Rakija od kajsije

Hvala na lepim željama

Nismo se razumeli, ja u ova dva moja bureta nisam dodavao šećer a ove pune buriće je punio otac, on stavlja 4 posto šećera ali rekao bih odjednom, otopljen u toploj vodi, dodaje i vodu u kominu, a bure puni iz 2-3 puta, zavisno koliko kajsija koji dan opadne, tako da dodaje po par kofa u 2-3 navrata, ne više i ne duže od 3 dana što je za taj način pripreme aj da kažeš ok tj može se tolerisati. Znači računaj da u svakom ovom punom buretu ima oko 6 kilograma šećera, ako je to normalno ja sam onda lud, a to je upravo tih "normalnih" 4 procenta.

Znam da nije tema skroz adekvatna,ali jel neko pravio rakiju od breskvi nektarina? Mi smo juce iskalali breskve,a danas je kom poceo da radi,ja bih mozda dodao i teglu meda na 200kg koma. Jel imate neki savet?

Sve ti je isto kao i za kajsije, osim što se preporučuje da bude jača kad se peče, za kajsije je to 40-45% a za breskve 45% i jače jer tad dolazi više do izražaja aroma. Takođe se preporučuje mešanje više sorti u kominu.

Ako budeš sad dodavao med, moraćeš da otvaraš bure i mešaš, ja lično to ne bih radio, mada ako ćemo realno neće biti prevelike štete, ne znam samo da li će korist biti veća pa nek kaže još neko svoje mišljenje...

Biće med skup na jesen,čuvaj ga ,1 tegla na 200 kg je 0,5% ili ti ništa.

radi sam ja prošle godine od nektarine stvljao sam 3% šećera, nektarine izgnjavio i stavio u bure,kada j prevrela 7 dan pečeš i to je to nikakvi kvasci,egzimi,i slično

I ja sam prošle godine sadio nektarine, stavljao sam i topole između njih, olistale i za par godina berem, i to je to, nikakva njega, o(po)rezivanje, đubrenje, zaštita i slično. Bit će to izvrsna sirovina za dobivanje rakije od kajsije.

...ja bih mozda dodao i teglu meda na 200kg koma. Jel imate neki savet?

Kliknite za proširenje...

Ma može se u istu čašu sipati i vino i pivo, pa to piti, ali zašto bi se to radilo kada je puno veći užitak kada se piju odvojeno. Ako neko želi baš tako, nema nikakvih smetnji da to uradi. U konkretnoj situaciji bi učešće medovače u ukupno dobivenoj rakiji bilo nekih 30%, a ova količina meda bi bila i neka maksimalna sa aspekta idealnih uslova fermentacije, bar kada je konkretna količina šećera u pitanju. Moglo bi da škripi sa hranom kvasce.

Na koliko se prekida prepek od kajsije stepeni,koliko da je na luli a koliko u prihvatnom sudu?I kako ide dalje nastavak razblazivanja?Hvala

Može pomoć, kom stoji 10 dana i danas se polako pojavljuje voda po površini i vrenje skoro da se ne primećuje pa pretpostavljam da je vrenje završeno. E sad pošto mi kazan stiže u četvrtak popodne da li treba burad da zatvorim sa najlonom ili da ostavim ovako kako je sad zatvoreno plastični poklopcima?

Prekidas na 15 gradi i ostavis per dana da se ohladi i malo izvetri i onda je razblazujes na zeljenu jacinu. Ja ostavljam na 19 gradi ili 47posto alkohola nekom je to slabo a nekom jako, meni to odgovara.

- - - - - - - - - -

bobang je napisao(la):

Može pomoć, kom stoji 10 dana i danas se polako pojavljuje voda po površini i vrenje skoro da se ne primećuje pa pretpostavljam da je vrenje završeno. E sad pošto mi kazan stiže u četvrtak popodne da li treba burad da zatvorim sa najlonom ili da ostavim ovako kako je sad zatvoreno plastični poklopcima?

Kliknite za proširenje...

Zatvori hermeticki jer tako najmanje gubis alkohola i na hladno mesto

Kod nas prekidaju na 12 ako je jaka u prihvatnom sudu (u masi). Ako je loš procenat alkohola onda se nađe neki kompromis tj. ako je malo manje (ne mnogo) od 12 onda se gleda da u masi bude oko 23 eventualno 24 i ostatak se razblažuje destilovanom vodom.
Kažu da ispod 12 kada teče onda izlaze divlji alkoholi i kiselina i hoće da se u nekom momentu zamuti rakija.

dubansr je napisao(la):

Na koliko se prekida prepek od kajsije stepeni,koliko da je na luli a koliko u prihvatnom sudu?

Kliknite za proširenje...

Već sam davao odgovore na slična pitanja pa me mrzi da stalno ponavljam jedno te isto. Samo ću ga malo prilagoditi.
Pokušat ću u stvari dati jedno zapažanje na dio ovog tvog pitanje, sa istinskom i univerzalnom preporukom koja važi u gotovo svim situacijama, pa i ovoj.
Ako vjeruješ i ako ne vjeruješ, šta te košta probaj, uporedi, pa odluči.

Snaga rakije koja bi se trebala uhvatiti, a da u sebi ne nosi grešku i da ima maksimalno izraženu aromatičnost, ugrubo zavisi od: sorte i kvalitete voća, načina prerade, fermentacije i destilacije. Da i ne govorimo kako je jačina rakije jedan od najvažnijih faktora njenog dozrijevanja. U destilaciji je zbog kvaliteta buduće rakije jako bitna jačina meke rakije koja se stavlja u kazan i ona kod kajsije mora biti u rasponu od 25 do 28 stepeni. Bitna je i brzina destilacije i ona bi trebala biti 5 litara na sat na 100 litara meke rakije koja se stavlja u njega.
Za voćne rakije se generalno navodi raspon od 65 do 72, u prihvatnoj posudi, mada je rijetko voće kod koga se ide na ovih 65, kao što se i na ova 72 ide malte ne jedino kod loze, nego je to najčešće kao i kod kajsije 68-70 stepeni.
Ako hoćeš da se uvjeriš u ovo što navodim, uzmi iz ove priče četiri dobivena uzorka rakije i uporedi ih. Razlika je lako prepoznatljiva i ne treba biti degustator da bi se uočila. Sve to možeš uraditi samo na jednom kazanu prepeka, normalno uz skidanje prvenca. Kada u prihvatnoj posudi snaga rakije bude 68 stepeni izvadi iz nje jednu malu količinu koja ti je dovoljna za dvije do tri degustacije. Nastavi dalje prikupljati rakiju u istu posudu dok sada u njoj bude 65 stepeni i uradi isto, tako i na 60 i 55 stepeni. Sve uzorke ostavi da kao takvi odleže bar mjesec, dva, i nakon toga u par navrata ih razblaži destilovanom vodom, tako da ih sve svedeš na istu pitku jakost. Nakon toga ih eventualno filtriraj da ne budu mutni nego prozirni, ako te mrzi čekati da se sami izbistre. Ako sada kod ovakvih uzoraka kreneš u degustaciju i upoređenje, redom od one uhvaćene na 55 prema 68, i ne otkriješ ne samo razliku u kvalitetu nego i jedan novi svijet aroma u svakoj narednoj čašici, a stalo ti je do kvaliteta, onda moraš dobro razmisliti o slijedećem i to redom koji sam nabrojao.
Sorta i kvalitet voća, trenutak berbe, način prerade, uslovi fermentacije, kvalitet i održavanje kazana i način vođenja destilacije.
Ako ti je sve navedeno samo solidno i prosječno, sigurno ćeš biti u poziciji iz uvodnog dijela teksta.
Ne treba ti niko davati odgovor na tvoje pitanje, i ništa savjetovati, sam probaj, uporedi i odluči.

A sta ce biti sa mojom kajsijom

Izvini, prvo javna i društvena dobrobit pa onda privatni interes.
Moram malo i odmoriti, sutra je radni dan, a malo me je i mrzilo jer u principu ne volim odgovarati na pitanja za rakije kod koji je bilo dodavanja šećera. Odgovorit ću ti sutra na PP, jer si tamo i pitao.

Moram nešto da kažem, ne vredi! Nisam neki majstor za pečenje (pravljenje) rakije, ali mi ljudi nisu jasni, bez obzira! Pojedini misle da @geber preteruje, očigledno je! Pošteno, mislila je to i moja malenkost (ona fora, proizvodim voće, rakija mi i nije toliko bitna, moji tako rade decenijama etc.).
Onda sam ovako rezonovao - ako već radiš nešto (iako ti nije toliko bitno), uradi ga kako treba! Nemoj ispeći 600l, ispeci 300l prave stvari, vrhunske rakije!
Ko i dalje ima neku sumnju, moj savet je - napravite jedan mali eksperiment! 200kg voća odradite, od početka do kraja po @geber -ovim savetima, a ostatak po "tradicionalnim". I tu je početak i kraj svakog daljeg saveta! Btw, čoveka nikada u životu nisam video, ali kada bi nam u Vladi sedeli ljudi sa upola znanja koliko ga @geber ima za proizvodnju voćnih rakija, Srbija bi stigla Švajcarsku za 10 godina! Pozdrav, sve najbolje.

Prije svega hvala za ovako visoko mišljenje o onom o čemu uglavnom pišem na forumu.
Bez obzira što ne patim od lažne skromnosti, naročito u onom što mi je jača strana, nije mi baš jednostavno u ovakvim situacijama. Pomalo se osjećam i nelagodno.
Pusti to o čemu pričaš bez obzira što si apsolutno u pravu. Argumenti, njihovo prihvatanje i preispitivanje spadaju u domen racionalnog, koje je u stanju da upregne i iskoristi ono intuitivno odnosno emocionalno. Tek to je prava odrednica za donošenje kvalitetnih odluka. Na žalost sa svim tim se ne rađamo, to je i vještina koja se stiče vremenom, iskustvom i znanjem. Kada se toga nakupi onda nam ni odluke nisu isključivo subjektivne, impulsivne, emotivne, pa time najčešće i pogrešne. Uvijek će biti i jednih i drugih.

gotova je moja kajsija,moj kazan sam remontovao pa sam kod kuma pekao,na onaj njegov sto ga zovu destilat,sto odmah zavrsi rakiju bez prepeka i rakija mi je,mutna onako belo zamucena STA RADITI kada drzim u frizideru mutna kada stavim na sunce izbistri se

Jebes rakiju bez prepeka....Tako je moj deda govorio!

Iako se u potpunosti slažem sa gruntom zbog kvaliteta rakije, nije razlog zamućenja u tome. Najčešće previsoka temperatura destilata na izlazu na luli. A inače se u zavisnosti od drugih stvari deešava i na korektno obavljenoj destilaciji kod svođenja rakije na pitku jačinu. Jedino što se tada dešava u pravilu ne prije nego tek na 45 stepeni, i izbisti se sama odležavanjem. Kod tebe su u pitanju izrazito povećane koncentracije višemasnih kiselina i njihovi esteri, koje ćeš umanjiti propuštanjem kroz filter papir. Ako ne ide iz prve onda ponoviti uz spuštanje temperature rakije i uspjeh je zagarantovan, a u konkretnoj situaciji dobit ćeš pitkiju i bolju rakiju, i sa djelimično uklonjenim više ili manje neugodnim mirisima.

geber kum kada je zavrsio ,bila je na 19 gradi nisam morao da je razredjujem demineralizovanom vodom
sta mi je cudno ,kada je na hladnom na oko 5 stepeni zamucena je,a kada je na toplom odmuti se,pa sam juce probao da je zagrejem na nekih 80 stepeni i ona se skroz razbistrila,medjutim posle par sati opet je zamucena doduse ne kao pre ali nije to ono sto treba da bude.
E sada imam dilemu dali da je zamrznem na recimo -12 pa da je posle izfiltriram ili da je redovno posto mi je gotov kazan uradim prepek

Srednje i dugolančane masne kiseline i njihovi esteri su jedinjenja koja su slabo rastvorljiva u vodi a dobro u alkoholu, pa time manje rastvorljiva u slabijim alkoholnim rastvorima, i još su manje rastvorljiva na nižim temperaturama, a naročito ispod 15 stepeni. Nerastvorljivost (netopivost) daje zamućenje.
Rakija u normalnim okolnostima, na ovoj jačini, ne bi smjela da se muti zato i kažem da ih imaš u jako visokim koncentracijama. Naveo sam da im pada rastvorljivost na nižim temperaturama pa ti se dešava to što se dešava, i ovo što si naveo za držanje u frižideru i na višoj temperaturi samo potvrđuje sve to. Oni se umanjuju u prvoj destilaciji dobro očišćenim kazanom i temperaturom izlaznog destilata koja mora biti u rasponu od 13-15 stepeni. Umanjiće se djelimično i na nešto jačoj temperaturi, naročito u drugoj destilaciji, ali bi morao biti zadovoljen onaj prvi zahtjev jer reaguju sa bakrom u destilaciji stvarajući neisparljive i nerastvorljive sapune na unutrašnjim bakarnim površinama kazana. To je ona bijela masna naslaga u kazanu koja često u vidu malo krupnijih grudvica upada u rakiju, ili je vidiš kada detaljno čistiš parovodnu cijev, kiler i sl. Pojavljuje se još i u zelenoj boji zbog istovremene reakcije bakra sa drugim jedinjenjima iz kljuka. Uspješno se još uklanjaju njihove visoke koncentracije filtriranjem rakije. Svako filtriranje makar i malim dijelom uklanja pored onog što mi hoćemo i ono što nećemo, a to su arome rakije. Doduše u pitanju su nijanse ali u sve većoj količini kako se filtriranje obavlja na nižoj temperaturi, naročito u minusu, pa to ne bih preporučio. Kako inače nisi obavio prepek pa si time ionako dobio lošiju rakiju, ja bih ti preporučio da to uradiš. Ovdje imaš mali problem jer na drugu destilaciju ne smije ići rakija takve jačine pa je moraš spustiti, razblaživanjem vodom, na nekih 35 stepeni. Nemoj da te uplaši što će se još više zamutiti. Bez obzira da li si odvajao prvenac ovdje ga ipak moraš bar malo izdvoji. Njegova količina je tim manja što si ga više odvojio već obavljenom destilacijom. Pazi da ga ne bude previše jer se u njemu u velikim koncentracijama nalaze i pozitivne arome. Rakiju hvataj na minimalno 65 stepeni i to je to. Drugi put skini onu skalameriju, „destilator“, i stavi samo parovodnu cijev pa radi klasični prepek.