Kalemljenje voćaka u kućnoj radinosti
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
ubovicratko
Član
sta bi da sadis?- - - - - - - - - -
Koje plemkinje trazis?
- - - - - - - - - -
Sa tobom sam jos u pregovorima za ovu godinu, imam nesto za tebe.
- - - - - - - - - -
Hvala svim na preporukama, ako nisi zavrsio sadnju za ovu godinu, za dogodine te tefterim - renoviram stan pa sto poslova zato kasnimEvo za sve one kojima su potrebne kvalitetne (ZRELE) sadnice, mogu da uzmu ove. Prosle godine sam sadio kruske i jabuke od njega i sve su se primile. Nema potrebe da se rizikuje sa preprodavcima dok ima ljudi na forumu koji imaju odlicne kaleme i garantuju sorte. Samo da okaci jos neku sliku i postavi oglas, da ljudi vide.
Tako se to radi kad kalemar ima tržište i kvalitet... odmah stanovi i kamioni i avioni... a ovi južnjaci se žale...
Poslao sam ti privatnu poruku....
ubovicratko
Član
Verovao ti meni ili ne i namestaj sam pravim jer mi skart ne treba a sto valja cena ubija.Tako se to radi kad kalemar ima tržište i kvalitet... odmah stanovi i kamioni i avioni... a ovi južnjaci se žale...
Овако изгледа ризик преко огласа. Ово је подлога дивље крушке, и тражио сам за калемљење на енглески спој. Продавац (из Аде) је сам рекао да ће послати од 5 до 8мм. Када су подлоге стигле, а оно мало дебље од шибице, а корен жестоко скраћен. Назвао сам продавца, а он каже да је то дебљина у кореновом врату и да он не зна на којој ко висини калеми(?).
Подлоге које су биле иоле дебље сам калемио и за чудо сви су се калемови примили, али нису сви напредовали. Неки су пустили лист или два и стали.. Ово је извађено у септембру.
Подлоге дивље јабуке које сам донео од колеге Ратка су све једнако напредовале и сада су калемови висине око и преко метра.
за колегу.
Подлоге које су биле иоле дебље сам калемио и за чудо сви су се калемови примили, али нису сви напредовали. Неки су пустили лист или два и стали.. Ово је извађено у септембру.
Подлоге дивље јабуке које сам донео од колеге Ратка су све једнако напредовале и сада су калемови висине око и преко метра.
за колегу.
ubovicratko
Član
Pa to je da ta varijanta, ja sam nasao vec u rasadu tartufe sto bi rekli (rak korena), covek prodaje godinu za godinu i mora da ima prve klase a tako to izgleda kada se forsira azotom
Prijem nikakav, rast nikakav.
Generalno divlja kruska i jabuka osim ako im nisi napravio idealne uslove jako je tesko dobiti podlogu da se u prvoj godini moze kalemiti to je prosto tako.
Ko god je sejao to zna.
Prijem nikakav, rast nikakav.
Generalno divlja kruska i jabuka osim ako im nisi napravio idealne uslove jako je tesko dobiti podlogu da se u prvoj godini moze kalemiti to je prosto tako.
Ko god je sejao to zna.
Jesi gledao ovaj video, mislim da je odlican:
https://youtu.be/IxxLkEhjYtE
Nisam probao!
Sent from my Lenovo S1a40 using Tapatalk
milos.jovic.140
Član
E zato prosetas kroz stare i zarasle sljivike i livade i nadjes sta ti treba...Ja ove godine ošacovao desetak divljaka u jednoj zarasloj parceli, a kad sam otiso da ih izvadim njiva uzorana,spremljena i posejana...Posle sam bio ljut na samog sebe jer sam imao vreme i vreme ali sve neka posle,neka kasnije,ima vremena....
Послато са SM-A520F уз помоћ Тапатока
Послато са SM-A520F уз помоћ Тапатока
Ja već nekoliko godina uspešno sarađujem sa kolegom ubovićratko@ a i već sam dobio na poklon od njega sadnice , naravno a i plemke mi opet nudi...
Pozdrav i tebi kolega zarkodj@
- - - - - - - - - -
E zato prosetas kroz stare i zarasle sljivike i livade i nadjes sta ti treba...Ja ove godine ošacovao desetak divljaka u jednoj zarasloj parceli, a kad sam otiso da ih izvadim njiva uzorana,spremljena i posejana...Posle sam bio ljut na samog sebe jer sam imao vreme i vreme ali sve neka posle,neka kasnije,ima vremena....
Послато са SM-A520F уз помоћ Тапатока
Da probao sam sa izdancima iz zapuštenih voćnjaka, ali sejanac ima veliku prednost u odnosu na izdanak, naroćito zbog sopstvenog razvijenog korenovog busena , koji garantuje prijem i napredovanje...Probao i upoređivao i kruške i jabuke te trešnje šljive i ostale voćke i iz toga sam izvukao takav zaključak...Izdanak se otprilike svaki treći prima, baš zbog slabog sopstvenog korena , koji je u većini slučajeva deo nekog većeg korena , retko od koštice... sem oraha...sadnice oraha koje se mogu naći po šumama i gorama su isključivo sejanci...
Slazem se sa kolegom gandradom, divljake samonikle su deo nekog korena, em ih trazis, em se polomis dok iskopas i iseces zile, starost je nepoznata, a na kraju dobijes veliki koren od 5 zilica.
Jedino sam primetio da divlja tresnja ima dobar koren po sumi, lako se kopa i poprilicno je razvijen-bar po sumama gde sam ja isao. Ove godine sam imao napredak divlje tresnje koja je u jesen presadjena kod mene pa kalemljena u martu kao kupovne sadnice i stvarno sam zadovoljan.
Sent from my Lenovo S1a40 using Tapatalk
Jedino sam primetio da divlja tresnja ima dobar koren po sumi, lako se kopa i poprilicno je razvijen-bar po sumama gde sam ja isao. Ove godine sam imao napredak divlje tresnje koja je u jesen presadjena kod mene pa kalemljena u martu kao kupovne sadnice i stvarno sam zadovoljan.
Sent from my Lenovo S1a40 using Tapatalk
Nisam probao... tolike kante i toliko zemlje i peska... mnogo je to za mene... Ali posadio sam u voćnjaku deset metara koštica vinogradarske breskve pretprošle jeseni i to će verovatno sledeće godine da poraste i da može nešto s tim da se radi... Posadio sam i deset metara koštica od šljiva ali nijedna biljka nije izrasla... kao ni koštice višnje...
Sadio sam ovih godina i koštice divlje trešnje ali takođe nijedna biljka nije nikla, mada kažu da ovih godina nije bila dobra klijavost koštica. Verovatno treba više vremena da provedu na hladnoći...
Uglavnom imam neku višnju koja redovno daje izdanke pa s njom mogu da kalemim trešnju a džanariku uvek mogu da nađem.
Tako da mogu da kalemim nešto kad me zasvrbe prstići...
Pa veliko je pitanje ,šta je bilo sa svim tim košticama? Naročito onim koje si posadio pretprošle godine!
Jesi probao da otkopaš ( bar jednu-dve, nećeš mnogo štete napraviti) i vidiš da li su još "žive", tjt. jesu li klijale...bar?
Za klijanje treba dosta vlage i malo da ih uhvati mraz...tako , da ako si ih posadio malo dublje od dva cm i pokrio zemljom, a ne peskom, verovatno su istrulile jer im je pretoplo a sa malo vlage ne može klica probiti tvrdu koru , kakvu znaju imati te koštičave sorte , koje si nabrojao...Ili su ih pojeli miševi ili drugi stanovnici toga voćnjaka, ili pak stoje tako kako si ih ostavio....
Moraju se koštice ( a i seme) stratifikovati, definitivno!
Verujem da postupak znaš , ne bih da te učim pameti, nego da ti predložim nekoliko načina ili nekoliko ideja koje , ako si u mogućnosti, da svakao primeniš. Jer, sakupljati koštice, pa ih samo tako...a posle očekivati rezultat...
Možeš, u frižideru, u jednom ćošku ( neko koristi i zamrzivač...neko ima i više frižidera) , staviti plato, širu posudu , pa ozgo i odozdo krpu navlaženu...Naravno, ako imaš mogućnosti i najvažnije ( kao meni) ako ti supruga dozvoli ha ha ha ...meni ne dozvoljava!!!I plemke za kalemljenje čuvam kod Majke u frižideru ili uključujem frižider u podrumu, koji inače uključujemo samo oko slave ili svinjokolje, radi uštede el. energije...
Drugi način je ipak neka posuda na terasi što šira , što plića ...i u njoj dva prsta peska pa koštice i još jedan prst peska, naravno vlažiti povremeno, ako sneg ne dohvata...vlažiti , uoči najavljene noći sa mrazom, kako bi se isprovociralo klijanje..
Treći način je korišćenje istog onog šljivika ( ili šljivara , kako se u ovom kraju kaže) , recimo iskopaš kanalić dubine svega tri do pet cm. širine pet ili više cm. a dužine koliko ti treba...i taj kanalić možeš, a i ne moraš, postaviti sa najlonom...nekim starim otpadnim parčićima, ili običnu kesu samo rasečeš ili pocepaš...pa staviš preko nje pesak ( sitan pesak, kao onaj što služi za malterisanje ili postavljanje pločica), onda naredaš, posoliš koštice i preko njih posoliš opet pesak ali opet svega santimetar-dva ne više...Sve to pokriješ nekim , najbolje trnjem, grančicama od tih šljiva recimo...čisto da zaštitiš da neka koka domaća ili fazan , te druge ptice ne bi to čoprljale i sl.
Četvrti predlog , mogu ti opisati kako ja to radim, a isto u voćnjaku ili nekom drugom kraju dvorišta, nekom ćošku...svejedno. Našao sam na nekom otpadu vrata od neke vitrine...frižidera ili zamrzivača, pojma nemam, veličine metar i po dužine , nekih sedamdeset cm širine i nekih 7-8 cm dubine..i to naspem peskom , napravim štapićem redove , na svakih pet cm. ( zavisi od veličine koštica) i tu naređam semenje i pokrijem sa dva cm. peska... i stavim , odgovarajuće parče stare golubarske pletene žice...iz sličnih razloga kao kod prethodnog postupka...
E u svim ovim slučajevima , to je samo prvi deo ( stratifikacija) postupka jer s'proleća , čim dozvoli vreme , nekad februar nekad kasnije, polako , pažljivo otkriti gornji sloj peska i vidiš da li je klijalo i koliko i kako...E onda to preneseš u onaj tvoj šlivar na isto ono mesto gde si i pretprošle godine posadio te vinogradarke, kojih nigde nema...Sasvim nežno povadiš iz peska, da ne oštetiš moguću klicu i male nežne korenčiće ispod.
Postupak sadnje je ovakav: opet napraviš kanalić, može malo dublji, i njega napuniš opet peskom, poređaš koštice, ali sada sa mnogo većim razmakom...oko deset cm. i pokriješ mešavinom peska i sitne zemlje ( tu mešavinu već možeš praviti u to doba jer biraš takvo vreme da to možeš da odradiš, a da se ne ubrljaš) u debljini od dva do pet cm. i potom zaliješ, sa onom kantom sa rešetkom ,sa kojom se zalivaju povrtarski rasadnici... zato se gornji sloj meša pesak i zemlja , da mlaz vode ne spere sav pesak i da kad zatvrdne , ako je samo zemlja, napravi potkorak ( naravno da ga opet zaštitiš nekim granjem ili mrežom , da šetajući predatori ne bi napravili štetu...nehotice).
Do proleća redovno zalivati i pratiti klijanje i za neko vreme videćeš rezultate...Već u maju i junu možeš dodati veštaka i uz redovno zalčivanje do ovog doba moraju biti bar metar visine i bar, olovka debljine...doduše to će zavisiti od sorte voća koje si posejao.
Ala sam se ja raspisao!!!
Jesi probao da otkopaš ( bar jednu-dve, nećeš mnogo štete napraviti) i vidiš da li su još "žive", tjt. jesu li klijale...bar?
Za klijanje treba dosta vlage i malo da ih uhvati mraz...tako , da ako si ih posadio malo dublje od dva cm i pokrio zemljom, a ne peskom, verovatno su istrulile jer im je pretoplo a sa malo vlage ne može klica probiti tvrdu koru , kakvu znaju imati te koštičave sorte , koje si nabrojao...Ili su ih pojeli miševi ili drugi stanovnici toga voćnjaka, ili pak stoje tako kako si ih ostavio....
Moraju se koštice ( a i seme) stratifikovati, definitivno!
Verujem da postupak znaš , ne bih da te učim pameti, nego da ti predložim nekoliko načina ili nekoliko ideja koje , ako si u mogućnosti, da svakao primeniš. Jer, sakupljati koštice, pa ih samo tako...a posle očekivati rezultat...
Možeš, u frižideru, u jednom ćošku ( neko koristi i zamrzivač...neko ima i više frižidera) , staviti plato, širu posudu , pa ozgo i odozdo krpu navlaženu...Naravno, ako imaš mogućnosti i najvažnije ( kao meni) ako ti supruga dozvoli ha ha ha ...meni ne dozvoljava!!!I plemke za kalemljenje čuvam kod Majke u frižideru ili uključujem frižider u podrumu, koji inače uključujemo samo oko slave ili svinjokolje, radi uštede el. energije...
Drugi način je ipak neka posuda na terasi što šira , što plića ...i u njoj dva prsta peska pa koštice i još jedan prst peska, naravno vlažiti povremeno, ako sneg ne dohvata...vlažiti , uoči najavljene noći sa mrazom, kako bi se isprovociralo klijanje..
Treći način je korišćenje istog onog šljivika ( ili šljivara , kako se u ovom kraju kaže) , recimo iskopaš kanalić dubine svega tri do pet cm. širine pet ili više cm. a dužine koliko ti treba...i taj kanalić možeš, a i ne moraš, postaviti sa najlonom...nekim starim otpadnim parčićima, ili običnu kesu samo rasečeš ili pocepaš...pa staviš preko nje pesak ( sitan pesak, kao onaj što služi za malterisanje ili postavljanje pločica), onda naredaš, posoliš koštice i preko njih posoliš opet pesak ali opet svega santimetar-dva ne više...Sve to pokriješ nekim , najbolje trnjem, grančicama od tih šljiva recimo...čisto da zaštitiš da neka koka domaća ili fazan , te druge ptice ne bi to čoprljale i sl.
Četvrti predlog , mogu ti opisati kako ja to radim, a isto u voćnjaku ili nekom drugom kraju dvorišta, nekom ćošku...svejedno. Našao sam na nekom otpadu vrata od neke vitrine...frižidera ili zamrzivača, pojma nemam, veličine metar i po dužine , nekih sedamdeset cm širine i nekih 7-8 cm dubine..i to naspem peskom , napravim štapićem redove , na svakih pet cm. ( zavisi od veličine koštica) i tu naređam semenje i pokrijem sa dva cm. peska... i stavim , odgovarajuće parče stare golubarske pletene žice...iz sličnih razloga kao kod prethodnog postupka...
E u svim ovim slučajevima , to je samo prvi deo ( stratifikacija) postupka jer s'proleća , čim dozvoli vreme , nekad februar nekad kasnije, polako , pažljivo otkriti gornji sloj peska i vidiš da li je klijalo i koliko i kako...E onda to preneseš u onaj tvoj šlivar na isto ono mesto gde si i pretprošle godine posadio te vinogradarke, kojih nigde nema...Sasvim nežno povadiš iz peska, da ne oštetiš moguću klicu i male nežne korenčiće ispod.
Postupak sadnje je ovakav: opet napraviš kanalić, može malo dublji, i njega napuniš opet peskom, poređaš koštice, ali sada sa mnogo većim razmakom...oko deset cm. i pokriješ mešavinom peska i sitne zemlje ( tu mešavinu već možeš praviti u to doba jer biraš takvo vreme da to možeš da odradiš, a da se ne ubrljaš) u debljini od dva do pet cm. i potom zaliješ, sa onom kantom sa rešetkom ,sa kojom se zalivaju povrtarski rasadnici... zato se gornji sloj meša pesak i zemlja , da mlaz vode ne spere sav pesak i da kad zatvrdne , ako je samo zemlja, napravi potkorak ( naravno da ga opet zaštitiš nekim granjem ili mrežom , da šetajući predatori ne bi napravili štetu...nehotice).
Do proleća redovno zalivati i pratiti klijanje i za neko vreme videćeš rezultate...Već u maju i junu možeš dodati veštaka i uz redovno zalčivanje do ovog doba moraju biti bar metar visine i bar, olovka debljine...doduše to će zavisiti od sorte voća koje si posejao.
Ala sam se ja raspisao!!!
Hvala Gandrade što si ovo napisao ovako jasno i razumljivo. Ovo bi trebalo da bude postavljeno na početku teme da oni koje zanima proizvodnja podloga za svoje potrebe mogu ponešto da nauče i da imaju smernice kako to treba raditi.
Ali kao što si i sam napisao sve ja to znam ali je potrebna velika pažnja i trud da se postigne rezultat. Vinogradarska breskva je izrasla desetak centimetara jer je pre svega posađena u tvrdoj zemlji ali i dve godine je bila suša. Očigledno njoj treba manje hladnoće da joj koštica pukne. Za ostalo je verovatno trebalo više hladnog vremena. I ja muku mučim sa prostorom u frižideru jer popunim svoj prostor sa plemkama koje ostavim. Nemam šuma u okolini da mogu da nađem bilo koji divlji izdanak a seljaci kod mene seku sve živo što liči na drvo. Ostaje taj deo pored Dunava gde je obično samo topola i vrba jer trpe plavljenje. Ali uvek se nađe po koja podloga da se zadovolji taj osećaj koji se javi u proleće kad pupoljci počnu da 'prskaju'....
Ali kao što si i sam napisao sve ja to znam ali je potrebna velika pažnja i trud da se postigne rezultat. Vinogradarska breskva je izrasla desetak centimetara jer je pre svega posađena u tvrdoj zemlji ali i dve godine je bila suša. Očigledno njoj treba manje hladnoće da joj koštica pukne. Za ostalo je verovatno trebalo više hladnog vremena. I ja muku mučim sa prostorom u frižideru jer popunim svoj prostor sa plemkama koje ostavim. Nemam šuma u okolini da mogu da nađem bilo koji divlji izdanak a seljaci kod mene seku sve živo što liči na drvo. Ostaje taj deo pored Dunava gde je obično samo topola i vrba jer trpe plavljenje. Ali uvek se nađe po koja podloga da se zadovolji taj osećaj koji se javi u proleće kad pupoljci počnu da 'prskaju'....
Poslednja izmena:
Komita 24
Član
Gangrade hvala i od mene na objasnjenju,a bas dan prije sam posijao po 2 brazde divlje kruske i jabuke onako bez stratif.ali obzirom da je jak mraz odje vec niknuce nesto..i ostaje da punimo frizidere drvecem ko dabrovi ...zivjeli kolege
...zivjeli kolegehttp://i1379.photobucket.com/albums/ah144/knez011/Mobile Uploads/20151230_095717_zpshl4tmgd8.jpg
http://i1379.photobucket.com/albums/ah144/knez011/Mobile Uploads/20151230_095815_zpsw1ep87z0.jpg
http://i1379.photobucket.com/albums/ah144/knez011/Mobile Uploads/20151230_102322_zpsamkkvqpm.jpg
http://i1379.photobucket.com/albums/ah144/knez011/Mobile Uploads/20151230_102357_zpsskzknyfw.jpg
http://www.svetbiljaka.com/Forums/viewtopic/t=15521/postdays=0/postorder=asc/start=615.html
Ja bi dodao sam ove slike i link sa drugog foruma. To sto je covek napisao je tacno, jer sam se i sam uverio dok sam jedno vreme proizvodio sejance divljaka. Sve osejano u neke sanduke, vece saksije, bilo je naprednije sa mnogo vise zila, od onog sto je bilo posejano u basti. Primera radi seme kruske posejano u basti za godinu dana naraslo je oko 5cm, ali je zato koren bio centralna zila koja je isla duboko, dok je seme posejano u veci sanduk bilo naraslo mnogo vise, a koren je bio sa kratkom centralnom zilom i veoma dobro razgranat. Mozda je to bas zbog toga sto sam tada gajio kunice, pa je zemlja u tim sanducima vecim delom bila izmet kunica. Stratifikujte kako je Gandrad naveo, ali posejte u neke sanduke i videcete kakav cete kvalitet dobiti. Najbolja varijanta je da ne sejete gusto, vec retko, ne vadite podlogu, nego kalemite na licu mesta, ostavite kalem jos jednu godinu u sanduku, sadnica prve klase, izvadjena sa svim zilama, nema potrebe da se krate, jer su kratke i obrasle sitnim zilicama.
http://i1379.photobucket.com/albums/ah144/knez011/Mobile Uploads/20151230_095815_zpsw1ep87z0.jpg
http://i1379.photobucket.com/albums/ah144/knez011/Mobile Uploads/20151230_102322_zpsamkkvqpm.jpg
http://i1379.photobucket.com/albums/ah144/knez011/Mobile Uploads/20151230_102357_zpsskzknyfw.jpg
http://www.svetbiljaka.com/Forums/viewtopic/t=15521/postdays=0/postorder=asc/start=615.html
Ja bi dodao sam ove slike i link sa drugog foruma. To sto je covek napisao je tacno, jer sam se i sam uverio dok sam jedno vreme proizvodio sejance divljaka. Sve osejano u neke sanduke, vece saksije, bilo je naprednije sa mnogo vise zila, od onog sto je bilo posejano u basti. Primera radi seme kruske posejano u basti za godinu dana naraslo je oko 5cm, ali je zato koren bio centralna zila koja je isla duboko, dok je seme posejano u veci sanduk bilo naraslo mnogo vise, a koren je bio sa kratkom centralnom zilom i veoma dobro razgranat. Mozda je to bas zbog toga sto sam tada gajio kunice, pa je zemlja u tim sanducima vecim delom bila izmet kunica. Stratifikujte kako je Gandrad naveo, ali posejte u neke sanduke i videcete kakav cete kvalitet dobiti. Najbolja varijanta je da ne sejete gusto, vec retko, ne vadite podlogu, nego kalemite na licu mesta, ostavite kalem jos jednu godinu u sanduku, sadnica prve klase, izvadjena sa svim zilama, nema potrebe da se krate, jer su kratke i obrasle sitnim zilicama.
miroljubceful
Član
Koren ide tamo gde je veca vlaga. U sanduku naravno morao si da polivas vise pa samim tim koren nije imao potrebe da ide u dubinu jer je konstantno imao vlage u povrsinskom delu,dok je u basti usled neredovnog polivanja centralna krenula za vlagom i otisla dublje i obrazovala manji broj zila sa strane.
Poslato sa ATU-L21 uz pomoć Tapatoka
Poslato sa ATU-L21 uz pomoć Tapatoka
