Kukuruz u monokulturi i Diabrotica

Smatram da ce ubuduce sve vise paora bezeci od psenici ulaziti u monokulturu kukuruza.
Tu kao najveci problem u proizvodnji se pojavljuje Diabrotica- kukuruzna zlatica,posto i sam imam taj problem na njivama zeleo bih da zapocnem razmenu iskustava na forumu

Inkorporiras neki zemljisni insekticid pre setve i resena stvar.

E da je tako jednostavno bilo bi dobro.

Jedno dobro rešenje je kasna setva, znači u maju, i raniji hibrid.

rasa02 je napisao(la):

E da je tako jednostavno bilo bi dobro.

Kliknite za proširenje...

Slazem se sa konstatacijom da nije lako.
Trenutno imam jednu parcelu u kojoj mi se mestimicno javlja taj problem.Moram da priiznam da tzv farbanje semena u kucnoj varijanti nikada nemoze biti idealno te da je verovatno deo semena dobilo manju zastitu od Furadana pa da se tu javljaju zarista.
U prospektu od PONCHO-a vrlo lepo izgleda i cinjenica da 1,25 xy osigurava zastitu od Diabrotice ali da li je to dovoljno dobro i sigurno resenje.( normalna doza je 0.5 xy)
Sta je resenje za monokulturu?Plodored ne priznajem kao odgovor posto Ameri sade kukuruz po 30-40 godina u jednu parcelu.......oni su pametniji od nas??

rasa02 je napisao(la):

E da je tako jednostavno bilo bi dobro.

Kliknite za proširenje...

Imam jednu parcelu gde je prosle godine bila secerna repa, prvo sem zatvorio brazdu negde pocetkom marta, zatim par dana pre setve isprskao zemljiste insekticidom POSSE i odmah nakon prskanja uradio setvospremanje. Medjutim na sredini parcele je ostao deo sirine 4-5 metara gde mi je zafalilo sredstva tako da je taj deo ostao netretiran. Posle repe, ove godine sam na tu njivu posejao kukuruz i seme nisam tretirao furadanom, ponchom i ostalim slicnim preparatima. Kukuruz na toj njivi je normalno nikao i ima odlican sklop osim na delu gde nije bilo tretiranja prosle godine. Na tom delu je kukuruz redji, nizi i ima slabilu boju.
Jedan tretman zemljisnim insekticidom resava problem stetocina na nekih tri do cetri godine.

@ case ih napiši par reči o tom preparatu POSSE, gde ga nabavljaš, koja cena, koliko ide po hektaru? Znači, ti ne tretiraš seme insekticidima, već oprskaš parcelu? Da li to prskanje parcele treba raditi svake godine?

Farmer II je napisao(la):

@ case ih napiši par reči o tom preparatu POSSE, gde ga nabavljaš, koja cena, koliko ide po hektaru? Znači, ti ne tretiraš seme insekticidima, već oprskaš parcelu? Da li to prskanje parcele treba raditi svake godine?

Kliknite za proširenje...

Oprskas parcelu jednom i miran si 3-4 godine, ja sam ga koristio za repu prvenstveno protiv zicara, mada deluje i na larve drugih insekata. Nabavlja sam ga preko zadruge mada verujem da ga ima i u bolje snabdevenim polj. apotekama.
http://www.fitofarmacija.rs/images/download/posse_25_ec.pdf

več sam nekima i u PP rekao da ja več 5 godina sejem kukuruz na kukuruz i da nemam problema sa diabrotikom ali seme tretiram ili prestižom ( agrosava ) ili kupujem seme kao ove godine tretirano IMIDOROM to je ista aktivna materija kao i GAUČO stim što je malo jača koncentracija i mislim da ču i dalje sejati kukuruz možda nije pametno ali jedono je kukuruz kod mene i prodajem ga kada hoču a ne kao žito i suncokret da im predam pa čekam šta če mi udeliti ,koliko če mi odbiti ,ukrasti ,i kada ču videti pare jer sam jednom čekao pare 6 meseci sad odo u ali to je razlog sejanja kukuruz na kukuruz

Na jednom madjarskom webu sam pronasao izuzetno dobru publikaciju na temu kukuruzne zlatice, veoma je obiman sa puno podataka i ogleda kao i prakticnih resenja u proizvodnji,na zalost ko ne zna jezik nece mu nista znaciti
Kad budem imao vremena vadicu pojedine delove koje smatram da su interesantni za praksu za sada neka ga citaju forumasi koji znaju jezik

http://www.mgki.hu/_user/browser/File/PDF/kukbogar.pdf

Sijem već nekoliko godina kukuruz za redom a planiram i nastaviti tako .Kod nas inače nema još zlatice , crvenila i sl ali poručiću tretirano sjeme.Inače pošto planiram preći na redukovanu obradu očekujem jednu ne tako brzu ali odličnu prednost od "kukuruz na kukuruz" načina. Pošto ostaje najviše mase poslije njega a ne planiram duboko miješati zemlju dokazano je da to najbolje popravlja sadržaj humusa u zemlji (čak 1% godišnje ako se gleda sloj do 10cm)kojeg je ionako malo u našim zemljištima.
A što se tiče bolesti i insekata vidjećemo kad se pojave.

Mislim da ovo sa 1% humusa ne pije vodu. Ako je tako, posle 10 god treba ta parcela da ima 10% humusa. To je nemoguće!

Prijatelju ne znam kako to kod tebe ali znam da sam ja profesoru rekao na ispitu da za 1 godinu popravim humus za 1% ili bi me predlozio za Nobelovu nagradu ili bi me izbacio sa fakulteta i pocepo mi index! Za 1% ti je potrebno oko 100 godina a u nekim delovima nase lepe zemlje i 500!
A sto se tice Diabrotike, da se vratim na temu, odgovorno tvrdim da to sto Bayer nudi Ponco 125, je cista izmisljotima i uzimanje para! To nije samo moje misljenje nego vam prenosim i misljenje mnogo ucenih ljudi cija imena ne bi da navodim! Oni to nisu ispitali i proverili, prodaju napamet, tako da ni oni nisu sigurni da li to moze da upali ili ne!
Ja cu ove godine sejati kukuruz na kukuruz i uzecu ponco sa normalnom dozom, zbog zicara! Ali kod dijabrotike od tih stvari nema vajde!
Jedini sto znam da treba sejati ili ranije ili ranije hibride iz prostog i proverenog razloga! Ako u ataru vas kukuruz bude najmladji (najfinija svila) kada dijabrotika pocne da leti, sva ce se sjatiti kod vas, e onda si nadrljo! Prosto ko pasulj!

obicno kukuruz sejem max 2 puta u monokulturi

kad bi moglo da se prevede publikacija bilo bi super,ja sam sve procitao i izuzetno puno podataka ima koje nigde nisam cuo.Diabrotica je jedno veliko zlo o kojem mislim da nismo ni svesni a jos manje informisani.
Zar mislite da je SFRJ slucajno zarazena 1995 pored Surcina?Nista nije slucajno na ovom svetu i od tada do danas USA polako resava totalno problem DIAB a ostali svet koji je tvdroglav biva zavistan od njihovih hemijskih multinacinalnih kompanija.
Naime Ameri su 2003 uveli u proizvodnju BT hibride.Bacillus thuringiensis inace zemljisnu bakteriju tj jedan njen gen ubacuju u genetski kod hibridnog kukuruza koji proizvodi jedan protein u obliku kristala koji sam po sebi nije otrovan (tzv.PROTOXIN) a pravi efekat nastupa kada larva diabrotice pocne da grize koren u digetivnom traktu taj protoxin deluje otrovno za larvu.
Do 2007 godine zastupljenost BT hibrida je podignuta na 12 miliona HA sto je tada cinilo 75%ukupno posejanih povrsina.Takodje je u istom periodu upotreba zastitnih sredstava koje su do tada upotrebljavali drasticno smanjena.Po podatku iz 86 godine u USA je utroseno za zastitu od DIAB oko 200 milina USD i smatraju da je i pored toga smanjenje prionosa bilo od 800 miliona USD.
No da se mi vratimo nama i sta nam je raditi u periodu dok su zabranjeni GM hibridi.Naime neko je rekao da je resenje prskanje zemlj insekticida,neko kasnija setva a raniji hibrid itd itd.Jedno je izvesno da nje DIAB ima svugde i da je najefikasnija zastita siroki plodored.Medjutim meni se licno ne svidja ta konstatacija jer sma odlucio da u moje njive kukuruz bude uvek zastupljen sa 75% i razloga sto ce i ubuduce potraznja za kukuruzom u svetu i dalje rasti.
Pomalo se i ja slazem sa predhodnikom da je prica o Poncu naduvana jer je interes Bayera da ga sto vise prodaje.
U praksi se borba vodi na tri nacina: tretiranjem semena, unosenjem insekticida u setveni sloj i prkanjem cele parcele tecnim insekticidima pomocu specijalnih traktora.
Ponco je dobar kao preventiva u plodoredu ili eventualno povecanja doza 1,25 u ponovljenoj setvi a za monokulturu iz godine u godinu se smanjuje njegov efekat jer raste populacija DIAB.
Inace larva je ta koja nanosi najvise stete i to na korenu dok odrasli insekt nanosi stetu na svili te moze da dovede do krezavih (neoplodjenih)klipova.Piljenje larve pocinje zavisno od temperature sredinom maja i traje od kraja jula.Ukoliko posejemo rano zastitno sredstvo gubi svoje svojstvo do momenta punog piljenja i efekat je slab(zato je dobra varijanta kasnije setve jer je sredstvo jace u maju i junu kad je i najvece piljenje i deluje na larvu).
U publikaciji se navodi kao najbolje resenje unosenje granulisanog insekticida u trake zajedno sa setvom.Bilo je ispitivanja i sa kasnijim unosenjem tokom kultiviranja ali je rizik i sve zavisi od vlaznosti tla jer za razlaganje granula i dejstva samog insekticida je potrebna vlaga, moze doci do toga da efekat zakasni da je vec piljenje pocelo i brojnost larvi naraste i unisti usev.
Rezime je da moramo nauciti da zivimo sa njom i da je kontrolisemo.Ne mozemo je iskoreniti vec moramo uvesti precizne i pedantne agrotehnicke mere kako bi u svakoj godini sveli njenu populaciju na mali nivo koji nece uticati na smanjenje prinosa .
Od mene za sad toliko izvukao sam neke segmente koji su mi se ucinili biti za nasu pp praksu

Vlada - Omoljica je napisao(la):

Prijatelju ne znam kako to kod tebe ali znam da sam ja profesoru rekao na ispitu da za 1 godinu popravim humus za 1% ili bi me predlozio za Nobelovu nagradu ili bi me izbacio sa fakulteta i pocepo mi index! Za 1% ti je potrebno oko 100 godina a u nekim delovima nase lepe zemlje i 500!
A sto se tice Diabrotike, da se vratim na temu, odgovorno tvrdim da to sto Bayer nudi Ponco 125, je cista izmisljotima i uzimanje para! To nije samo moje misljenje nego vam prenosim i misljenje mnogo ucenih ljudi cija imena ne bi da navodim! Oni to nisu ispitali i proverili, prodaju napamet, tako da ni oni nisu sigurni da li to moze da upali ili ne!
Ja cu ove godine sejati kukuruz na kukuruz i uzecu ponco sa normalnom dozom, zbog zicara! Ali kod dijabrotike od tih stvari nema vajde!
Jedini sto znam da treba sejati ili ranije ili ranije hibride iz prostog i proverenog razloga! Ako u ataru vas kukuruz bude najmladji (najfinija svila) kada dijabrotika pocne da leti, sva ce se sjatiti kod vas, e onda si nadrljo! Prosto ko pasulj!

Kliknite za proširenje...

mislim da bi ti zabranio izlazak u tom ispitnom roku i otero te u tri lepe i moro bi da cekas da ode u penziju,ako bi planirao da polozis pedologiju i agrohemiju

Moram da se ispravim u vezi povećanja humusa nakon uzastopnog kukuruza.U pravu ste mislio sam da ukupno povećam humus za 1% nakon više godina uzastopnog kukuruza i redukovane obrade , a i primjetio sam na jednoj parceli gdje više godina namjerno plitko orem i podrivam bez miješanja da je tlo prilično postalo tamnije a inače je jako svijetla boja zemlje.
A što se tiče Diabrotice može li ju srediti neki insekticid u primjeni npr prilikom klasanja s nekom visokom prskalicom većeg zahvata i ostavljajnem prolaza kroz kukruz ili onim čudom za prskanje duhana . Vidim da preko bare masovno tretiraju kukuruz u klasu ,doduše fungicidima zato što su zlaticu riješili sa GM.
http://www.youtube.com/watch?v=TTwPCknY48s

MOMOSARIC je napisao(la):

A što se tiče Diabrotice može li ju srediti neki insekticid u primjeni npr prilikom klasanja s nekom visokom prskalicom većeg zahvata i ostavljajnem prolaza kroz kukruz ili onim čudom za prskanje duhana . Vidim da preko bare masovno tretiraju kukuruz u klasu ,doduše fungicidima zato što su zlaticu riješili sa GM.
http://www.youtube.com/watch?v=TTwPCknY48s

Kliknite za proširenje...

Diabrotica od 12 meseci 11 meseci provodi u zemlji kada leti odrasli insekt prvo zenke a posle izvesnog vremena se pile i muzjaci kada se hrane svilom pare i zenke polazu jaja za sledecu godinu.
Interesantno je da 1 zenka polozi oko 500 jaja dakle u populaciji od 1 imago/1biljci to je cifra oko 30-40 miliona jaja/Ha.Srecna okolnost je da je mortalitet jaja i u prosecnim vremenskim uslovima velika oko 97% tako da smo 3% jaja je ispili ali je evidentno da i te male kolicine cine stetu na biljkama.smatra se da ukoliko u zemljistu ima 10larvi po biljci da ce te godine biti znacajan napad i znacajne ekonomske stete.
Momenat pocetka piljenja se racuna od 1.aprila pa kasnije kada suma dnevne tempearture preko 12,7 stepeni predje 160-170 stepeni mozemo smatrati da je pocelo piljenje i hranjenje larvi i steta na korenu.
Dakle prskanjem odraslih insekata delujes preventivno za sledecu sezonu. Od velicine te populacije odraslih insekata zavisi i napad na koren al sledece godine.Ima tu jos raznih vremenskih faktora u koji uticu na celokupnu populaciju larvi sledece godine,npr ukoliko u vreme piljenja budu obimne padavine u prolece smanjuje se populacija larvi, ukoliko je hladnije prolece vreme momenta pocetka piljenja kasni a samim tim za ranije setve insekticid za tretiranje gubi na jacini dejstva itd.itd.itd
Najveci je problem sto svi nasi instituti nista ne govore o ovome niko(ili ja ne znam a evidentno je da se malo iznosi u javnost) ne radi kontrolna ispitivanja na terenu vec se sve svodi na reklamu i preporuku hemijskih kuca kojima je na kraju krajeva cilja da se proda preparat za tretiranje semena.
U Madjarskoj na poljima Marton vasar su radili i ispitivanja na samim hibridima koji imaju bolju regeneraciju samog korena prilikom napada larvi DIAB.itd.itd. ja nisam cuo da to nase NS i ZP kuce rade?!
Hvala bogu na netu se moze videti koliki je to problem u svetu pogotovo u Evropi a da ne zaboravimo od nas je krenulo sirenje po Evropi a mi nista ili vrlo malo radimo na tome tj. na edukaciji samim proizvodjaca kako da se najefikasnije borimo protiv velikog zla zvanog DIABROTICA.

Znači samo plodored, ili maximalno kukuruz na drugu godinu, a monokultura na više godina nikako Mi ćemo da probamo da raniji hibrid posejemo kasnije(na kraj setve) i da bude tretiran sa pončom .

Kako ju uopšte poznati , čini mi se da u mom dijelu BIH nije bilo ali vjerovatno dolazi.