Da li spaljujete žetvene ostatke

MOMOSARIC je napisao(la):
http://plantsciences.utk.edu/pdf/yin_ J. Environ. Qual. 34 437-445.pdf
Kliknite za proširenje...
Od svih sistema obrade , najvećA emisija isparavanja co2 iz zemlje je prilikom oranja , a najviše se organske materije gubi mineralizacijom . Evo jedno od istraživanja npr :
normalno je da se mineralizacijom gubi org mat pa to joj je i namena da se oslobodi biljci klopa ali ja sam bas zbog toga protiv spaljivanja,ali necu se ubedjivati ni sa kim na forumu :osmeh:
 
nesko2563 je napisao(la):
Bas ove godine sam jednu parcelu ostavio neupaljenu, potanjirao je malom tanjiracom da ne upale i zaoracu je kao eksperiment.
Kliknite za proširenje...

Kako ti je ispalo tanjiranje, koja tanjiraca? Jesi zaorao? Jese tanjiraca zakosi skroz? Imam oltovu tanjiracu milsim da je 28 diskova i plug imt 756 bez predpluznjaka pa sam to planirao da probam kao i ti, kad orem ne tanjirano nece da zagusi ali izbaci odgore kad nakupi.
 
Ako je pravilno podešen plug sa predplužnjacima, netreba nikakvo spaljivanje ili tanjiranje. Nažalost nemam kameru da postavim snimak , ali ljudi se zaustavljali i nisu verovali kako je moguće tako dobro zaoravati kukuruzište. Neću da se hvalim , već da podelim sa vama iskustvo kako sam podesio plug: predplužnjaci što dublje kada je više mase za zaoravanje i sporije oranje. To je cela nauka.
 
Zavisi od visine pluga i razmaka između glava.Ja u moj mogu da "duvam i bajem" a on je suviše nizak da bi zaoravao masu.
 
Ko baš želi da zaorava , dobar traktorski tarup je prava stvar . Ide dosta brzo , a poslije njega svi plugovi mogu da zaoravaju. Jedini problem je što su relativno skupi.
 
Ja sam nabavio neke imt 701,postavicu slike kad stignem,bas lepo rade i zaoravaju kukuruzovinu,kolika god da je,samo traktor ispod 30 litara po hektaru ne moze,mada orem u proseku 28 cm,a sa prethodnim traktorom nije moglo dublje od 15 cmmozda je i to u pitanju,nit je plug to mogao nit je traktor,pricam za ove njive koje sam sad uzeo u zakup,a one od prosle godine koje ja radim,nije potrosnja bila veca od 25 litara,i dubina od 25 do 30 cm.
 
kiraj je napisao(la):
Interesuje me kakva su vaša iskustva sa žetvenim ostacima.Do sad a nisam spaljivao žetvene ostatke iz dobro poznatih razloga.Posle branja kukuruza sam žurio da istanjiram parcelu kako je neko nebi upalio.
Sada imam još jedan razlog više da nepalim žetvene ostatke.Kazna za paljenje je 70000dinara (ako te uhvate).Ima tu još nekakvih priča ali nisu proverene informacije.
Kliknite za proširenje...

palimo lakse se ore

- - - - - - - - - -

ko ce da kazni nema ko da kontrolise
 
Gde sejem psenicu na kukuruz obavezno palim zetvene ostatke,a gde ce se zimsko orati tu ostavljam i zaoravam.Prvenstveno ih palim jer tanjiracom nemogu najbolje da ih zatrpam ,a dok sam orao za psenicu tu je problem kasnije nastajao sa proleca stvarao se vazdusni dzep i dodatno najezde miseva jer ti vazdusni dzepovi su im idealno gnezdiliste preko zime tako da sam sibicom resio dva velika problema koji u mnogome uticu na razvij i prinos psenice po meni!Ali samo bezbedno paljenje sunce grablje u krug 2 puta i traktor s tanjiracom po mirnom vremenu i u predvecernjim satima!
 
Danas sam išao da utovaram balirani tulaj sa ocem, ženom i komšijom. Žena je vozila traktor pa se malkice i sačuvala u kabini ali otac, komšija i ja smo se potrovali dimom koji je kuljao sa svih strana. Nije gorelo nigde u blizini, ali je snažan vetar raznosio dim po celom ataru. Jedan požar je bio na susednom potesu, a kasnije kad se smračilo, video sam da je glavni požar čak u drugoj katastarskoj opštini(Novi Kozarci).
Kao što sam ranijih jeseni pisao, kod nas u Kikindi i bližoj okolini se zabrana spaljivanja njiva jako rigorozno sprovodila u delo pa je navika domaćina da spaljuju sopstvene njive već neko izvesno vreme iskorenjena. Ostaje dakle samo problem sakupljača pabiraka. Kažnjavali su čak i njih ako bi ih zatekli pri paljenju ili u blizini požara.
Međutim, ove jeseni su sakupljači pabiraka i to u glavnom Romi, našli načina da ponovo izigraju zakon tako što šalju prvo ekspedicije maloletnika da podmeću požare pa posle na zgarištima sakupljaju. Video sam svojim očima da policija privodi te maloletnike, ali bojim se da im ne mogu ništa.
Evo, mene još uvek peku oči od dima, saobraćaj se odvija otežano(kao po magli), a ima štete i na tek izniklim pšenicama pored zgarišta.
 
Ove godine palimo žetvene ostatke iza kukuruza jer se ispostavilo da mnogo insekata ostaje sa larvama na ostacima a gospoda iz ministrstva nek me ubedee da nije tako, ali ne samo teoretski nego i praktično.
 
Ne mogu da te ubede da nije tako kad jeste, posebno poslednje dve godine imamo bas blage zime i skoro da sva gamad prezivi u zemlji,,,,
 
Nesto zamrla tema?I kod nas je bilo kaznjivo paliti,ali.....plamenac,zlatica itd.......a i u knjzi pise: "uklanjanje zetvenih ostataka".Kao mera protiv navedenih stetocina.Ove godine se palilo kod nas....pomalo.:ppozdrav:
 
Zbog toga treba kupiti plug koji dobro zaorava kukuruzovinu i mirna bačka...upravo tražim IMT 757.20...ponude na pp.:ppozdrav:
 
Zabranjeno je i pabirčenje pa u ataru kao na autoputu proleću automobili sa prikolicama i tamići i niko ih ne kažnjava i ne sprečava. A to što malo kao pabirče pa utrče u neobran kukuruz, to nikom ništa.
Bitno je da su vatrogasni kamioni na gotovs.
 
Evo ovako.

Neke godine u kukuruz nije mogao da uđe berač zbog blata, bila katastrofa voda.

5 Kj se bralo ručno. Ostala stabla netaknuta.

Dvobrazdni "Leopard" orao, a vukao ga MTZ 80. Bez nekog cinculiranja, šta može, kako može i kuda može.

Trokrilna drljača "Odžaci" u dva prolaza spremala za tritikal i ječam, pola-pola.

Tritikal posejan na ciklon pa još jedan prohod drljače, ječam nisam stigao, pala nova kiša.

S proleća drljača jednom, na ciklon posejana crvena detelina i lucerka.

Tritikala bilo više od 8 tona. Osam tona na vagu, plus dobar špediter sa povišenim stranicama.

Detelinu i lucerku kosim još uvek.

Zaključak: čemu paljenje, mrvljenje i slično zayebavanje ?!
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh