No-Till , direktna setva bez obrade

Rabadzija

Član
Učlanjen(a)
31 Maj 2010
Poruka
3.156
Lokacija
Sever Bačke
interesuju me nove tehnologije u proizvodnji,svi mi radimo manje-vise kao nasi dedaci pa kad pogledamo sve oko nas i bas nismo daleko dogurali.
Citajuci po net-u o proizvodnji bez obrade ili minimalne obrade nailazim na podatke iz tehnologije proizvodnje koje se kose sa tvrdnjama nasih stucnjaka i tu ima dosta kontradiktornosti u odnosu na standardnu proizvodnju...pitanje je sta je tu vec vise standard.
Mislim da svet dosta brze napreduje u odnosu na nas i nase prinose i troskove proizvodnje.
Branko je na temi strnista izneo postupak koji su mu iz APV strucne sluzbe savetovali sto je lepo od strucnjaka i mislim da bi toga trebalo vise uvoditi u nasu poljoprivrednu praksu

Dajte da vidimo pa da i mi pocnemo raditi kako paori u svetu
 
samo pripazi da ne upadnes u ralje trgovaca, ponovna no till kosta ko kejs . Mozda moze da se odradi i sa stapom i kanapom tj sa onim sta ima u dvoristu
 
@TELNETT
ne slazem se sa tobom jer je ipak to sve malo komplikovanije... nije to bas tako lako...
 
Stapom i kanapom?
Voleo bi da cujem opcije............

Nekoliko momenata mi nije jasno po pitanju no-till-a
1.konvencionalna obrada stalno tezi ka rastresitom gornjem sloju zemljista kako bi se zadrzavala vlaga da se smanji evaporacija toga u no-till nema
2.konvencionalna obrada govori o unosenju P i K mineralnih djubriva u dublje slojeve jer oni sporo i slabo "putuju" na dole kako se to resava u no-till-u

za pocetak dovoljno..........
 
Stap i kanap = Mislio sam na postojece masine za setvu + ciklon koje bi se dale u dosta slucajeva upotrebiti i pored zetvenih ostataka od lane .

1. Malc od zetvenih ostataka bolje cuva vlagu od rastresitog gornjeg sloja .
2. Neznam .
 
telnett je napisao(la):
Stap i kanap = Mislio sam na postojece masine za setvu + ciklon koje bi se dale u dosta slucajeva upotrebiti i pored zetvenih ostataka od lane .

1. Malc od zetvenih ostataka bolje cuva vlagu od rastresitog gornjeg sloja .
2. Neznam .
Ma slazem se i ja potpuno sa tobom daj da vidimo sta se mzoe bez skupih ulaganja
1. Jasno je meni to hipoteticki medjutim mene interesuje PRAKSA

Vidim da je tema interesantna mnogima medjutim malo ima ucesnika jer su prakticna iskustva gotovo nikakva
Zato bih zeleo ukoliko medju posetiocima foruma ima stucnjaka sa fakulteta,naucnih radnika po nasim institutima da se ukljuce u ovu temu jer mi paori mozemo napredovati samo ako smanjimo svoje troskove,mi sa nasom proizvodnjom nemozemo neznam kako uticati na svetske trendove cena...mi mozemo kao i dosada ...pokriti se usima i stalno kukati
 
Evo malo interesantnih podataka vezano za no till zadržavanje vode i uopšte vodni kapacitet različitih zemljišta. Skoro svi rezultati su u korist no till-a osim sabijanja zemljišta mehanizacijom koja se rešava stalnim stazama i korovi koji se rešavaju herbicidima ili nekim sistemima plodoreda.
http://attra.ncat.org/attra-pub/PDF/drought.pdf

Osnovna stvar je da ne treba očekivati neke posebne rezultate prve godine, da bi se u zemllji razmnožili svi potrebni organizmi koji preuzimaju na sebe obradu zemlje, razlaganje orgaske materije i hraniva.
Sistema no till postoji koliko i njiva na kojima se praktikuje, praktično ne postoji jedan univerzalni samo su osnove iste tako da se svodi na to da svako treba da eksperimentiše i proba vezano za lokane uslove, useve, mogućnosti i potrebe.
 
Po meni bice vise informacija nagodinu u ovo vreme , ako budemo zivi i zdravi, ima nas par koji ce pokusati takvo nesto pa podeliti info ... Ali za takvo nesto treba vise godina iskustva da mozemo reci da je nesto receno tako . Izgubiti se puno ne moze moze se biti na istom posto nije bilo izgubljeno puno vremena i goriva .Tako da iako su prinosi trenutno ? mozda ? "manji" ( mozda i veci ) manja su i ulaganja . Treba samo malo volje za experimenat .
 
Moram malo da dodam u vezi no til setve .Tu setvu su izmislili amerikanci iz razloga sto je njihova zemlja takve strukture tako da je u velikim susama postaje prasina pa .je podlozna eroziji od vetra .
Nisam protiv takve obrade ali meni se vise svidja obrada podrivacem i gruberom nego direktna setva u neobradjeno tlo. Ja licno psenicu vec u nazad par godina sejem pod tanjiracu i od toga mi bolje netreba i to se kod mene ustalilo kao praksa osim kada sejem na tuluziniste onda mora da malcujem prvo tuluzinu pa tek onda da tanjiram pa da sejem.
e oko okopavina i ja imam dilemu ,ove godine planiram da kupim manji gruber pa da na jesen par jutara odradim sa njime bez oranja na nekih 20 cm takodje i na prolece i da sejem kukuruz .
 
isidor je napisao(la):
ove godine planiram da kupim manji gruber pa da na jesen par jutara odradim sa njime bez oranja na nekih 20 cm takodje i na prolece i da sejem kukuruz .

Upravo ovo i ja planiram...
 
Редослед би требао да изгледа овако:
1.Растртесање тла што дубље,пожељно 90 см.Ако немате снажан трактор један пут у 5 година можете и платити да Вам неко то добро уради.
2.варијанта А: Тањирање и фрезовање Вилсоновом хоризонталном фрезом и улагање компоста у тло.
баријанта Б:тањирање и сејање у исто време и ваљање посејаног семена .Има оних који ваљање прескоче.
3. Сејање
Пошто живимо у 21 веку можемо себи дозволити луксуз да семе третирамо против разних земљишних
и надземних акрепа и живуљки Пончом, Фураданом,Агростемином,Славолом ,пилирати семе због птица и
мишева .
Ако Вас интересује овакав начин обраде тла и сејање има тога доста за писање и објашњавање у живо.
 
Deda Lala je napisao(la):
Редослед би требао да изгледа овако:
1.Растртесање тла што дубље,пожељно 90 см.Ако немате снажан трактор један пут у 5 година можете и платити да Вам неко то добро уради.
2.варијанта А: Тањирање и фрезовање Вилсоновом хоризонталном фрезом и улагање компоста у тло.
баријанта Б:тањирање и сејање у исто време и ваљање посејаног семена .Има оних који ваљање прескоче.
3. Сејање
Пошто живимо у 21 веку можемо себи дозволити луксуз да семе третирамо против разних земљишних
и надземних акрепа и живуљки Пончом, Фураданом,Агростемином,Славолом ,пилирати семе због птица и
мишева .
Ако Вас интересује овакав начин обраде тла и сејање има тога доста за писање и објашњавање у живо.
Deda,
nista bez nasih dedaka :cao:
Imam jedan predlog za sve zainteresovane za ovaj tip obrade
Da se dogovorimo oko tehnologije,nek predlozi neko ko ima najvise iskustva po tom pitanju ili je stucno-naucno najobrazovaniji i da na raznim lokalitetima Vojvodine i Srbije isprobamo tehnologiju i da po skidanju letine uporedimo prinose i razmenimo iskustva

Samo,sloga,SELJAKA,spasava :cao:
 
Povodom pređašnjeg posta...

Imamo poziv iz Pančeva od APV savetodavca da dođemo i pogledamo praktinče primere No-till obrade u južnom Banatu.
Svi zaintersovani mogu se javiti meni lično na pp.
 
Bilo je sta da se vidi na prezentaciji o strip till - u . Branku hvala na strpljenju

Evo rezultat micro experimenta koji je izveden stapom i kanapom u vocnjaku = Posejao sam je rukama kao detelinu

24n1oah.jpg


ih17o0.jpg


293x35k.jpg


kd3mg4.jpg
 
Vec sam malo ranije pricao o tome . Razbacao sam seme na golu zemlju oko 1 maja nagusto i bez polivanja bilo kakvom hemijom . Rezultat je ovo .
 
Da ti kažem da i ja ne kapiram šta si uradio, sejao detelinu? ili kao detelinu? šta?
Ima neke mase ali ja ovako ćorav ne vidim šta je??

Ovde ima jedna lukav sistem kako početi voćnjak"
http://www.warez-bb.org/viewtopic.php?t=5908993&highlight=

Permakulturisti me uvek iznanade sa nekom novom stvari ovde je to food forest kako zasnovati voćnjak mislim da može da se nešto slično projektuje i za naše uslove, u svakom slučaju vredi pogledati ovaj film.
 
Nazad
Vrh