Predstavite svoje selo ili grad!

LaMin

Novajlija
Učlanjen(a)
26 Maj 2010
Poruka
6
Posto nisam nasao slicnu temu, a mislim da nije losa jer mnogo je sela o kojima nista ne znam a volio bih da znam. Ukoliko postoji slicna tema molim moderatore da budu milostivi prema meni nesmotrenom i neukom :cao:.

Dakle, predstavite svoje selo.
Moje selo je Laminci. Selo se nalazi na nekih 10 KM od Gradiške i na nekih 30km od Banja Luke. Izrazita ravnica sa bogato razvijenom poljoprivredom. Uzgaja se gotovo sve sto moze da raste. Od nekih novina eventulano se pokusavaju uzgajati puzevi. Selo ima svoju OŠ Sv. Sava, ambulantu i poštu. Elektrifikacija je prošla još kasnim 70im i početkom 80ih. Ljudi su ovdje vrijedni i vole da rade. Selo je bogato vodom, i nalazi se u neposrednoj blizini Vrbasa i Save. Mnogo je vjestackih jezera nastalih iskopavanjem sljunka. Zbor (crkveni sabor) u selu je na Ilijdan 2. avgusta. Ukoliko Vas put nanese budite naši gosti.
 
Odg: Predstavite svoje selo!

Evo i ja uradih video za selo Laminci

Ako Vam nije tesko recite kakav Vam je video. Naradih se po ovoj vrucini oko njega.

 
Odg: Predstavite svoje selo!

Чињенице о Качареву

Качарево је село у јужном Банату, у Војводини, које припада општини Панчево. Налази се 11 km северно од Панчева и 21 km северозападно од Београда.

Franzfeld-Качарево по Војном плану и математичких размера је 1791 године изградио " Kaiser Leopold II " и у тадашње нове куће преселио је из Аустрије Дунавске Немце који су себе називали Швабе. У Качарево доселили су се 1792. године немачки досељеници. Тада је село носило име Franzfeld, по аустријском цару Фрањи Јосифу I.Од 1918. до почетка Другог светског рата, место је носило име Краљевићево. За време окупације 1941.-1944, Немци су поново своме селу вратили име Францфелд. Немци из Францфелда су сачињавали око 60% Немачку дивизију "Принц Еуген", која се борила по Босни, Лици и Кордуну. У Качареву 4. октобра 1944. године, Совјетска оклопна јединица ушла је у тадашњи "Franzfeld" и за тамошње становнике завршена је окупација. По датуму ослобођења Качарева 4. октобра у Качареву је названа и улица "4 октобар". Касније је село добило своје данашње име по народном хероју Светозару Качару,Светозарова мајка је колонизирана из Босне у Качарево. 1921 године 97,7% становништва чинили су Немци. Према последњем попису из 2002. године Качарево има 7.604 становника. Већину чине Срби који су се доселили из Босне, Крајине, Лике и Далмације. 20% становништва чине Македонци, који су 1971. чинили 41% становништва.

Од 1989. године у Качареву се сваке године у Хали спортова одржава сланинијада.
slaninijada.gif

resize%20of%20picture02.jpg


Nadmorska visina na kojoj je ovo naselje je od 98 – 106m. Ovako mala nadmorska visina omogucava prodiranje hladnih vazdušnih masa kroz tzv. ''becka vrata'' koje kao severni i severo – zapadni vetrovi struje preko Panonske nizije Južnog Banata.Zimi se temperature vazduha mogu spustiti prilicno nisko. Suve i, neretko, hladne vazdušne struje koje se probijaju kroz recna korita i planinske klisure u predelu Karpata – vetar Košava, dopiru i do Južnog Banata, a samim tim i do Kacarava.

Površina kacarevackog atara je 8205 jutara zemlje. Po strukturi, zemljište je, uglavnom, I klase, nesto manje II klase i neznatne površine III klase.


kacarevo%20copy.jpg


mapa%20Kacarevo.jpg


mz%20Kacarevo.jpg


Kacarevo%20u%20prilazu.jpg


JAVNA ČESMA U KAČAREVU

kacarevo.jpg


800px-Fhalom2.jpg


Crkva Kacarevo
204762.jpg
 
Odg: Predstavite svoje selo!

VINCA
Када се дође у Тополу и крене асфалтним путем према Руднику, који вијуга испод Опленца стиже се до шумадијског села Винче.
У сусрету са овим селом запажамо расаднике произвођача воћних садница и површине под засадима разноврсног воћа. Винча је село разбијеног типа, као многа села у Шумадији. Заузима средишњи део Шумадије између двеју њему најближих шумадијских планина Рудника и Венчаца.
Таласасто земљиште са доста брежуљака, брегова и благих страна и усечених .долина кроз које вијугају бројни поточићи и потоци усмерени према реци Јасеници, карактерише ово шумадијско место.
Поред многих брежуљака и брегова изнад села налази се највише брдо Прокоп, високо 408 метара. Преко њега и готово ивицом села, пролази асфалтни пут Топола- Шаторња којим је Винча повезана са многим местима. Када се путује овим путем и изађе на Прокоп, са њега се може видети готово цело село и његова околина све до брда Светиње и Опленца са својим благо заталасаним површинама .
Земљиште је нагнуто од запада према истоку спуштајући се према реци Јасеници. По благим страницама овог таласастог земљишта, налазе се засади највећим делом воћњака и винограда и по која њива, башта, ливада.
У пролеће ово село, у време расцветалог воћа, представља праву цветну оазу. Земљиште и клима, погодни су за воћарство и виноградарство и винчани су познати као добри произвођачи .
Винча, село пољопривредника, воћара и виноградара, веома вредних људи чији однос према раду задивљује јер је то баш разлог оваквог напретка малог села у срцу Шумадије . Куће нове, простране, најсавременије опремљене, окружене дивним пространим баштама пуним цвећа и зеленила.
Citat iz knjige "Sumadijsko selo Vinca"
 
Odg: Predstavite svoje selo!

Conopljansko jezero, ribe ima a pivo je kao i u prodavnici :ppozdrav:

1z5t6bk.jpg


2qs831u.jpg


15g4h8o.jpg


f2iq81.jpg
 
Odg: Predstavite svoje selo!

Snimak sve kaze sto se sela Sumrakovac tice (mog sela)

 
Odg: Predstavite svoje selo!

Evo i ja nesto da stavim...
2q3n5mv.jpg
,
23wjpjb.jpg
j6iwhx.jpg
32zj3ix.jpg

Post je spojen: [time]1284586662[/time]
_________________________________________________
33k6gki.jpg
samo bih jos ovo dodao,jer mogu slobodno da kazem,da ovaj detalj sa Vranjevacke svadbe u N.Beceju predstavlja i jedan sire prepoznatljiv detalj o N.Beceju.
Fijakeri(karuce)su sve manje zastupljeni u svadbama po Vojvodini. ::svaka cast:: ::svaka cast::
 
Odg: Predstavite svoje selo!

Šta da kažem o Barandi? ta znate di smo, na raskrsnici Beograd, Zrenjanin, Pančevo. Opštna nam je Opovo, a tu su još i Sefkerin i čuveno Sakule a u Banatu.
Imamo Tamiš sa dve ćuprije, a tu su i slatine (lekovito blato) i veliki ribnjak.
Zdravo smo siroti, (nerazvijena opština) ali imamo fabriku vode, valda samo još Novi Sad, pored nas, ima u Vojvodini.
Proslavila nas serija Vratiće se rode, ovde je snimana jer nam je Dragan Bjelogrlić, komšija, biće tu još filmova jedan se upravo snima.
Ko se ne bavi poljoprivredom taj je ili penzioner jel radi u Beograd.
A imamo još nekoliko umetnika koji se doseljavadu kod nas.
Evo i nekoliko fotki iz našeg sela.
2n74hhx.jpg
30lgp5v.jpg
15qutrq.jpg
4tsv37.jpg
2cy1ixf.jpg
15s0jg9.jpg
o88hv8.jpg
 
Odg: Predstavite svoje selo!

Tema mi se svidja steta sto je ovako slabo posecena. Ukoliko neko zeli na linku koji stavljam moze da vidi predstavljanje mog sela Azanje nekad najveceg u Srbiji. Izdvajam:

Прва људска насеља на тлу Азање настала су пре пет хиљада година. Касније су ту живели многи народи, долазиле и одлазиле разне етничке групе, смењивале се многе културе. О томе сведоче светски позната археолошка налазишта : Дреновчић, Медведњак, Мезул, Сиповац и друга, као и важни путеви којима су пролазиле разне војске, крстарили каравани трговаца, ходочасника, одреди крсташа, ратници који су се сукобљавали у бурној прошлости ових крајева. На основу турских пописа из 15. века може се закључити да је на овим просторима постојало више насеља, међу којима се помиње Азања.
162d5f.jpg

Азањски задругари су 1899. године основали Болеснички фонд, чија су средства на основу потреба могла да се користе као позајмице, а истовремено је доведен и млади др Драгутин Радишић, који је поред Азањаца лечио и житеље околних места. У Азањи је радио до 1915. године. Азања је још 1908. године имала дипломирану бабицу Стану Павловић. Александар Николајевић (1890-196:cool: дипломирао фармацију у Лозани, а његова супруга Станка-Гана (дев. Тадић) дипломирала фармацију у Загребу. Из Београда долазе у Азању 1923. године и отварају апотеку. По пројекту познатог архитекте Александра Дерока, 1928. године саградили су ку-ћу, у којој је радила Ацина апотека све до његовог пензионисања 1959. године.
Азања је једино сеоско насеље у општини које има своју библиотеку, са књижним фондом од близу 10.000 наслова.

http://www.srpskatelevizija.com/index.php?option=content&task=view&id=260&Itemid

2zr3ib5.jpg

zahvalnost kolegi Maestru na ovoj slici.
 
Odg: Predstavite svoje selo!

Evo kad se javio Zoran iz Stubla, i on kao i ja, sa druge strane Morave, može da potvrdi da su naša sela u zapadnom pomoravlju od Požege do Stalaća, vrlo slična jedna drugima. Najveći deo njih ima polje pored Morave, onda prema jugu su put i pruga, tu počinju brežuljci koji su i najnaseljeniji, a atari im se završavaju visoko pod planinama Jelica, Stolovi, Goč, Kotlenik i Gledićkim planinama. Moje selo Vraneši sa 590 domova se nalazi na polovini puta Kraljevo - Vrnjačka Banja i pripada vrnjačkoj opštini koja ima 10 sela. Inače 2002-e godine smo bili republički prvaci u tamičenju sela. U dolini Zapadne Morave ono ima najveće polje sa oko 600 hektara površine. Zanimljiva je i istorija sela koja kaže da je selo bilo ustaničko i da je jednom pod najezdom turaka čitavo selo izbeglo duboko u planine Željin i Kopaonik. Turci to gledali godinama i rešili da u prebogato, ali pusto selo nasele Vlahe sa Dunava. To otomani i učine i ožive selo. Kada je popustila odmazda, Vranešani se polako vraćali domovima i u njima zaticali braću Vlahe. Tuirci im dozvole povratak uz uslov da i Vlasi ostanu. I tako smo mi, i susedno selo Podunavci koje je imalo istu sudbinu sa delom i bratske vlaške krvi. Uostalom to je jedno te isto, jer se naš narod još od praistorije delio na SEBRE - ratare i VLAHE - stočare.
 
Odg: Predstavite svoje selo!

cukaneca je napisao(la):
Zoran Kostović je napisao(la):
Zar nije i sada najveće selo u Srbiji?
Ne od kako su nas komunisti podelili i napravili dva nova sela. Tako su nastali Vlaski Do, Grcac i Azanja siti.
Sto bi reko moj kolega Karić Rase , inace Azanjac, odvajanje Grčca i Vlaškog Dola je bio prvi separatisticki pokret u Srbija. Sad moram da predstavim Glibovac samo da spremim dokumentaciju.
 
Nazad
Vrh