Sumarstvo

Nisi napisao da li planiras sam da seces,odnosno da odradis sumu ili da prodas nekom za secu.U principu za koju god soluciju da odlucis sve ti je dosta neizvesno jer vidim da si iz BG-a i verovatno nemas iskustva,ne znas ljude i onda je dosta tesko.
Uglavnom kad hoces da sece sumu treba da imas posedovni list za tu sumu i da podneses zahtev za doznaku pa tek kad doznacis onda da seces.Naravno taj deo oko doznake zavrsavas sa sumarom koji je zaduzen za tu sumu.Mozes da nadjes nekog ko na tom prostoru radi sa drvima,odnosno sece sume i da mu prodas drva na stablu za kes.U tom slucaju neces da uzmes neke ne znam kolike pare,ali ipak stavis kes u dzep i ne razmisljas vise.Naravno da uz mehanizaciju i radnike mozes i sam da se upustis u to.Za procenu drvne mase najbolje da izvedes nekog ko se dobro razume na teren,a da imas poverenje u njega.On pogleda sastav sume,kazes mu povrsinu i dosta precizno moze da ti proceni.Mozes i da odmeris neko parce prosecne sume,premeris precnik stabala na njemu,a meri se na 1,3m i onda kad izracunas na tom parcetu koliko ima lako ces da izracunas i za celu sumu.
Ne znam koliko sam jasno ovo napisao pa ako te jos nesto zanima slobodno pitaj,a mozda se i javi jos neko.
 
Ne,ne bih radio sam. Dao bih to ljudima koji rade,meni kes i to je to.Za sad imam samo dobijeno resenje o naledstvu,sa brojevima parcela.Sad neznam dali je neophodan posedovni list.Radi se o tome sto moram pre svega da procenim kvalitet i kubikazu sume,i to cu verovatno morati da platim coveka.Dali i sumaru ide taksa?Pa geometar?A cena drveta u Valjevu je niska,verujem?
 
Pa ne bih ni ja tacno znao da ti kazem sta je neophodno,a ste nije i sta moze,a sta ne.Ipak je najbolje da proveris sa sumarom tacno sta treba,moguce da ima razlike u razlicitim gradovima,moguce da nije svuda isti postupak.Placaju se i neke takse.Od procene kvaliteta i kubikaze verujem da neces imati neke vajde jer ko god da kupuje sumu gleda da se maksimalno osigura i da nikako ne radi sa nekom minimalnom zaradom.Tako ce verovatno da ti ponude cenu kao da je sve za ogrev,a tehniku ako izvuku to im je dodatni prihod,ako ne,barem nisu na gubitku.Dalje ako ti kazes da imas 500 kubika,niko nece da prihvati nego ce uvek da pominju neku sigurniju,manju kolicinu,recimo 350,opet da bi osigurali zaradu jer niko nece da kesira i da misli da li ima 500 kubika ili 400 ili 420.Ako razumes sta hocu da kazem.Recimo sad je komsija kupio sumu za 1200e i ima sigurno 300m drva za ogrev da izvuce,a imace mozda i 400m,a ima i tehnike,ali on jednostavno gleda samo ono sto je sigurno i to placa i tako vecina radi.Cena drva u Valjevu verujem da nije neka,narocito za bukvu.Recimo kod mene su sad 28-30e/m,a leti 25e i jako tesko da neko proda skuplje.
 
ako znas kolika ti je parcela odi tamo uzmi precnicu i izmeris kocku 10 x10 metara i izmeris debljinu drveca na 1,3 m visine i sve to ponovis na tri cetri razlicita mesta u parceli i tacno izracunas koliko imas kubika,za doznaku ti treba posedovni list parcele i to podneses u sumsku sekciju ili kako se vec zove kod vas platis 1500 ili 1800 din i sumar izadje i doznaci,a za medje moze da ti nadju sa gprs samo neznam koliko i dali ima odstupanja koji metar ako ne onda geometar i tu si siguran.
 
Evo malo sumskih slikica

Inace sam se skoro neprijatno iznenadio kad sam obilazio jednu svoju sumu koja je secena pre 15 godina.Suma je povrsine 1,25ha i u celoj sumi je ostavljeno nekoliko bas tankih hrastica i nekoliko bas debelih grabova i sad je svuda krenuo grab.Znaci grab na sve strane,a novih hrastova nigde,samo oni sto su ostavljeni pa su za ovo vreme narasli.Najgore sto je to toliko gusto da ja ne mogu da vam objasnim pa valjda zbog te gustine nisu moglu da se debljaju nego su sve neki tanki 7-8cm.Tako da sad imam jednu sikaru i nisam pametan sta da joj radim.
 
I kod mene je nikla sikara graba u jednoj parceli. Moracu prorediti, ali mislim da je grab odlicno ogrevno drvo-ja ga vise cenim od hrasta.
 
eto primera kako se mennja kvalitet suma ne samo kod tebe nego u citavoj srbiji. Za jedan zahvat koji je ocigledno hteo da se izvede kod tebe (prirodna obnova hrasta) postoje citave knjige napisane i objasnjene. U grubo: ostavite par stabala hrasta u dobroj kondiciji (stabla se godinama pripremaju za ovu funkciju kroz niz zahvata) , pracenjem rodnosti stabala i kolicinom cveta na hrastu moze se tacno utvrditi kada ce biti godina punog roda, tada se sece podstojni sprat i seme na jesen pada na sumsko tlo. U prolece klija kao cetka (nekoliko miliona jedinki po hektaru) . Naravno grab krece 'svim silama' ali mi smo tu da u prvim godinama omogucimo hrastu da stekne prednost. Ovo je bilo kako bi trebalo, a evo sta se desava kod nas: Uf treba mi nesto para ali dobro da imam sastojinu hrasta . Moram ostaviti par stabala koja ce plodonositi i obnoviti sastojinu. Jos mi je nejasnije ostavljanje debelih stabala graba u punoj rodnosti koji obilno radja svake godine i kao izuzetno rodna vrsta i otporna vrsta lako zauzima nove povrsine. I sta se desilo: ostavljena stabla niti su bila pripremljena za obilno plodonosenje, niti je ustanovljena godina punog roda semmena (svake 3-4 godine), dosla jesen i grab baci milione semena a hrast dali je plodonosio ili cak i nije i tu je kraj price.Bez ljudske intervencije hrast ne moze da se izbori sa grabom. Ljudske intervencije po pravilu nema jer sve su to troskovi koji se kroz drvni materijal vratiti ne mogu a svi znamo kakva je fin . situacija kod manje vise svih. I tako hektar po hektar hrast nestaje a mi dobijamo sastojine nizerazrednog graba... U tvojoj situaciji ja ne bih nista radio. Pusti prirodu da odradi svoje tj. neka se stabla sama bore i debljaju, povremeno ce neka zaostajati u razoju i ta stabla povadi a favorizuj ona koja se istaknu velicinom. Imaces drva za ogrev ali ostaje zal za plemenitim liscarom kao sto je hrast. ..
 
Pa nismo mi na umu imali bas taj zahvat koji ti pominjes vec je vise bila ova druga situacija,novcana.Ti veliki grabovi su ostavljeni jer nisu bili za metrove,mnogo su debeli,a nisu ni za tehniku pa tako ostadose u sumi.Sad razmisljam da uzmem da radim prored te grabove sikare,ali sta da radim sa drvcima precnika 7-8cm?To za nista nije,jedino za pritke za paradajiz.
Inace mi je sve jasno odakle tu toliko graba,ali me cudi odakle mi se po sumama pojavljuje veliki broj mladica jasena.Jos u sumi nisam video,a kamo li iseko neki jasen deblji od 5-6cm,a opet tih malih ima bas dosta.Odakle se oni pojavljuju i zbog cega?
 
jasen o kome pricas predpostavljam da je crni jasen (Fraxinus ornus) koji se za razliku od ostalih jasenova javlja na suvom zemljistu ponekad cak i kao pionirska vrsta. Obzirom da tu ima hrasta verovatno se radi o osuncanim suvljim stranama planine na kojima se moze javiti. Interesantan je i zato sto podnosi zasenu i cesto se javlja kao prateca vrsta u sumama drugih vrsta. Slicno kao grab. Mislim da mu upotrebna vrednost nije ni blizu ostalim jasenovima (poljski recimo....). Ima glatku crnu koru i listove karakteristicne za jasen...pozdrav
 
Pa ne bih rekao da je crni jasen jer ima glatku belicastu koru,boja mu dodje nekako flekava.Mislim nije bas ujednacena boja.U principu,ima ga i na osuncanim stranama i moguce da ga tamo ima vise,ali ima ga i na zaklonjenim stranama.Nego,cudno mi je odakle se pojavljuje kad u tim sumama nema velikih jasena.
 
Moja jučerašnja zanimacija




















Ovako na slikama ne djeluje bog zna što opasno, ali je dolje bio 95 cm promjera na 5,5 m su prve grane oko 50 cm s time da je jedna bila iznad struje a i kad bi cijeli išao dolje postojala je opasnost da potamani voćnjak koji je nasuprot njega jer je bio visok cca 24 m a donje deblo je bilo raspuklo i kad je padala kiša na dnu je iz njega tekla voda.
 
Poslednja izmena od urednika:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh