Zeleno djubrenje

Mindjušar spremaj plug :osmeh:
o7j79c.jpg
[/IMG]
33vzzi0.jpg
[/IMG]
2hqclc2.jpg
[/IMG]
i da naglasim posejano je 17.08.
 
Koliko je dobro posejati slačicu u junu-julu na ugarenu strnjiku pa zaorati u oktobru i opet posejati psenicu?
 
Slačica ima dejstvo na patogene koji se nalaze u zemljištu a napadaju povrće koje se seje naredne godine. Govorim o mrkvi, grašku, pasulju i boraniji. Od ratarskih useva dobar je efekat na smanjenje pojave Verticilijuma u krompiru. Za zemljište je značajna samo za pokrivanje terena između dva useva .Ako je u pitanju konzervacijski sistem obrade ona se usitni i unese delimično u zemljište. Može i da izmrzne i u nju da se u proleće obavi setva bez obrade. Ukoliko je zaorete u jesen, a ništa te jeseni ne posejet onda nema efekta.
Garša.
 
Neznam za slačicu ali igrom slučaja jednom smo posejali postrni kukuruz u silažu da ga spremimo , jedan deo je ostao i tako ga zaorali . Narednih 10 godina a i više se poznavalo na kulturama taj deo i to baš kako je ostao jer je deset reda do pola pokošeno i tako se ocrtavalo na njivi .
 
Mnogo bolje nego na ostalom delu . Dešavalo se , a to je zavisilo i od padavina , da je kukuruz na tom delu bio bolji čak i za 30 % nego tamo gde nije ostao postrni . Mene je fasciniralo to što i posle dosta godina tačno se ocrtavalo mesto gde je zaoran.
Ja planiram sledeće godine da to radim sa slačicom , jer ako se seje kao zelenišno đubrivo u avgustu ( krajem ) onda može i posle suncokreta (ranog ) to da ide , bar se nadam .
 
Pa ako je tako,isplati se posle psenice ugariti i posejati kukuruz iz cardaka,ne kosta a ima da poraste 100%,sejalicu imam,jedno spartanje i na jesen zaoravnje i ko hoce moze opet psenicu,jecam,zob da poseje a moze i na prolece nesto.
Pitanje je koliko hranljivih materija oslobadja kukuruz kad se razlozi u zemlji da toliko dugo drzi zemlju u dobroj kondiciji?
 
Morate znati da je tu zaorano minimum 30 t zelene mase a i u svakoj narednoj godini bacano veštačko đubrivi. prošle godine probao sam sa kukuruzom iz kotarke još sa žitnom sejalicom ali nije uspelo sušan avgust i slabo niklo.
 
Za dukej-a:Od slačice su svakako bolje, a i preporučuju se leguminoze i to: grahorica, grašak stočni, mešavine jednogodišnjih leguminoza. Inače semena za takve stvari imaju visoku cenu po hektaru. Pregledaj na INternetu Cover crops članke naročito izdvojene delove po biljnim vrstama, evo i link fowww.mccc.msu.edu/CCin/cropbycrop.html .
Pozdrav od Gariše.
 
Zar nije isplativije kupiti Stajnjak kravlji ili kokosiji ili konjski, nego kupovati recimo grahoricu cija je cena u apotekama 200 dinara po kg??
 
Nekima i nije isplativije, ali bez obzira na cenu jedan od glavnih benefita je da je zemlja pokrivena i mikrobiološki aktivna.
 
Napravio sam neki kompost osrednjeg kvaliteta (ovčiji 4 džaka, golubiji 1 džak plus travke granje organski otpad) i prekjuče bacio po 3 pune lopate na dvogodišnje a 1 punu lopatu oko jednogodišnjih trešanja. Nisam stigao odmah sve da okopam, planiram sutra ili preksutra, pa me zanima koliko će azota i čega još do tada ishlapiti jer planiram da pojačam malo sa Fertor đubrivom za svaki slučaj?

Zanima me i koliko je količina od 3 odnosno 2 lopate korisna? Bolja nego išta jeste, ali koliko je neki optimum? Znam da zavisi od sastava komposta, ali onako ofrlje računajući ono što sam izneo? :)
 
Komposta nikad dosta:)
Prati vegetaciju oko stabala gde si bacio kompost i videćeš razliku i od te količine. Mislim da kod dobrog komposta nema isparavanja, veća je šteta od isušivanja za šta sada nema šanse. Do proleća će sve to biti u zemlji kao i da si ga ufrezao, uneće ga gliste, insekti, kiša i gravitcija:)
Količinu osnovnih hranivih elemenata u kompostu ne možeš da znaš jer skoro niko ne radi analize biološki vezanih elemenata koji mogu da budu i 50% od ukupne količine. Takodje ne možeš da znaš ni količinu i efekat huminskih kiselina. Sve se svodi na posmatranje i eksperimentisanje.
Malo si off ovo je za kompost temu.
 
Još pade ova kišurda, biće znači dobro :)

Napisao sam ovde jer se povela priča o zaoravanju.
Jesam off, sad se setih tema se ne zove kompost nego kompostiranje, glupa pretraga je nije našla iako je reč kompost sadržana u kompostiranje...
 
garisa je napisao(la):
Za dukej-a:Od slačice su svakako bolje, a i preporučuju se leguminoze i to: grahorica, grašak stočni, mešavine jednogodišnjih leguminoza. Inače semena za takve stvari imaju visoku cenu po hektaru. Pregledaj na INternetu Cover crops članke naročito izdvojene delove po biljnim vrstama, evo i link fowww.mccc.msu.edu/CCin/cropbycrop.html .
Pozdrav od Gariše.
Kliknite za proširenje...


Malo kasnim,ali ću ipak reći - slačica ili gorušica,kako je mi zovemo, ima svoje prednosti - ona osim što kao i svaka biljka iza sebe nakon zaoravanja i razgradnje ostavlja iz zemlje već izvučena i slijedečoj kulturi u konzumnom obliku prerađena hranjiva,ima i antiinsekticidno i fungicidno djelovanje. Smanjuje populaciju štetnika i patogena u tlu.Mislim da ima i sposobnost vezivanja dušika iz zraka i pohranjivanje na kvržicama korijena,ali to nisam sto posto sigurna,mada mi ta informacija pliva negdje u dubini sjećanja - može se lako provjeriti kome treba.Zato ju je potrebno fino usitniti,sasjeckati i zaorati tako da korijen ne viri iz zemlje.(gubi se deponirani dušik)
 
Cekajte sad jedni kauu slacicu nevredi u jesen zaoravati drugi vidim to rade??
Ima li ko strucan da nam kaze sta je najbolje postrno sejati a da kukuruz sledece godine od toga profitira?


Gesendet von meinem iPhone mit Tapatalk
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh