Prirodni pesticidi

Pre neki dan sam našao jedan preparat na bazi Neem ulja i deterdženta protiv bele leptiraste vaši.
Ovo još nisam koristio, ali deterdžent za pranje posuđa jesam, samo što treba svaki dan prskati, ali vidim da ima nekih efekta.

U poljoprivredi
Nim ulje se sve više koristi u organskoj poljoprivredi jer je efikasan i ekološki bezbedan prirodni pesticid. Ovaj prirodni pesticid može da zaštiti biljku od raznih insekata i štetočina bez negativnog uticaja na korisne insekte poput pčela i leptira. Stručnjaci koji su se bavili ovom temom zaključili su da pored toga što je ovakav pesticide zdravija alternative hemijskim pesticidima takođe ne šteti zemljištu, a može povećati prinos.
Kako ulje nije rastvorljivo u vodi uobičajeno je da se pravi smesa od nim ulja, vode i sredstva koje će biti emulgator u povezivanju ulja i vode kako bi pesticide mogao da se raspršava po biljkama. Najbolje bi bilo koristiti emulgator organskog porekla kao što su ekološki deterdženti, prah sapunskog drveta i slično. Ukoliko vam to nije dostupno kao zamena može poslužiti tečni sapun za ruke, deterdžent za sudove,…


  • U 250 ml vode dodati 1 kašičicu nim ulja i 1/4 kašičice ekološkog deterdženta ili deterdženta za pranje posuđa, dobro izmešati i time prskati biljke.
  • U 1 litar vode dodati 30 ml nim ulja i 1 ml sredstva za emulziju (tečni deterdžent), dobro promešati i koristiti za zaštitu biljaka.
  • U posudi pomešati 1 litar vode, 10-15 ml ekološkog deterdženta, tečnog sapuna ili odgovarajućeg emulgatora, 50 ml nim ulja i sve dobro izmešati, a zatim ovako pripremljenu emulziju dodati na 9 litara vode i još jednom dobro promešati.

Tečnost za prskanje bilja uvek pravite u količini koja vam je trenutno potrebna, nikada ne koristite staru tečnost. Kao i kod svakog prskanja nikada ne tretirajte biljku po jakom suncu jer može izgoreti list.
 
H2O2

Поздрав свима, добих овај текст на и-мејл па желим да поделим са вама. Пазите немојте онај што фризери користе већ се колико знам може купити у апотеци.



Čudo od hemije: Hidrogen peroksid (H2O2)

Zašto vam ovo pričam? Pa zato što ja neću da trujem „svoju dušu“ - a ni telo - pesticidima: dakle, kod nas u bašti se ništa ne prska pesticidima i ne koristi se veštačko đubrivo – sve je zaista organska proizvodnja.
Kako se to postiže? Tako što imamo nekoliko starih sorti voćaka koje ni ne traže nikakvu zaštitu, imamo dosta voćaka kojima i inače ne treba zaštita (višnje, trešnje, kajsije, orasi, lešnici) a one voćke, bobičasto voće, povrće i cveće kojima je potrebna zaštita – prskamo hidrogen peroksidom!
Šta je hidrogen peroksid (vodonik peroksid)? To (nestabilno) jedinjenje vodonika i kiseonika, skoro voda (H2O), samo – vidite - ima jedan atom kisenika više (H2O2). E, taj kisenik nema svoju vezu i zato je jedinjenje nestabilno i on se veže na čega god stiže i „oksidira“ to čega se dotakne i vezuje za sebe. Na taj način uništava bakterije, viruse, gljivice i druge organske supstance. I što je najbolje, ne osavlja nikakve ostatke iza sebe jer se hidrogen raspada na – vodu i kesonik!
Vodonik peroksid je najzaslužnije jedinjenje za održavanje života na ovoj Planeti. Prvi put ga srećemo već prvih sati našeg života jer je to prvo najhranljivije mleko koje prethodi majčinom mleku (kolostrum) sadrži blagi rastvor hidrogena kako bi se dete zaštitilo od mogućih infekcija u prvom dodiru sa spoljnim svetom! To nas jedinjenje prati celog života jer tkzv „dobre bakterije“ deluju na taj način što proizvode hidrogen i tako nas „dezinfikuju“ iznutra itd itd.
Moram naglasiti da nije svaki hidrogen podoban za sve ove namene (hidrogen za belenje kose itd. koji se može kupiti u kozmetičkim radnjama nije za ove namene). Za ove namene mora biti čistoće "FOOD GRADE" tj. stepena čistoće kao za ishranu, za unutrašnju upotrebu.
Bezbrojne su primene!
Bašta:
Zalivanje: Prosto ne znam odakle da počnem; da li ste primetili koliko sve bolje raste posle kiše nego posle zalivanja? E, to je zato što je kiša „blagi hidrogen peroksid“. Naime, padajući kroz ozonski sloj (ozon je „nestabilni“ kisenik – O3) kišne kapi „pokupe“ i malenu količinu tog slobodnog kiseonika i stvara se hidrogen. On boljšava snabdevanje biljaka kiseonikom i čisti bilje od raznih zagadživača. Uništavanjem ozonskog sloja i ta funkcija kiše lagano nestaje. Dovoljno je napraviti koncentraciju od 0,1% hidrogena i tome zalivati baštu.
Zaštita bilja:
Za prskanje bilja (voća, povrća, cveća) od gljvičnih oboljenja, (3% rastvor).
Za uništavanje već postojećih insekata i zaštitu od novih, (5% rastvor). Da bi uništavanje insekata bilo efikasnije, stavite 2, 3 kašićice šećera u rastvor za prskanje, kako bi se rastvor lepio na insekte. Ovaj rastvor neće ubiti odrasle insekte ali će ih sigurno otereti, no, što je mnogo važnije iz jajašaca se neće izleći novi insekti!
Setite se samo onih dosadnih mušica na ružama ili insekata na jabukama i breskvama; e, njih ovaj rastvor jednostavno razjuri. Zapravo ja ne znam šta se desi sa bubama i mušicama ali ih jednosatvno nema a nije korišten nikakav otrov pa niste zatrovali ni biljke ni zemljište.
Pranje voća i povrća:
Možda sam trebao ovo staviti na prvo mesto. Verovali ili ne uz pomoć hidrogena možete od zatrovanog prskanog voća i povrća praviti – organsko! On uništava sve bakterije i viruse a uklanja i ostatke hemije kojim je voće/povrće tretirano.
Jednostavno naspite hidrogena u pun sudoper hladne vode, potopite voće ili povrće i ostavite 20 tak minuta.


 
Stole, kaži, jer se baš tako zove u radnjama... koji je proizvođač... za šta se inače koristi... kakvo i koliko je pakovanje?
Na kraju , koliko taj peroksid košta , i mislio si valjda na poljoapoteke?
 
Hidrogen Peroksid (100ml, najčešće od 3 %), dosta je jeftin (simbolična cena), a nabavlja se u humanim i veterinarskim apotekama i koristi uglavnom za ispiranje ušiju, nosa, dezinfekciju rana, itd.
Za jače rastvore i veće količine stvarno nisam siguran, a ima zaista širok spektar upotrebe ...
 
Poslednja izmena:
Гандрад, то то је ово што Ђађо каже. Имаш га у свакој апотеци где продају лекове за људе. Рецимо кад имам неку раницу порежем се и прљава је, капнем мало тога и одмах запени (ал пече ијаоо :osmeh: )али дезинфикује.. после ставим јода.
 
Ma bre običan apotekarski hidrogen, naravno ne onaj za kosu za farbanje, već od 3%, onaj što se mućka u ustima, sipa u uši kad na moru imaš blažu upalu, itd

30365_4348027332845_724824371_n.jpg
 
Ma dobro ljudi , znam šta je hidrogen, koristio sam ga , i imam ga još kući....Ali zbunjujete...
Evo baš ovo pakovanje imam, stoji tamo u "radionici", hteo sam nešto, nije ni važno...
Znači ovo pakovanje ( od 3%) stavimo na deset litara vode i dobijemo 1% i s tim zalivamo, prskamo, šta radimo?
Jel to ta koncetracija ili šta?
Ili sam glup ( vrlo verovatno) ili mi je stao mozak sa funkcijama ( najverovatnije... i to odavno)...
 
Ja koliko sam shvatio, ne gledaš to što je on jačine 3%, već njega koristiš, a onda ga mešaš sa vodom u odnosu 3 do 5 %. Znači sipaš 3 do 5 litara tropostotnog hidrogena na 100 litara vode.

Druga opcija je da ovaj od 3% koristimo čist, bez vode, i da tako imamo 3% rastvor.

Pre će biti ovo prvo, kako su ostali razumeli?
 
Чак и кад би попили коју кап водоникпероксида не би се ништа десило али мере законског опреза налажу да се изда упозорење да се не узима орално.То је зато да би се заштитили произвођачи и трговци од евентуалних злоупотреба а не ми,животиње и гајене биљке.Уз уобичајене мере опреза и употребу заштитних наочара слободно га употребљавајте.Чак ако и претерате с концентрацијом неће се десити нешто радикално лоше једино ће да мало страда ваш џеп и новчаник.Слободно њиме третирајте семе у фази наклијавања и циљу заштите од бактеријских и гљивичних инфекција семена.Једино водите рачуна да није намирисан као онај који користе фризери.
 
oktopod je napisao(la):
Ja koliko sam shvatio, ne gledaš to što je on jačine 3%, već njega koristiš, a onda ga mešaš sa vodom u odnosu 3 do 5 %. Znači sipaš 3 do 5 litara tropostotnog hidrogena na 100 litara vode.

Druga opcija je da ovaj od 3% koristimo čist, bez vode, i da tako imamo 3% rastvor.

Pre će biti ovo prvo, kako su ostali razumeli?
Kliknite za proširenje...
Ово прво. Разблажена варијанта.
 
Pa ja sam shvatio ...Stole hvala na informacijama o korisnoj stvari...
Znači u svako prskanje dodati peroksid...pretpostavljam da je kompatibilan sa ostalim preparatima, tipa fungicidi, insekticidi,akaricidi, bakarni preparati i folijarnu prihranu?
 
gandrad je napisao(la):
Pa ja sam shvatio ...Stole hvala na informacijama o korisnoj stvari...
Znači u svako prskanje dodati peroksid...pretpostavljam da je kompatibilan sa ostalim preparatima, tipa fungicidi, insekticidi,akaricidi, bakarni preparati i folijarnu prihranu?
Kliknite za proširenje...
Текст сам пренео да сви разменимо мишљење. Не.Сматрам да не треба у свако прскање додавати препарат. Периодичино што да не. Иди у соло варијанти без миксања, зашто да рескираш безвезе.
 
Verujem da je dzionik hteo da kaze da ga treba koristiti samostalno a ne u kombinacijama jer je nestabilan i zbog toga i jeste dobar u borbi protiv nekih bolesti, ovako ga neutralisete.
 
Drugari,

da li je koristio neko apotekarski hidrogen za prskanje voća ili povrća? Kakvi su rezultati?
Pozdrav

Gledam ove teme u organskom delu foruma pa da Vas pitam da li nam je možda potrebna tema nešto kao chat u organskoj proizvodnji?
Ja bih pisao o tome šta radim u voćnjaku i povrtnjaku (mada ne radim puno toga) ali bi verujem svakome bilo od koristi da čuje-pročita šta 'komšija' radi i kako se bori sa korovima, bolestima...
 
Za sada sam svoje voćkice prskao sa koprivom koja je stajala oko 12 sati u vodi. Vidim da mravi špartaju po granama što znači da ima i biljnih vaši. Čak sam i jednu gusenicu zelenu našao na kajsiji. Za sada samo pratim situaciju a svakoj sam voćki rekao da mora da se brani sama inače će da manjka.
Supruga priprema razne 'čajeve' pa povrće prihranjujemo preko lista a i zalivamo. Pored koprive dodaje maslačak, kamilica, ostatke od luka... svaku travku koja nam se čini da je dobra.
Izgleda da u bašti raste par biljaka gaveza što je dobro a ukoliko u okolini primetim da ih ima razmnožiću ga u voćnjaku.
Već sam izazvao ogromno čuđenje i razne komentare okoline s obzirom da sam presadio pa posadio koprive na početak i na kraj voćnjaka.
Za sada toliko.

Danas sam u blizini svake voćke posadio gavez:



U sve kante smo dodali gavez pa će biti dobra 'supica'.
 
Poslednja izmena:
Na vinogradarskim breskvama se pojavila kovrdžavost listova. Verovatno ću u subotu da tretiram sa rastvorenim mlekom. Jel to u redu?

Danas sam posadio pored nekih voćaka po par čena belog luka. Neka rastu i neka se druže.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh