру Сава рекла да српске и руске надлежне службе раде заједнички, те да је њихов задатак да евентуалне починиоце оваквих пропуста открију и казне."Верујем да су само у питању наводи медија, али у сваком случају су добри да се још једном појача контрола и да се евентуално сваки пропуст на време санкционише, а они који су у њему учествовали и казне", рекла је министарка новинарима.
Поводом навода да Србија извози већу количину јабука од оне коју произведе, министарка је рекла да је повећан извоз резултат преусмеравања извозних пошиљки српских извозника са неких других тржишта.
Министарка, међутим, није искључила могућност да је, како је рекла, неко упркос свим мерама предострожности искористио и фалсификовао фитосанитарни сертификат и под тим фалсификатом извезао робу у Русију.Она је објаснила да је направљен систем најаве извозних пошиљака воћа и поврћа из Србије ка руском тржишту који предвиђа да се унапред руским колегама шаљу скенирани фитосанитарни сертификати.
"На тај начин желимо да спречимо да евентуално неко злоупотреби, односно фалсификује наше фитосанитарне сертификате и да се практично са других тржишта упути роба ка Русији", рекла је министарка.Бошковић је истакла да постоји добра сарадња и свакодневна комуникација са надлежнима у Русији и да ће наводи медија бити испитани и да ће, уколико се утврде неправилности, сви одговорни сносити адекватне последице и санкције.
Поводом сугестије представника Министарства пољопривреде да се за десет дана забрани извоз свих фитосанитарних производа из Србије у Русију, Богосављевић Бошковић је рекла да министарство није добило никакве званичне информације и да ће, ако је то тачно, предузети све мере да се спрече евентуалне злоупотребе.
Она је рекла да је министарство колегама у Русији доставило тражене податке о обиму производње воћа и поврћа и додала да је према тим подацима јасно да су наши извозни потенцијали далеко већи од оних количина које смо у прошлој години пласирали на тржиште Русије.Према информацијама Министарства пољопривреде, извоз јабука на тржиште Русије прошле године је повећан за око 40 одсто у односу на 2013. годину.

 
Mada uobičajno ne prenosim kompletne vesti, ovu moram.

Dno dna - spos.info

Juče je u Šapcu održana još jedna tribina SPOS-a o standardu kvaliteta „Dobra pčelarska praksa“, praćena besplatnim predavanjem predsednika SPOS-a, koja je propraćena i sa dva više nego nemila događaja, od kojih se jedan može ravnati sa najnižim ljudskim pobudama, ili jednostavno nazvati dnom dna.

Naime, vlasnik firme Mateks iz Šapca napao je tokom tribine predsednika SPOS-a, optužujući ga zbog toga što je SPOS u svom časopisu Pčelar preneo informaciju o utvrđivanju izvesne hemikalije u njihovom tada nelegalno proizvođenom preparatu pod imenom Argus Ras. Predsednik SPOS-a mu je odgovorio da je SPOS samo preneo izveštaj Veterinarskog instituta iz Banja Luke, baš kao što prenosi slične informacije iz sličnih instituta širom Evrope, te da ne vidi razliku između instituta u Republici Srpskoj i recimo Nemačkoj. Ako Mateks smatra da taj izveštaj nije tačan, treba da se obrati institutu, a ne SPOS-u, jer je SPOS samo preneo zvanično objavljenu informaciju instituta, potpisanu od strane direktora instituta.

Naravno, ostaje nejasno zbog čega Mateks uopšte protestvuje, kada je utvrđeno da taj preparat u tom trenutku formalno pravno nije ni postojao (nije bio registrovan shodno propisima), što je inspekcija kasnije i potvrdila, i zabranila proizvodnju te naložila uništavanje zatečenih količina preparata. Uostalom, firma Mateks je tužila SPOS (samo ona zna zašto), te će sud to svakako lepo raspraviti.


Nakon tribine i besplatnog predavanja, nekoliko pčelara Šapca otpratilo je predsednika SPOS-a do njegovog automobila, a na licu mesta su se svi neprijatno iznenadili zatečenim prizorom! Automobil predsednika SPOS-a je kompletno bio preliven nepoznatom hemikalijom koja je ostavila trag na celom automobilu, a na nekim delovima automobila se skinula farba. Automobil je bez odlaganja odvezen na auto pranje, da bi se sprečilo dalje korozivno delovanje hemikalije, ali je načinjena šteta nepovratna i velike vrednosti.

Možemo samo da pretpostavljamo koji interesni lobiji su mogli nešto ovako gnusno da urade, ali predsednika SPOS-a nisu uplašile ni pretnje od strane falsifikatora meda 2010. godine (OVDE), pa svakako neće ni ovakve gnusne akcije najnižih poriva raznih prevaranata i lobista, čiji će identitet pre ili kasnije sigurno biti otkriven, ili bar jasan svakome ko ima oči. DNO DNA.


Očekuje se reakcija Izvršnog odbora SPOS-a u narednim danima, o čemu ćemo vas obavestiti.

Predsednik SPOS-a je do daljeg otkazao sve već zakazane tribine o DPP, iz bezbednosnih razloga.
Kliknite za proširenje...

Opet se čačkalo po osinjaku, pa su se pojedinci unervozili.
 
[h=1]Српско тржиште преплављено храном из ЕУ[/h]БЕОГРАД - Директор Продуктне берзе из Новог Сада Жарко Галетин изјавио је данас да је на светском тржишту хране дошло до великих поремећаја, те да су санкције, које је Европска увела Русији само привидно донеле добро српској привреди.

Он је на конференцији „Аграрна политика Србије", коју организује НИН Фокус, уз медијско партнерство Танјуга, истакао да је због такве ситуације наше тржиште преплављено храном из ЕУ, по дампинг ценама и наши произвођачи су постали неконкурентни.
​
"Оно што у таквој ситуацији можемо да урадимо је да доносимо добре законе и подигнемо ниво капацитета служби које би требало да примене те законе", казао је Галетин.
sirova-hrana-2-jpg_660x330.jpg

У Србији се, каже, проблеми решавају ад хок, што није добро, јер је такав начин веома скуп и кратког је даха, па је неопходно пронаћи системска решења.
Истакао је да су три кључне институције у озбиљној кризи - систем робних резерви, јавних складишта и непостојање модерне терминске берзе.
Зато он право решење види у стварању јаких институција и системских решења.


 
115-naslovka.jpg


- - - - - - - - - -

[h=3]Temat – Srpska poljoprivreda i približavanje EU: Ni hleba ni čvaraka[/h]33. SRPSKA POLJOPRIVREDA IZMEĐU STRATEGIJE I REALNOSTI: Evo ti ništa, i drži ga čvrsto
Ako poljoprivreda treba da postane jedan od tri stuba privrednog rasta i izvoza onda mesto ministra poljoprivrede ne može da bude moneta za bočnu partijsku trgovinu pri svakom formiranju vlade i njenoj rekonstrukciji već jedno od najmoćnijih u vladi, a dugoročna strategija poljoprivrede biblija svih parlamentarnih većina.
36. DEPOPULACIJA SELA: Puna kuća vrata, niotkuda đaka
Senzacionalističke novinske priče o tome kako se u srpska sela uvoze “mlade iz Albanije” otkrivaju jednu tužnu istinu – sela nam umiru zato što mladi masovno odlaze iz njih. Seosko stanovništvo se ne obnavlja, pa stariji ostaju da obrađuju zemlju dokle mogu, ali šta će sa zemljom i životinjama biti posle njih – izgleda da nikoga ne interesuje, pa ni državu.
39. PRODAJA POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA U NOVIM ČLANICAMA EU I POSLEDICE: Zemlja se prodaje samo jednom
U svim istočnim članicama EU okončanje moratorijuma na prodaju zemlje strancima dočekano je žučnim protestima poljoprivrednika i političkim angažmanom da se tako nešto osujeti ili odloži. U Srbiji, koja se jedina obavezala na ukidanje moratorijuma pre ulaska u članstvo EU, 2017. godine, tek je nedavno pokrenuta inicijativa za pomeranje datuma na 2025, sa neizvesnim ishodom. Sa retkim izuzecima, domaća javnost je uglavnom nezainteresovana za ovu temu, iako su studenti Pravnog fakulteta i njihova profesorka Tatjana Jovanić, samoinicijativno pripremili izvanredan materijal za ozbiljnu nacionalnu debatu.
43. MAPIRANJE OBRADIVOG ZEMLJIŠTA: Ko dobro sadi, dve sreće grabi
Kada bismo poljoprivredno zemljište redovno podvrgavali analizi i na bazi takvih informacija odlučivali šta saditi i kako prihranjivati zemljište, za tri godine bismo mogli da povećamo izvoz poljoprivrednih proizvoda za gotovo 600 miliona evra, tvrdi Branimir Popov iz preduzeća AGROmineral d.o.o. Ove analize će, zbog usaglašavanja sa EU, uskoro postati zakonska obaveza domaćih poljoprivrednika.
45. DA LI SRPSKA POLJOPRIVREDA TREBA DA SE PLAŠI KLIMATSKIH PROMENA: „Antibiotici“ su večni
I pre nego što je bio suočen sa naučnim saznanjima o promenama klime, poljoprivrednik se prilagođavao ćudima vremena i uspevao, koristeći klasične „antibiotike“: navodnjavanje, otpornije seme i agrotehničke mere. To su i danas, kad srpski klimatolozi i agronomi strahuju da bi ekonomske štete od promene klime mogle biti značajne, lekovi koji „rade“.
47. BEZBEDNOST HRANE: Zdravlje na usta (ne) ulazi
Najnovija istraživanja ispravnosti namirnica na domaćem tržištu pokazuju da je dobro što smo uopšte živi, barem sudeći po sadržaju dobrog dela hrane koju svakodnevno jedemo. Roba najlošijeg kvaliteta prodaje se na pijacama i u prodavnicama tzv. zdrave hrane, a trgovci u maloprodajnim objektima previše često u opticaj stavljaju robu kojoj je istekao rok. Ovakvoj situaciji ne pomaže ni činjenica da će hrana u čitavom svetu biti sve lošijeg kvaliteta što broj stanovnika bude dalje rastao.
 
Bogosavljević-Bošković: Izvoz voća u Rusiju nije ugrožen, zabuna tehničke prirode - izvor blic.rs

Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević-Bošković izjavila je večeras da izvoz voća i povrća na tržište Rusije nije ugrožen i povodom sumnje da Srbija, navodno, reeksportuje jabuke u Rusiju ukazala da je došlo do zabune tehničke prirode koja je u međuvremenu otklonjena.

Odgovarajući na pitanje koje je i ruska strana postavila - "odakle tolike jabuke u Srbiji", ministarka poljoprivrede je pojasnila da je iz Moskve stiglo pitanje koliki je obim proizvodnje jabuka u Srbiji i odgovor je već dostavljen.
Svaku pošiljuku voća i povrća u Rusiju prati fito sertifikat, koji dokazuje da je roba poreklom iz Srbije, objasnila je ona i time odbacila insinuacije da je Srbija imala reeksport prehrambenih proizvoda, posebno jabuka, na tržište Rusije.
Kliknite za proširenje...
 
Subvencije.rs:

[h=1]Министарство пољопривреде: Потписани уговори о кредитирању пољопривреде[/h]у Вести, Кредити, Субвенционисани кредити Министарства пољопривреде март 26, 2015

credit-receipts1.png
Mинистар пољопривреде и заштите животне средине проф. др Снежана Богосављевић Бошковић je данас, 26. марта 2015. године, закључила уговоре са овлашћеним лицима пословних банака и осигуравајућих кућа којим ће бити регулисани услови кредитирања пољоприведне производње у 2015. години.

Том приликом министар Богосављевић Бошковић је нагласила да Министарство преузима обавезу плаћања дела каматне стопе према банкама, како би фиксна каматна стопа на неоптплаћени део кредита износила 6% за биљну производњу, набавку механизације и опреме, док ће каматна стопа за кредите за набавку стоке износити 4%, што је велика подршка српским пољопривредницима у циљу развијања производње и подизања конкурентности, подсећајући да су кредити у прошлој години довели до инвестиција у вредности од око 6 милијарди динара.
Кредити су динарски, максимални износ кредита за носиоце регистрованих пољопривредних газдинстава је 5 милиона динара, а за задруге до 15 милиона динара. Период отплате кредита је од годину до 3 године, уз могућност коришћења периода мировања у отплати главнице (грејс периода) до годину дана, који је обухваћен периодом отплате кредита.
Банке са којима су потписани уговори су:

  1. Комерцијална банка,
  2. Прокредит банка,
  3. Банка Интеза,
  4. Хипо Алпе Адриа банка,
  5. Креди Агрикол банка,
  6. Сбер банка, ОТП банка,
  7. АИК банка, НЛБ банка,
  8. Ерсте банка,
  9. Опортјунити банка и
  10. Поштанска штедионица
Oсигуравајуће куће са којима је потписан уговор су:

  1. ДДОР,
  2. Дунав осигурање,
  3. Ђенерали осигурање и
  4. Глобос осигурање.


 
Subvencije.rs:

[h=1]Русија ограничава извоз житарица да би оборила цене хране[/h]у Вести март 28, 2015

wheat-field-harvest-sunset1.jpg
Русиja извoзи упoлa мaњe пшeницe нeгo прoшлe гoдинe, пoштo je влaдa пoчeлa oпoрeзивaњe испoрукa у инoстрaнствo, у склoпу нaстojaњa дa oбoри дoмaћe цeнe хрaнe.
Прeмa прoцeнaмa рускe кoмпaниje ЗAO Русaгрoтрaнс, кoja je зaдужeнa зa прeвoз житaрицa жeлeзницoм, Русиja ћe у мaрту прoдaти 65 oдстo мaњe пшeницe нeгo у истoм пeриoду лaни.

У фeбруaру, кaдa je oвaj пoрeз влaдe ступиo нa снaгу, извoз пшeницe смaњeн je зa 45 oдстo, прeнoси њуjoршкa нoвинскa aгeнциja Блумбeрг.
Oвaкaв пaд извoзa je вeлики прeoкрeт зa рускo мeђунaрoднo тргoвaњe пшeницoм, будући дa je Русиja, пoрeд СAД, Кaнaдe и Фрaнцускe, билa jeдaн oд вoдeћих извoзникa житaрицa у свeту.
„Вeлики брoj купaцa житaрицa сe прeoриjeнтисao нa eврoпскe прoдaвцe, jeр слaбиjи eврo чини купoвину jeфтиниjoм“, изjaвиo je зaмeник дирeктoрa Русaгрoтрaнсa, Игoр Пaвeнски.
Дoдao je дa ћe Русиja oвoг мeсeцa извeсти 450.000 мeтричких тoнa пшeницe, у пoрeђeњу сa 1,3 милиoнa тoнa из истoг пeриoдa прoшлe гoдинe.
 
Dnevnik.rs:

Продали што нису платили, а радници на улици



То што се у последњој деценији десило с некада познатим произвођачем хране АД „Агробачка“ у Бачу једна је од прича о уништавању пољопривредних комбината у Србији у којој су страдали првенствено радници,




Драган Сташевић, председник општине Бач


али и друштвене и државне оранице, као и покретна и непокретна имовина фирме која је у срећна времена запошљавала 670 радника.
Пре приватизације, комбинат је обрађивао на хиљаде хектара земље, у његовом саставу био је рибњак од 600 хектара воденог огледала, фарма крава и товне јунади, фабрика сточне хране, млин и пекара, силоси капацитета 300.000 тона и инкубаторска станица, својевремено највећа у Војводини. Упућени кажу да је у транзицији готово све пропало, а данас у фирми ради двадесетак радника. Све то је подстакло председника општине Бач Драгана Сташевића да се писменим путем обрати Агенцији за приватизацију, али и надлежнима у полицији.
„До пре неколико месеци АД ’Агробачка’ пословало је као предузеће у реструктурирању, а сада послује као АД ’Агробачка’“, каже, између осталог, Сташевићу свом обраћању Агенцији. „Пре девет година предузеће је продато Вишњи Јерковић из Новог Сада, а уговор је раскинут. Пре тога, овде је радило 240 радника. Они су своја права из радног односа, то јест зараде, остварили у судским поступцима и сви имају правоснажне и извршне пресуде. Међутим, на ивици су егзистенције, на евиденцији Националне службе за запошљавање, без перспективе. По њима, то је последица недовољне активности Агенције за приватизацију и недовољно професионалног и савесног рада заштитника државног капитала у самом предузећу“.
Сташевић истиче да је у времену реструктуирања „Агробачка“ добила судски спор којим су поништени купопродајни уговори којима је претходни већински власник продао 292 хектара обрадивог земљишта. Иако су пресуде правоснажне и извршне од 2014. године, стање се, кажу овде, није променило. Привредни суд у Новом Саду је уговор закључен између АД „Агробачка“ и „Дуката“ д. о. о. из Бачког Новог Села, као и уговор „Агробачке“ с „ЗК продуктом“ из Плавне прогласио ништавним.
„По мојим информацијама, ’Агробачка’ није ушла у своја 292 хектара обрадивог пољопривредног земљишта, а то значи да су у поседу и даље купци из ништавног уговора“, истиче Сташевић. „За то нечињење сматрам да постоји директна одговорност привременог заступника државног капитала, сада регистрованог као директора и законског заступника ’Агробачке’. Овде се отварају и друга питања одговорности раније локалне власти која је тој фирми давала у закуп државну земљу за коју није плаћана аренда, а земљу предузећа радили су други.
Конастатовали смо да је на тај и сличан начин држава, а тиме у општина Бач, у последњих неколико година оштећена за готово 1,2 милион евра. Први пут ове године учешће на лицитацију за закуп државног земљишта нису могли остварити појединци и правни субјекти који имају дуг држави за закуп из ранијих година. Односно, осим сточара који имају предност, први пут су на лицитацији земљу добила и мала пољопривредна газдинства јер смо у првом кругу површине ограничили на 20 хектара“.
У допису МУП-у, Сташевић тражи да се провере сумње за евентуална почињена кривична дела, а једна од сумњи је да су појединци који нису плаћали закуп државног земљишта можда добијали и субвенције, или како они који су радили државну земљу нису учествовали на лицитацијама нити су плаћали аренду?!

 
Rts.rs:

Ко је у трци за куповину ПКБ-а?



Једна од 500 фирми које је држава понудила на продају – "ПКБ корпорација", занимљива је и домаћим и страним купцима, ако је судити по достављеним писмима о заинтересованости. Колико је заиста оних који би да купе београдску фабрику млека, знаће се у другој половини године када се очекује јавни позив за њену приватизацију. У комбинату кажу да им осим Кинеза ниједан потенцијални купац није долазио у посету.

​

Без терета старих дугова ПКБ би, кажу, пословао с профитом, а овако су и прошлу годину завршили с минусом. Очекују да ће многи желети да купе пакет њихове имовине, јер је то модел приватизације који је одабрао Град Београд као власник.
Припремила Мирјана Брајковић


"У оквиру тог дела имовине биће практично сва имовина ПКБ-а, земљиште, животиње, механизација, цео технолошки процес, потребан број запослених, услов да одређени број година мора да задржи сточарску производњу на овом нивоу", каже Драгиша Петровић, генерални диркетор ПКБ-а.
Петровић каже да имовински пакет не садржи грађевинско земљиште које остаје Граду Београду и да овог тренутка не би могао да спекулише око вредности предузећа.
Представницима запослених у ПКБ-у не допада се идеја да се сва имовина преда у приватно власништво.
"Ми смо за модел постојања ПКБ-а са већинским државним власништвом. Немамо против да се делимичном приватизацијом нађе ефикаснији менаџмент, али не треба овакву компанију препустити било коме", каже Никола Лазић из Независног синдиката "ПКБ корпорације".
"Више сам волела да смо могли да га сачувамо у оквиру државе, али модели пословања су такви да намећу потребу да се препознаје власник, да он одговара за производњу и да он буде тај који ће гарантовати континуитет комбината", каже министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић.
"МК група" и Индустрија меса "Матијевић" најпознатије су од домаћих компанија које су се пријавиле да су заинтересоване да купе ПКБ. Потенцијални страни инвеститори су из Немачке, Данске, Хонгконга, Аустрије, Кине и Русије.
"Треба водити рачуна да се не десе лоши примери из прошлости, да дођу прави власници који су били у том бизнису, а не људи који се нису ни бавили пољопривредом", каже Драган Гламочић, саветник премијера за пољопривреду.
Према његовим речима, боље је ако дође инострани капитал, али, ако не дође, добродошао је и домаћи.
"Свима онима који се залажу за приватизацију пољопривредног земљишта саветујем да продају своје станове странцима и да онда од њих изнајме те станове да у њима станују", каже агроекономиста Миладин Шеварлић.
А пре јуна и јавног позива за приватизацију пред ПКБ-ом је други изазов – како превазићи 31. мај, када престаје законска заштита од поверилаца. То значи да би првог јуна на врата могли да им закуцају повериоци и да траже 27 милиона евра, колико ПКБ има такозваних старих дугова.
Сличну муку мучи већина од око 300 предузећа у реструктурирању за које држава тражи власника. У Министарству привреде, кажу, разматрају различита решења како да се рок испоштује, а да 1. јуна не настане колапс.

 
Богосављевић-Бошковић: Циљ раст производње и унапређење конкурентност



Главни циљеви Стратегије пољопривреде и руралног развоја Републике Србије за период од 2014. - 2024. године су раст пољопривредне производње, стабилност дохотка произвођача,




унапређење конкурентности, развој руралних подручја и заустављање процеса нестајање села, речено је данас на представљању тог документа.
Министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић-Бошковић представљајући Стратегију у Палати Србија рекла је да та област годинама пролази кроз тежак транзициони период и да је суочена са изазовом, који се, пре свега огледа у томе како се припремити за велику тржишну утакмицу с пољопривредом Европе.
Како је казала, реч о важном документу којим су дефинисане главне смернице развоја и приоритети у сектору пољопривреде у наредних десет година.
"Србија је зацртала изузетно важне циљеве за пољопривреду међу којима су раст производње, стабилност дохотка произвођача, унапређење конкурентности, техничко-технолошко унапређење сектора и стварање услова за развој руралних подручја и заустављање процеса нестајања села", рекла је Богосављевић Бошковић.
Она је додала да је реч о кровном документу који је основа за израду националних програма пољопривреде и руралног развоја који ће, прецизирала је, садржати конкретне мере за достизање стратегијом зацртаних циљева.
"Стратегија и њено усвајање важно је за Србију и у психолошком смислу јер нам она даје ветар у леђа да и даље радимо предано и вредно и да се трудимо да тежимо што пре достизању циљева које смо зацртали стратегијом", рекла је министарка и захвалила учесницима у изради изради стартегије, као и донаторским организацијама које су помогле.
Како је казала, од великог значааја на путу ка ЕУ је да се обезбеди квалитет и континуитет у пољопривредној производњи како би Србија могла равноправно да учествује у тржишној утакмици са европским пољопривредницма.
Она је указала да је рад на стратегији започет 2012. године, а да је она усвојена у августу прошле године.
У њеној изради, како је казала, учествовало је више од 200 стручњака и експерата, уз помоћ донатора међу којима су, пре свега, Француска амбасада, немачки ГИЗ, УНДП, УСАИД, Светска банка.
Приликом представљања стратегије речено је и да реформе пољопривредне политике треба да допринесу стварању поуздног и атрактивног пословног амбијента у пољопривредно-прехрамбеном сектору и обезбеде већу стабилност дохотка пољопривредних произвођача.
Амбасадорка Француске у Србији Кристин Моро указала је на то да Француска подржава Србију у процесу европских интеграција, и додала да је за ту земљу област пољопривреде веома важна, и да то важи и за Србију.
Она је навела да је доношење стартегије у том погледу веома важно, јер ће у процесу придруживања ЕУ имати много рада у области пољопривреде.
Како је казала, од великог значаја и за управу, као и централне, регионалне и локалне органе је успостављање организационих механизама који би требало да помогну пољопривредницима и њиховом прикључивању ЕУ јер ће им уз добру организацију бити лакше да добро искористе потенцијале и могућности у том процесу.
"Ово је добро урађен посао (стратегија) уз учешће многих заинтересованих актера и представља даљу основу за развој", рекла је Моро.
Амбасадор Немачке у Србији Хајнц Вилхелм указао је на то да је учешће пољопривреде у укупном БДП Србије скоро 10 одсто и да она представља један од најважнијих сектора.
Како је казао, важно је што су стратегијом дати приоритети, а њена имплементација представља важан корак.
Амбасадор је додао и да Немачка даје снажну подршку Влади Србије у развоју тог секота.
Заменик шефа Фелегације ЕУ у Србији Оскар Бенедикт такође је указао да су Стратегијом пољопривреде и руралног развоја Републике Србије за период од 2014 - 2024. зацртани важни приоритети.
Он је подсетио да је Програмом подршке развоју пољопривреде - ИПАРД Европска комисија определила 175 милиона евра.
Програм би требало да допринесе повећању продуктивности и конкурентности, усклађивању са стандардима ЕУ, прилагођавању захтевима домаћег и иностраног тржишта, као и диверзификацији и развоју економских активности и побољшању квалитета живота у руралним подручјима.
(Танјуг)

 
Dnevnik.rs:

Семе и ђубриво по лањским ценама, а пара опет фали



Сетва шећерне репе одмиче, нажалост, на готово преполовљеним површинама спрам лањских; пољопривредници у јужном Банату, али и другим деловима Војводине почели су и са сунцокретом;





Припрема за сетву на бачким њивама

завладала је јагма за свако слободно зрно семенске соје... Овог пролећа требало би да засејемо уобичајених 2,2 милиона хектара, што ратарских култура, што поврћа...
Како кажу ратари, најважнији посао у пољопривреди неће их коштати више него лане. Ипак, не може се рећи да им сад није теже, имајући у виду пад цена паорских производа – и репе, и житарица, и соје.
Пољопривредник Павле Кујунyић из Суботице каже да ће овогодишња сетва коштати између 45.000 и 50.000 динара по хектару, у зависности од културе, што је по његовој оцени на нивоу прошлогодишњих трошкова. По његовим речима, цене инпута остале су на лањском нивоу, а трећину трошкова чини гориво, семе и ђубриво чине по 20 одсто трошкова, док преостале трошкове чине средства за заштиту биља. Међутим, по његовој оцени, ратари су у још тежој финансијској ситуацији него прошле године.
– Потенцијал пољопривредника је врло слаб – рекао је Кујунyић. – Немају новца. Подстицаји касне, и то не да касне него још није ни дефинисано шта ће бити од подстицаја ове године. Нажалост, биће великих проблема у сетви.
Због тога пољопривредници, по његовим речима, да би финансирали сетву морају да се окрену краткорочним кредитима код пословних банака, где су камате од један до три одсто месечно, или организаторима производње, где могу да се задуже паритетно, али с много већим каматама – између 18 и 20 одсто током трајања вегетације.
Поменимо, почетком недеље министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић потписала је уговоре с пословним банкама у Србији о субвенционисању дела камате на краткорочне пољоприврдне кредите за ову годину, међутим, како нам је речено у неким банкама, први захтеви биће примљени тек половином априла. Кредитирање се није поклопило с почетком сетве, али ипак је од великог значаја јер ће регистрована газдинства моћи, за биљну производњу, да остваре право на зајам уз каматну стопу од шест одсто.
Поменимо, пољопривредни кредити се одобравају на рок од једне до три године с периодом мировања у отплати до годину, који је обухваћен периодом отплате, исплаћују се у динарима, без валутне клаузуле. Подршка (уз камату од четири до шест одсто) намењена је за развој сточарства, ратарства, воћарства, виноградарства, повртарства и цвећарства, као и инвестициона улагања у пољопривредну механизацију и опрему. Највећи зајмови су до милиона динара за пољопривреднике, а за задруге 15 милиона.
На питање шта ресорно министарство чини да би помогло пољопривредницима да обаве пролећну сетву, надлежни су подсетили на то да, у складу са Законом о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, газдинства која су до јуче обновила регистрацију, имају право на подстицаје током године. Реч је о основним подстицајима у износу од 6.000 динара по хектару. Осим тога, регрес за репроматеријал износи 3.000 динара за ђубриво и 3.000 динара за гориво, односно 10 дин/кг ђубрива и 50 дин/литру горива. Регресирају се сва ђубрива, а од горива евродизел и дизел-гориво гасно уље 0.1. На тај начин Министарство помаже пољопривредним произвођачима да смање трошкове производње, као и да повећају приходе кроз веће приносе, спровођењем одговарајућих агротехничких мера, наглашавају наши саговорници.
С. Глушчевић

Кукуруз доминира
Очекује се да највеће површине и овог пролећа заузме кукуруз – око 1,1 милион хектара. Индустријско биље требало би да буде посејано на око 400.000 хектара, поврће на око 300.000, крмно биље на око 150.000, јара стрна жита на око 80.000 хектара...

 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh