Koliko površine imate pod vodom ?
- Začetnik teme šandor
- Datum pokretanja
Quercus
Član
PKB parcela blizu Dunava:
![P1120700_stitch_zpstzny4v19.jpg](http://[URL="http://s1192.photobucket.com/user/Quercuslive/media/P1120700_stitch_zpstzny4v19.jpg.html"][IMG]http://i1192.photobucket.com/albums/aa332/Quercuslive/P1120700_stitch_zpstzny4v19.jpg)
[/URL][/IMG]
Quercus
Član
Dnevnik.rs:
И порезници кумовали што нам њиве и атари пливају?
Док плодни војвођански чернозем све више прекривају атмосферске и високе подземне воде, задајући главобољу не само паорима северне српске покрајине већ и обичним грађанима, који с пољопривредом
немају никакве везе, готово све очи су управљене према надлежном Јавном водопривредном предузећу „Воде Војводине”, као првој линији одбране. Тим пре што метеоролози у данима пред нама најављују обилније падавине, које би врло лако могле драматично погоршати ситуацију.
Како кажу у том предузећу, током прошле године у одржавање система за одводњавање из Фонда за воде АПВ уложено је 920 милиона динара, док је у уређење каналске мреже у истој функцији из пара прикупљених кроз суфинансирање локалних самоуправа и Покрајинског секретаријата за пољопривреду из Програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта у покрајини уложено 517,5 милиона динара.
Но, нико званично не жели да прича о ономе што уједно већ годинама представља проблем када је одводњавање војвођанских ораница у питању: слабом пуњењу Фонда за воде АП Војводине, и то пре свега због неусаглашеног начина на који се тај новац прикупља. Наиме, док привредним субјектима саме „Воде Војводине“ обрачунавају накнаду за одводњавање, физичким лицима, односно војвођанским паорима, решења о висини накнаде би требало да шаље Пореска управа, што она у последњих неколико година није учинила. Тако паори нису добили решења за 2011, 2012. и 2014. годину, па ако се има у виду да се, по подацима саме ПУ, годишњи разрез за те намене креће око 1,1 милијарде динара, лако је израчунати да је мањак у каси из које би требало финансирати радове на одводњавању вода преко три милијарде. Мада нико из ЈВП „Воде Војводине“ или Пореске управе то не жели да потврди, томе је „кумовала” и својевремена одлука републичких власти да сељаке, због суше, ослободе годишње накнаде за одводњавање за 2011. и 2012. али се при томе није обезбедио други, стабилнији извор финансирања неопходних годишњих радова на одржавању и ревитализацији система за одводњавање.
Ситуација с обезбеђивањем новца наплатом накнаде за одводњавање нешто је боља код привредних субјеката. Наиме, годишњи разрез у тој категорији обвезника тог намета је 2013. године био 795 милиона динара, што је сума коју је те и прошле године ЈВП „Воде Војводине” и успело да наплати.
У ишчекивању да се модел прикупљања новца коначно стабилизује, како кажу у ЈВП „Воде Војводине”, у овогодишње радове на одржавању система за одводњавање планирано је да се уложи равно милијарда динара из Фонда за воде АПВ, док би заједничка средства покрајине и локалних самоуправа намењена уређењу каналске мреже дуге више од 21.000 километара за одводњавање из Програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта на територији АПВ требало да буду дуплирана, односно да пређу, такође милијарду динара, од чега је само за наставак изградње започетих регионалних система за наводњавање предвиђено 175 милиона.
Како кажу у том предузећу, након поплаве из 2005. и изузетно тешке одбране од поплава и следеће, 2006. године, у АП Војводини реконструисан је део заштитних објеката за одбрану од поплава тако да готово сви објекти сада штите брањено подручје од такозване велике воде, која се јавља једном у 100 година. Радило се на готово свим водотоцима у покрајини, Дунаву, Тиси, Сави, Босуту, банатским водотоцима, Хидросистему ДТД, а највише пара је уложено у надвишење и стабилизацију одбрамбене линије града Новог Сада – око 430 милиона динара, затим у реконструкцију и стабилизацију леве и десне обале Тисе, низводно од Жабаљског моста (око 1,7 милијарда) и у реконструкцију тамишких насипа – 434 милиона динара.
М. Миљеновић
Борба на 60.000 хектара
Одбрана од поплава од унутрашњих вода на појединим локацијама у Војводини спроводи се већ око месец дана. Тренутно је одбраном од поплава обухваћено око 60.000 хектара пољопривредног земљишта, од чега се највећи део налази у Банату. Од тих површина, око 40 процената је превлажено земљиште, док је око 7 процената или око 4.000 хектара под водом. Реч је углавном о ритском земљишту, парцелама поред великих река, микродепересијама или слатинама, саопштиле су јуче „Воде Војводине„.
- - - - - - - - - -
Dnevnik.rs:
Потпуно поплављено 4.000 хектара
Радници Јавног водопривредног предузећа „Воде Војводине” су поново били на првој линији одбране од поплава на око 60.000 хектара пољопривредног земљишта у северној српској покрајини.
Око 40 процената тог земљишта је превлажено, док је око 4.000 хектара под водом. Водолежи су формирани углавном у Банату, и то на ритском земљишту, парцелама поред река, микродепересијама или слатинама, па на тим подручјима пумпе непрестано раде већ више од месеца.
У очекивању испуњавања прогноза Републичког хидрометеоролошког завода, одакле су за јуче и данас најављиивали нове обилне падавине, поготово у Срему и Јужном Банату, у којем је још од половине јануара на снази одбрана од поплава на Златици, радници водопривреде на терену су предузели све да би вода, у случају потребе, што пре била препумпана. Црпне станице су, тврде у „Водама Војводине”, спремне да испумпају воду из доводних канала, а уколико буде потребе, биће ангажована механизација и мобилне пумпе великог капацитета.
У међувремену, раст подземних вода је угрозио и подручје репрезентативног туристичког центра на Палићу, крај Суботице. Вода већ улази у подруме и прекрива окућнице па је дошло и до масовног преливања септичких јама, због којег се тим бањским комплексом шири смрад. По речима суботичког градоначелника Јенеа Маглаија, тамошње водопривредно предузеће „ДТД – Северна Бачка” ће хитно почети да ископава канале који треба да прихвате површинске воде, што је посао који је отежан нерешеним имовинскоправним питањима, непостојањем грађевинских дозвола, али и чињеницом да улице у том комплексу нису у потпуности формиране.
Водостај Саве код Шапца јуче је достигао 407 центиметара па је на шест километара одбрамбене линије код Хртковаца и Кленка проглашена редовна одбрана од поплава. У редовној одбрани је и локалитет Стојшића Богаз на десној обали Саве. По прогнозама РХМЗ-а, и наредних неколико дана очекује се раст нивоа Саве па ће се приближити граници ванредне одбране од поплава, која се код Шапца проглашава када водостај превазиђе пет метара. На водомеру код Сремске Митровице јуче је измерено 560 центиметара, а редовна одбрана проглашава се при водостају од 650.
И порезници кумовали што нам њиве и атари пливају?
Док плодни војвођански чернозем све више прекривају атмосферске и високе подземне воде, задајући главобољу не само паорима северне српске покрајине већ и обичним грађанима, који с пољопривредом
немају никакве везе, готово све очи су управљене према надлежном Јавном водопривредном предузећу „Воде Војводине”, као првој линији одбране. Тим пре што метеоролози у данима пред нама најављују обилније падавине, које би врло лако могле драматично погоршати ситуацију.
Како кажу у том предузећу, током прошле године у одржавање система за одводњавање из Фонда за воде АПВ уложено је 920 милиона динара, док је у уређење каналске мреже у истој функцији из пара прикупљених кроз суфинансирање локалних самоуправа и Покрајинског секретаријата за пољопривреду из Програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта у покрајини уложено 517,5 милиона динара.
Но, нико званично не жели да прича о ономе што уједно већ годинама представља проблем када је одводњавање војвођанских ораница у питању: слабом пуњењу Фонда за воде АП Војводине, и то пре свега због неусаглашеног начина на који се тај новац прикупља. Наиме, док привредним субјектима саме „Воде Војводине“ обрачунавају накнаду за одводњавање, физичким лицима, односно војвођанским паорима, решења о висини накнаде би требало да шаље Пореска управа, што она у последњих неколико година није учинила. Тако паори нису добили решења за 2011, 2012. и 2014. годину, па ако се има у виду да се, по подацима саме ПУ, годишњи разрез за те намене креће око 1,1 милијарде динара, лако је израчунати да је мањак у каси из које би требало финансирати радове на одводњавању вода преко три милијарде. Мада нико из ЈВП „Воде Војводине“ или Пореске управе то не жели да потврди, томе је „кумовала” и својевремена одлука републичких власти да сељаке, због суше, ослободе годишње накнаде за одводњавање за 2011. и 2012. али се при томе није обезбедио други, стабилнији извор финансирања неопходних годишњих радова на одржавању и ревитализацији система за одводњавање.
Ситуација с обезбеђивањем новца наплатом накнаде за одводњавање нешто је боља код привредних субјеката. Наиме, годишњи разрез у тој категорији обвезника тог намета је 2013. године био 795 милиона динара, што је сума коју је те и прошле године ЈВП „Воде Војводине” и успело да наплати.
У ишчекивању да се модел прикупљања новца коначно стабилизује, како кажу у ЈВП „Воде Војводине”, у овогодишње радове на одржавању система за одводњавање планирано је да се уложи равно милијарда динара из Фонда за воде АПВ, док би заједничка средства покрајине и локалних самоуправа намењена уређењу каналске мреже дуге више од 21.000 километара за одводњавање из Програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта на територији АПВ требало да буду дуплирана, односно да пређу, такође милијарду динара, од чега је само за наставак изградње започетих регионалних система за наводњавање предвиђено 175 милиона.
Како кажу у том предузећу, након поплаве из 2005. и изузетно тешке одбране од поплава и следеће, 2006. године, у АП Војводини реконструисан је део заштитних објеката за одбрану од поплава тако да готово сви објекти сада штите брањено подручје од такозване велике воде, која се јавља једном у 100 година. Радило се на готово свим водотоцима у покрајини, Дунаву, Тиси, Сави, Босуту, банатским водотоцима, Хидросистему ДТД, а највише пара је уложено у надвишење и стабилизацију одбрамбене линије града Новог Сада – око 430 милиона динара, затим у реконструкцију и стабилизацију леве и десне обале Тисе, низводно од Жабаљског моста (око 1,7 милијарда) и у реконструкцију тамишких насипа – 434 милиона динара.
М. Миљеновић
Борба на 60.000 хектара
Одбрана од поплава од унутрашњих вода на појединим локацијама у Војводини спроводи се већ око месец дана. Тренутно је одбраном од поплава обухваћено око 60.000 хектара пољопривредног земљишта, од чега се највећи део налази у Банату. Од тих површина, око 40 процената је превлажено земљиште, док је око 7 процената или око 4.000 хектара под водом. Реч је углавном о ритском земљишту, парцелама поред великих река, микродепересијама или слатинама, саопштиле су јуче „Воде Војводине„.
- - - - - - - - - -
Dnevnik.rs:
Потпуно поплављено 4.000 хектара
Радници Јавног водопривредног предузећа „Воде Војводине” су поново били на првој линији одбране од поплава на око 60.000 хектара пољопривредног земљишта у северној српској покрајини.
Око 40 процената тог земљишта је превлажено, док је око 4.000 хектара под водом. Водолежи су формирани углавном у Банату, и то на ритском земљишту, парцелама поред река, микродепересијама или слатинама, па на тим подручјима пумпе непрестано раде већ више од месеца.
У очекивању испуњавања прогноза Републичког хидрометеоролошког завода, одакле су за јуче и данас најављиивали нове обилне падавине, поготово у Срему и Јужном Банату, у којем је још од половине јануара на снази одбрана од поплава на Златици, радници водопривреде на терену су предузели све да би вода, у случају потребе, што пре била препумпана. Црпне станице су, тврде у „Водама Војводине”, спремне да испумпају воду из доводних канала, а уколико буде потребе, биће ангажована механизација и мобилне пумпе великог капацитета.
У међувремену, раст подземних вода је угрозио и подручје репрезентативног туристичког центра на Палићу, крај Суботице. Вода већ улази у подруме и прекрива окућнице па је дошло и до масовног преливања септичких јама, због којег се тим бањским комплексом шири смрад. По речима суботичког градоначелника Јенеа Маглаија, тамошње водопривредно предузеће „ДТД – Северна Бачка” ће хитно почети да ископава канале који треба да прихвате површинске воде, што је посао који је отежан нерешеним имовинскоправним питањима, непостојањем грађевинских дозвола, али и чињеницом да улице у том комплексу нису у потпуности формиране.
Водостај Саве код Шапца јуче је достигао 407 центиметара па је на шест километара одбрамбене линије код Хртковаца и Кленка проглашена редовна одбрана од поплава. У редовној одбрани је и локалитет Стојшића Богаз на десној обали Саве. По прогнозама РХМЗ-а, и наредних неколико дана очекује се раст нивоа Саве па ће се приближити граници ванредне одбране од поплава, која се код Шапца проглашава када водостај превазиђе пет метара. На водомеру код Сремске Митровице јуче је измерено 560 центиметара, а редовна одбрана проглашава се при водостају од 650.
Peet
Član
Kod nas je haos!!! Atari su nam pod vodom. Vecina kanala su puna. Bice problematicna setva!
dragan.kovacev
Član
A vreme bas ide na'ruku...sto ne potopi beograd USTA ih ladna, da odahnemo na neko vreme!
Peet
Član
Nece grom u koprive!
Quercus
Član
Dnevnik.rs:
Одбрана 180.000 хектара
Најновије падавине на подручју Војводине додатно су погоршале стање на пољопривредним површинама у покрајини, а превлажених је све више, саопштиле су „Воде Војводине“. У односу на
претходне дане, одбраном од поплава, уместо досадашњих 60.000 хектара обухваћено је око 180.000 хектара земљишта, а под водом је уместо досадашњих четири, око пет хиљада хектара.
Највише угроженог земљишта налази се у Банату и Срему. Водолежи су углавном формиране у ритовима, микродепресијама и на слатинама, али водених огледала има и на пољопривредном земљишту. На свим системима на којима је проглашена одбрана од поплава црпне станице раде нон-стоп. На најкритичнијим тачкама анагажована је и механизација, којом се, у зависности од стања на терену, канали измуљују, уклањају се препреке које успоравају отицање воде, а на појединим локалитетима угрожено земљиште се „шлицује“. Велики број људства ангажован је на ручном чишћењу пропуста и сливничких решетки на пумпама.
У саопштењу се додаје да је редовна одбрана од поплава јуче уведена на шест километара Саве код Кленка и Хртковаца, а у одбрани је и река Златица у Банату.
Одбрана 180.000 хектара
Најновије падавине на подручју Војводине додатно су погоршале стање на пољопривредним површинама у покрајини, а превлажених је све више, саопштиле су „Воде Војводине“. У односу на
претходне дане, одбраном од поплава, уместо досадашњих 60.000 хектара обухваћено је око 180.000 хектара земљишта, а под водом је уместо досадашњих четири, око пет хиљада хектара.
Највише угроженог земљишта налази се у Банату и Срему. Водолежи су углавном формиране у ритовима, микродепресијама и на слатинама, али водених огледала има и на пољопривредном земљишту. На свим системима на којима је проглашена одбрана од поплава црпне станице раде нон-стоп. На најкритичнијим тачкама анагажована је и механизација, којом се, у зависности од стања на терену, канали измуљују, уклањају се препреке које успоравају отицање воде, а на појединим локалитетима угрожено земљиште се „шлицује“. Велики број људства ангажован је на ручном чишћењу пропуста и сливничких решетки на пумпама.
У саопштењу се додаје да је редовна одбрана од поплава јуче уведена на шест километара Саве код Кленка и Хртковаца, а у одбрани је и река Златица у Банату.
Tomić Toma
Član
Nije ni kod nas bolje. Jadar mestimicno izlio a u neke njive nece moci da se udje do sredine Aprila jer od jesenas leze pod vodom. Jedino sto su povrsine mnooogo manje nego u Vojvodini.
Quercus
Član
N1:
Ogromna šteta od podzemnih voda
Izvor: N1
Prema zasad obrađenim podacima preko pet hiljada hektara zemljišta u Vojvodini nalazi se pod vodom. Veliki broj njiva poplavile su podzemne i površinske vode; na njima žitarice još uvek nisu obrane i zbog toga se šteta koja je naneta poljoprivredi meri u milionima evra.
Dok ostatak Srbije gleda u nebo i strepi od novih poplava, na severu je sunčano, ali problem i bukvalno kulja iz drugog smera, iz zemlje. Igor Arsenov iz Novog Kneževca već je uplatio ovogodišnji zakup državne zemlje, a danas bespomoćno gleda kako mu propada kukuruz:
„Ja sam to uzeo ponovo jer se ovim bavim već osam godina, sad će biti deveta. Računao sam – povući će se, moći ću da ga uberem, da mogu na proleće ponovo da sejem šta sam planirao da sejem. Ovako, ne znam ni sam“.
Brojni poljoprivrednici kažu da priroda nije jedini krivac. Svuda unaokolo vidljivi su neočišćeni kanali kojima se voda izvlači iz njiva, a održavanje ovih sistema je u nadležnosti Voda Vojvodine.
Ogromna šteta od podzemnih voda
Prema zasad obrađenim podacima preko pet hiljada hektara zemljišta u Vojvodini nalazi se pod vodom. Veliki broj njiva poplavile su podzemne i površinske vode; na njima žitarice još uvek nisu obrane i zbog toga se šteta koja je naneta poljoprivredi meri u milionima evra.
Dok ostatak Srbije gleda u nebo i strepi od novih poplava, na severu je sunčano, ali problem i bukvalno kulja iz drugog smera, iz zemlje. Igor Arsenov iz Novog Kneževca već je uplatio ovogodišnji zakup državne zemlje, a danas bespomoćno gleda kako mu propada kukuruz:
„Ja sam to uzeo ponovo jer se ovim bavim već osam godina, sad će biti deveta. Računao sam – povući će se, moći ću da ga uberem, da mogu na proleće ponovo da sejem šta sam planirao da sejem. Ovako, ne znam ni sam“.
Brojni poljoprivrednici kažu da priroda nije jedini krivac. Svuda unaokolo vidljivi su neočišćeni kanali kojima se voda izvlači iz njiva, a održavanje ovih sistema je u nadležnosti Voda Vojvodine.
Quercus
Član
Blic.rs:
[h=1]Trstenički poljoprivrednici tuže "Srbijavode"[/h]
Predsednik opštine Trstenik Miroslav Aleksić primio je danas predstavnike oštećenih poljoprivrednika koji su najavili tužbe protiv "Srbijavode" i zatražili nadoknadu štete, jer su njihove oranice, zbog neizvršene sanacije odbrambenog bedema na Zapadnoj Moravi, ponovo pod vodom.
Aleksić je rekao da se opština Trstenik u više navrata obraćala preduzeću "Srbijavode", čija je nadležnost sanacija bedema i da je to preduzeće još u decembru obećalo da će bedem biti saniran početkom ove godine.
"Ljudi su sa pravom ogorčeni. U Trsteniku je jasna situaciju - skoro godinu dana od poplava nije saniran odbrambeni nasip i poljoprivrednicima treći put za godinu dana, plave iste njive. Za to neko mora da snosi odgovornost", rekao je Aleksić.
Prema Aleksićevim rečima, opština je u više navrata pokretala inicijativu da samostalno sanira bedem, ali su im iz "Srbijavode" rekli da oni nisu stručni da obave te radove.
"Poljoprivrednike zanima nadoknada štete, a za to je potrebno utvrditi odgovornost. Treba naći odgovor na pitanje ko je u državnom sistemu zakazao, pa 'Srbijavode' nisu izvršile sanaciju odbrambenog bedem", rekao je Aleksić.
Miša Batoćanin iz sela Odžaci rekao je da su poljoprivrednici ogorčeni zbog neodgovornosti.
"Nama propada rod druge godine. Samo meni je stradalo više hektara pod krompirom i detelinom, jer Morava ne teče svojim tokom već kroz naše njive. Ovo je strašna neodgovornost firmi koje su trebalo da završe posao. Mi ćemo najverovatnije biti primorani da tužimo državu ili Srbijavode", rekao je Batoćanin.
Na teritoriji Trstenika pod vodom je oko 500 hektara poljoprivrednog zemljišta. Voda je u Odžacima došla na 30 metara od kuća i preti da ih ugrozi.
Poljoprivredno zemljište poplavljeno je i u Ribniku, Počekovini i Bogdanju. U majskim poplavama postradalo je preko 3.000 hektara, a šteta na poljoprivrednom zemljištu procenjena je na preko 330 miliona dinara.
[h=1]Trstenički poljoprivrednici tuže "Srbijavode"[/h]
Predsednik opštine Trstenik Miroslav Aleksić primio je danas predstavnike oštećenih poljoprivrednika koji su najavili tužbe protiv "Srbijavode" i zatražili nadoknadu štete, jer su njihove oranice, zbog neizvršene sanacije odbrambenog bedema na Zapadnoj Moravi, ponovo pod vodom.
"Ljudi su sa pravom ogorčeni. U Trsteniku je jasna situaciju - skoro godinu dana od poplava nije saniran odbrambeni nasip i poljoprivrednicima treći put za godinu dana, plave iste njive. Za to neko mora da snosi odgovornost", rekao je Aleksić.
Prema Aleksićevim rečima, opština je u više navrata pokretala inicijativu da samostalno sanira bedem, ali su im iz "Srbijavode" rekli da oni nisu stručni da obave te radove.
"Poljoprivrednike zanima nadoknada štete, a za to je potrebno utvrditi odgovornost. Treba naći odgovor na pitanje ko je u državnom sistemu zakazao, pa 'Srbijavode' nisu izvršile sanaciju odbrambenog bedem", rekao je Aleksić.
Miša Batoćanin iz sela Odžaci rekao je da su poljoprivrednici ogorčeni zbog neodgovornosti.
"Nama propada rod druge godine. Samo meni je stradalo više hektara pod krompirom i detelinom, jer Morava ne teče svojim tokom već kroz naše njive. Ovo je strašna neodgovornost firmi koje su trebalo da završe posao. Mi ćemo najverovatnije biti primorani da tužimo državu ili Srbijavode", rekao je Batoćanin.
Na teritoriji Trstenika pod vodom je oko 500 hektara poljoprivrednog zemljišta. Voda je u Odžacima došla na 30 metara od kuća i preti da ih ugrozi.
Poljoprivredno zemljište poplavljeno je i u Ribniku, Počekovini i Bogdanju. U majskim poplavama postradalo je preko 3.000 hektara, a šteta na poljoprivrednom zemljištu procenjena je na preko 330 miliona dinara.
Quercus
Član
Studiob.rs:
[h=1]Velika Morava poplavila nekoliko stotina hektara oranica »[/h][h=5][/h]Velika Morava je u poslednja dva dana, u Jagodini, Paraćinu i Svilajncu, poplavila nekoliko stotina oranica od kojih su neke zasejane ozimim žitaricama, izjavio je načelnik Štaba za vanredne sitauacije MUP za Pomoravski okrug u Jagodini Goran Kušić.
24012015.jpg)
"Reč je o nebranjenim delovima, otvorenim površinama i gde nema nasipa", objasnio je Kušić i dodao da neke lokalne samouprave "izlaze sa podacima" da je polavljeno i preko hiljadu hektara.
Kušić je istakao da vodostaj, ove najveće srpske reke, kod Varvarina, koji je sinoć bio 351 centimatar, opada, a kod Bagrdana (Jagodina) još je na sinoćnjem nivou od 543 centimetra.
Očekujemo uskoro stabilizaciju i postepen pad vodostaja, dodao je Kušić.
Prema podacima Republičkog hidrometereološkog zavoda nivo Velike Morave "opada do Varvarina a dalje, nizvodno je u porastu".
Narednih dana, u predelu Ćuprije i Bagrdana "kretaće se oko granice redovne odbrane od polava", stoji u izveštaju RHMZ.
Pripadnici Opštinskih štabova, Civilne zaštite, policije i lokalnih samouprava, vatrogasci su na terenu i prate sitauaciju, kao i stručnjaci JP "Srbijavode", napomenuo je Kušić i dodao da na kritičnim mestima uz reku dežuraju ljudi i teške mašine, i gde treba učvršćuju obale.
On je potsetio da je, zbog izlivanja Velike Morave prekjuče u jutro u selu Čepure u opštini Paraćin, i dalje u prekidu saobraćaj putem Paraćin - Raševica. Tim putem, povremeno, kroz vodu prođe po neki traktor.
U manjim rekama vodostaj je značajno opao i one više ne prete, napomenuo je Kušić i ponovio da "nema ni jednu informaciju sa terena da je neko ugrožen i da mu treba pomoć".
Snabdevanje strujom, vodom, gasom je uredno, rade telefoni i škole, dodao je on.
[h=1]Velika Morava poplavila nekoliko stotina hektara oranica »[/h][h=5][/h]Velika Morava je u poslednja dva dana, u Jagodini, Paraćinu i Svilajncu, poplavila nekoliko stotina oranica od kojih su neke zasejane ozimim žitaricama, izjavio je načelnik Štaba za vanredne sitauacije MUP za Pomoravski okrug u Jagodini Goran Kušić.
Kušić je istakao da vodostaj, ove najveće srpske reke, kod Varvarina, koji je sinoć bio 351 centimatar, opada, a kod Bagrdana (Jagodina) još je na sinoćnjem nivou od 543 centimetra.
Očekujemo uskoro stabilizaciju i postepen pad vodostaja, dodao je Kušić.
Prema podacima Republičkog hidrometereološkog zavoda nivo Velike Morave "opada do Varvarina a dalje, nizvodno je u porastu".
Narednih dana, u predelu Ćuprije i Bagrdana "kretaće se oko granice redovne odbrane od polava", stoji u izveštaju RHMZ.
Pripadnici Opštinskih štabova, Civilne zaštite, policije i lokalnih samouprava, vatrogasci su na terenu i prate sitauaciju, kao i stručnjaci JP "Srbijavode", napomenuo je Kušić i dodao da na kritičnim mestima uz reku dežuraju ljudi i teške mašine, i gde treba učvršćuju obale.
On je potsetio da je, zbog izlivanja Velike Morave prekjuče u jutro u selu Čepure u opštini Paraćin, i dalje u prekidu saobraćaj putem Paraćin - Raševica. Tim putem, povremeno, kroz vodu prođe po neki traktor.
U manjim rekama vodostaj je značajno opao i one više ne prete, napomenuo je Kušić i ponovio da "nema ni jednu informaciju sa terena da je neko ugrožen i da mu treba pomoć".
Snabdevanje strujom, vodom, gasom je uredno, rade telefoni i škole, dodao je on.
[video=youtube_share;_4d3bVhHMZc]http://youtu.be/_4d3bVhHMZc[/video]
Овако изгледа канал поред моје њиве око 6 км од улива у ДТД. 2010. ту је било језеро у њивама. Прекопао сам преко пута каналић и сваки дан долазио да га продубим. Једног дана нешто се праћака у плићаку, риба ,није могла да плива у већ опалој води. Две рибе сам пребацио у канал (на снимку), комшија је уловио преко 20 ком. Три пута сам долазио да косим пшеницу, више пута сам се заглављивао у блату, а два пута је трактор морао да ме извлачи. Сада воде на површини њива нема али је близу.
- - - - - - - - - -
[video=youtube_share;PL4lNumI5ms]http://youtu.be/PL4lNumI5ms[/video]
Овако изгледа исти тај канал око 400 м од улива у ДТД, где се види да је замуљен, плитак ,узан ,затрављен, чак се у каналу налази и једна шумица (када олиста личиће на џунглу). Од шумице па до моста пре насипа од ДТД (око 70 м дужине) је 2010. као нешто копано, али је учинак тих радова раван нули, јер се баш ту канал и буквално може прескочити. Од моста до улива рогоз 80%.
[video]https://youtu.be/SoW721YrMew[/video]
Снимак самог улива.
2010. год. сам био у надлежној фирми за канале и указао на проблем зачепљења . Обећали : радови следеће године, овај канал један од приоритета. И заиста 2011. радови на више канала, поред једног другог где такође имам њиву радови одлично изведени (трава све лелуја у смеру протока воде). Али овај канал рађен наопачке. Уместо да су почели од улива (где је и највеће загушење), почињу од око 7-мог км па 8-ми итд. Машине отишле, канал заборављен. Пре 20-сетак дана био сам код њих, показао снимке, видели, рекли : биће.
Овако изгледа канал поред моје њиве око 6 км од улива у ДТД. 2010. ту је било језеро у њивама. Прекопао сам преко пута каналић и сваки дан долазио да га продубим. Једног дана нешто се праћака у плићаку, риба ,није могла да плива у већ опалој води. Две рибе сам пребацио у канал (на снимку), комшија је уловио преко 20 ком. Три пута сам долазио да косим пшеницу, више пута сам се заглављивао у блату, а два пута је трактор морао да ме извлачи. Сада воде на површини њива нема али је близу.
- - - - - - - - - -
[video=youtube_share;PL4lNumI5ms]http://youtu.be/PL4lNumI5ms[/video]
Овако изгледа исти тај канал око 400 м од улива у ДТД, где се види да је замуљен, плитак ,узан ,затрављен, чак се у каналу налази и једна шумица (када олиста личиће на џунглу). Од шумице па до моста пре насипа од ДТД (око 70 м дужине) је 2010. као нешто копано, али је учинак тих радова раван нули, јер се баш ту канал и буквално може прескочити. Од моста до улива рогоз 80%.
[video]https://youtu.be/SoW721YrMew[/video]
Снимак самог улива.
2010. год. сам био у надлежној фирми за канале и указао на проблем зачепљења . Обећали : радови следеће године, овај канал један од приоритета. И заиста 2011. радови на више канала, поред једног другог где такође имам њиву радови одлично изведени (трава све лелуја у смеру протока воде). Али овај канал рађен наопачке. Уместо да су почели од улива (где је и највеће загушење), почињу од око 7-мог км па 8-ми итд. Машине отишле, канал заборављен. Пре 20-сетак дана био сам код њих, показао снимке, видели, рекли : биће.
Pocelo ciscenje kanala Mutnik kod nas.Inace od 1987 nije nikada ciscen do danas, od 2001. godine pa naovamo svake godine je izlivao sem 2003. , 2007. i 2012. godine kada su bile ekstremne suse.U martu ove godine vec je izlivao dva puta.
Ne znam u kojoj temi da pišem pa mi je ova nekako najbliža.Kod nas šalju za odvodnjavanje i navodnjavanje sa rokom plaćanja od15 dana.Prete sa prinudnom naplatom.Da li imaju zakonskog osnova za to.Kako je u ostalim krajevima.Šta sa poplavljenim područjima.
Malo je verovatno da to rade protiv zakona, više deluje kao da su do sada samo dolazili na posao, pa su sad da bi izgledalo kao da rade počeli slati opomene. Ovo traje već mesec dana otprilike, evo par tekstova iz novina.
Šta je porez za odvodnjavanje? - izvor www.rtv.rs
Ko plaća naknadu za odvodnjavanje - izvor apos.rs
Odvodnjavanje prinuđeni da plate i mrtvi Novosađani - izvor 021.rs
Šta je porez za odvodnjavanje? - izvor www.rtv.rs
Ko plaća naknadu za odvodnjavanje - izvor apos.rs
Odvodnjavanje prinuđeni da plate i mrtvi Novosađani - izvor 021.rs
Zarkov mali :)
Član
Malopre, u prolazu sam okinuo iz auta jednu iz atara od mog zeme @micigen..
