Budžet za poljoprivredu 2011.

Po svemu sudeći njega će i ovako smeniti pa nije ni bitno šta je sa njegovim mišljenjem.
 
Ministarka finansija izjavila da će subvencije ostati na nivou 2010 god...osim za željeznicu i neki rudnik ::lose:: znači možemo očekivati manje subvencije po hektaru zbog većeg broja korisnika!
 
У сарадњи са ФТН и фирмом AlfaNum
Влада Србије усвојила Предлог буџета за 2011.
16. децембар 2010. | 01:15 → 20:03 | Извор: Танјуг | Фото: Бета БЕОГРАД - Влада Србије усвојила је данас предлог Закона о буџету за 2011. годину који ће имати дефицит од 4,1 одсто вредности бруто домаћег производа (БДП), или око 140 милијарди динара, изјавила је министарка финансија Диана Драгутиновић, уз напомену да су за покривање тог дефицита средства обезбеђена.

Драгутиновићева је рекла да ће буџет државе за следећу годину, који је написан на 1.500 страна, имати планиране приходе од 1.320 милијарди динара, док ће расходна страна износити 1.460 милијарди динара, уз поменути дефицит од 140 милијарди.

Дефицит буџета Републике Србије износиће 120 милијарди динара, јер се на то још додаје 12 милијарди динара дефицита локалних самоуправа и покрајине Војводине, уз издвојени дефицит јавног предузећа "Путеви Србије од три милијарде динара.

Драгутиновићева је указала, кад је реч о планираним приходима буџета Србије за 2011. да ће они износити око 724 милијарде динара, што је за 64 милијарде више од последњег ребаланса државне касе, док ће расходи износити око 845 милијарди динара, или за 65 милијарди више од планираних у претходном ребалансу, тако да је дефицит већи за само милијарду динара, у односу на ребалансирани буџет.



Основне претпоставке буџета за 2011. годину су раст БДП -а од три одсто, одмрзавање и раст пензија и плата за два процента, при чему најниже плате морају да имају највеће увећање, најавила је Драгутиновићева и указала да не сме бити угрожено максимално издвајање од осам одсто БДП - а из буџета за плате и највише десет одсто БДП- а за пензије.

Субвенције ће бити замрзнуте на нивоу 2010. године, изузев Јавног предузећа "Железнице Србије" и Рудника "Ресавица", где су предвиђене веће дотације због раста зарада запослених.

За заједничко предузеће Фијат аутомобили Србија предвиђени су државни подстицаји од 9,6 милијарди динара, али ће та средства бити премештена из раздела Министарства економије у раздел Министарства финансија, навела је Драгутиновићева.

За улагања у капиталне пројекте у наредној години, попут изградње Коридора 10, предвиђено је око 32 милијарде динара, најавила је она, уз напомену да је за те намене из ино-кредита већ обезбеђено више од милијарду евра.

Институције попут Српске академије наука, Управе за јавне набавке, Заштитник права грађана, Повереник за информације од јавног значаја, добиће значајно повећање средстава из буџета, наговестила је министарка финансија и додала да ће Државне ревизорска институција имати четири пута више средстава у односу на одобрена средства у овој години.

Влада усвојила предлог измена закона о буџету и пензијама

Она је додала да је влада усвојила предлог измена Закона о буџетском систему и Закона о пензијском и инвалидском осигурању, нагласивши да су сви критеријуми из аранжмана са Међународним монетарним фондом (ММФ) испуњени.

Она је рекла да су измењене формуле за обрачун плата и пензија.

Министарка је прецизирала да ће у јануару плате и пензије порасти за два одсто, да ће у априлу оне бити обрачунаване тако што ће се повећати за износ инфлације у претходних шест месеци, да би у октобру, када је планирано следеће усклађивање, обрачунска формула била - инфлација у претходна три месеца плус половина раста бруто домаћег производа (БДП).

На питање новинара због чега се одустало од формула претходно договорених са ММФ-ом, она је одговорила да није било довољно простора за договорено повећање, јер би се плате и пензије морале усклађивати са стопом инфлације која је била највећа у претходних неколико година.

Усклађивање је било планирало повећањем за шетомесечну инфлацију у јануару.

Драгутиновићева је навела да би један одсто раста инфлације подразумевало потребу за 7-8 милијарди динара средстава више.

Она је рекла да би у условима "тромог привредног раста" та посебна фискална правила могла да угрозе основна фискална правила - да јавни дуг не сме да пређе 45 одсто БДП и да дефицит буџета треба да се смањи на један одсто БДП до 2015. године.

О Закону о порезу на имовину

Она је додала да је у предлогу измењеног Закона о порезу на имовину предвиђена максимална пореска стопа од 0,4 одсто, али да она није обавезујућа у примени у локалним самоуправама.

Она је навела да је предлог измена и допуна тог закона усвојен на данашњој седници владе, а да је иницијативу за његово доношење покренула још пре годину дана Стална конференција градова и општина, а не Министарство финансија.

Драгутиновићева је поновила да предложена решења у оквиру тог закона не угрожавају сиромашне грађане, подвлачећи да ће локалне самоуправе вероватно водити рачуна о томе.

Министарка је рекла да је заштитном клаузулом у закону спречено да локалне самоуправе примене највећу прописану пореску стопу која је примерена некретнинама са којима располажу грађани.

Она је прецизирала да је том заштитном клаузулом предвиђено да то пореско оптерећење не семе да буде веће за 50 одсто од претходне пореске обавезе.

Драгутиновићева је прецизирала да то значи да тај порез неће бити повећаван пет или шест пута у односу на порез који до сада плаћан.
 
Poslanici imaju pravo na raspravu o mandatu po zakonu u trajanju od 45 dana ali pošto je naša vlada to spapuljala pred novu godinu sada imaju samo 13 dana,ali imaju pravo da traže pun zakonski rok tako da je moguće da u sledeću godinu uđemo sa privremenim budžetom.Ovo sam slušao na TV
 
Ma boli njih za nas,samo smisljaju kako da nas nesto zavrnu a o napretku poljoprivrede ni ne razmisljaju ::lose::
 
Jbt. pa oni ce da nam smanje subvencije idioti jedni lopovski,opet po nama pa po nama ma dajte vise bre ::jako_besan:: Pa jos cete i izvoz da otezate,pa jer se vi(vlast) zaista bojite da mi zaradimo malo :zli:
 
Naime, za subvencije u poljoprivredi iz budžeta u narednoj godini biće izdvojen iznos identičan ovogodišnjem - 20 milijardi. A vrednost nameravanih subvencija, zbog inflacije od preko deset odsto, već je delimično obezvređena.
 
Pa da ima naprimer seljaka u parlamentu da postoji jaka seljacka stranka a ne za beogradske stranke da se vecito glasa i da zazive ta udruzenja sigurno se nebi tako izivljavali ovako mozemo samo sedeti i debatu voditi.Da su ovakvi i onakvi.
 
Uvek sam mislio....kad bi ja bio predsednik Države :sta: bilo bi mi dovoljno 24h ....da strpam bagru u zatvore.... :zli: ali namnožilo se .....ima toga mnoga...sad mislim da bi mi trebalo nedelju dana ::lose::..samo ovolike škole..a zatvori ovolicni ::lose:: :haha:
 
Власт се куне у аграр, а не да паре?
Чим држава аграрни буџет крије као змија ноге, јасно је колико је сати – паорска каса за наредну годину неће бити тежа од ове, а далеко од тога да ће износити пет одсто укупне,

колико су пољопривредници тражили и колико им је чврсто обећано из саме Владе. Предлог закона о буџету је прошао, међутим, и даље се о износу који ће наредне године припасти пољопривреди само спекулише и информација нема ни из ресорног министарства. Оне незваничне крећу се од тога да ће аграрни колач бити чак тањи од овог па иду до две милијарде динара више, што и није неки шићар јер ни у том случају не би премашио ни три одсто укупног буџета. Елем, држава очито има своје приоритете, а то пољопривреда свакако није.
– Поуздане информације још нико нема, али спекулише се тиме да ће аграрни буџет за наредну годину бити као овогодишњи или чак мањи. У сваком случају, то не иде у прилог пољопривредницима. Сви се бусају у прса када говоре о пољопривреди као узданици наше привреде, а јасно је да нема воље да се ова грана потпомогне и добије оно што је заслужила – каже за наш лист председник Удруждења пољопривредника Суботице Павле Кујунџић.
– По ономе што смо чули, лоше нам се пише. То је чиста пропаст. Очекивали смо веће субвенције догодине, а из тако скромног буџета тешко ћемо добити и онолико колико смо добили ове године – вели за „Дневник“ председник Асоцијације пољопривредника Војводине Мирослав Ивковић, изражавајући бојазан да ће много пара из тако мршаве касе ићи за правна лица. – Није јасно зашто се они убацују у систем премирања, али очито је да улазе на мала врата. Имали смо случај ПКБ-а, сада ће под државне јасле ићи и ПИК "Бечеј". Држава очито мења курс – нису јој више окосница регистрована пољопривредна газдинства већ опет неке тајкунске, ко зна већ какве фирме. Како год, за нас је најгоре што ћемо идуће године добити мање него ове, имајући у виду пад динара.
У Привредној комори Србије такође немају прецизну информацију о висини аграрне касе за наредну годину, али истичу да би половину ваљало усмерити у сточарство да би се та грана унапредила.
– ПКС не зна колики ће бити аграрни буџет за наредну годину, али је Управни одбор инсистирао на томе да буде десет одсто укупног буџета државе – рекао је новинарима секретар Одбора за пољопривреду ПКС-а Милан Простран, оцењујући одлуку државе да овогодишња аграрна каса буде 2,6 одсто укупне, иако тај сектор ствара бруто домаћи производ државе од 20 одсто, непримереном.
Простран је казао да би био задовољан и када би се направила динамика повећања пољопривредног буџета која би омогућила да он наредне године износи пет процената, а до 2014. достигне десет одсто укупног. Он је подсетио на то да је аграрни буџет Хрватске ове године био двоструко већи од српског и износио је око 500 милиона евра, иако је пољопривреда Србије три пута већа од хрватске. Хрватска је за следећу годину планирала буџет од 750 милиона евра, док пољопривредници Србије не знају износ буџета за 2011, додао је он.
С. Глушчевић

Post je spojen: [time]1292867155[/time]
_________________________________________________
Eto braco ::sramota:: ::sramota:: ::sramota::
 
Nazad
Vrh