Radovi u malinjaku

Jeste Pole ali ja lastare kidam zadnji put od pola maja do prvog juna tako da moze da se desi da poslednje prskanje fungicidom ne zakaci mlade lastare jer je zadnje sa quadrisom oko pola cveta kada u kombinaciji ide sa switchom i onda zadnje je 7 dana pred berbu switch,a on nije za tu namenu.
Mozes na primer umesto switchom prvo prskanje protiv trulezi da odradis signumom,posto njega sad pored sive trulezi deklarisu i za didimelu,msm to je samo moj predlog:osmeh:
 
Jeste Pole ali ja lastare kidam zadnji put od pola maja do prvog juna tako da moze da se desi da poslednje prskanje fungicidom ne zakaci mlade lastare jer je zadnje sa quadrisom oko pola cveta kada u kombinaciji ide sa switchom i onda zadnje je 7 dana pred berbu switch,a on nije za tu namenu.

Mislio sam na signum (rotirati sa svicem) ima materiju i za didimelu
 
Nisam ti ja rekao dok skroz ne krene nego dok ne primetis da su pupoljci krenuli.Ne treba da cekas da ozeleni jbg. I molim te dobro citaj sta sam napisao ili ako nisi siguran pitaj ponovo da ne bude ovakvih situacija. Hvala

To sto se tice vremena otapanja djubriva.Yara se izuzetno brzo otapa i moze da bude dostupna biljci do 30 dana.Ali tih 30 dana je verovatno u optimalnim uslovima. U uslovima topljena snega ili velike kolicine padavina nisam siguran da je to moguce. Ja joj dajem max 8-12 dana. Ostane verovatno nesto i posle toga ali racunaj da ti je 70% hraniva otislo u tih prvih desetak dana

- - - - - - - - - -

Ja sam planirao da krenem sa djubrivima u drugoj polovini marta jer koliko vidim prognozu do pola marta su veoma niske temperature do 5 tokom dana i minus nocu


Hvala Marko jos jednom... izvinjavam se zbog greske.
 
Koliko je karenca signumu??? Switch ima karencu 3 dana valjda zato i moze da se prska 7dana pred berbu
 
Signumu je karenca 7 dana. Što se tice Switcha, karenca je 14 dana, 3 dana karence ima Pyrus 400 sc od AgrochemMaks i ja ga koristim na Polani jer ga mogu primjeniti i u berbi....
 
Pozdrav svima
Zasadio sam malinu sorte wilamet 22.10.2014
E sad me zanima kada mogu ocekivati da krenu mladi izdanci iz zemlje...sadnica je cupana iz rasadnika.....i dali treba sad da je prihranim i kojim djubrivom hvala....
 
Signumu i Switchu je karenca 7 dana,a Teldoru 3 dana.

Gledam na službenoj stranici Syngente za Hrvatsku - karenca 14 dana Switch, a na stranici za Srbiju nije navedena u danima nego da je obezbeđena vremenom primjene.

Ista stvar je i sa Teldorom, u HR je karenca 7 dana, a u Srbiji 3 dana stoga se pitam kako je moguće da postoje dvostruki standardi ???
 
Sad trazio o switchu na netu i nadjem za malinu bas da se komsultuje proizvodjac za onim ko ce dalje obradjivati malinu koja je neophodna karenca. Znaci za malinu zavisi od toga sta ce se raditi sa njom dalje. Za jagodu je 7 dane ne vise od 3 tretmana. Hajde da kazemo da je za malinu isto jer je sve to jagodicasto voce. Informacija nije od ovih nasih vec sa engleske verzije nekog prirucnika gde su karence za switch za sve moguce biljne kulture na kojima se koristi
 
Ja ne diram nista dok vreme ne bude povoljno. Nije nikakav problem vezati malo kasnije ali je veliki problem podici malinu po mrazevima
 
Radovi pri kraju. Bačen Kalk.





fotografija-0850.jpg
[/IMG]
 
Koliko te koštao kalk?Dali bi moga hidrantni kreč da završi poso ili mora kalk.
Ima nameru na jesen da posadim jedno 2000kom vilameta.Šta mi preporučujete za sadnice.Kome i gde da se javim.Veliki problem nabavka sadnog materijala.
 
Kalk u Arilju oko 5,5 din kg. Džakovi od 50kg. U Ljigu oko 3 din kg. Hidratni kreč ima oko 8% kalcijum oksida a Kalk 90%. Kalcijum oksid CaO. služi za raskišeljavanje zemljišta.

Sadnice imaš kod nas u Arilju.
 
Koliko ide Kalka po hektaru. U Inovacionom centru su mi napisalina analizi 2.5 tone njivalaili duplo manje hidratnog kreca. U kom odnosu ide Kalk,da li da ga bacim 2.5 tone ili pola kolicine. unapred hvala
 
Kvalitet nekog zemljišta može se utvrditi jedino agrohemijskom analizom, da li je neko zemljište bogato ili siromašno, kiselo ili ima neki drugi nedostatak može se utvrditi samo hemijskom analizom.
Dugogodišnja ispitivanja su pokazala da u Srbiji ima preko 60% kiselih zemljišta i da svojom niskom produktivnošću sve više postaju ograničavajući faktor biljne proizvodnje.Stalno povećanje površina pod ovakvim zemljištima rezultat je intezivne agrotehnologije, nekontrolisane upotrebe mineralnih đubriva,uticaja kiselih kiša,kaoi iizostanak organskih đubriva.To sve izaziva poremećaj u hemijskim, biološkim i fizičkim osobinama zemljišta.Na kiselim zemljištima dobija se manji i lošiji prinos, a uz to su ova zemljišta i veliki zagađivači hrane. Naime, na ovakvim zemljištima biljke lako usvajaju i ugrađuju u svoja tkiva teške metale, kao što je olovo, kadmijum, hrom, kao i radioaktivne elemente, uranijum i cezijum. Ovakva zemljišta bez određenih mera popravke, čak i uz unošenje većih količina mineralnih đubriva i stajnjaka, ne mogu se popraviti i ne mogu dati određene rezultate.
Na kiselim zemljištima javljaju se brojni indikatori koji ukazuju na visoki stepen kiselosti. Glavni pokazatelj da se radi o kiselom zemljištu jeste reakcija leguminoza, odnosno najbolji pokazatelj je lucerka koja na zemljištima gde je pH vrednost ispod 5,0 praktično ne može da uspeva. Takođe, jedan od indikatora je promena boje listova biljaka koja prelazi iz zelene u ljubičastu ili žutu, takođe biljke deluju kao da su žedne, čak i kad postoji dovoljno vlage u zemljištu. Zbog viška teških metala koji u ovom slučaju postaju otrovni, koren se razvija samo u plićem delu zemljišta i ne može da uzima potrebnu vlagu kao i hranljive materije iz dubljih slojeva zemljišta.
Jedini "lek" za kisela zemljišta jeste kalcifikacija ili unošenje krečnjaka u zemljišta. Količina krečnjaka koji treba uneti zavisi od stepena kiselosti, tako da za ona zemljištima gde je pH od 4,5 do 5, iznosi 3 t/ha, a na zemljištima gde je pH ispod ove granice treba uneti od 4 pa i više tona krečnjaka po hektaru. Rezultati kalcifikacije su dugoročni a vide se već u prvoj godini vegetacije, mada razgradnja krečnjaka u zemljištu traje 3-6 godina. Zemljište se u međuvremenu redovno đubri odgovarajućom količinom mineralnih đubriva. Kalcifikacijom se poboljšava i mikrobiološka aktivnost zemljišta.
Posle kalcifikacije, već u toku prve godine mogu se gajiti sve biljne vrste, pa čak i lucerka.

 
Poslednja izmena:
Koliko bih trebao hidratnog kreca da bacim po hektaru ako je ph 4-5,cuo sam da je najbolje ga baciti zajedno sa stajnjakom,jer se sa amonijakom njbolje razgradjuje
 
Nazad
Vrh