Vremenske prilike u 2019-oj godini

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Dok sam bio mlađi zalivao sam ali isključivo povrtarske kulture .Imao sam kanal (i sada je tu),pumpe honda i tomos ,cevi fi 70 ,rinka raspskivači i veliku volju.Zemlja baš i nije bila za navodnjavanje ali ....,nađubrio sam je sa ovčijim stajnjakom pa je donekle rađala .Kako je vreme odmicalo počele su krađe moga truda ,komarci su se veselili ......
Posle više godina pauze ,probao sam ponovo ,izbušio sam manji bunar na njivi blizu sele ,ali nije zaživelo .
 
U 6 bio kratkotrajan pljusak... Odakle se stvori pojma nemam.

A juče oprao auto, i sinoć se mislim ma neću u garažu, neka ga napolju, neće kiša. Kad ono pade... A crna boja.. Moraće opet pranje.
 
Manite se tih glupostu oko hladne vode,ja zalivam soju i kukuruz na +40 i nikad jos nisam imao ni opekotine na listu
 
MOMOSARIC je napisao(la):
Radim navodnjavanje soje i kukuruza manje vise 7-8 godina .Imamo vodu na 6 do 9m gdje god zabusis.Imam 4 bunara i na 3 mjesta struju. Radio i tifonom i potapanjem i kpk , polako odustajem od tog . Mnogo je to posla i para . Nije lako povecati prinos za 30% a kamoli pet puta . Pogotovo u soji koja je cudna zalivanje nekad ni ne pomogne.
Kliknite za proširenje...
E to sam upravo hteo da kazem. Kod soje se navodnjavanjem podize samo kolicina zelene mase, a prinos vrlo malo, jer soja na velikoj temperaturi odbacuje cvetove. Kukuruz je druga prica, ali je on komplikovaniji za zslivanje.
Ja sam 2017 probao jednu njivu soje da zalijem sa oko 40 mm vode, ali efekta bilo nije.
 
Kod mene vode ima na dubini od 9 do 14 m koliko hoces. Treba cev od bar 3 cola i malo veca. Pumpa bi bila elektricna oko 2-2,5kW. A svih 5 ha je bilo podeljeno na 4 dela. Poenta ovog navodnjavanja je da vi odrzavate vodni rezim u zemlji i ne dozvolite da se ona osusi pa onda da dodajete ogromnu kolicinu vode. Pa onda noge u lavoru a glava na suncu pece. Dakle biljka stalno ima dovoljno vlage. A i novi hibridi su takvi da se list uvija i stiti od prekomernog zracenja. Ovo sto sam se ja raspitivao je Izraelska tehnologija koja traje vise od 50 god. I ima je po celom svetu. Mogu se pogledati i snimci na netu. Ima ih u velikoj meri i u komsiluku u Bugarskoj. Njihova garancija je da traju min 30 god. A ovde mi neko rece da uradim samo 2,5 ha ali ni to nisam mogao jer nemam ni u toj varijanti pomoc banke iako sam im prilozio celu kalkulaciju svih troskova i prihoda. A kod svih njih je najbitnija matematika da se zalivanjem dobije u mom reonu najvise 7-8 t/ha kukuruza. Smesno. Ja ne odustajem i nekako cu vec pokusati da sve ovo uradim. A o ovome razmisljam i kad je kisna godina jer tad naj bolje moze da se vidi kako koja biljka reaguje kad ima vlage.
 
Kod subirigacije sve je super do momenta ako je zavrsena prva zetva a udari susa.Tada biljka iz druge (postrne) setve ima problem da signe korenom do zone vlaznog zemljista koje je na 40 45 cm dubine. Neophodno je periodicno ciscenje sistema od zacepljenja. Ali da je subirigacija veliki napredak u poljoprivredi nema pogovora. Dodaje se neophodno djubrivo lako fertigacijom, nekvari se struktura zemljista. Utrosak energenta je mnogo manji, ljudskog rada je mnogo manje.


Sent from my iPhone using Tapatalk
 
Poslednja izmena:
Moja teza uopste nije bila da nema smisla navodnjavati ili da navodnjavanje skodi usevu sto je suludo razmisljati u tom pravcu. Svakako da ima svoju pozitivu. Isli ste u pogresnom smeru.
Problem je najveci u tome kako, cime i trosak, navodnjavati u ratarstvu na 100 ili vise mesta ?
Da li je izvodljivo navodnjavati 100 - 200 kj finansijski a potom fizicki postici i biti na 100 ili vise mesta.
A prica o navodnjavanju u ratarstvu na 2 ili 5 ha koja ce doneti dobit (ako?) od neke neznacajne zarade i potom hvaliti se nekim boljim prinosom po selu je cista sprdacina.
 
Poslednja izmena:
Kod nas je trenutno aktuelno repalcelacija, najveci gazda u selu hoce da postavi rendzer u delu atara gde ima veliki broj svojih parcela i menja svoje parcele na drugim mestima sa svim drugim domacinima koji tamo imaju njive,tako da ce imati 12tu,13tu i 14tu duz za svoj sistem(sigurno jedno 150ha je u pitanju)Vodu ce da zahvata iz DTD ,struju dovlaci takodje do tamo. Stvarno prvi veci privatni pomak ka navodnjavanju u nasem ataru. Do sada je samo jedan covek imao bunar i tifon na njivi .Mada i on je odustao od zalivanja, radio je krompir soju.


Sent from my iPhone using Tapatalk
 
Kimi reče na onom drugom forumu da postoji šansa za kišu za 4-5 dana. Videćemo da li će nešto biti od toga...
 
U nedelju se nesto prognozira,ali mi ovde krajne istocno po modelima tesko da cemo pokisnuti ozbiljno,samo neke ''rumunke'' bi nas spasle.
 
Druskan upravo ova firma ciji video je predlozio Srdjan. Ja nisam hteo da pisem da ne bude reklama. I kao sto Mikser napisa to nisu obicne kpk trake. Drugaciji materijal. I tacno je da trepa pustiti ponekad sredstvo za ciscenje celog sistema. A takodje je tacno da mnogo manje ide utrosak mineralnog djubriva jer ga dajete preko sistema vise puta i u bilo kojoj formulaciji i najveci benefit toga je sto su ta djubriva odmah pristupacna. A meni ne trebaju 100-tine ha ili kj da ih radim vec hocu mojih 5 ha da uradim i od njih dobijem maksimum. I ne bih to radi da se hvalim po selu vec zbog sebe. A po selu dosta ima onih koji se hvale sa velikim povrsinama pa prinosi nikakvi. I jos nesto. U Americi (msl da je u drzavi Ajova gde se najvise proizvodi kukuruz i klima bas nije lepa) uz pomoc ovakvih sistema i to na velikim povrsinama imaju prinose kukuruza i preko 20t a soje i preko 6t. Dakle moze se. I tim amerima koji su medju prvima krenuli da postavljaju ovaj sistem mnogi su se smejali. A na kraju su videli kako ovi postizu veoma lako dobre prinose pa im bas i nije bilo do smejanja.
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh